Moja Crvena Zvezda
Звездина кућа славнихКошарка

На данашњи дан: Рођен Небојша Илић

Небојша Илић, легендарни кошаркаш Црвене звезде, а данас тим менаџер црвено-белих и репрезентације Србије, рођен је 26. фебруара 1968. године у Београду. За Звезду је наступао у два наврата, од 1985. до 1993. и од 1995. до 1997. године.969593_281822701954642_1194094054_n

У црвено-белом дресу постигао је 4732 поена и одиграо 301 утакмицу (просек 15,7 поена по мечу). Освојио је шампионску титулу 1993. године. Четврти је стрелац у историји клуба по укупном броју поена и рекордер Црвене звезде по броју поена на једној утакмици. Против Војводине, која је тада носила назив Привредна банка, убацио је 71 поен 21. новембра 1992. године у победи од 105:96 у Новом Саду. Тешко да ће неко икада успети да надмаши овај Илићев подвиг. Сјајни шутер држи и клупски рекорд по броју поена на једној Куп утакмици, јер је у сезони 1992/93 постигао 42 поена против Биг Енекса из Ваљева.

За Звезду је дебитовао у сезони 1985/86, када је као талентовани тинејџер повремено улазио у игру. Већ у наредној сезони имао је запажену улогу у тиму. У плеј-офу је имао просек од 8,6 поена по мечу, а црвено-бели су сензационалном победом против Цибоне у полуфиналу плеј-офа стигли до завршне представе. Цибона је те 1986/87 имала скор 22-0 у лигашком делу и две титуле шампиона Европе у претходним сезонама, али су их у доигравању срушили Звездини клинци Бранислав Прелевић и Небојша Илић, који је у финишу постигао важну тројку и убацио два слободна бацања. Ипак, у финалу против Партизана је мало недостајало да би се стигло до титуле. Небојша Илић је у сезони 1987/88 први пут био најбољи стрелац Звезде са укупно 612 поена у свим такмичењима (просек 17,5 по мечу), али екипа изузев полуфинала европског Купа Радивоја Кораћа није у домаћим такмичењима остварила 1379656_332541206882791_370291180_nзапажен резултат, између осталог и што су Стеван Караџић и Зоран Радовић пропустили већи део сезоне због војске, а Рајко Жижић се уочи почетка сезоне опростио од дреса Звезде. Илић је и наредне сезоне 1988/89 био први стрелац Звезде са укупно 535 поена на 37 утакмица у свим такмичењима (просек 14,5 поена по мечу), али тим није могао даље од полуфинала плеј-офа. Следећу сезону је пропустио због војске, а у тим се вратио у сезони 1990/91, када је у Купу победника купова имао сјајне партије и бележио 23,2 поена по мечу, а са укупно 17,5 поена у свим такмичењима био је најбољи стрелац Црвене звезде по просеку постигнутих поена. У тој сезони је за црвено-беле играо и Дражен Далипагић, али је тим имао слаб пласман у шампионату.

У сезони 1991/92, Звезда је стигла до финала плеј-офа. На терену је бриљирао легендарни Слободан Јанковић у својој последњој сезони у клубу, а Неша Илић је са просеком од 15,4 поена у свим такмичењима био други стрелац црвено-белих.

Уследила је сезона 1992/93, најбоља у каријери Небојше Илића. Био је МВП и најбољи стрелац првенства Југославије са 30,6 поена у лигашком делу (1041 поен, 34 меча). Поставио је поменуте рекорде од 71 поена на утакмици у шампионату и 42 у Купу Југославије. Имао је и 50 постигнутих поена у победи против ОКК Београда од 112:102, а Звезда је после дуго времена са прве позиције отишла у плеј-оф. Црвено-бели су са 3:2 у победама савладали Парзизан у финалној серији и после 21 године стигли до шампионске титуле, а Илић је био најбољи стрелац плеј-офа са 25,4 поена и најбољи стрелац финалне серије са 23,8 поена по утакмици. Чланови шампионског тима из 1993. године били су: Драгољуб Видачић, Небојша Илић, Саша Обрадовић, Милета Лисица, Предраг Стојаковић, Зоран Јовановић, Растко Цветковић, Слободан Каличанин, Александар Трифуновић, Милан Маринковић, Дејан Томашевић, Никола Јовановић и Срђан Јовановић.

945485_284131135057132_212759536_n

Навијачима је у сећању остао његов занимљив начин извођења слободних бацања у финишу мајсторице против Партизана, као и плес на центру терена, а затим је уследило велико славље са навијачима на терену у димној завеси, која је настала после бакљаде у препуној хали Пионир.

Каријеру је наставио у шпанском Касересу у сезони 1993/94. Одиграо је одлично и био трећи стрелац лигашког дела АЦБ лиге по укупном броју поена (615 на 28 мечева), иза легендарног Оскара Шмита из Ваљадолида и Мајкла Смита из редова Памесе. По просеку поена био је четврти са 22 по утакмици. И у плеј-офу је одиграо на врхунском нивоу и са просеком од 21,8 поена по мечу био лидер екипе Касереса. Следеће сезоне није успео да понови тако добре партије. Забележио је 244 поена у 23 утакмице.

У Звезду се вратио 1995. године и врло брзо достигао препознатљиву форму. Био је први стрелац екипе у шампионату Југославије 1995/96 са 16,7 поена по мечу, али је Звезда имала сезону за заборав. Каријеру је завршио у црвено-белом дресу на крају шампионата 1996/97, али је то био неславан опроштај, јер је Звезда заузела тек 12. место у једној од најлошијих сезона у историји клуба.

Није играо за сениорску репрезентацију на великим такмичењима. Имао је ту несрећу да је националном тиму било забрањено да се такмичи због санкција у периоду када је Небојша Илић био у најбољој форми у каријери од 1992. до 1994. године. 2_ILIC

Освојио је три златне медаље са млађим категоријама репрезентације Југославије и сва три пута био је најбољи стрелац екипе. На Европском првенству за кадете 1985. године у Бугарској имао је просек од 20,4 поена по утакмици (143 поена, седам мечева), био први стрелац тима и трећи на турниру. У том тиму играли су још Тони Кукоч, Владе Дивац, Раде Милутиновић, Ненад Трунић, Славиша Копривица…

Најсјајније одличје освојио је и на шампионату Старог континента за јуниоре 1986. у Аустрији и са просеком од 15 поена по мечу (105 поена, седам утакмица), поново био водећи кошгетер тима. У екипи првака Европе поред Илића играли су још Дивац, Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић, Лука Павићевић, Мирослав Пецарски…

Златну медаљу је освојио и на Светском првенству за јуниоре у италијанском Бормију 1987. године, где је са просеком од 15,3 поена по мечу још једном био први стрелац тима Југославије (92 поена у шест утакмица). Тим су поново чинили Дивац, Ђорђевић, Рађа, Кукоч, Павићевић, Пецарски…

Сјајни кошаркаш и велики шаљивџија је и по завршетку играчке каријере остао привржен црвено-белима. Од 2001. године је тим менаџер Црвене звезде. На тој функцији има освојена четири национална Купа (2003/04, 2006, 2013. и 2014. године). Исту функцију обавља и у репрезентацији Србије од 2010. године.

Повезане вести

7 comments

Zvezdaa ooo ♥ феб 27, 2014 at 16:53

SREĆAN ROĐENDAN LEGENDO NAŠA .

Reply
DENDA феб 27, 2014 at 11:06

srecan rodjendan delijo,jos se secam kakve trojke si ubacivao glodarima kad smo uzeli titulu, ono u visokom luku pa se zatim okrenes prema nama i onda se kao cudis u fazonu ne znam sta mi je. obozavao sam te kao igraca jer si veliki zvezdas u srcu a to se vidi i sad kad si u drugoj funkciji i kad si sa igracima na klupi. jos jednom sve najbolje majstore i uci igrace koji tek dolaze u klub kako se voli i gine za zvezdu.

Reply
Dejan BL феб 26, 2014 at 17:52

Srecan rodjendan ljudino. Nesa je covek i po

Reply
Koks zvani Voks феб 26, 2014 at 15:12

Ljudi sada i def…Dolazi nam igrac na poziciji 3.E sada da li ce to Biti Haris ili Hopson,videcemo narednih dana.Vece su sanse za Harisa jer Hopson ne zeli ugovor na dve sezone..
Sve u svemu dolazi nam zver od igraca na poziciji 3! 😀

Reply
Spartanac феб 26, 2014 at 17:48

iskren da budem…..Haris mi ne deluje kao sad neka zver…….pomalo tromo…..no to je smesan utisak…ali skoro dva meseca jurimo….valjda necemo da omasimo….

Reply
Koks zvani Voks феб 26, 2014 at 17:50

Nadam se..Po statistici bi rekao da su ok,cak sta vise..Ali videcmo,vreme ce pokazati!

Reply
Божа феб 26, 2014 at 13:14

Срећан рођендан Шоне! Било је задовољсто играти са тобом (у млађим Звездиним категоријама) Поздрав од Боже 😛

Reply

Leave a Comment