Moja Crvena Zvezda
Звездина кућа славних Историја

На данашњи дан: Рођени Богдан Цвијетић, Горан Ракочевић и Бошко Јанковић

Богдан Цвијетић, један од најбољих рукометаша у историји Црвене звезде и некадашњи репрезентативац Југославије, рођен је 1. марта 1933. године у Бањалуци. За црвено-беле је играо од 1950. до 1961. године.bogdan-cvijetic1

Са Звездом је учествовао у освајању првих трофеја у историји клуба. Освојио је две шампионске титуле 1955. и 1956. године и један Куп Југославије 1956. године и то у време када је мали рукомет још био у повоју, јер је до средине педесетих година велики рукомет имао примат. Цвијетић се у раној младости бавио одбојком, , кошарком, кајаком, фудбалом, гимнастиком и атлетиком, што је утицало да развије сјајне физичке способности. Одликовале су га брзе финте, вешти потези, снага, борбеност, упорност, а изнад свега је био прави виртуоз са лоптом. Играо је на позицији средњег бека и увек је тежио да својим потезима изазове овације гледалаца на трибинама, што му је врло често успевало. Због својих сјајних партија и бравура на терену прозван је рукометним Шекуларцем, јер је у рукомету представљао чаробњака, као што је био Драгослав Шекуларац у фудбалу.bc

Увек је био у врху листе стрелаца у шампионатима Југославије, а и поред тога је стигао да разиграва саиграче маштовитим и бројним асистенцијама. У Звезди је био истовремено и играч и тренер у сезони 1959/60, а само тренер у сезони 1964/65. У каријери је наступао и за ДИФ, а током служења војске 1957. године играо је рукомет у Бору, а затим и за Дубочицу 1958. године. По одласку из Звезде наступао је за Интернационал из Женеве и француске клубове Калуир, Шароре, Вилфранш, Гајер и Евијан, као и за Шеноа из Швајцарске, где је био играч-тренер.

У једној анкети међу рукометашима и ветеранима изабран је у идеални тим у историји Црвене звезде, који поред њега чине и Дејан Перић, Драган Шкрбић, Бранислав Покрајац, Жикица Милосављевић, Јовица Цветковић и Милан Лазаревић. За репрезентацију је одиграо 11 утакмица и постигао 21 гол. Незванично је проглашен за најбољег техничара на Светском првенству  у Источној Немачкој 1958. године, када је Југославија заузела осмо место. Од 1968. до 1973. године радио је као професор спорта на Институту Флоримонт у Женеви, а потом и дуги низ година на Универзитету за спорт у Лозани. Био је и тренер једног локалног женског клуба у Женеви. Преминуо је 19. маја 2012. године у Београду.

Горан Ракочевић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, рођен је 1. марта 1951. године у Београду. За први тим црвено-белих наступао је у десет сезона, од 1969. до 1979. године.kkGoranRakocevic-1

Учествовао је у освајању пет трофеја са клубом са Малог Калемегдана и то Купа победника купова 1974. године, шампионске титуле 1972. и три Купа Југославије 1971, 1973. и 1975. године. На 267 званичних утакмица у црвено-белом дресу постигао је 1717 поена. За први тим је дебитовао у сезони 1969/70, када је одиграо три меча у Купу шампиона и четири у првенству Југославије. У наредне две сезоне постепено је добијао све већу минутажу, да би у сезони 1972/73 у Купу европских шампиона  бележио 10,7 поена по мечу (128 поена у 12 утакмица), а црвено-бели су тада стигли до полуфинала најелитнијег клупског такмичења на Старом континенту. Против Реала је у Мадриду убацио 20 поена у победи Звезде од 77:74.

У шампионату 1974/75 имао је просек од 10 поена по утакмици, а у освајању Купа је учествовао са 54 постигнута поена у шест мечева. Најбоље партије пружио је у сезони 1975/76, када је у првенству Југославије бележио 13,1 поен по утакмици. Звезду су тада предводили Дуци Симоновић и Радивоје Живковић, а Ракочевић је био одмах уз њих. Ипак,  у том шампионату није остварен запажен резултат, јер су Капичић и Славнић пропустили сезону због војске. Ракочевић је у Купу 1976/77 бележио 10,8 поена по мечу, а последње утакмице за Звезду одиграо је у шампионату 1978/79.

За репрезентацију Југославије одиграо је 17 утакмица и постигао 95 поена. Учествовао је на Медитеранским играма у Алжиру, када је заузето четврто место, али није играо на Европским и Светским шампионатима, као ни на Олимпијским играма. Иако је Горан Ракочевић био врло добар кошаркаш и остварио запажену каријеру, његов син Игор га је у потпуности надмашио и постао легенда Црвене звезде и три пута најбољи стрелац Евролиге.

Бошко Јанковић, бивши фудбалер Црвене звезде и репрезентативац Србије, рођен је 1. марта 1984. године у Београду. Прошао је све млађе категорије црвено-белих, а дрес првог тима носио је од 2002. до 2006. године, са изузетком периода који је провео на позајмици у убском Јединству.jankovic-cz

Бошко је за Звезду одиграо 101 званичну утакмицу и постигао 27 голова. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 2004. и 2006. године, као и два Купа 2004. и 2006. За први тим је дебитовао у сезони 2002/03, када је на 14 мечева у шампионату постигао три гола, а углавном је улазио са клупе за резерве. Први гол као првотимац постигао је у мечу осмине финала Купа против Радничког из Пирота у победи од 4:0. Наредне сезоне је у освајању дупле круне забележио четири меча у шампионату и два у Купу, а највећи део сезоне је провео на позајмици у Јединству из Уба, где је на 28 мечева постигао 21 гол. Стандардан је постао по повратку са позајмице у сезони 2004/05. Заблистао је у квалификацијама за Лигу шампиона, када је постигао ефектан гол у победи против холандског ПСВ-а у Београду од 3:2. Звезда је у реваншу без повређеног Жигића доживела дебакл у Ајндховену (0:5) и пропустила још једну шансу да се пласира у групну фазу елитног такмичења. Те сезоне је укупно одиграо 38 такмичарских утакмица и постигао 11 погодака. Био је други по броју мечева у екипи и трећи по укупном броју голова, али и поред тога што је Звезда освојила исти број бодова у првенству као и сезону раније, када је освојила титулу, овога пута није стигла до трофеја, између осталог и због сумњивих победа Партизана, на шта су капитен Марко Пантелић и тренер Ратко Достанић неколико пута указивали.

Јанковић је био међу носиоцима игре у сезони 2005/06, када је освојена дупла круна. Он и Никола Жигић су били најефикаснији фудбалери Звезде у шампионату са по 12 постигнутих голова, а црвено-бели су убедљиво стигли до шампионске титуле, док је Куп освојен спектакуларним преокретом у финалу против ОФК Београда од 0:2 до 4:2.

Бошко Јанковић је лета 2006. прешао у шпанску Мајорку. Имао је врло добру сезону и на 28 утакмица се девет пута уписао у стрелце. За италијански Палермо је наступао у сезони 2007/08, а дрес Ђенове је носио од 2008. до 2013. године. У Италији је кубурио са повредама и дуго времена је паузирао, а најбољу сезону у Серији А одиграо је 2011/12, када је на 35 мечева постигао шест голова. Од 2013. године члан је Вероне, која је тренутно шеста на табели и најпријатније изненађење у лиги, а Бошко Јанковић се усталио у стартној постави са 13 одиграних мечева уз два поготка.

Пружио је запажене партије у дресу младе репрезентације Србије на Европском првенству у Холандији 2007. године, када је освојена сребрна медаља. У дресу сениорске селекције Србије до сада је одиграо 31 меч уз пет постигнутих голова. Дебитовао је 15. новембра 2006. против Норвешке у Београду (1:1), али га је повреда одвојила од дреса националног тима за који није одиграо утакмицу скоро две године.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x