Moja Crvena Zvezda
АлександарБлоговиВажноНајновије

Jeдина љубави живота мог, срећан ти рођендан!

Те 1945. године завршен је највећи рат у историји човечанства. Формиране су бројне државе, а границе су још једном, не и последњи пут, промењене. Рођене су те године и бројне познате личности. Међу њима, уметници – Никита Михалков, Боб Марли, Ијан Гилан, Срђан Карановић, Ерик Клептон, спортисти – Франц Бекенбауер, Јуп Хајнкес, Герд Милер, Дане Корица, Илија Петковић, Зоран Жота Антонијевић и друге јавне личности…

На овим просторима, у време те 1945. године остале су рушевине. Требало је градити и све подизати од почетка, од темеља. И српски и југословенски спорт практично није постојао. Постојала је само дуга спортска традиција, предратни клубови који је требало да наставе да живе у истом или измењеном облику и спортисти, који су желели да после тешких година уживају у ономе што су волели у најбољих годинама свог живота. У складу са тим, формирани су или настављани и обнављани спортски колективи.

Један од њих основан је у Београду, на данашњи дан, 4. марта 1945. године. Судбина многих била је неизвесна, неки нису дуго потрајали, али се један истакао и издвојио касније као највећи и најпопуларнији. То је наша Црвена звезда!

rodjendan

Фудбалски клуб Црвена звезда основан је на иницијативу чланова Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије. Првобитно месец дана раније, дакле у фебруару исте године основано је ново омладинско фискултурно друштво које је брзо прерасло у спортски колектив и добило име Црвена звезда. Прича о оснивању прерасла је у мит и веома је интересантна.

„Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих председника спортског друштва Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. После бројних предлога (Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Крцун спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда – нека буде црвена!“ Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици – дресу.“

Црвена звезда је формирана од остатака клуба Југославија – наследили су стадион Југославије, објекте, играче па чак и црвено-белу боју. О 32 године које су претходиле Црвеној звезди прочитајте у овом и овом тексту.

Прву утакмицу наш клуб одиграо је против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и победио са 3:2, а стрелац првог гола био је Коста Томашевић. Током прве, оснивачке године одиграли смо укупно 36 мечева, забележили 30 победа, нерешено је било пет пута, а једини пораз доживљен је у Темишвару против Румуније.

Већ тада, Звезда је привукла београдску омладину, мангупарију, студенте. Бољу представу о томе стећи ћете читајући речи чувеног Богдана Тирнанића Тиркета.

„Историјски гледано, Црвена звезда је феномен јер је била друга; постојала је једна врста сапуна, један тролејбус (марка „ансалдо“), један једини начин куповине цица (на тачкице), један строги ујка из далека, и – два фудбалска клуба на Топчидерском брду.

Лако је разумљиво зашто је те далеке 1946. године клуб београдских студената привукао све оне којима је изнад свега било до могућности избора. Међу таквима нашло се и много финог света, бивших трговаца брашном и банкарских службеника, малих Микица из пропалих рентијерских породица, бледуњавих сењачких госпођица којима је трошно игралиште са дрвеним трибинама у Љутице Богдана, некада власништво Југославије, одједном постало симбол предратне елеганције, траг шарма прохујалих времена, онога што је било пре него што је подигнут камени, сиви стадион Партизана (који, истини за вољу, никада није био његов). Ако не можеш да славиш крсну славу, навијај за Црвену звезду.

Но, Црвена звезда тешко да би постала феномен какав јесте да у време свог настанка није привукла сву београдску мангупарију којој је изнад свега било до терања контре. Тако је и овај велики клуб стекао ореол велике зајебанције свега и свачега као главне ознаке београдског духа. Пробисвети из Савамале, Маринкове баре, са Чубуре и Неимара, они са Булбудера и Дорћолци, за које је трамвајска карта била мисаона именица, рингишпили домови културе, а ‘леб и мас’ основна исхрана, донели су на Топчидерско брдо своје пркосно непризнавање сваког ауторитета, свега што је изнад мере човекове и што се поставља као директна брана индивидуалности, разноликости. Душановачке девојчице удавале су се, међутим, тих година искључиво за навијаче Црвене звезде јер су они били главни у крају: носили су уске панталоне зване фрула и, нехајно наслоњени на бандеру, пљували у даљ, сладећи се украденим воћем са Каленић пијаце.

Њихова Црвена звезда била је предодређена да израсте у покрет око кога ће се, супротно тајном друштву „Црвена звезда“ из великих кафана, окупљати сви људи слободног духа. Београд је преко Црвене звезде понудио свима неке од својих најбољих особина: своју ноншаланцију, свој урођени пркос, своју духовитост која ће све дати на каламбур, за виц чија се поента може мерити и годинама. Од свих фудбалских афера које су забележене у последњих неколико деценија, а таквих има на килограме, једино су оне везане за Црвену звезду и – посебно – доктора О, који је одрастао у дворишту кафане Шумадија, у Небојшиној улици на дну Неимара, имале неког шарма, лудости: продати аутобус за Беару, киднаповати Остојића – тога се требало сетити. А сетити се правог штоса било је одувек главни циљ великих Звездиних играча попут Шекуларца.

И као што Београд није регионални град, већ гомила зграда на ветрометини светова, тако је и Црвена звезда клуб личног опредељења, припадности једном стању духа које је, баш зато што је београдско, универзално. Дошљаци се још честито не попну уз Балканску, а већ навијају за Црвену звезду. Зато је Црвена звезда страх и трепет на свим теренима, чак и онда када је састављена од једанаест левих сметала или када у њој играју поглавито ученици у фудбалској привреди, смер дунстер.Када је она противник, ви се не борите против одређене школе фудбала, већ имате окршај са овде поменутим стањем духа, духа који не мирује и који ће вас, дате ли му повода, сместити на право место уз праву меру извлачења ушију.

Клуб можете некако и победити, али изгледи свих партикуларизма, национализма, локалних заслепљености, свих мрачних владања душом, па и онога што је каткада мрачно у самој Црвеној звезди, једва да су вредни помена када се зна да за Звезду навијају људи који, на повике „Цигани, Цигани“, следеће недеље истакну километарску паролу: Цигани поздрављају свог шампиона.“

cigani pozdravljaju svoje sampione

Од првог дана, од Томашевића, Ђајића, Рудинског, Митића, Миљанића, Павића, Секулића, Обрадовића, Огњанова, Мркушића, Тасића, Владице Поповића, Спајића, Станковића, Костића, Васовића, Шекуларца, Беаре, Павике, Дујковића, Дурковића, Џајића, Лазаревића, Аћимовића, Крмпотића, Пижона, Савића, Филиповића, Керија, Јовановића, Остојића, Јовина, Муслина, Шестића, Ђуровског, Мусемића, Мркеле, Пиксија, Просинечког, Савићевића, Панчева, Михајловића, Југовића, Стојановића, Најдоског, Белодедића, Радиновића, Бинића, Маровића, Стошића, Шабанаџовића, Љупка Петровића, до Петковића, Ковачевића, Његуша, Станковића, Огњеновића, Пјановића, Друлића, Буњевчевића, Видића, Жигића, Пантелића, Басте, Јанковића, Милијаша, Звезда је била и остала велика. Остала је симбол реакције, омладине, господства. За Звезду се навијало и навија се, Звезда се волела и воли, за Звезду се живело, живи се и живеће се, док је год ње и њених навијача!

1948

Било је светлих тренутака, али и оних који ће се, надамо се, једног дана памтити само као лоша успомена. Али ни у једном од њих љубав и приврженост није јењавала. Чак, штавише, што је било теже, подршка и фанатизам били су све јачи и већи, што се види најбоље у протеклих неколико година, вероватно најтежих у деценијама дугој историји нашег клуба!

До данашњег дана, Звезда је изнедрила бројне легенде, а ми смо поменули само неке, јер је све немогуће издвојити. До данашњег дана, Звезда је освојила 25 трофеја националних првенстава, 24 национална Купа, по једном била шампион Европе и света, што је чини јединственом, када је реч о овом делу планете! Уз то, освојени су Дунавски, Средњоевропски Куп и бројни међународни турнири. Памте се мечеви између Звезде и Бајерна, Манчестера, Интера, Реала, Барселоне, Ливерпула, Арсенала, Милана, Ренџерса, Андерлехта, Бенфике – готово свих великана европског и светског фудбала! И то је оно што Звезду издваја од свих осталих.

Памте се и чувене посете на нашем највећем стадиону – Ференцварош (1975, 96 070 продатих улазница), ПАО (1971, 93 500), Партизан (1976, 90 142), Реал Мадрид (1975, 88 623), Карл Цајс (1971, 88 000), Бајерн (1979, 87 400), Барселона (1982, 227), ВБА (1979, 84 405), Андерлехт (1982, 83 044), Интер (1981, 81 369).

1971

Све то направило је од Звезде велики клуб и то ништа не може променити!

Када бисмо писали о историји Звезде и макар само поменули све битно што се за ових готово седам деценија дешавало, било би нам потребна читава књига, па ћемо се укратко, у кратким цртама осврнути на Звездину историју.

Од почетака, формирања Звездине приче и филозофије, минхенске трагедије која је приближила два велика клуба, Звезду и Манчестер Јунајтед, пројекта тоталног фудбала, изградње стадиона, несрећно изгубљених евро-мечева и финала, судије Микелотија, до формирања тима који ће коначно исправити све неправде и покорити Европу. Уследила су и тешка времена, рат, распад тима који је могао владати Европом још дуго, па повратак и нови пријатељство два клуба, као 40 година раније – Звезде и Олимпијакоса, а онда нови проблеми и незапамћена црна серија, која траје и дан данас…

Све то, и још много тога, десило се за само 69 година. Пролазили су и мењали се играчи, тренери, руководиоци, смењивале генерације навијача, али је једно увек остајала – Црвена звезда! Било је ратова, лоших играчких генерација и резултата, проблема, али једно никада није нестајало – љубав, приврженост и поштовање које су они који воле Звезду гајили према свом клубу. Јер, други немамо!

Последњих шест година донело је кулминацију свега тога. Трофеја није било, било је дугова. Није било идола деце, играча чије би се име изговарало на пољанчету за време терања лопте са другарима, било је преплаћених, фелеричних странаца и незналица које су каљали име, традицију и грб Црвене звезде. Било је подсмеха са неких других страна. Причали су нам да се она гаси, они што никад нису тако сјали. Али су и поред свих трофеја, успеха и подсмевања увек остајали тек комшија мали. А ми смо трајали. Чини се и пребродили оно најгоре, иако нас последње године уче да се то, када је Звезда у питању, не може никада са сигурношћу рећи. И чекамо титулу.

Разлике између некада и сада су велике. Некада се годинама чекала европска, данас домаћа титула. Некада је реакција истицала транспарент „Цигани поздрављају своје шампионе“, данас читав свет пароле „Чекамо титулу!“. Некада је Маракана падала у делиријум након голова против Бајерна, Реала, Вест Бромвича, данас је то случај против Телеоптика, Баната или Јавора. Некада је звездашки народ био безбрижан, обезбеђен, без много брига, данас је осиромашен, измучен, исцеђен. Међутим, има и ствари које се не могу променити. И има ствари које се не могу купити. То су верност и љубав према свом клубу. Јер ми други немамо!

И када вас питају зашто идете на утакмице и пратите нешто чему нема спаса, као што питају и мене, шта ћете одговорити? Када вам као аргументе наведу саопштења, шампоне, разбијене аутомобиле, препуцавања у медијима, сукобе у Управи, туче међу играчима, играче међу старлетама, дугове, шта ћете рећи?

Тада им само помените први део текста који сте управо прочитали. Помените им Звездине звезде, Бари, Токио, транспарент из ’46, Маракану, редове за карте, легенде клуба, оних 100 000 против Ференцвароша, Борине бомбе, Шекијеве мајсторије, Џајине дриблинге против Камача, оне Робијеве сузе из фебруара 2011, Савићевићеве дриблинге против Манчестера, Дарков пенал против Марсеја, Пиксијеве голове са центра игралишта и из корнера, онај пехар са великим ушима на којем је име Црвене звезде…

UEFA Champions League Trophy Handover & Draw

Јер, не иде се на стадион у овим временима, као и никада пре, због Милијаша, Бајковића, Џајића, Човића, Кокезе, севера, већ због Црвене звезде! Због величине клуба, љубави према њему, традиције, грба, музеја, Маракане!!! Да се радује и тугује, слави и пати… Јер како рече легендарни Љуба Тадић:

„Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е,то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине. Сви смо ми Звездаши исти, а неки неће да кажу да смо сви исти. Е, ја нисам за те који се само радују. Сигуран сам да су прави звездаши и данас слични нама из првих Звездиних година. Изгубимо ми тако по неку утакмицу, па онако ошамућени да не знамо где нам је кућа, кренемо пешке ка Теразијама, ка “Мадери” у ствари. У њој су се тада окупљали звездаши. До “Мостара” – мук. После почнемо да причамо о нашим шансама, а 7-1 за противника. Те Рајко имао шансу, те Томаш промашио два зицера, и тако шанса за шансом, и када стигнемо до “Мадере” – Звезда изједначила. Новине не читамо неколико дана и готово… Е, кад победимо ми умемо да будемо мало и намћорасти. Те могао је да падне још неки гол, а у ствари растемо од среће. Ово је било кад смо освојили први Куп, па после три узастопно. Имали смо у друштву највећег љутка, највећег звездаша и пријатеља какви су одиста ретки. Бане је то био, Бане Вукосављевић. Дође он за сто после тог нашег првог Купа, па још није сео, а поче: дао два гола и неће више да игра за Звезду. Те намерно му нису додавали лопте, те и онај судија Лемешић се окомио на њега, кад, долази Боба Михајловић, он и доктор Аца су били из исте ратне војске и волео је да седи са нама. Честита Боба свима, честита Банету, кад у њему затрепери Звездина жила: Добро сте прошли са три комада, знаш кад ћете да видите Куп – никад! Шта ти је Звезда? Мртва позоришна, мртва фудбалска сезона и ја сам се преко лета мувао на Тари. Играју се нека деца лопте, а један човек виче на њих да се све разлама. Приђем ближе – Миљан. Заустави он вику. Ово је Куле, ово је Караси, оно су Цоле и Трифке. Чекамо једног дечка са Уба. Џају чекају. А они жгољави, ситни, никакви…Они ће бити шампиони? Немој Миљане да ме замајаваш тако ти Бога, рекох му. Али, шта знаш, рекох себи. Звезда је то. Сада се мало љутим кад неко каже: били смо европски шампиони. Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони – заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан…То је наше друштво, а ово што играмо овде, то нам је за припреме. Некада су те припреме дуже, некада краће, Боже мој… Е сад, зашто се воли Црвена звезда. Од оног дана када ју је основала антифашистичка и студентска омладина, и кад нам је приступио огроман део народа тада називаног “реакцијом”. Волиш жену. Лепо, али шта још? Волиш девојку. Добро, али шта још? Фудбал је чудесна ствар, излаз у свет, а игра га Звезда. Е,онда има да волиш и Звезду. После, када то крене са колена на колено…Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу: Звезда је живот, остало су ситнице.“

764024214_08_122_413lo

Е, то вам је, драги моји, Црвена звезда! Цигани, Делије, Звездаши, срећан нам 69. рођендан!!!

Повезане вести

19 comments

Estrella Roja мар 4, 2014 at 19:39

Samo napomena da sam greškom pritisnuo opciju „prijavi komentar“ kod kolege TVCZ umesto odgovora :facepalm: .Sorry!

Reply
moravac мар 4, 2014 at 18:33

Moja braco po duhu,moja braco po chasti,moja braco po voljenoj CRVENO-BELOJ boji,moja braco PONOSNE DELIJE, danasnji dan je veliki dan!!! Kao i 1945. tako i danas, u inat zlu,u inat jednoumlju,razbaruseni,slobodni i gordi,MI PRKOSNO STOJIMO i znamo da cemo zauvek ziveti!!! Zivecemo zauvek,jer ce nasa voljena CRVENA ZVEZDA ziveti dok je sveta i veka a sa njom i mi,cak i kad nam tela budu bez zivota,nas ZVEZDASKI DUH ce lebdeti visoko,gore,pod svodovima nase MARAKANE!!! U chast Rodjendana naseg voljenog kluba(Jer drugi nemamo),ispricacu jednu pricu,tek jednu u mnostvu slicnih.Pricu o utakmici koja se ne zaboravlja.Utakmici koja je odigrana na DANASNJI DAN. Te hladne martovske veceri,tim Crvene zvezde,sa klupe predvodjen pok. Veliborom Vasovicem, demonstrirao je stravicnu moc i silu. Bio je to nuklerni udar na slavni Real Madrid!!! Uz tri postignuta gola u prvih 45. minuta,propustili smo 3-4. stoprocentne sanse. Umesto sa 5-6. gola u mrezi, tada strasni Real otisao je na poluvreme sa „samo“ tri komada minusa. U to vreme najjaci igrac sredine terena Evrope, Pixi Stojkovic,komandovao je raketnim postrojenjima Crvene zvezde. Mrkela,Cvetkovic,Djurovic,Jankovic i strelac prvog gola Bosko Djurovski,jednostavno su unistili i u prah i pepeo samleli papreno skupi Real. To vece pamtimo mi,navijaci najveceg fudbalskog kluba sa ovih prostora a pamte ga, Boga mi i navijaci Reala. Na spanskoj satelitskoj platformi Canal+, Real TV stalno emituje najvece utakmice tog slavnog kluba. Velike pobede i najbolnije poraze. Vrlo cesto, na programu im je upravo ovaj dvomec.Da, dvomec FK Crvena zvezda Beograd-FC Real Madrid. Skoro su u studiju sedeli velikani Valdano,Galjego,Sancez,Butragenjo. Secali su se te veceri i biranim recima govorili o atmosferi na Marakani, o tome kako tu generaciju slavnog Reala niko nije nadigrao tako, kako su te veceri to uradili fudbaleri FK Crvena zvezda,kako ih je samo Svevisnji spasao poraza, koji bi crnim slovima bio upisan u anale slavnog Real Madrida, uz opasku da desetak godina ranije, te pomoci sa neba nije bilo i da je Zvezda izbacila Reala nakon izvodjenja jedanaesteraca,upravo na strashnoj Marakani.Mnogo je ovakvih,velicanstvenih meceva u istoriji Crvene zvezde. Mnogi nam,uz Boziju pomoc, tek slede. Sa neizmernom ljubavlju u srcu,s verom u Boga, uz spoznaju da spadamo u red najvecih klubova u istoriji evropskog i svetskog fudbala, srecan Rodjendan ti zelimo, Crvena zvezdo nasa,ponosna i slavna!!! Pozdrav braci sa SEVERA!!!

Reply
ТВЦЗ мар 4, 2014 at 17:49

Срећан рођендан народе! Александре свака част на труду, веома исцрпно и било је уживање читати. Ипак, имам једну добронамјерну сугестију. У тексту се поткрала грешка да је Крцун био тај који је предложио да Звезда буде црвена. Мислим да је то ипак био Жујовић. Крцун није био међу Звездиним оснивачима. У књизи “Дерби“ Драгише Ковачевића пише да је он до 4-5 дербија навијао за партизан и да је окренуо страну тек кад је видио да војска опасачима туче неке од навијача Црвене звезде.
Поздрав

Reply
Estrella Roja мар 4, 2014 at 18:31

U pravu si,to je izjavio Žujović kao dodatak na predlog Slobodana Ćosića da ime kluba bude Zvezda.
Krcun je bio veliki zvezdaš,o tome je često govorio pokojni Ljuba Tadić,ali nemam informacije da je na početku bio partizanovac.

Pokretači akcije za osnivanje Sportskog društva Crvena Zvezda bili su:Zoran Žujović,Slobodan Ćosić,Ljubiša Sekulić,Dušan Bogdanović.Među osnivačima nalazili su se:Nebojša Popović,Mira Petrović,SvetozarGligorić i Milovan Ćirić.
PRVO RUKOVODSTVO C.Z. radilo je u sastavu:predsednik Đorđe Pajić,potpredsednici Žujović i Ćosić,sekretar Ljubiša Sekulić,ekonom Predrag Đajić,vođa fudbalske sekcije Kosta Tomašević(koji je bio i prvi strelac istorijskog gola za naš klub).

Reply
ТВЦЗ мар 4, 2014 at 22:01

Ево сад сам опет прочитао то у вези Крцуна. Немам могућност да сад “линкујем“ текст али то је из ове књиге http://kucazasunce.com/detalji.php?p=12543
Ту постоји дио у ком Др Аца Обрадовић пише о томе како смо ми довели играче БСК-а и Југославије насупрот партизану и тако у старту осигурали већи број навијача. Такође каже да је тада навијати за Звезду значило да си просрпски орјентисан. На крају прича и ово за Крцуна који је из ината почео да навија за Звезду послије поменутог догађаја.

Reply
madness2233 мар 4, 2014 at 17:47

Sredjene svlacionice,prilaz oko stadiona tj ona ograda,sledece sto mora da se uradi je sredjivanje tunela-UMESTO onih isaranih zidova POSTAVITI slike legendi kluba npr., iscrtati neke lepe grafite i slicno.
Ovo je nasa godina.

Reply
NCZ86 мар 4, 2014 at 19:21

i obnoviti grafite na mari … svi su zastareli ..

Reply
Estrella Roja мар 4, 2014 at 16:43

Srećan nam rođendan!Svaki pravi zvezdaš ima dva rođendana…4.mart nam je zajednički 😉

Reply
Miksi '73 мар 4, 2014 at 16:41

Srećan Rođendan našoj Crvnoj Zvezdi braćo Zvezdaši,Delije,Cigani ! i još mnogo trofeja,radosti ..

Reply
nemanja мар 4, 2014 at 14:03

Srecan ti rodjendan, najlepsa imenico fudbala !!

Reply
Djawolak мар 4, 2014 at 13:55

Jedina ljubavi zivota mog, nek te prati sreca. nek te cuva bog … Srecan Rodjendan <3 Crvena Zvezda <3

Reply
Офф топиц мар 4, 2014 at 11:08

Па добро, мора ли баш реклама за Дачића да стоји овде?

Reply
Александар мар 4, 2014 at 14:51

Није до нас, Гугл рекламе иду саме… Опростите ако некоме смета.

Reply
ПАПА ФРАЊА мар 4, 2014 at 09:42

НЕ НЕ ДАМО ТИТУЛУ ЗВЕЗДИ.ТО НАМ ЈЕ У АМАНЕТ ОСТАВИО ПРЕДСЕДНИК ТУЂМАН .

Reply
Homer мар 4, 2014 at 07:06

srećan nam rođendan cigani !

Reply
NCZ86 мар 4, 2014 at 00:51

ina marsu ako treba za tebe zvezdo zivot dacu… srecan rodjendan nasoj zvezdi jos mnogo titula da osvoji u svim sportovimaa !!!!!!!

Reply
Modriča čeka titulu! мар 4, 2014 at 00:43

Svaka čast za tekst. Srećan nam rođendan.

Reply
RS мар 4, 2014 at 14:19

Gdje je grafit tvoga imena u Modrici, i ima li uopste? Nisam ga vidio, ako nema NAPRAVITE GA! 🙂

Reply
torh мар 4, 2014 at 00:29

Zvezda – smisao zivota . Cesto me pitaju drugovi , sta imas od te Zvezde ? Oni ne znaju da je Zvezda zivot !! Srecan rodjendan !!

Reply

Leave a Comment