„Свуда грми около…“. Коначно је дошло време да и они малобројни који редовно прате наш кошаркашки клуб запевају ову песму. Није Црвена звезда још освојила титулу, али ће лигашки део АБА лиге дефинитивно завршити на првом месту. За сигуран такав расплет, била је довољна победа у Задру, до које су црвено-бели дошли без веће муке. Задар – Црвена звезда 53:67.
Задранима је у борби за опстанак свака победа до краја злата вредна. Очекивало се да ће у таквој атмосфери Црвена звезда имати јако тежак посао да дође до победе. Међутим, црвено-бели су од почетка успоставили контролу над утакмицом, поново одлично користили у нападу расположене центре и обезбедили победу.
Прво полувреме је било нешто неизвесније, нису домаћи дозвољавали противнику да створи значајну предност. Краљвић је сјајно отворио меч, искористио у неколико наврата лошу одбрану Тејића и Марјановића. Са друге стране, Звезда је од почетка кренула да форсира свог дива у нападу и то је деловало као добра стратегија. Видело се да Звездини играчи нису „у мечу“ од почетка као што иначе раде, а у првом полувремену су на поштеди били Нелсон и Драгићевић. Бранко Лазић је остао у Београду, а прилику да покаже шта уме је добио и новајлија Липовиј.
У другом полувремену смо гледали Звезду која лако дође до 7 или 9 поена предности, па дозволи противнику да је смањи, па се опет врати а сигурну разлику. Собин и јуниор Башић су једини задавали проблеме нашем тиму, али треба подвући да је Собин показао квалитет само у нападу, у одбрани није имао решења за наше центре. Шутало и Лоренс су завршили меч без поена, Лајонс само 7, од тога 4 из игре. Дефинитивно екипа која нема нимало квалитета да се носи са озбиљнијим екипама. Са друге стране, Звезда је играла колико је било довољно. Тренер је искористио прилику да одмори играче, правилно распореди минутажу и испроба неке нове ствари пред дуел са Будивељником. Буквално је ово изгледало као отаљавање посла са противником од којег се очекивало много више с обзиром на њихову ситуацију.
Што се статистике тиче, Звезда је управо захваљујући одличној реализацији унутрашње линије дошла до убедљиве победе. У шуту за два, однос је био (46% : 60%). Оно што делује нестварно јесте податак да су обе екипе погодиле само три тројке, Звезда једну. Противнику је допуштено чак 10 офанзивних скокова, што не би смело да се дешава, али је укупан однос на крају био у Звездину корист (26:40). Звезда је у овом мечу имала више изгубљених лопти од асистенција и то је још један лош податак, али у оваквом мечу и уз овакву победу, то је занемарљиво.
Индивидуални учинак:
Никола Ребић (7 мин.): 6 поена, по 1 скок и украдена лопта. Добио је своју прилику још у првом полувремену кад је резултат био далеко од извесног и максимално је искористио. Без промашаја из игре. Пример како се гради самопоуздање како сезона одмиче.
Лука Митровић: није улазио у игру, али сама појава на клупи радује све навијаче.
Јака Блажич (25 мин.): 9 поена, 3 скока и украдена лопта. Био је прилично убојит ове вечери млади Словенац. Није погодио тројку, иако нас је анвикао у последње време, али је зато био незаустављив у продорима и показао додатни квалитет. Имао је поново тренутака у којима је срљао, а видело се да му на томе замера и тренер Радоњић.
Марко Симоновић (26 мин.): 5 поена и 5 скокова. Отворио је одлично меч, погодио једину тројку за Звезду, имао и добар шут за два из дриблинга, али је онда стао. Деловао је покретљивије у нападу него на претходним мечевима, у дефанзиви је био конкретнији тако да можемо рећи да му је пријала већа минутажа коју је добио на овом мечу. Шут за два је био ипак доста лош, 1/5.
Бобан Марјановић (17 мин.): 11 поена, 7 скокова и асистенција. Одлично је почео меч, видело се да немају домаћи решење за њега, али је у наставку тренер ипак одлучио да га одмори за уторак и дуел у Еврокупу. Са индексом 15 освојио титулу МВП меча.
Иван Раденовић (17 мин.): 8 поена, 4 скока. Прилично добар учинак након дуже паузе због повреде. Све поене је постигао након карактеристичних продора са спољне линије. Најбитније је да повреда није оставила већег трага на њему.
Рашко Катић (18 мин.): 12 поена, 6 скокова. У нападу је имао 67% шута, водио је све време велику борбу са младим Собином, али се стекао утисак да је центар Задра био успешнији, мада је и провео много више времена на паркету. Катић се истакао и са две блокаде на овом мечу.
Марко Тејић (14 мин.): 2 скока и асистенција. У неким тренуцима му је фалило агресивности и храбрости кад се налазио у прилици да поентира. У одбрани и даље показује мане, али има довољно времена испред себе да унапреди своју игру у свим сегментима.
Демаркус Нелсон (22 мин.): 3 поена, 6 скокова, 4 асистенције, 2 украдене лопте. Није погађао из игре, али је радио све остало. Коначно је и он добио прилику за краћи одмор и видело се да је више расположен за проигравање, него за поентирање. А имао је неколико одличних асистенција.
Чарлс Џенкинс (23 мин.): 7 поена, 2 украдене лопте. Слично као и Нелсон, није се превише форсирао, чак није ни шутирао често као што иначе ради. Очигледно је добио савет да игра са задршком овај меч.
Олександр Липовиј (18 мин.): 6 поена, 1 скок, 2 асистенције. Добио је доста већу минутажу него на дебију и одлично је искористио. Показао се као играч који не бежи од лопте, трудио се да преузме организацију напада на себе и када је играо на позицији „два“ и на позицији „три“. Често је правио у рекету блок за остале играче иза његових леђа. У одбрани је био јако добар, његов атлетизам и дугачке руке у потпуности долазе до изражаја.
Тадија Драгићевић (13 мин.): 5 скокова, 2 украдене лопте. Навео сам већ да је и он био на поштеди у Задру, одиграо је колико да не остане незагрејан. Међутим, чак ни тада, не би смео да промаши свих 5 шутева из игре.
