Владимир “Владица“ Поповић, некадашњи одбрамбени фудбалер и тренер Црвене звезде, рођен је 17. марта 1935. године у Земуну. Са Звездом је као играч освојио чак девет трофеја, док је као тренер црвено-белих постао шампион света 1991. у Токију и освојио титулу првака државе 1992. године.Vladica Popovic

Поникао је у клубу, чији је члан био од марта 1950. године, а за први тим је играо од 1953. до 1965. године. Одиграо је 291 званичну утакмицу и постигао десет голова. Укупно је наступио на 499 мечева у дресу Звезде, по чему је пети на вечној листи клуба уз 38 постигнутих голова у свим утакмицама. Други је у историји Звезде по броју утакмица у Купу (37), а шести по броју мечева у еврокуповима (39). Учествовао је у освајању пет шампионских титула (1956, 1957, 1959, 1960. и 1964. године), три Купа (1958, 1959. и 1964.) и Дунавског купа 1958. године.

Врло брзо се усталио у стартној постави Звезде у другом делу сезоне 1953/54, када је на десет мечева постигао четири гола. Готово у свим сезонама био је стандардан члан стартне поставе. Познат као врло борбен и коректан фудбалер, први пут је постао шампион са Звездом 1956. године одигравши 17 утакмица у првенству уз два постигнута поготка, оба у победи против Осијека од 5:0. У сезони 1956/57, Звезда је први пут наступила у Купу европских шампиона и стигла до полуфинала, где је заустављена од Фиорентине (0:1 и 0:0). Владица је у елитном такмичењу забележио пет одиграних мечева уз један гол у првој утакмици четвртфинала против ЦСКА из Софије у победи од 3:1. У одбрани шампионске титуле учествовао је на 24 меча уз погодак против београдског Радничког у тријумфу од 3:1. Наредне сезоне забележио је пет наступа у Купу шампиона, а Звезда је стигла до четвртфинала, где је чувени тим Манчестер Јунајтеда прошао у полуфинале после два меча (1:2 и 3:3). Поповић је играо у обе утакмице против “Безбијевих беба“, а меч у Београду је био последњи за неке од фудбалера енглеског тима, јер су изгубили живот у авионској несрећи код Минхена по повратку из Београда.

Владица Поповић има освојен и Дунавски (Митропа) куп са Звездом 1958. године. У том такмичењу одиграо је три сусрета. Исте године је наступио на свих пет дуела у освајању Купа, а трофејни низ је настављен дуплом круном 1959. године уз 15 наступа Звездиног дефанзивца у првенству и четири у Купу. Шампионска титула је одбрањена 1960. године, а у тој сезони је одиграо 14 лигашких утакица. Уследиле су сушне године, да би у сезони 1963/64 Звезда освојила дуплу круну уз 24 Поповићева меча у шампионату и четири у Купу. У Купу сајамских градова 1961/62, поузани дефанзивац је одиграо свих осам утакмица, а црвено-бели тим је у полуфиналу зауставила Барселона. Већ следеће сезоне у истом такмичењу београдска екипа се реванширала Каталонцима победом у мајсторици осмине финала у Ници од 1:0, а Владица Поповић је био међу најбољим играчима у тиму.

Каријеру је наставио у Штутгарту (1965/66), где је врло мало играо, па је прешао у редове Штутгартер Кикерса. У овом клубу је од 1966. до 1968. године наступио на 52 лигашка меча уз два поготка. Каријеру је завршио у Венецуели, где је од 1968. до 1969. носио дрес Депортиво Канаријаса.

Забележио је девет мечева уз два поготка за младу репрезентацију, а осам утакмица за Б тим. У дресу сениорске селекције Југославије одиграо је 20 мечева. Дебитовао је 23. децембра 1956. године против Индонезије (5:1) у Џакарти, а опростио се 16. јуна 1965. против Норвешке (0:3) у Ослу. Био је члан тима на светском првенству 1958. у Шведској, али није играо. На Мундијалу у Чилеу 1962. године Југославија је заузела четврто место, а Владица Поповић је одиграо свих шест утакмица и био један од најбољих фудбалера Југославије на турниру.

У Јужној Америци је изградио тренерску каријеру. Водио је колумбијске клубове, Индепендијенте Санта Фе од 1971. до 1972, Насионал из Медељина 1973. године, Депортиво из Калија 1974. и Португезу из Венецуеле. Два пута је био шампион Колумбије, 1971. са клубом из Санта Феа и 1974. са Депортивом из Калија, а две титуле освојио је и са Португезом из Венецуеле 1975. и 1977. године. Водио је крушевачки Напредак и Трепчу, а 1980. године постао је члан стручног штаба Црвене звезде као руководилац омладинских тимова. Још у два наврата водио је Депортиво Кали од 1984. до 1986. и током 1989. године.

У сезони 1991/92 преузео је Црвену звезду после одласка Љупка Петровића. Владица је предводио црвено-беле до титуле првака света 8. децембра 1991. у Токију тријумфом над чилеанским Коло Колом од 3:0, а касније је освојио и титулу шампиона Југославије 1992. године у лиги коју су већ напустили клубови из Хрватске и Словеније, а у другом делу сезоне се није могло играти ни у Босни и Херцеговини јер су сукоби увелико трајали. Владица је био и селектор репрезентације Перуа од 1992. до 1993. године, водио је и колумбијски Миљонариос од 1994. до 1995. и Каракас из Венецуеле од 1998. до 1999. године. Претходних година је био активан у Црвеној звезди као председник секције ветерана.

Александра Црвендакић, талентована кошаркашица Црвене звезде, рођена је 17. марта 1996. године у Лозници. у редове црвено-белих стигла је у зимском прелазном року 2012. године.1468691_10151711716990952_204848480_n

Почела је да тренира са девет година у ЖКК Лозница, где је најавила велику каријеру као изузетно млада играчица. У последњој полусезони у дресу Лознице бележила је дабл-дабл учинак у просеку и то са свега 15 година, што није промакло људима из Звезде, који су брзо реаговали и довели је у најтрофејнији женски кошаркашки клуб у Србији.

Александра је заиграла за црвено-беле од јануара 2012. године. У првој полусезони бележила је 9,7 поена у лигашком делу и 10,3 у плеј-офу. Прошле сезоне је имала учинак од 11 поена по мечу на 29 утакмица у свим такмичењима, а Звезда је стигла до четвртог места у плеј-офу, које јој је донело пласман у регионалну лигу.

Паралелно са клубом напредовала је и талентована кошаркашица. Ове сезоне се у потпуности афирмисала иако је још увек међу најмлађим играчицама у тиму. Црвено-беле су недавно заузеле друго место на финалном турниру регионалне лиге, а Александра је пружила одличне партије у овом такмичењу, где је остварила учинак од 14,6 поена, шест скокова, три асистенције и 1,6 украдених лопти у 14 утакмица. Са укупно 204 поена била је најбољи стрелац екипе у регионалном такмичењу. У досадашњем току шампионата Србије бележила је 16 поена, 6,4 скока и 1,9 украдених лопти у 23 меча и очекује се да уз Иванку Матић, Тину Јовановић и Александру Станаћев предводи тим у покушају да стигне до трофеја у шампионату и Купу, после десет сушних година.

Сјајне игре пружила је у дресу репрезентације Србије на шампионату Европе до 18 година, који је одржан у Винковцима и Вуковару 2013. године. Србија је тада стигла до бронзане медаље, а Александра Црвендакић је блистала на том такмичењу. Била је други стрелац, скакач и асистент турнира са 16,1 поеном, 10,9 скокова и 4,5 асистенција по утакмици. Учествовала је на бројним великим такмичењима са селекцијом Србије до 16 година на којима је бележила веома добре партије. Стручњаци Александри предвиђају велику каријеру. Ако настави са сјајним играма могла би да стигне и до женске НБА лиге, што је врло малом броју српских кошаркашица пошло за руком. У сваком случају сениорска репрезентација ће имати на кога да се ослони у наредних десет и више година.

1
Коментари

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
milos Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
milos
Гост
milos

Cestitke za Crvendakic 😛