Moja Crvena Zvezda
АнализеВажноКошаркаНајновијеРегионална лига

Резиме АБА лиге (октобар и новембар)

Лигашки део регионалне лиге Јадрана је иза нас. Крајем месеца нас очекује Ф4 у „Комбанк арени“, у организацији КК Црвена звезда Телеком која је добила то право као првопласиран тим на крају првенства. Кроз овај текст ћемо се подсетити како је и дошло до тог успеха и то са одличним финалним скором, 22-4.

Пре отприлике шест месеци је почело ово путовање кроз кошаркашке дворане широм земаља бивше Југославије и једног града у Мађарској. Лето је донело одређене промене у црвено-белом тиму. Екипу су напустили капитени из прошле сезоне и најискуснији Игор Ракочевић и Вук Радивојевић. Мајкл Скот, Бојан Суботић и Милан Миловановић су такође добили одрешене руке у избору нове средине. На Самарџиског се није рачунало још и пре краја сезоне. Када се пред почетак сезоне чинило да је завршено са одласцима, одјекнула је вест о одласку Бориса Савовића у минхенски Бајерн.

Што се појачања тиче, прво (а како многи данас тврде и највеће) је био продужетак уговора Демаркуса Нелсона којим је постао први странац у Звезди који  се одлучио на тај корак. Одмах после њега, екипу је појачао словеначки репрезентативац, Јака Блажич, бивши играч словеначке Олимпије. Следеће појачање је било можда и најзвучније име прелазног рока у Звезди, американац Блејк Шилб, искусни шутер са искуством играња у француској лиги и Евролиги. Бобан Марјановић је након одличне сезоне у Мега Визури одлучио да потпише уговор са Црвеном звездом. Последњи се екипи прикључио играч који је дошао из НБА (Голден Стејт Вориорс) и коме је ово први ангажман у Европи, Чарлс Џенкинс. Као што је већ речено, пред почетак сезоне је отишао Борис Савовић, а њега је заменио Иван Раденовић који је дошао након сезоне у Доњецку. Поред тога, првом тиму су прикључени јуниори Душан Ристић, Никола Ребић и Марко Тејић.

Уз останак Александра Цветковића, Рашка Катића, Марка Симоновића, Бранка Лазића и Луке Митровића, деловало је да Звезда има јачу екипу него прошле године и многи су је прогласили за првог фаворита у АБА лиги. Међутим, Партизан и Цибона су се прилично појачали  пред почетак сезоне, Цедевита је поново доста уложила у стварање тима и истакла највише амбиције, а Игокеа и Будућност су проглашени  за тимове који прете из потаје.

Такмичење је почело 5. октобра, а наши кошаркаши су гостовали у екипи Широког у дворани за коју нас веже јако лоша традиција, чувеној „Пецари“. Као да  су приче о  тој дворани утицале и на саме играче и у овој првој утакмици су деловали потпуно изгубљено, безидејно, разбијено и у одбрани и у  нападу. Широки је победио тесно 80-79, али Звездиној публици је све неодољиво личило на почетак прошле сезоне. Поново смо имали два узастопна гостовања на почетку сезоне и сви су се прибојавали прошлогодишњег сценарија. Нарочито зато што нам је следећи противник била Игокеа, прошлогодишњи освајач првог места у лигашком делу. Међутим, доста боље су црвено-бели одиграли у одбрани на овом мечу и остварили убедљиву победу 52-72. Након ове две утакмице, није се могло много позитивног уочити у екипи Црвене звезде. У првој утакмици се десио скоро потпуни распад система, а само недостатак квалитета у екипи Широког је одржавао Звезду на пристојној разлици. У другом мечу се видело чему тежи Дејан Радоњић. Иако није било поново много идеја у нападу, нарочито у позиционом, одлична одбрана је стварала шансе за брзе поене  наших играча. Што се играча  тиче, Нелсон је деловао доста несигурно, Катић није играо због повреде, Џенкинс је тражио себе између плеја и бека, јер је играо обе улоге, Раденовић је као новајлија био у сенци све бољег Митровића, а можда најбољи утисак су оставили Марјановић и Блажич који су се наметали од старта, нарочито звездин „див“. Шилб је био играч за којег се видело да има одличан осећај за игру, једнако за кош и асистенцију, Симоновић је својим тројкама погурао екипу у Лакташима, а Лазић је као староседелац добијао већу минутажу од новајлија.

Пред својом публиком, црвено-бели су дочекали Раднички. Гости су експресно враћени у Крагујевац са чак 37 поена заостатка за Звездом. Сјајна представа за публику у Пиониру пред старт Евролиге. Видели смо прегршт лепих и брзих акција, одличних индивидуалних потеза, а и први пут су прилику добили и јуниори Ристић и Тејић. Посебним овацијама је испраћен сјајни Марјановић, који је у ове три утакмице побрао симпатије и оних који  су сумњали у њега. У овом мечу једноставно није било слабих тачака, некога кога бисмо могли да хвалимо или  кудимо.

Следећа дестинација је била Љубљана и гостовање Олимпији. Олимпија је увек важила за „домаћинску“ екипу која ван Љубљане често не личи на себе. Нажалост, како је почело, могло се то рећи и за Црвену  звезду. Утакмица јесте дошла после дебија у Евролиги и пораза од Локомотиве у пуној Арени, али за екипу која истиче највише амбиције то никада не сме бити оправдање. Још једна утакмица са мало примљених, али и мало датих поена. Обе екипе су доста грешиле у предаји лопте, ређали су се промашаји на обе стране, а већину тих лопти  је покупио Марјановић који је остварио дабл-дабл учинак (15 п, 15 ск). Џенкинс је у самом финишу меча ухватио лопту након промашаја играча Олимпије, претрчао цео терен и полагањем поставио коначан резултат, 61-62. Провукла се Звезда на овом гостовању, али уз још једну лошу партију. Уз Марјановића, Шилб је водио екипу до преокрета и победе.

Уследио је нови меч у Пиониру и то након убедљивог пораза у Тел Авиву од Макабија. Још једном су показали кошаркаши Црвене звезде да се ниједна екипа неће наиграти кошарке у београдској дворани. Овог пута, жртва је била екипа Солнока, а разлика је била довољна да наш тим лансира на врх табеле АБА лиге (90-64), уз исти учинак са Партизаном и Цедевитом. Марјановић је још једном одушевио публику, а пратили  су га одлично Блажич, све бољи Митровић и повратник Катић. Шилбу је ово био први лошији меч у АБА лиги, а Демаркус Нелсон је играо све боље након вируса за који јавност није ни знала и заиста се постављао као вођа тима.

На крају месеца октобра, могли смо бити задовољни само пласманом и лакоћом играња пред домаћом публиком, међутим, видело се да екипа још увек није сасвим уиграна и да се ствари које је тренер Радоњић апострофирао као најважније, још увек не виде на паркету. А почетак новембра није био нимало лак.

Гостовали смо у Подгорици где, као и  у Широком, дуго не знамо за победу, тачније девет година. Испоставило се да ћемо морати да сачекамо и десету годину да бисмо савладали Будућност у њеној хали. Ова утакмица је дошла после пораза од Панатинаикоса и изгубљене предности од 15 поена у првом полувремену. То, заједно са одлично мотивисаним противником и пуном халом је допринело Звездиној лошој партији. Од почетка смо ушли нервозно у меч и тако смо наставили до краја. Испромашивали су се и једни  и други, у овом мечу, Звезда је имала најниже проценте шута ове сезоне у регионалној лиги. На крају је Шеховић, промашио оба бацања, али успео да ухвати лопту и изнуди нова. Након тих погодака, Блажич није погодио шут за изједначење и након само седам дана, Звезда је свргнута са престола. Поново су екипу водили Марјановић, Шилб и Блажич, док је Катић наставио са промашајима, а Нелсон мањак поена, надокнадио асистенцијама.

cvele_prodorУ следећем колу у Београд је дошла првопласирана Цедевита. Тим предвођен Невеном Спахијом, који је  уз Звезду сматран највећим фаворитом за освајање, дошао је у Београд да потврди тај епитет. Као и сви претходни гости, и Загрепчани су испраћени двоцифреном разликом кући и Звезда је дефинитивно свима послала сигнал да не долазе у Пионир са превеликим очекивањима. Резултат је био 73-59. Овај меч је обележио повратак Катића у стару форму и одлична утакмица Нелсона. За разлику од центра, Нелсона смо, срећом, доста мање чекали да се врати. Пре овог меча, забележили смо и први тријумф у Евролиги, у Виторији, против Лаборал Куће.

У 8. колу нас је чекао Вечити дерби, први ове сезоне. Домаћин је био Партизан, а Црвена  звезда је била осокољена првом победом на свом паркету у Евролиги, над Лијетувос Ритасом, а другом у низу. Поново су црвено-бели јурили током већег дела меча предност противника. На крају су имали и вођство и прилику за победу, али се ипак отишло у продужетке. У продужецима је дошла до изражаја већа жеља и снага играча Звезде и меч је завршен победом 83-86. Меч је обележио Бобан Марјановић, којем је ово био најефикаснији меч сезоне, постигао је 27 поена! Интернетом је после меча кружио и видео снимак тајм-аута Партизана где се просто сви чуде шта им Боби ради (не бих да цитирам, сигурно сте гледали). У продужетку је екипу повукао Шилб, али током меча, тројке је без грешке погађао, кад је било најпотребније, јунак многих будућих мечева, Чарлс Џенкинс. После Олимпије и овог меча, видели смо и ко воли да узима лопту када је најтеже.

Следећи противник, на истом терену, само пред нашом публиком је била Мега Визура. Мало ко је пре почетка сезоне могао да претпостави да ће нам овај тим, састављен махом од младих и неискусних играча правити велике проблеме, можда и највеће од српских тимова у АБА лиги. Међутим, управо то се дешавало. Не нарочито у овом мечу, али за почетак је довољан податак да је ово један од ретких тимова који нисмо добили двоцифреном разликом. Резултат је био 86-78. Водила је Звезда током целог меча, имала и убедљиву предност, али су упорни играчи Меге успели да дођу и до изједначења у последњем периоду. Тада је на сцену ступио Шилб и повео наш тим до сигурне победе. Шилб је постигао 23 поена, а уз њега је најефикаснији био Митровић са 14.

Последњи меч у новембру није био ни тежак, нити неизвестан, али ће остати свима у ружном сећању. Звезда је гостовала Крки, све је ишло како треба, разлика у квалитету је била од старта видљива. Али, средином друге четвртине, Лука Митровић се сударио са противничким центром Букером и остао да лежи непомичан од болова у колену. Изнет је уз овације целе дворане, а свима осталима је та слика остала у главама до краја меча. Екипа је успела некако да се сабере до краја меча, стигле су и вести да изгледа да повреда младог играча није теже повреде, тако да је противник побеђен 69-78. Током целог меча смо играли агресивну, јаку одбрану, као да је већ почело да се одражава искуство које је екипа скупила из Евролигашких мечева. Нелсон и Симоновић су заједно украли 8 лопти, а капитен је имао одлично шутерско вече са 17 поена и само једним промашајем из игре. Пратили су га Нелсон и Блажич.

У новембру смо проживели многе лепе тренутке, дошли до првих победа у Евролиги, заузели прво место у АБА лиги, екипа је играла све сигурније, мечеви у Пиониру су постали рутина, а и на гостујућем паркету се све више видела сигурност у тиму. Џенкинс је полако улазио у ритам, тражио је себе на неким мечевима, а Раденовић је полако прелазио преко проблема са недостатком кондиције услед касног прикључивања екипи и уз Марјановића и Шилба је био најбољи скакач. Остатак тима је играо мање-више на константном нивоу, а предњачио је свакако „Адмирал“ Нелсон. Што се младих играча тиче, они су с времена на време добијали своју шансу, понеки минут у финишу меча, тако да о њима нисмо могли да донесемо конкретан суд у овом периоду.

Повезане вести

1 comment

Lazaris апр 2, 2014 at 15:05

Silb majstor kosarke…

Reply

Leave a Comment