Јубилеј црвено-белих: 40 година од освајања Купа купова

Кошаркаши Црвене звезде су 2. априла 1974. године у Удинама  освојили свој први и једини трофеј у европским куповима тријумфом над чехословачком екипом Спартак Збројовка из Брна резултатом 86:75. Био је то и први трофеј неког српског кошаркашког клуба у европским такмичењима.

Имала је Звезда и пре тријумфа у Купу купова запажене резултате у Европи, јер је 1972. године стигла до финала овог такмичења, када је поклекла против Олимпије из Милана резултатом 70:74, а 1973. године екипа је стигла до полуфинала Купа европских шампиона.

Свој поход ка вредном трофеју црвено-бели су започели са две убедљиве победе у првом колу против албанске екипе 17. Нентори из Тиране са 99:83 и 114:70. У наредном колу изабраници тренера Аце Николића елиминисали су француски Бањоле. Французи су добили меч на домаћем терену са 94:92, али у Београду нису имали шансе, јер је Звезда убедљиво славила резултатом 102:86. Такмичење је настављено у четвртфиналној групи А. Пораз од ЦСКА у Софији (81:88) био је последњи који је Звезда забележила у читавом циклусу. Бугари су у Београду савладани резултатом 80:72 уз 19 поена Славнића и 18 Симоновића. Два тријумфа у групи су уписана против Сакле из Торина, 93:86 на домаћем терену и 88:87 у Италији. На тај начин Звезда је заузела прво место у групи, а ривал у полуфиналу био је шпански Естудијантес. У првој утакмици у Мадриду Звезда је славила са 79:74. На полувремену је било чак 16 разлике за црвено-беле (42:26). Капичић је убацио 27, а Славнић 20 поена. У реваншу је Звезда била још убедљивија и са стотком избацила мадридске “студенте“ (104:85) за пласман у своје друго европско финале. Иван Сарјановић је одиграо меч каријере. забележио је 29 поена, док се Драган Капичић зауставио на бројци од 27 постигнутих поена. У другом полуфиналу Збројовка је избацила Саклу из Торина.

У финалном сусрету у италијанским Удинама црвено-бели су водили и доминирали током читаве утакмице. Тада се није играло по четвртинама, а и тимови су током мечева користили знатно мањи број играча. Звезда је на полувремену водила са девет поена разлике (45:36). Поново се истакао Иван Сарјановић, али овога пута у одбрани, јер је у првом делу зауставио Поспишила, који је био један од најбољих играча чехословачког тима. Црвено-бели су пред крај меча водили и са 21 поеном разлике, али је ривал у финишу смањио на подношљивих минус 11. У нападу се истакао Звездин фантастични трио асова и репрезентативаца. Капичић је постигао 23 поена, Мока Славнић је убацио 20, а легендарни Дуци Симоновић је забележио 19 поена. У редовима Збројовке истакао се Јан Бобровски са 20 постигнутих поена.

Црвена звезда – Спартак Збројовка  86:75 (45:36)

Удине, 2. април 1974. Дворана: “Примо Карнера“. Гледалаца: 3500. Судије: Вили Бестген (Западна Немачка) и Алдо Албанези (Италија).

Црвена звезда: Горан Ракочевић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић 4, Божидар Пешић, Радивоје Живковић 8, Драгоје Јовашевић, Драган Капичић 23, Љубодраг Симоновић 19, Драгиша Вучинић 12, Зоран Латифић, Љубомир Жугић, Зоран Славнић 20. Тренер: Александар Николић.

Збројовка: Јарослав Баранек 8, Јиржи Балаштик 9, Камил Брабенец 14, Јан Бобровски 20, Петр Новицки 8, Јиржи Поспишил 6, Војтех Петр 10, Јарослав Стехлик, Михал Арпаш, Вацлав Шрамек, Лудвик Давид, Хрубец. Тренер: Франтишек Конвичка.

Трофеј је кошаркашима Црвене звезде предао Вилијам Џонс, председник Међународне кошаркашке федерације. Најбољи стрелац Црвене звезде у читавом циклусу Купа Купова био је легендарни Љубодраг “Дуци“ Симоновић са просеком од 21,3 поена по утакмици. У Купу победника купова 1973/74 за Црвену звезду су наступали: Љубодраг Симоновић (234 поена, 11 утакмица), Драган Капичић (225/11), Зоран Славнић (159/11), Драгиша Вучинић (159/11), Иван Сарјановић (76/11), Радивоје Живковић (57/10), Горан Ракочевић (56/11), Зоран Лазаревић (28/10), Божидар Пешић (12/4), Љубомир Жугић (6/9) и Драгоје Јовашевић (4/10). У екипи је те сезоне био и Веско Пајовић, али без наступа у Купу купова. Тренер Звезде био је легендарни професор Александар Николић, а његов асистент, некадашњи репрезентативац Југославије Немања Ђурић. У 11 мечева забележено је девет победа и два пораза уз кош разлику 1018:900.

Иако су црвено-бели касније играли још три евро финала, 1975. у Купу купова, 1984. и 1998. у Купу Радивоја Кораћа, ипак нису имали снаге за тај последњи корак, па је трофеј из 1974. године и даље уникат у витринама клуба. Много тога се у претходне четири деценије променило у кошарци и око ње, али Звезда и даље траје и има прилику да дође до још једног европског финала. Можда данас у тиму нема такве асове као пре 40 година, али садашњи тим дефинитивно у себи има нешто победничко и могао би чак и да понови успех славних претходника, овога пута у Евркупу, јер Звезда велике трофеје осваја изненада. Ко се још могао надати титули шампиона Европе ватерполиста неколико месеци пре тога, па се на крају то и десило. Уз велику помоћ са трибина са Звездом су чуда могућа или како рече Никола Хаџи Николић у познатој навијачкој песми: “Са нама се може све што се пожели, да полете рибе и запливају птице“, а легендама из 1974. године наклон до пода.