Резиме АБА лиге (децембар и јануар)

Прошле седмице сте могли у нашем прегледу АБА лиге да се подсетите утакмица кошаркаша Црвене звезде у октобру и новембру. Тада се екипа још увек уигравала и нисмо могли са сигурношћу да доносимо било какве судове. У наредна два месеца, ствари су полако почеле да долазе на своје место, екипа је играла све сигурније, али је дошло и до промена у играчком кадру. Но, пођимо редом.

У 11. колу Звезда је  угостила екипу са зачеља табеле, Задар. Због заузетости хале „Пионир“, овај меч је одигран у дворани  у Железнику, где су црвено-бели током лета тренирали. Улаз је био бесплатан па је ова мала дворана  била  испуњена до последњег места, а прима око 2000 гледалаца. Звезда је славила убедљиво, 82:69, међутим игра и није била баш  убедљива. Након убедљивог вођства на крају прве четвртине, домаћи кошаркаши су слабом, безидејном игром крајем другог дела и већем делом трећег, успели да врате противника у игру и чак да дођу и заостатак од пола коша. Међутим, у последњој четвртини, Џенкинс је тројком покренуо свој тим, тако да је предност константно расла до краја утакмице. Марјановић је поново предводио тим Звезде, а пратили су га Нелсон и пробуђени Џенкинс. После утакмице, велике похвале је добио и млади центар Ристић за одличну игру у последњој четвртини.

Седам дана касније, Звезда је доживела нови пораз, трећи у сезони и поново на гостовању. Потпуно неочекивано, Звезду је у Скопљу поразила екипа МЗТ. Резултат је био 65:58 за домаћу екипу. Мање од 60 поена су постигли пулени Дејана Радоњића по први пут ове сезоне. Противник је одличном игром у одбрани неутралисао све нападе Звездиних играча и држала вођство током целог меча. Иницијатор преокрета у прошлом мечу, Чарлс Џенкинс, на овом је имао напад за победу, али је уместо рутинске контре одлучио да шутира за три и промашио. Домаћи су везали 7 поена и дошли до победе. Прописно  су се испромашивали играчи Звезде, а један од ретких који је био на нивоу је, по обичају, Демаркус Нелсон. Поред њега је солидну игру пружио и Раденовић, али је још увек играо по систему топло-хладно. Након меча у Атини против Панатинаикоса, Блејк Шилб више није био онај стари и форма је била у константном паду.

У последњем колу прве половине првенства, у Београд је дошла екипа Цибоне. Иако проглашена за једног од фаворита пре почетка првенства, у том периоду се сусретала са великим проблемима. Услед лоше финансијске ситуације, неки играчи су напустили екипу, а неки  су били на прагу да то учине. То није уљуљкало наше играче и  стручни штаб, максимално су ушли у овај меч са жељом да се искупе за пораз у Скопљу и тријумфовали  убедљиво 88:63. Одлично су меч отворили Нелсон и Лазић, а касније су им се придружили прво Марјановић и Џенкинс, а онда и остатак екипе. Шилб је на свој рођендан одиграо нешто бољу партију него на претходним мечевима и деловало је да се враћа на стари ниво. Након повреде Митровића, Тејић је одлично користио своју минутажу и ротацију са Раденовићем који је још  увек имао проблема са кондицијом. У овом мечу су сви играчи добили прилику, а највише се очекивало од младог Цветковића који је потпуно подбацио у последњој четвртини.

Након овог меча, Црвена звезда се осамила на челу табеле после неколико година играња регионалне лиге!

Последњи меч у 2013. години Звезда је поново играла пред својом публиком. Дошло је време за освету за пораз у првом колу, протвник је био увек незгодни Широки. Ово „увек незгодни“ се и овај пут показало тачним. Једна од ретких екипа која је из Пионира отишла са једноцифреном разликом у односу на Звезду, било је 73:66. Током целог меча су домаћи имали предност, али ниједног тренутка то није била предност која је уливала поверење. Кад год би Звезда дошла до веће залихе поена, Широки би се враћао у игру, а кад год би они билу близ изједначења, играчи Звезде су имали спреман одговор. Тачније, имао га је Симоновић који је погодио чак 5 тројки и био најефикаснији играч на паркету, а истакао се и украденим лоптама у фази одбране. Нелсон је поново био један од најбољих, а повратак у стару форму је одличним мечом најавио и Рашко Катић.

Звезда је децембар и 2013. годину завршила на сличан начин како је и почела: несигурно, неубедљиво, али ипак на првом месту, а то је било и најважније. Већ у следећим мечевима се испоставило да је екипа одлично припремљена и да форма и жељена игра полако долазе на тражени ниво. А нова година  је донела и нове играче, али и одласке појединих. Први је отишао Александар Цветковић, али на једноипогодишњу позјамицу у МЗТ. У први тим је пребачен јуниор, Никола Ребић.

И трећи узастопни меч је Црвена звезда играла пред својом публиком, а први противник у новој години  је била Игокеа. Видело се још у првом мечу, а и током сезоне да то није екипа која може да понови успех од прошле године, али с обзиром да су нас једини два пута победили и да су нам последњи пораз у Пиониру у АБА лиги управо они нанели 19.10.2012., а да је окосница тима остала, требало је озбиљно ући и у овај меч. Играчи Црвене звезде су то урадили и више него озбиљно, противник је декласиран резултатом 93:59. Звезда је по свим параметрима уништила противнички тим. Играчима је пријала пауза коју су имали у Евро такмичењима и на тренинзима се радило и на новим акцијама и на физичком опоравку играча. Поново је Симоновић био убитачан споља, а Џенкинс је шутирао без промашаја из игре. Марјановић је био нерешива енигма за противничке центре, а када није ишао шут, сјајном одбраном су отваране контре које су Блажич и Симоновић лако претварали у поене.

Овај меч ће публика ипак памтити по нечему другом. Бивши капитен и  Звездино  дете, Тадија Драгићевић је поново обукао дрес Црвене звезде, а већ у другом нападу је поентирао и подсетио на старе дане. Са друге стране, играч око којег се доста вртела игра Звезде у претходном периоду, Блејк Шилб је велики део меча провео на клупи и није изгледало да је све у реду.

После дуже времена, отишло се на гостовање, и то у град где је Звезда увек непријатељски била дочекана. Раднички је био следећи противник. Били су у доброј форми, предвођени Лешићем и Мариновићем, а Звезда је била на тешком испиту да ли може да игру са домаћег терена понови и  у гостима. Деловало је до 36. минута да не може. А онда су на сцену ступили Џенкинс и Катић, цела екипа је заиграла сјајну одбрану и противник је срушен резултатом, 73:78. Јурила је  Звезда од почетка предност противника, а због ниске поставе и шутерских карактеристика високих играча, цео терет под кошем је пао на Рашка Катића. Тражио је своју игру Рашко током целог меча, међутим успео је да дође до ње тек у финишу и то са линије слободних бацања, али и изнудивши неке битне фаулове. А када се није  знало како до коша, Џенкинс је поново одлучио да преузме све на себе и био прецизан, а тачку на „И“ ставио је  закуцавањем Нелсон. Осим поменутог трија, истакли су се поново Раденовић, пре свега игром у одбрани, и Блажич одличним индивидуалним акцијама. Звезда није показала добру, тимску игру, али су у финишу збили редове, сјајном одбраном изморили објективно слабијег противника и дошли до победе. Оно што је упало свима у око јесте поново минутажа Шилба, који је играо три минута.

Испоставило се да је у Крагујевцу Блејк Шилб последњи пут обукао дрес Црвене звезде. Већ у наредној утакмици у Еврокупу није ишао на гостовање, а његово место у протоколу АБА лиге на следећем мечу је заузео јуниор, Војислав Стојановић. Противник је била Олимпија. Звезда је лако и убедљиво дошла до победе резлтатом 87:62. Једноставно, када вам један играч за десет минута у првом полувремену да 19 поена, а колико-толико га испрате остали, онда немате шта да тражите. А тај играч је био Чарлс Џенкинс. Марјановић је одлично пратио у трећој четвртини, али је имао смањену минутажу због проблема са фауловима.  Драгићевић је још увек постепено убациван у први тим, а евидентно  је имао проблема да се привикне на нову  улогу  тиму где се константно игра јака одбрана и где се од њега не тражи да узима много шутева као раније. Поново је Звезда све време играла агресивну одбрану и контролисала игру под кошевима на обе стране, доминирајући у скоку. На крају утакмице, своје прве минуте у црвено-белом дресу сениорског тима су забележили и млади Стојановић и Ребић, а први је у последњој секунди постигао и свој први кош.

Након утакмице је објављено да млади центар, Душан Ристић, напушта екипу и иде у САД на школовање одакле је добио одличну понуду.

Последњи меч у јануару је Звезда је играла у Мађарској, против Солнока. У питању је била утакмица 18. кола. Победили су нашу кошаркаши и на овом гостовању и показали да се налазе у одличној форми, заређавши 6 узастопних победа у првенству, овог пута резлутатом 73:77. Међутим, овај меч је неодољиво подсетио на онај из Крагујевца. Поново је противник држао предност у својим рукама, а до ње су дошли захваљујући распуцаном Ворену и веома грубој игри. Свесно су слали играче Звезде на линију слободних бацања јер су они већ неколико мечева били  катастрофални у том сегменту, а катастрофа је кулиминирала на овом мечу где су проценти извођења пенала једва прешли 50%. Тек када се у последњем периоду пробудила центарска линија, пре свих Марјановић, када је заустављен офанзивни скок противника и успостављен наш, Звезда је почела да топи предност противника. Разиграо се на крају и Раденовић и сигурним извођењем слободних бацања он и Катић су сачували предност. Управо је Раденовић био најефикаснији уз Џенкинса и Нелсона, али су сви они поново чекали финиш меча да би заиграли онако како се од њих очекује.

После ове утакмице, објављено  је да је раскинут уговор са Блејком Шилбом и да ће Звезда покушати да ангажује замену на тој позицији. Тако је почела једна од најнеизвеснијих потрага за појачањем која је трајала све до марта.

Коначно смо у јануару видели Звезду која константно побеђује, која игра до самог краја и која у финишу ломи противника. Џенкинс се, након одласка Шилба, све више наметао као човек потеза који решава утакмице, уз увек одличног Нелсона. Катић се враћао полако у форму, а Раденовић почео да показује због чега је тренер инсистирао на његовом довођењу. Симоновић је био у одличној форми, Лазић се није истицао превише, као и увек, а пад форме је мучио младог Блажича, као и Марјановића. Новајлија Драгићевић се још увек навикавао на тим и захтеве тренера, а тројица јуниора су будно чекали своју шансу, нарочито Тејић који се пре доласка Тадије показао доста добро на тој позицији.