Moja Crvena Zvezda
Блогови Важно Најновије Одбојка Спортско Друштво Столе

Приче из Спортског друштва Црвена звезда: Женски одбојкашки клуб

Након приче о некадашњем аутомобилском клубу, на ред је дошао један од најтрофејнијих клубова у Спортском друштву Црвена звезда – женски одбојкашки клуб. До сада, овај клуб је освојио 27 националних титула и 17 националних купова. Што се тиче међународних успеха, издваја се четврто место у Купу шампиона у сезони 1975/76, као и друго место у ЦЕВ купу (2009/10.), у коме је Црвена звезда два пута била и трећа (1985/86. и 2007/08.), а у сезони 2010/2011. се пласирала у полуфинале истог такмичења.

Одбојкашка секција је формирана 1945. године, а женска екипа је кренула с радом годину дана касније. Интересантно је да су тадашњи први тим углавном чиниле кошаркашице: Ружица Радовановић, Мира Петровић, Нена Петровић, Аксентијевић и друге. Након почетног неуспеха (у квалификацијама за државно првенство 1946. године), наш клуб почиње полако, али сигурно да расте из године у годину. У наредне две године, Црвена звезда је наступала у мање-више истом саставу, а посебно се истицала Јарамазовић, Звездина прва репрезентативка. 1949. године је формирана јуниорска женска екипа која је заузела пето место на републичком првенству. На следећем првенству Србије, Црвена звезда заузима четврту позицију, да би исте, 1950. године, стигла и до трећег места, иза Партизана и Спартака. Треба напоменути да су одбојкашице Слоге, које су приступиле нашем клубу, значајно допринеле овом успеху. Екипа је остала непромењена неколико година, уз освежавања из јуниорског погона, а 1953. заузима треће место у источној групи Друге лиге. Наредне године, наш тим је био ослабљен неиграњем једне од главних одбојкашица, Динке Врбичић која због болести није играла целе сезоне, а заузето је пето место у Савезној лиги. 1956. године, наше одбојкашице пролазе квалификације без пораза и освајају одлично друго место. Наредне две године, освојено 4. и 2. место, да би 1959. године, Црвена звезда дошла до своје прве титуле. Екипу су чиниле: Раденковић, Зделар, Нинковић, Шабан, Лазаревић, Павловић, Џаковић, Сикинић, Трифуновић и Јелић, а Гроздановић је наступала само у првом делу сезоне. Први Куп Југославије је освојен 1961. године, а успех је поновљен и у наредне две године.

Детаљ са утакмице са Партизаном - мај 1969.
Детаљ са утакмице са Партизаном – мај 1969.

Две сезоне након прве титуле, Црвена звезда је била другопласирана, иза београдског Партизана, а онда ступа на сцену једна од најбољих генерација у историји овог клуба, која осваја шест узастопних титула (1962-1967. године). При томе је Љиљана Цига Нинковић 1963. година завршила дванаестогодишњу спортску каријеру, са тачно 222 утакмице у црвено-белом дресу. Шампионску генерацију чиниле су још: Раденковић, Зделар, Царан, Павловић, Џаковић и Јелић. Такође, шеста титула (1966.) је освојена победама у свих 18 одиграних мечева, уз свега три изгубљена сета. Београдски Партизан прекида доминацију Црвене звезде 1968. године, али само на кратко, јер је Црвена звезда најбоља у држави четири године узастопно након тога, с тим што је 1969. поново освојена титула без пораза, и поново уз само три изгубљена сета. За Звездину поставу које су чиниле Олга Царан, Бранка Џаковић, Мирјана Раденковић, Љубица Зделар, Марија Павловић и Мирјана Јелић се тада говорило да је то најуигранији тим у историји женског одбојкашког спорта.

Генерацију наших одбојкашица седамдесетих година чиниле су Љиљана Стојмировић, Љиљана Гужвица, Слободанка Милетић, Душица Милетић, Ана Јокановић, Мирјана и Гордана Грчић, Милева Боринчевић, Јованка Марковић и Мирјана Јелић. Управо ова екипа стигла је и до финалног турнира Купа европских шампиона, који је 1976. године одигран у белгијском Еупену. На крају такмичења наше девојке биле су четврте, иако су на пут кренуле у последњем тренутку, без посебних припрема и без тренера Михајла Марковића, који се баш тада разболео, па је његову улогу преузела Олга Царан. Одбојкашице Црвене звезде су 1973. и 1974. године биле вицешампионке државе, да би након тога поново започелу серију освајања шампионских пехара која је овај пут трајала пет година. 1975. и 1977. године су освојене титуле без пораза, а истих сезона је освојен и Куп Југославије, пети и шести по реду (1972. је освојен четврти, пре тога се неко време није одржавало Куп такмичење).

zok_03
Прослава титуле 1977.

Љиљана Стојимировић и Ана Јокановић су предводиле генерацију која је освојила укупно пет титула првакиња Југославије и три национална купа Ова генерацију су чиниле све саме репрезентативке, а осим малопре поменутих, у првој постави су углавном играле и Слободанка Милетић која је била и капитен, као и Гордана Грчић, Душица Милетић. Тренер екипе је дуго био Михајло Марковић, а 1978. га је наследио Александар Боричић. Ову генерацију су касније употпуниле Јованка Марковић, Милева Торлаковић, Јелена Рељин, Мирјана Грчић.

Раднички из Београда је освајао титуле 1980. и 1981. године, да би наредне две сезоне поново припале нашем тиму. Након тога је наступио пост у националним титулама који је трајао до 1992. године, када је освојена деветнаеста титула у историји. У периоду поста, остварен је велики успех на међународној сцени, 1986. године. На завршном турниру Купа ЦЕВ у Ређо Емилији, Црвена звезда је освојила треће место. Тим су чиниле: Драгана Савић, Богданка Кривокапић, Наташа Игић, Мирјана Михаиловић, Љиљана Мандић, Јелена Рељин, Биљана Владисављев, Анђелка Матовић, Мирјана и Јадранка Грчић, док је тренер био Александар Боричић.

Иако 1990. није освојена титула, ова година ће остати упамћена по томе што је у клуб стигла Рускиња Олга Шкурнова, у томе време једна од најбољих одбојкашица СССР-а, освајача златне олимпијске медаље из Сеула 1988. Предвођена Рускињом, наредне сезоне, подмлађена екипа Црвена звезда долази до вицешампионске титуле, изгубивши у финалу од загребачке Младости после велике борбе (1:2 у победама). Требало би истакнути да је Младост те сезоне постала европски првак. У сезони 1991/92, наш тим осваја дуплу круну. Екипу су предводиле Бранка Секулић и Драгана Ђукић, а у саставу су биле и Ратка Костић, Оливера Драгаш, Данијела Цвијетић, Биљана Ружић, Мајда Чичић, Ванда Лаврнић, Хелена Лазаревић, Јасна Ковачевић, као и Рускиње Ирина Павлова и Олга Шкурнова. Тим је водио Бранислав Моро. Успех је поновљен и следеће сезоне, а затим је у Лиги осам година било неприкосновено ужичко Јединство.

Покушавала је Црвена звезда да прекине доминацију овог клуба, пре свега 1996. довођењем капитена бугарске репрезентације, Нели Мартинове, али се до наредне титуле чекало до 2002. године. Иако се очекивало да Јединство и девети пут освоји титулу, Црвена звезда је у четири финалне утакмице била боља од Ужичанки, и 21. пут постала шампион државе. Екипа је предвођена капитеном Мајом Симанић, а наступале су и Ања Спасојевић, Ивана Крџић, Ивана Ђерисило, Слађана Ерић, Ксенија Цицварић, Марија Мратинковић, Јелена Мијатовић, Маја Лакушић, Ивана Боричић, Маја Мирковић, Лана Томић и Ивана Божић. Нешто измењен тим наредне сезоне осваја и дуплу круну (неколико нових имена у тиму: Драгана Илић, Маја Огњеновић, Марина Вујовић, Ивана Поповић, уз Александру Боричић). Титула је одбрањена и 2004. године када је Ања Спасојевић постала капитен. Финале те сезоне ће остати упамћено по томе што је у „мајсторици“ која је одлучивала о титулу, Јединство водило са 2:1 и 24:19 у четвртом сету, а онда је наш тим ношен изванредном публиком успео да прекрене резултат и тријумфује у петом сету. При томе се памте сервиси Иване Ђерисило и сјајни блокови Драгане Илић. Поред поменутих, екипу су чиниле и Маја Огњеновић, Слађана Ерић, Ивана Поповић, Марина Вујовић, Ивана Рељин, Јована Радојевић, Ивана Исаиловић, Сања Ханушић и Ивана Нешовић. Све три сезоне, тим је предводио Зоран Терзић, а забележена су и три учешћа у Лиги шампиона.

zok_04
Генерација која је освојила дуплу круну 2003. године

Спасојевић и Ђерисило напуштају Црвену звезду након тога и прелазе у италијанску лигу, што Јединство користи и долази до титуле 2005. године. Екипа Поштара 064 осваја домаћу титулу четири сезоне након тога, да би 2010. почела нова жетва трофеја нашег тима.

У међувремену су постигнути успеси на међународној сцени. Црвена звезда 2008. долази до завршног турнира Купа ЦЕВ,  који је одигран у „Пиониру“, где осваја треће место. Наш тим је поражена од Ле Мана у полуфиналном мечу, а затим је био бољи од руског Самодорока са 3:2 у сетовима. Бојана Живковић је проглашена за најбољег блокер турнира, док је најбољи либеро била Нина Росић. Поред њих, у тиму су биле и Тамара Ракић, Јелена Благојевић, Наташа Шеварика, Тијана Бурмаз, Ивана Исаиловић, Нађа Нинковић, Ивана Нешовић, Ивана Јовановић, Јелена Драговић, Марта Дрпа, Јована Бјелица Тренер је био Ратко Павличевић, који је предводио Црвену звезду до фебруара ове године.

Кубанска репрезентативка, Лиана Меса, наступала је за Црвену звезду 2009. године. Између осталог, ова одбојкашице је током каријере била део тима Кубе који је освојио златну медаљу на Светском првенству у Јапану 1998. и бронзу на Олимпијским играма 2004. у Атини.

У сезони 2009/10, Црвена звезда осваја дуплу круну, а успех понавља и наредне три сезоне. Наше одбојкашице 2010. године долазе до другог места у Купу ЦЕВ, након што су на завршном турниру у Бакуу, поражене су финалу од италијанске екипе Јамамај Бусто са 3:1 у сетовима. Претходно су у полуфиналу победиле најтрофејнији клуб Европе, руску Уралочку (3:2). Стефана Вељковић је проглашена за најбољег сервера на турниру, Тамара Ракић је била најбољи примач сервиса, док је Бојана Живковић изабрана за најбољег дизача. У саставу су још биле: Нађа Нинковић, Јована Стевановић, Јелена Медаревић, Јелена Благојевић, Љубица Кецман, Ана Бјелица, Ивана Нешовић, Нина Росић, Теодора Пушић, Јадранка Будровић.

zok_05
Освојена сребрна медаља у Купу ЦЕВ (слика преузета са „Монда“)

Наредне сезоне није било финалног турнира, а наш тим је стигао до полуфинала, где је елиминисан од италијанског Урбина. Црвена звезда је победила у првом мечу (3:1), док се противник био бољи у реваншу (0:3 и 12:25 у „златном сету“).

Као што је напоменуто, Црвена звезда је у периоду од 2010. до 2013. године освојила четири дупле круне. Тим се мењао током тих сезона, а поред одбојкашица које су освојиле друго место у Купу ЦЕВ, за Црвену звезду у том периоду наступале и Сања Малагурски, Марта Валчић, Мина Томић, Мина Поповић, Бојана Радуловић, Теодора, Милица Кубура, Николина Лукић, Јулија Миловитс, Сара Војнић Пурчар, Катарина Маринковић, Маја Симић. Тим је забележио и неколико учешћа у Лиги шампиона. На крају сезоне 2012/13. екипу напуштају капитен Ана Бјелица и Јована Стевановић, које данас успешно играју у пољској, односно италијанској лиги. Њихов одлазак се осетио, па подмлађена екипа Црвене звезде није успела да одбрани титулу шампиона Србије, али је пети пут узастопно освојен Куп Србије (17. укупно).

Напомена: Већи део слика и података из овог текста су преузети из монографија Спортског друштва Црвена звезда издатих у част 40, 50 и 60 година од оснивања истог. На насловној фотографији је генерација одбојкашица Црвене звезде која је током седамдесетих година прошлог века освојила прегршт трофеја.

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о