Резиме АБА лиге (фебруар и март)

Дошли смо и  до  последњег  дела  прегледа АБА лиге, из угла КК Црвена звезда Телеком. Прве две недеље сте могли да прочитате први део, прошле смо се подсетили мечева у децембру и  јаннуару, а овим текстом долазимо до  финиша сезоне и последња два месеца играња у регионалном такмичењу.

Таман када се видело да екипа игра све боље, да су момци подигли форму, да коначно почиње да се види печат тренера, десило се неколико неочекиваних трансфера (о којима можете прочитати у другом делу овог резимеа), а пре свих одлазак Шилба, који  је унео зебњу  међу симпатизере црвено-белих. Међутим, на изненађење многих, тај одлазак се после крактог периода сасвим преболео у  јавности јер екипа наставила да побеђује. А пред играчима је био „паклени фебруар“ како су га многи називали.

Прва у низу је била подгоричка Будућност у оквиру 19. кола. Подгоричани су већ једном, у првом делу сезоне, прекинули победнички низ Црвене звезде, показавши велику борбеност у одбрани и спустивши наш тим на мали број поена. Екипа која се већ годинама уназад борила за врх АБА лиге, дефинитивно је заслуживала сав респект Београђана. Међутим, као  и сви остали, тако  су и „момци у плавом“ испраћени из Пионира двоцифреном разликом, било је 74:64. Од почетка утакмице, Звезда је дошла до вођства и постепено га увећавала све до краја. Нелсон је одлично отворио противника, а касније му се придружио све бољи Катић. Раденовић је одиграо једну од својих најбољих партија, уз стандардне Марјановића и Џенкинса. Бранко Лазић је од овог меча све чешће почео да игра на позицији „три“, као ниско крило, а у наставку сезоне се испоставило да Радоњић има велике могућности ротирајући све играче у спољној линији због њихових изузетних атлетских способности. Једини који  и  даље није задовољавао критеријуме, био је Тадија Драгићевић, пре свега слабом игром у одбрани.

Затим је уследила двонедељна пауза током које је  Звезда  играла утакмице Еврокупа и Купа Радивоја Кораћа. Одбранили су црвено-бели „Жућкову  левицу“, а на том путу су савладали Борац, Раднички и Мега Визуру. Финале је било нарочито напето и неизвесно, али су наши играчи показали присебност, искуство и квалитет у односу на младу екипу Меге и минималном победом освојили први трофеј у  сезони.

Следећи меч је био  у Загребу, против Цедевите. Иако смо их лако добили у првом мечу у  Београду, Цедевита је у том тренутку имала само две победе мање од Црвене звезде и држала је другу позицију на табели. Екипа која је такође наступала успешно у Еврокупу и целе сезоне дизала форму, представљала је велики изазов за наш тим. Нажалост, победничка серија је прекинута, домаћи су славили 68:64. Прва четвртина је била изједначена, док су у другој и трећој наши играчи дошли до предности и одржавали  је. Одлично је креннуло и  у  последњој, дошли смо и до двоцифрене предности, али  је  уследио несхватљив пад, неколико брзо прокоцканих напада и  Цедевита је дошла до преоокрета и победе. Блажич је вукао екипу током целог меча, међутим у финишу је до изражаја дошла његова превелика жеља из које је ушао у брзоплетост и грешке. Џенкинс је покушао да реши у  финишу, али акција за Марјановића није прошла и Цедевита је победила. Центарска линија Звезде је била прилично лоша у овом мечу, једини се издвојио Марјановић, али је и он имао минуте празног хода када се лоше постављао и  у нападу и одбрани.

Прилику за искупљење су имали против вечитог ривала, пред својом публиком, седам дана касније. Партизан је већ једном побеђен, а ово је била прилика да Звезда покаже да је у  Загребу имала само лош дан. А управо тако је и било. Остварена је победа 63:57. Звезда је у овом мечу добила Партизан његовом игром – сјајном одбраном и добрим шутем. Ниједном играчу Партизана није дозвољено да се разигра. Константно удвајање Богдановића и зонски пресинг од почетка напада противника су донели јако лоше проценте шута црно-белих. Са друге стране, Блажич је одлично отворио меч са пет поена, уз закуцавање преко НБА играча, Павловића. У другој четвртини је Катић добио прилику и показао се доста опаснијим по кош противника од Марјановића. У тим тренуцима је Звезда дошла до двоцифрене предности, али је Партизан брзо смањивао заостатак. Пред крај  утакмице је Џенкинс погодио свој први кош из игре, и то ван линије 6,75. И то је био почетак његове серије у тренуцима када је Партизан претио да поново сустигне Звездину високу предност. На крају, тријумф за Црвену звезду и велику радост навијача.

Уследило је гостовање екипи која је целе сезоне задавала муке Црвеној звезди. У питању је Мега Визура. Мега је играла по систему топло-хладно, али никоме није лако давала бодове у својој дворани, која је силом прилика морала да буде изабрана ван Београда, па је избор пао на Смедерево. Поново смо видели неизвесну утакмицу са пуно поена и поново је Звезда победила, 86:98. Иако не делује тако, нису црвено-бели ни до ове победе дошли тако лако. Превагу је однела центарска линија предвођена Катићем и Драгићевићем, али је јунак утакмице ипак био сјајни Бранко Лазић са постигнута 22 поена. У свакој четвртини смо гледали сличну  ситуацију у којој Звезда поведе почетком периода, али до краја Мега успева да стигне до  изједначења. На крају је поново пресудило искуство наших играча.

Након великог трагања и ко зна колико играча који  су са разлогом или без њега довођени  у  везу са Звездом, деликатност тренутка је била пресудан фактор да се као појачање доведе мало познати Олександр Липовиј, украјински репрезентативац, играч Доњецка. На тај начин стављена је тачка и на ту причу, а прилику за деби имао је већ у следећем колу.

У 23. колу, гост у Пиониру је била словеначка Крка. Екипа која доста полаже на шут, а има лоше проценте шута није  имала никакве шансе против  Звезде која је поново била у налету. Резултат је на крају био 78:65. Прво су Тејић и Драгићевић одлично отворили противника, да би се у наставку меча разиграо и Катић. Од средине друге четвртине је било +10 за домаћи тим и  та предност ниједном до краја није доведена у питање. У лепом амбијенту, на празник лепшег дела популације, пред великим бројем дама, играчи Црвене звезде су мирно привели меч крају. Једну од својих бољих партија је пружио Тадија Драгићевић и показао да се коначно привикава на нову улогу и  задатке у свом тиму. Прилику  за деби су добили Липовиј и јуниор Лазаревић. Украјинац је већ на првом мечу показао да одлично разуме игру, прати лопту све време, а успео је једну и да украде и асистира. Такође је веома покретан и агресиван у одбрани, тако да се веровало да ће се добро уклопити у наш тим.

Прилику да потврди и математички обезбеди прво место, Звезда је имала три кола пре краја, на гостовању Задру. Против себе је имала екипу која се борила за опстанак и која је два кола пре тога добила фаворизовану Цибону пред својом публиком. Играчи Звезде су били свесни опасности која прети од таквог противника и не желећи да препусте нешто случају, дошли до убедљиве победе резултатом 53:67. Иако је на полувремену било нерешено, а обе екипе дале мало поена, било је само питање времена када ће гости убацити у вишу брзину. Први пут су то урадили средином треће четвртине, међутим, опуштањем су дозволили противнику да приђе на само поен заостатка. Следећи пут није било спаса. Катић, Блажич и Џенкинс су ракетирали кош противника којем је понестало снаге, а први центар Собин је напустио игру због личних грешака. Деловало је као да су момци одиграли онолико колико је било потребно за победу, веома искусно и одговорно и показали да никаква врста притиска на њих нема превелики утицај.

Последњи меч у регионалној лиги пред својом публиком су црвено-бели играли против МЗТ-а. Један од ретких тимова који нам је нанео пораз ове сезоне и којем се ваљало одужити за то. Управо то  су наши играчи и одрадили, и  то уз доста ротација и одмарање играча који  су изнели највећи терет током сезоне. Победа је, као по обичају, била двоцифреном разликом, 87:77. Поново су високи играчи предводили наш тим и поново је најефикаснији био Драгићевић који је показао да када има шутерско вече, тешко га било ко може зауставити. Било је занимљиво видети и дуел два Звездина млада плеја, Цветковића који је на позајмици у МЗТ-у, и Ребића који је добио прилику у овом мечу, као и Тејић и Стојановић који је ушао у финишу. Овом победом се видело да Звезда има добру клупу и младе играче на које се може рачунати већ у финишу ове сезоне, с обзиром да све више показују свој раскошни таленат.

Последње коло АБА лиге се играло 30. марта. Судбина је укрстила управо учеснике Ф4 и управо тимове који ће се сусрести у полуфиналу. У Београду су играли Партизан и Цедевита, а у Загребу Цибона и Црвена звезда. У оба меча су београдски тимови однели победе, а резултат у „Драженовом дому“ је био 67:76. Још једном су играчи Звезде победили онако како њихови противници то вероватно највише мрзе. Јурили су заостатак и држали се у игри све до 34. минута. А онда је уследила серија 20:0 и домаћој екипи није било спаса. Играчи Звезде су просто засипали кош са свих страна, а Цибоси до нашег нису могли ни  да приђу. Џенкинс, Нелсон, Симоновић, Блажич су били водећи играчи у овом мечу, али ништа лошији нису били ни остали. А после четири месеца паузе, на паркет се вратио и Лука Митровић на којем је тек да покаже оно за шта смо били  ускраћени у претходном периоду.

Црвена звезда је у просеку ове сезоне постизала 77,6 поена, уз проценат шута из игре 47,9%. Слободна бацања смо шутирали само 65,9% и то је нешто на чему се мора радити. По утакмици смо у просеку бележили 34,1 скокова, 15, 7 асистенција и 6, 9 украдених и 12,9 изгубљених лопти. Последњи податак, морамо рећи да се смањио у финишу сезоне, али лош почетак је дао овакав резултат.

На крају, још једном понављамо, Црвена звезда је завршила лигашки део сезоне на првом месту, са учинком 22-4. Од 24-27. априла се игра Ф4 у „Комбанк арени“, а првог дана се у полуфиналу сусрећу Црвена звезда и Цибона.

Ови момци су нас много задужили ове сезоне, борили су се увек до последњег тренутка, окретали многе утакмице невероватно у своју корист, показали да и када их многи отписују умеју да се врате. До циља још увек нису дошли, а то  је финале АБА лиге и улазница за нову сезону у Евролиги. А где је финале, ту је и трофеј.

Зато им помозимо да дођу до њега, до оба циља, испунимо Арену као против Уникса и Будивељника и покажимо свима шта је КК Црвена звезда.

Још  једна победа…