Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођени Зоран Јовичић и Горан Друлић

Зоран Јовичић, голгетер Црвене звезде из деведесетих година прошлог века, рођен је 17. априла 1973. године у Београду. Прошао је све млађе категорије црвено-белих, а за први тим је играо у два наврата, у јесењем делу сезоне 1992/93 и од 1995. до 1998. године.

13269747622828

За Звезду је одиграо 90 званичних мечева и постигао 51 гол. Учествовао је у освајању три национална Купа 1993, 1996. и 1997. године. Почео је да игра у Рудовцима, а касније је прошао комплетну Омладинску школу Црвене звезде и стигао до дреса oмладинске селекције Југославије. За екипу Сутјеске из Никшића одиграо је 20 утакмица и постигао осам голова у сезони 1991/92. За први тим црвено-белих дебитовао је 1992. године у шампионату на гостовању против Спартака у Суботици (0:0). У сезони 1992/93 одиграо је још само један меч у Купу против Сутјеске (1:2) у првој утакмици четвртфинала, али као веома млад играч није могао да се избори за већу минутажу у јакој конкуренцији у нападу.

Касније је наступао за Борац из Бањалуке 1993. године и у Грчкој за Етникос од 1993. до 1995. године, где је на 57 мечева 19 пута био стрелац. Добре игре пружио је у сезони 1993/94, када је на 28 мечева у шампионату Грчке постигао 12 голова.

У Звезду се вратио 1995. године. У сезони 1995/96 одиграо је 16 утакмица у првенству уз три постигнута поготка, а у већини мечева је улазиo са клупе за резерве. У освајању Купа 1996. године забележио је четири утакмице и постигао један гол и то водећи у првом финалном мечу против Партизана у победи од 3:0. Најбољи део његове каријере тек је уследио. Потпуно је фудбалски експлодирао у сезони 1996/97. Најпре је одиграо свих шест утакмица у Купу победника купова уз погодак против Барселоне (1:1) у реваншу осмине финала у сјајној атмосфери препуног стадиона Црвене звезде. Био је најбољи стрелац шампионата Југославије са 21 голом у 27 утакмица. У освајању трофеја у Купу наступио је на свих девет мечева и постигао пет голова, од чега је четири забележио у мечу шеснаестине финала против Кома (4:0). Ефикасност га је красила и у последњој сезони у клубу. У шампионату 1997/98 матирао је противничке голмане 13 пута у 19 одиграних мечева, док је у Купу на четири утакмице чак седам пута био стрелац, по три пута против београдског Хајдука (9:0) и Спартака (4:3). Против Суботичана је сва три поготка постигао са беле тачке.

Каријеру је наставио у италијанској Сампдорији, где је наступао од 1998. до 2003. године. У Италији је имао великих проблема са повредама. Имао је и операцију колена, па је за пет сезона забележио само 33 лигашка меча уз пет голова. Играо је још и за француски Каен од 2003. до 2005. године, а каријеру је завршио у грчком Паниониосу у сезони 2005/06.

У дресу репрезентације Југославије забележио је два наступа уз један постигнут погодак. Дебитовао је 28. децембра 1996. године у Мар Дел Плати против Аргентине, када је постигао гол за победу од 3:2.

Горан Друлић је рођен 17. априла 1977. године у Неготину. Прве фудбалске кораке направио је у Дунаву из Прахова и Хајдук Вељку, а затим је бриљирао у омладинском погону Црвене звезде, где је играо од 1992. до 1995. године. У једној сезони постигао је чак 51 гол. mC4z5Dp

За Звезду је одиграо 92 званичне утакмице и постигао 46 голова. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 2000. и 2001. године и два национална Купа 1999. и 2000. године. У првом тиму је заиграо у сезони 1995/96. Забележио је четири утакмице у шампионату и постигао гол у победи против Младости из Лучана (2:0). Уследила је позајмица у Барселону Б, где је 1997. године забележио 14 наступа. У Звезду се вратио у сезони 1997/98. Постигао је гол у реваншу 1. кола Купа победника купова у кишној ноћи против белгијског Жерминал Екерена (1:1), када је Томаш Радзински голом елиминисао црвено-беле. Друлић је те сезоне у шампионату одиграо само пет мечева уз један постигнут гол, и то победоносни против Железника (2:1). Коначно је добио праву шансу у сезони 1998/99 и наметнуо се у нападу најтрофејнијег српског клуба као први шпиц Звезде. Постигао је гол против француског Меца (2:1) у првом мечу првог кола Купа УЕФА, док је у шампионату седам пута матирао противничке чуваре мреже, а посебно је био ефикасан у освајању Купа, када је на пет утакмица постигао шест голова, од чега четири у шеснаестини финала против подгоричке Младости (10:1). Тешка повреда је прекинула успон Друлине каријере после самог почетка сезоне 1999/2000. На терен се вратио тек у финишу шампионата и допринео освајању дупле круне. Убедљиво најбољу сезону у каријери имао је 2000/01, када је на 48 мечева у свим такмичењима постигао чак 27 голова и био први стрелац клуба. У шампионату се 16 пута уписао у стрелце, два пута у Купу и чак девет пута у европским такмичењима (три у квалификацијама за Лигу шампиона и шест у Купу УЕФА). Постао је љубимац навијача, а посебно се истакао у мечевима против Лестер ситија и Селте из Вига. 11482128144f057b7358038856310930_origПротив енглеског клуба је у реваншу првог кола Купа УЕФА у Бечу два пута био стрелац у победи од 3:1, док је у у другом колу против Селте донео минималну победу екипи (1:0) после асистенције Горана Буњевчевића, да би у реваншу у Шпанији постигао три поготка у поразу од 3:5, али је тај меч касније регистрован 3:0 у корист Селте, због пропуста Звездине администрације, која није обратила пажњу да Ненад Лалатовић и Стево Глоговац нису имали право играња због жутих картона. Друлић се на крају те сезоне титулом опростио од Звездиног дреса и за велики новац (27 милиона марака) прешао у шпанску Сарагосу.

Тај трансфер је касније био под лупом српског правосуђа, због чега су процесуирани Драган Џајић, Владимир Цветковић и Миша Маринковић, али је Друлић као и остали играчи на суђењу изјавио да га оптужени нису оштетили. У Сарагоси је имао великих проблема са честим повредама. Од 2001. до 2005. године је за овај клуб одиграо само 39 утакмица уз три поготка. Играо је још и за белгијски Локерен 2005. године, грчки ОФИ са Крита од 2006. до 2008. године, гд је у сезони 2006/07 подсетио на дане када је тресао мреже у Звездином дресу. У тој сезони је на 24 утакмице постигао 12 голова. Носио је и дресове шпанских нижелигаша Ла Муеле (2009/10), Андоре (2010/11) и Серињене, где је током 2012. године био играч-тренер у трећој шпанској лиги.

За репрезентацију Југославије одиграо је четири меча. Дебитовао је 15. новембра 2000. године против Румуније (1:2) у Букурешту, а последњи наступ је забележио у квалификацијама за Светско првенство 25. априла 2001. године против Русије (0:1) у Београду.

 

Повезане вести

2 comments

... апр 17, 2014 at 18:29

Odlicni igraci, svojevremeno. Uzivao sam gledajuci ih.

Reply
Zokinho21 апр 17, 2014 at 03:47

Zoran Jovicic, moj imenjak i prezimenjak, idol dok je igrao u zvezdi a ja odrastao i skakao uz njegove golove…ZORAN JOVICIC, ZORAN JOVICIC!!!! (posle gola barsi)…tuga sta mu povrede uradise…

Reply

Leave a Comment