Moja Crvena Zvezda
ВажноИсторијаНајновијеФудбал

На данашњи дан: “Небо се отворило, стадион је експлодирао !“

Фудбалери Црвене звезде су 24. априла 1991. године у реваншу полуфинала Купа европских шампиона одиграли нерешено (2:2) против Бајерна из Минхена у Београду, пласирали се у финале и на тај начин остварили до тада највећи успех у историји клуба у европским такмичењима. Први меч у Немачкој црвено-бели су решили у своју корист са 2:1 две недеље раније. 14y28ib У чудесној и драматичној утакмици Звезда је на самом крају успела да се издигне из ситуације која је мирисала на продужетак и на невероватан начин стигне до историјског успеха за велику радост не само на стадиону већ у целој земљи и на разним странама света, где је имала своје навијаче.

Прво полувреме обележио је феноменални погодак Синише Михајловића из слободног ударца у 25. минуту. Звездин дугокоси бомбардер је распалио по лопти са неких 25 метара, а голман Бајерна Рајмонд Ауман још једном је био немоћан, за вођство Звезде од 1:0, а рачунајући и први меч предност је у том тренутку износила два гола. Ко је тада могао да замисли каква ће драма уследити у тој пролећној београдској вечери на стадиону Црвене звезде. Дејан Савићевић је бриљирао у првих 45 минута. Звездин ас је још једном показао какав је фудбалски мајстор. Био је велика претња за госте из Немачке.379178_410470822365165_1454600555_n Драгиша Бинић је имао једну изгледну прилику, али је лоше шутирао, док је Стеван Стојановић зауставио ударац Олафа Тона, а на другој страни је Ауман укротио Савићевићев шут. Бајерн у другом полувремену није имао избора.

Тим Јупа Хајнкеса је кренуо на све или ништа и у потпуну офанзиву. Волфарт је пропустио једну велику шансу, а затим је Аугенталер у 62. минуту упутио ударац ка голу Звезде, а голман црвено-белих направио је једини кикс у читавом циклусу Купа шампиона 1990/91. У покушају да што боље ухвати лопту, она му је прошла кроз руке, а затим и кроз ноге и завршила у мрежи за 1:1. Само пет минута касније Бендер је анулирао Звездину предност и Бајерн је повео са 2:1. Црвено-бели као да су остали у потпуном шоку. Имали су лепу предност, а онда су се упорни немачки фудбалери у само неколико минута потпуно вратили у игру и добили психолошку снагу. Домаћи тим је био мислима потпуно ван меча у том тренутку. Звезда је ипак, ношена навијањем пуног стадиона смогла снаге да крене у напад у финишу меча. Панчев и Бинић нису били прецизни, а Бајерн је имао велику прилику када је Волфарт погодио стативу. Лопта је имала путању за улазак у мрежу, али као да је вођена неком невидљивом силом, одскочила је од једног бусена и од стативе се одбила ван домашаја гостујућих играча. Након свега тога уследио је тренутак за историју српског фудбала.

Минут пре краја Роберт Просинечки је додао лопту Синиши Михајловићу, који је центрирао, а лопта се од Аугенталерове ноге одбила у невероватном луку, тако да голман Ауман није успео да је пребаци преко пречке, већ је она завршила у голу славног тима за 2:2 и ерупцију одушевљења на трибинама. Коментатор телевизије Београд, Милојко Пантић у налету емоција остао је упамћен за сва времена са  својом реченицом “Небо се отворило, стадион је експлодирао !“, након гола који је одвео Звезду у финале у Барију. По завршетку меча фудбалери Бајерна су на коленима могли само да посматрају велико славље играча Звезде. Навијачи су похитали на терен и убрзо га потпуно прекрили. За успомену су узели стативе, мреже, комаде траве… Крај утакмице Немачка телевизија је дочекала без коментара, а пренос је убрзо и прекинут, тако да славље на стадиону и туга фудбалера Бајерна нису ни приказани у земљи тадашњих светских шампиона. Имала је Звезда своје хероје те вечери. То су били Миодраг Белодедић и Дејан Савићевић, мада је Синиша Михајловић имао кључну улогу код голова. Белодедић је у одбрани био непогрешив, интелигентан и свој део посла обавио је беспрекорно. Југовић је много претрчао, Шабанаџовић је солидно одиграо, док Просинечки овога пута није био на нивоу ранијих партија.

Црвена звезда – Бајерн  2:2 (1:0)

Београд, 24. април 1991.

Стадион Црвене звезде.

Гледалаца: 78.864.

Судија: Бруно Галер (Швајцарска). Помоћне судије: Серж Мументалер и Мајнард Кинг (Швајцарска).

Жути картон: Штрунц (Бајерн).

Стрелци: Михајловић 25′ и аутогол Аугенталер 89′ за Црвену звезду, а Аугенталер 62′ и Бендер 67′ за Бајерн.

Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић, Слободан Маровић, Рефик Шабанаџовић, Миодраг Белодедић, Владимир Југовић, Роберт Просинечки, Синиша Михајловић, Дарко Панчев (од 89. минута Влада Стошић), Дејан Савићевић, Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир ЉупкоПетровић.

Бајерн: Рајмонд Ауман, Клаус Аугенталер, Маркус Швабл, Манфред Бендер, Роланд Грахамер, Штефан Ефенберг, Томас Штрунц, Штефан Ројтер, Роланд Волфарт, Олаф Тон, Брајан Лаудруп. Тренер: Јуп Хајнкес.

Један од јунака утакмице, Синиша Михајловић, овако је видео одлучујући тренутак на стадиону Црвене звезде:

“Минут – два пре краја кренули смо у последњи јуриш према Бајерновом голу. Добио сам лопту на левој страни, а у висини Бајерновог “петерца“ уочио да између Панчева и Бинића стоји само један немачки играч. Пустио сам лопту циљајући зону око њих и надао се да Дарко може нешто да уради. Међутим, на мене је стартовао Аугенталер погодио сам га лоптом негде у пределу цеванице и онда је она добила невероватну путању завршивши иза леђа голмана Аумана – 2:2.“

Аугенталер није наишао на осуду немачке јавности, а после утакмице само је невољно констатовао: “Ово је најружнији догађај у мојој дугој каријери. Ништа горе није могло да ми се догоди.“ Оба полуфинална меча против Бајерна спадају у антологијске када је у питању блистава историја Црвене звезде, а по својој драматичности и важности реванш у Београду је заувек остао уписан као невероватан по свему што се дешавало током 90 и нешто минута на терену популарне Маракане. Све што је касније уследило у Барију и Токију те 1991. године било је потврда велике вредности Црвене звезде у европким и светским оквирима.

Повезане вести

6 comments

Marko апр 24, 2014 at 19:50

Драгиша, Драгишааа! Дејанее, Дејанее, хвала тиии 😀

Reply
dejan апр 24, 2014 at 19:48

Uh, to vece dok sam ziv necu zaboraviti! Bilo je fantasticno i duuugo sam cuvao busen koji sam uzeo iz sesnaesterca prema jugu…

Reply
Deki апр 24, 2014 at 12:05

Mogu sa ponosom da kažem da sam te večeri bio prisutan na severu… A biću i u subotu na armijskom pašnjaku…

Reply
Danko '73 апр 24, 2014 at 10:34

Ja sam bio na istoku. Tek napunio 18, i sad kad gledam naježim se. Imao sam osjećaj da će mi glava pući nakon drugog gola.

Reply
Lazaris апр 24, 2014 at 10:24

A danas pogledajte gde smo.Evropu nismo igrali 6,7 godina i nekad kada gledam ovo zapitam se kako je ovim ljudima što su bili na utakmici,navikli da gledaju sve velike ekipe a danas tuga.

Reply
Miksi '73 апр 24, 2014 at 10:12

Bio na utakmici *na zapadau* sa ocem,šta reči nezaboravno,i verujte mi neopisivo,to je sve trebalo doživeti i preživeti … onaj delirijum i ludnicu posle izjednačujućeg gola (2-2) pamtiću ceo život …

Reply

Leave a Comment