На данашњи дан: Рођен Предраг Ђајић

Предраг Ђајић, некадашњи фудбалер Црвене звезде и један од оснивача клуба, рођен је 1. маја 1922. године у Сарајеву. За црвено-беле је играо пуних десет година, од 1945. до 1955. године.

Почео је у Славији из Сарајева, за коју је наступао од 1937. до 1940. године, а дрес београдске СК Југославије носио је од 1940. до 1945. године. По оснивању Црвене звезде, Ђајић је уз Косту Томашевића био најзаслужнији за организовање прве утакмице у историји клуба против Првог батаљона друге бригаде КНОЈ-а, али на том мечу није играо због премора. Био је омиљен међу саиграчима, а остао је упамћен и као први економ клуба. За Звезду је одиграо 202 званичне утакмице уз 24 постигнута гола, а рачунајући све мечеве забележио је укупно 439 наступа и 59 пута се уписао у стрелце. Освојио је две шампионске титуле 1951. и 1953. године, три Купа 1948, 1949. и 1950. године и титулу првака НР Србије 1946. године, коју многи не рачунају Звезди, али је она потпуно регуларно освојена, као што је и Хајдук у Хрватској исте године освојио титулу и она му је призната.

Ђајић је на поменутом првенству НР Србије 1946. године одиграо свих пет мечева, а у шампионату Југославије 1946/47 био је најстандарднији у тиму одигравши све утакмице уз пет голова. Затресао је мрежу Партизана у првом вечитом дербију у 77. минуту. Био је то четврти гол Звезде на утакмици у победи од 4:3. Није постигао много голова узимајући у обзир број мечева за Звезду, али су они били права ремек дела. Тресао је мреже углавном из соло продора и индивидуалних акција. Забележио је све четири одигране утакмице у походу на први Куп који је Црвена звезда освојила 1948. године тријумфом против Партизана у финалу резултатом 3:0. Наредне године Звезда је одбранила трофеј у најмасовнијем такмичењу, а Ђајић је одиграо свих шест мечева. Трећи узастопни Куп освојен је 1950. године, а Ђајић је наступио на свих седам утакмица и постигао један гол.

Шампионска титула 1951. године освојена је у невероватном фото-финишу испред загребачког Динама, а Ђајић је уз Тихомира Огњанова и Белу Палфија био једини у екипи који је одиграо све утакмице (укупно 22) уз један погодак. Давао је тон игри црвено-белих, па је екипа педесетих година прошлог века важила за тим који је играо најлепши фудбал у Европи, атрактивније и од бечких великана Аустрије и Рапида. Ипак, у то време, док је Ђајић играо у Звезди, није постојао Куп шампиона, да би Звезда могла да потврди своју високу класу.

У освајању шампионске титуле у сезони 1952/53 одиграо је 21 меч и постигао гол у победи против Партизана од 4:2. Готово у свим сезонама у Звезди био је стандардан првотимац, а одликовао се одличном техником, дриблингом и тркачким способностима играјући на позицији леве полутке и левог халфа. Миљан Миљанић га је 1970. године уврстио у идеални тим Звезде поводом 25 година постојања клуба, што довољно говори о каквом са асу радило.

За репрезентацију Југославије одиграо је 17 мечева. Дебитовао је 30. октобра 1949. године против Француске (1:1) у Паризу, а последњу утакмицу одиграо је 16. јануара 1953. против Египта у победи од 3:1 у Каиру. Наступио је на три меча Светског првенства 1950. године у Бразилу, а играо је и за Омладинску селекцију Југославије за коју је дебитовао непосредно пре почетка Другог светског рата на територији Југославије. Као дипломирани економиста радио је у спољној трговини, а преминуо је 13. маја 1979. године у Варшави од последица срчаног удара.