Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездине легендеКлупска дешавањаНајновијеРукомет

Срећан рођендан Перуне!

На данашњи дан, 1. маја 1971. године у Пљевљима, рођен је Ненад Перуничић, тренер РК Црвена звезда и једна од највећих рукометних легенди у историји спорта.

Каријеру какву би пожелели фудбалери и многи спортисти и 19 трофеја започео је у Каћу, Југовић, наставио у Црвеној звезди, а најбољи икада постао у Килу, Бидасои, Магдебургу, ПСЖ-у, Барселони, Пик Сегеду, Алгесирасу, Катару, а завршио у подгоричкој Будућности. Колика је величина Ненад Перуничић осим нестварних потеза, пируета, голова са пола терена као од шале а које данашње клинце уче о рукомету, говори и да је Барселону као играч одбијао осам пута, да би на крају за шпанског гиганта заиграо када је он хтео. Гигант какав је Барселона је била мала у односу на величину и дива какав је Ненад Перуничић.

sp-perun-i-brajovicИз Црвене звезде у Париз Сен-Жермен је прешао 1993.године, а у Паризу се задржао једну сезону. 1994.године из Париза се преселио у Баскију и од Бидасое из Ируна направио најбољи тим Европе. У првој сезони је Бидасоа освојила титулу првака Шпаније – једину у историји клуба и постала првак Европе! Перуничић је био најбољи стрелац Лиге Шампиона са 82 гола. Наредне сезоне Перуничић је Бидасоу водио до трофеја Купа Краља и Суперкупа Шпаније, а били су на корак од одбране европске круне, у финалу су поражени од Барселоне, а Перун је постигао 10 голова у два дуела. У својој последњој сезони у Бидасои, Перуничић је водио тим до освајања Купа Купова.

Наредни корак у каријери је био и логичан, немачки великан Кил. Перун и Висландер су водили Кил до три узастопне дупле круне (1998, 1999, 2000), Купа ЕХФ (1998) и Суперкупа Европе (2000), а у финалу Лиге Шампиона, Барселона се поново испречила Перуничић , 2000.године, иако је у првом мечу финала, у победи Кила 28:25, Терминатор постигао 11 голова, а Баруфет немо посматрао како му се цепа мрежа од разорних голова и молио за крај. Ипак, у другом мечу Барселона је славила 29:24 и постала првак Европе шести пут, пети пут узастопно.

После четири успешне године у Килу, као један од најбољих икад, већ у том тренутку, и као играч који је освојио све трофеје на клупском нивоу, Перуничић је желео да постане првак Европе још једном, а сваки клуб света је желео њега у екипи, највише Барселона, која је неуморно покушавала, Перун глатко одбијао, за шта други моле. 2001.године прешао је у Магдебург, а селидба са севера на исток Немачке, у тада актуелног шампиона државе је одмах уродила плодом. 2002.године Ненад Перуничић постаје други пут првак Европе, а Магдебург први немачки тим који је освојио Лигу Шампиона у новом формату. Колико је био моћан и доминантан Ненад Перуничић говори податак да је и те године био најбољи стрелац Лиге Шампиона са 122 гола. Исте године, Магдебург је био вицешампион дрзаве, иза Кила. 2002.године Ненад Перуничић добија и немачко држављанство.

Три године у Магдебургу су биле довољне, па се сели на југозапад земље, у Валау Мазенхајм. У Валауу се задржао једну сезону, одакле је прешао у мађарски Пик Сегед 2005.године. Са Сегедом је освојио Куп Мађарске. Из Сегедина је отишао у Катар, Ал Али из Дохе.

2006.године, Барселона је остварила свој сан. Упорност се остварила и после више од десет година покушавања, Ненад Перуничић је потписао за Барселону, после кратког периода у Катару. Иако су им се се путеви стално укрштавали, Перуничић је по сопственом признању, бирао клубове у којима ће играти, а Барса увек бирала да буде прва у том реду. Са Блауграном је освојио Куп Краља, али жеља за повратком у свој клуб је била све јача.

Nenad Peruničić
Nenad Peruničić

2007.године Ненад Перуничић је испунио своју зељу и вратио се у свој клуб, Црвену звезду, са намером да освоји најдражу титулу, која му недостаје и заврши каријеру. Наравно, титулу је освојио. Последњу за клуб, до данас. Каријеру још није завршио, јер је и у 38.години имао још тога да каже.

Кратко се задржао у шпанском Алгесирасу, а каријеру је завршио 2009.године у Будућности из Подгорице. Опростио се са титулом шампиона Црне Горе, прва титула у историји Подгоричана.

Са репрезентацијом Југославије освојио је две бронзе, на ЕП 1996. у Шпанији и на СП 1999.године у Египту. На Олимпијади у Сиднеју, Југославија је заузела 4. место. Бреме јавности притиска и очекивања увек су била на његовим леђима, али менталитет народа, међу којима су и селектори, није им дозвољавао да слушају Перуна, који ни повређен није пропуштао репрезентативна окупљања и тренинге.

Као играч никада није тражио алиби, већ је јуначки подносио сваку критику и никада није бежао од одговорности и очекивања. Бескомпромисан борац и разорни бомбардер. Такав је и данас, као функционер и тренер који своју Црвену звезду жели да врати на право место, у борби са демонима и неманима српског рукомета. Да је он заиста прави Терминатор, а Арнолд Шварценегер филмски, показује из дана у дан, а оно што је изнео, прегурао и преживео је нестварније него у франшизи филмова о „Терминатору“.

Мало је простора да би описали каријеру Ненада Перуничића, а какав је човек, епитет није измишљен, о цему говоре и они који су имали привилегију да га упознају и част да га знају.

ResourceImageЦрвена звезда је велика и зато сто су велики људи носили њен дрес и проносили њено име. Такве људе зовемо легендама. Рукомету у аманет је оставио нестварне, антологијске голове, потезе, победе и трофеје. Од рукомета је направио уметност. Када би неко данас покушавао оно што је он радио пре 15 година, испао би смешан. Када кажете рукомет, мислите Ненад Перуничић. Када видите његову слику, помислите на трофеј. Барселона је нудила звезде да га приволи, а добила га је када је он то хтео. У Немачкој и Шпанији плачу за њим, а на помен његовог имена настаје еуфорија. А он је само наш. Нажалост, неки олако ту чињеницу бацају под ноге. Као што све написано у тексту нису похвале, него чињенично стање.

Црвена звезда је у рукомету последњу титулу освојила 2008.године, са њим. Он ће је и вратити у њене витрине. Јер је победник. 1. мај је познат као празник рада, али је још познатији као датум рођења Терминатора.

Надамо се да данашњи играчи Црвене звезде схватају од кога уче, ко им је тренер и са ким имају прилику да сарађују. Судбина је удесила да 30. априла, Црвена звезда победи Југовић у Каћу и оствари пласман у полуфинале Купа Србије. Дан касније, рукомет слави своје највеће име. Ремек-дело.

Срећан рођендан, именицо рукомета. Терминаторе. Легендо. Срећан рођендан, Перуне!

Повезане вести

3 comments

Kastro мај 2, 2014 at 00:00

Srecan rodjendan ljudino

Reply
Aleksandar-MKD мај 1, 2014 at 15:06

Srecan rogendan puno zdravlja i trofei sa nasoj Zvezdi zelim ti od srca.
Sve sto si uradio i radis po ovakvim uslovima za Zvezdu, retko ko moze to da izdrzi.

Reply
Goran137 мај 1, 2014 at 14:02

Srecan rodjendan legendo nasa,puno zdravlja,srece i da osvojis jos mnogo trofeja sa nasom Zvezdom!

Reply

Leave a Comment