Анализа утакмице и играча против Слободе: Капитен предводи шампионе!

Слобода – Црвена звезда 0:2 (0:2)

Градски стадион Ужице. 
Гледалаца: 7.000 
Судија: Данило Грујућ (Ниш). 
Стрелци: Милијаш у 4. минуту (0:1), Печник у 39. минуту (0:2). 
Жути картони: Ловрић, Жеравица, Петши, Терзић (Слобода), Ковачевић, Гогић (Црвена звезда).

СЛОБОДА: Ранковић, Терзић, Раковић, Ловрић, Гојковић, Кнежевић, Пеши (77. Јовановић), Максимовић, Жеравица, Окуно, Галвао.



ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Мијаиловић, Келхар, Павићевић, Печник, Ковачевић, Милијаш, Нинковић (75. Савићевић), Лазовић (89. Петковић), Касалица (62. Гогић), Мрђа.

Црвена звезда је головима Милијаша у 4. и Печника у 39. минуту савлада Слободу резултатом 2:0 и ставила једну руку на шампионски пехар.

Звезда је са овом победом само један корак од заслужене титуле након победе на једном од најтежих гостовања овог пролећа.

Утакмица је почела баш како су желели играчи у црвено – белим дресовима, голом у 4. минуту. Након прекршаја над Мрђом, Милијаш је са 17 метара мајсторским ударцем, покрај лоше постављеног живог зида, савладао голмана Ранковића за експлозију на трибинама и вођство Црвене звезде. 

Након раног вођства црвено – белих, Слобода је одлучила да игра фудбал и прву праву шасну створила преко Тијага. Нападач домаћих се одлично ослободио Мијаиловића у шеснаестерцу Звезде, али је хтео превише па је Звездина одбрана избацила лопту у корнер. 

Звезда је покушала успорити ритам након раног гола и срећом да је на другој страни стајала Слобода, а не неки опаснији противник иначе би таква игра врло брзо била кажњена. Тијаго је још у два наврата усамљен у нападу покушао припретити, али безуспешно. 

Када су видели да је „враг однео шалу“ и да се домаћин неће предати без борбе, Црвена звезда убацује у брзину више и прети преко Касалице и Мрђе, да би из нове инцијативе дошла до другог гола у мрежи Ранковића. Печник је повукао један напад, ушао у средину и са 25 метара левом ногом погодио доњи леви угао гола Слободе, за великих Слобода – Црвена звезда 0:2 у 39. минуту утакмице. 

Након постигнутог поготка играчи Звезде раде исту грешку, спуштају ритам утакмице и Слобода поново прети преко свог најбољег играча Тијага. Таква игра се могла осветити црвено – белима већ у 45. минуту када је Окуно са пет метара усамљен промашио празан гол Бајковића, пославши лопту небу под облаке за уздахе и олакшање изабраника Славише Стојановића. 

Почетком другог полувремена Слобода је могла бити „нокаутирана“ да су ударци Милијаша и Печника завршили иза леђа Ранковића, али су црвено – црни издржали почетни притисак и одлучили отежати максимално посао противнику. 

Славиша Стојановић се одлучује на „затварање“ утакмице и уместо Касалице у игру уводи Гогића. Темпо игра је знатно опао, Звезда се одлучила на држање лопте, док са друге стране Слобода није имала снаге ни знања да озбиљније запрети Бајковићу. 

На крају Црвена звезда долази лакше од очекиваног до победе и важна три бода, у игри где је само резултат оно што је било добро.

Црвена звезда одиграла је чврсто и одлично отворила утакмицу, постигла на време поготке и одлучила се чувати резултат без претераног ризика.

Прво полувреме, осим два пада после постигнутих голова било је доста добро. Играчи су деловали компактно, као добро уигран тим са одлично постављеном тактиком и одрађеним појединачним задацима, док у другом полувремену све било подређено резултату и праве игре није било.

Линије тиме су изгледале повезено, играчи су се одлично кретали и одрадили су све задатке које је од њих захтевао Славиша Стојановић. Многи навијачи ће бити незадовољни због игре у другом полувремену, поготово у моментима када су контра напади заустављани и враћане лопте у задњу линију, али пошто је све било подређено резултату сви ће заборавити лошу игру и грешке које су направљење.

Задња линија одрадила је солидан посао, добро су се кретали, затварали простор и добили скоро све дуеле са нападачима Слободе. Једину главобољу задавао им је Тијаго, играч који само игром прилика није завршио у неком већем клубу јер је очито да је давних дана „прерастао“ Слободу. 

Келхар и Павићевић су одиграли стандардно добро, без већих грешака и да није било лошег постављање читаве задње линије код шансе Слободе у 45. минуту заслужили би врло добро оцену. Печник и Мијаиловић подредили су се тиму, без честих убацивања на противничку половину и са добро одрађеним дефанзивним задацима.

Средину терена предводио је феноменални Ненад Милијаш који је затварао простор, одузимао лопте, креирао нападе и био најбољи појединац меча. Уз њега одличну утакмицу одиграо је Ковачевић, док је изостала права подршка од стране Нинковића и Лазовића.

Напад се добро кретао, отварао средину и вршио притисак на задњу линију гостију, тако да су често дефанзивци Слободе решавали се лопте испуцавањем.

Црвена звезда играла је, рекло би се, колико је било потребно да оствари важну победу. Још увек недостаје самопуздање читавог тима да оствари надмоћну победу, како у головима тако и у игри читавих 90. минута. Али све ће се то врло брзо заборавити након једне од најважнијих победа овог пролећа. 

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: За разлику од неких претходних утакмица, од првог до задњег минута био је „командант“ одбране и донео је сигурност задњој линији. Био је на висини задатка и вероватно одиграо најбољу утакмицу овог пролећа. Смирен, господар петерца и прва линија одбране био је Бобан Бајковић који је донео преко потребну сигурност читавом тиму.

Печник: Потпуно се подредио тиму, искористио своју фудбалску интелигенцију да се прилагоди и позицији десног бека и на крају успео да буде стрелац другог гола који је скинуо „тешко бреме“ са свих играча у наставку утакмице. Одиграо је утакмицу у свим сегментима игре на високом нивоу. 

Павићевић: Играо је једноставно, сигурно и борбено. Искуство које поседује је баш оно што је било потребно Црвеној звезди у оваквим одлучујућим утакмицама. Тактички школски одиграна утакмица, уз одлично кретање и мирноћу свих 90. минута. 

Келхар: Имао је пар грешака у игри „један на један“ са Тијагом и пар лоших постављања, али искуство и борбеност красе овог играча који психолошки није пао после грешака које је направио. 

Мијаиловић: Коначно је своју игру подредио тиму, али био и најслабија карика у задњој линији. Једине две шансе Слобода је створила искључиво после његовог лошег постављања. Прву шансу која је Слобода створила преко Мијаиловића, спасио је Милош Нинковић, док код друге није једни кривац јер је после шансе Окуна „заспао“ читав везни ред.

Ковачевић: Врхунска партија Александра Ковачевића. Одлично кретање, читање игре и тактичко постављање овог играча онемогућило је играче Слободе да организију нападе и успео је уз Ненада Милијаша затворити средину терена. Ово је игра на нивоу више од задње две утакмице, где је био један од најгорих појединаца на терену.

Милијаш: Ненад Милијаш одлучио је под сваку цену да се титула врати тамо где припада и у складу с тим пружа врхунске партије. Игре које тренутно пружа капитен Црвене звезде су за чисту десетку. Са оваквим партијама, одлучујућим погоцима и као прави лидер на терену тренутно је далеко најзаслужнији и најбољи играч Црвене звезде. Кретање, смиривање игре, миран пас, голови, асистенције, жеља, воља, борбеност…Све што приказује у другом делу сезоне, као да се не ради о истом играчу који је играо у црвено – белом дресу прошле јесени. Ово је Ненад Милијаш човек који заслужује епитет легенде Црвене звезде! Свака част мајсторе!

Лазовић: Далеко од својих најбољих издања. У игри где Звезде игра чврсто и на резултат тешко се сналази и не успева доћи до изражаја. Није успео да се наметне ни у фази одбране ни напада. Једна од његових лошијих партија, али очекујемо да управо у следећој утакмици надокнади све што нисмо видели у овој утакмици од Звездиног „бисера“.

Нинковић: Очито да је пао психилошки и да му је самопуздање врло ниско, али и такав Милош Нинковић пуно значи Црвеној звезди. Подредио се тиму, играо одбрану, покушавао и трудио се, али није се као много пута до сада успео да се истакне неким потезом. Мада тешко ми је да се не отмем дојму да је Нинковић жртвован у везној линији и да не игра на својој правој позицији организатора игре. Више „глуми“ лево крило него везног играча и то је сигурно један од разлога што не видимо креативност коју желимо од њега. После две тешке победе и скидања великог притиска са леђа после дербија, очекујем да буде онај „стари“ у утакмици сезоне против ОФК-а Београда. 

Мрђа: Има све одлике врхунског нападача, одличну кретњу, брзину и експлозивност. Опет је један од најзаслужнијих за први гол који је постигнут. Имао је пар одличних продора, вршио притисак на задњу линију домаћих, припретио пар пута и једино је недостајало да буде стрелац да још једном заслужи највећу оцену.

Касалица: Доста добра утакмица Филипа Касалице који се наметнуо својом борбеношћу и жељом. Успео је да уз Мрђу изврши притисак на стопере Слободе, отежа им изношење лопте, отварао је простор и био врло користан за тим. 

Још су играли:

Од 62. минута уместа Касалице, Гогић: Након уласка у игру затворио је додатно средину, али имао и пар већих грешака у предаји лопти и лошем постављану. На крају одрадио је за што је уведен у игру и сигурно је задовољио тренера Стојановића.

Од 75. минута уместо Нинковића, Савићевић: Коначно је показао праву жељу и вољу на терену са којим је дошао и његов таленат до изражаја. У пар наврата показао да је играч који може с лакоћом створити вишак и проиграти саиграче. То је сигурно смер у којем желимо да се развија Вукан Савићевић. Имао је једну грешку коју си он не сме дозволити, без обзира на жеље тренера, а то је да стане на лопту у контра нападу и покуша ју вратити стоперима. Управо после његове грешке Слобода је најозбиљније припретила преко Тијага у другом полувремену. Све остало је за похвалу. 

Од 89. минута уместо Лазовића, Петковић: Замена за уштеду времена. Без праве минутаже Петковић је остао неоцењен.

Тренер Славиша Стојановић: Утакмицу је припремио одлично и психолошки добро припремио екипу. Самим тиме Црвена звезда је имала одлично отварање и дошла до велике и показало се недостижне предности.

Проблем Стојановића је што са својим одлукама, изменама и задацима сам увуче нервозу у играче и Црвена звезда у једном тренутку престане играти фудбал. Недостаје му више храбрости, више вере у играче и игру коју форсира. Тешко је упутити праве критике на рачун тренера Црвене звезде јер је све подредио резултату који је у овом тренутку најважнији и због тога није потребно „умирање у лепоти“, већ су битне победе и због којих му треба честитати.

Црвена звезда је остварила једну од најважнијих и психолошки сигурно једну од најтежих победа овог пролећа и сада је само једна победа остала на корак од зацртаног циља, а то је подизање шампионског пехара.

Прва меч лопта је у четвртак на Маракани, где би се требала ставити тачка на „и“ на ово првенство. Црвена звезда има све у својим рукама и једини тим који читаво првенство игра са 12 играча. Због тога порука коју су упутили играчи након меча са Слободом требамо сви прихватити и зато у четвртак:

„СВИ НА МАРАКАНУ!!!“