Након трофејног периода ’50-их и потпуно сушног периода ’60-их година прошлог века, почетак наредне декаде донео је неки нови талас у југословенској кошарцу, неку нову наду за КК Црвена звезда.
Тамо где је претходни текст завршио, овај наставља, дакле у сезони 1973/74, која је, показаће се касније, постала најуспешнија сезона када је реч о међународној сцени за наш клуб. Када је реч о домаћој сцени, са скором 17-9, кошаркаши Црвене звезде заузели су трећу позицију иза неприкосновеног Задра и сплитске Југопластике. Остаје упамћено да су црвено-бели успели да Задранима нанесу један од ретких пораза у њиховој шампионској сезони (77:75 у Београду).
Када је национални куп у питању, Звезда је заустављена у финалу. Након сарајевске Босне (90:85), ОКК Београда (96:85) и Партизана (81:80), црвено-бели су у финалном сусрету који је одигран у Сплиту, поражени од домаће Југопластике резултатом 92:85.
Али оно због чега је ова сезона постала најславнија, одигравало се у Купу победника купова. Све је почело са две лаке победе против албанског представника 17. Нандори. Забележене су две победе 114:70 и 99:83. У другом колу, француски Бањоле није био озбиљнији ривал. Резултатима 102:86 и 92:94, Црвена звезда се пласирала у четвртфиналну групу у којој је за противнике имала ЦСКА из Софије и италијанску Саклу. Против Бугара наш тим је имао половичан успех 80:72 и 81:88, док је Сакла оба пута савладана 93:86 и 88:87 и тиме су црвено-бели као први у групи обезбедили пласман у полуфинале. У борби за велико финале, Звезда је морала да савлада шпански Естудијантес. Мадридски „студенти“ сматрани су за фаворита, али су Славнић, Капичић, Симоновић и остали, остварили обе победе 104:85 и 79:74 и пласирали се у финале. У финалу копља су укрштена са чехословачком Збројовком. Свима је у глави и даље било финале истог такмичења за сезону 1971/72 у којој је Звезда поражена од италијанског Симентала, али је овога пута победом од 86:75, први европски клупски трофеј стигао у Београд.
Велики међународни успех, црвено-белима су донели Ракочевић, Лазаревић, Сарјановић, Жугић, Капичић, Симоновић, Вучинић, Јовашевић, Славнић, Живковић и Пешић. Екипу је са клупе предводио легендарни професор Александар Николић.
Као освајач првог европског трофеја, кошаркаши Црвене звезде су у нову сезону ушли са жељом да и домаће трофеје врате на Мали Келамегдан. Првенство је ипак било недостижно, пошто је Задар још убедљивије дошао до нове титуле, али је зато остварен успех у Купу Југославије. Црвена звезда се у нишком финалу реванширала Југопластици за претходни пораз и победом од 81:79 стигла је до трећег куп трофеја. На путу до успеха падали су Јасеница из Смедеревске Паланке (91:85), Раднички из Свилајнца (118:86), Партизан (102:100), новосадска Војводина (106:90) и недодирљиви Задар (89:87).
На међународној сцени, црвено-бели су бранили титулу у Купу победника купова. Као носилац трофеја наш клуб је имао повлашћени статус и директно је био жребан за четвртфиналну групну фазу. У конкуренцији белгијског Расинга (116:89, 94:98), ЦСКА из Софије (102:91, 75:72) и шпанског Хувентуда (97:79, 63:78), освојена је прва позиција и обезбеђен полуфинални двобој и то са сплитском Југопластиком. У два меча (81:63, 76:88), Звезда је била успешнија и пласирала се у ново финале. На жалост, представник СССР-а, екипа Спартака је за нијансу у финалу била успешнија и резултатом 63:62 преузела трофеј.
Након тих успеха, КК Црвена звезда је у наредним сезонама бележила просечне резултате. У сезони 75/76 освојена је 5. позиција у првенству, а у купу забележен је пораз у 3. колу од ОКК Београда. Интересантан је податак да је Партизан у тој сезони дошао до свог првог клупског трофеја, док је Звезда имала укупно 16 (12 првенстава, 3 купа и један Куп победника купова). Уследиле су сезоне:
– 1976/77: 6. место, куп 3. коло
– 1977/78: 8. место, куп полуфинале
– 1978/79: 7. место, куп 2. коло
– 1979/80: 5. место, куп 2. коло
Коначно је сезона 1980/81 донела нешто запаженији резултат. На домаћој сцени поново је остварен просечан резултат (5. место и четвртфинале купа), али је успех остварен у Купу Радивоја Кораћа. У осмини финала савладан је грчки Спортинг (85:63, 72:69) и тимеје обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. У конкуренцији белгијског Андерлехта (90:91, 86:79), италијанске Ферареле (93:80, 92:88) и израелског Хапоела (128:102, 92:96) освојена је прва позиција и полуфинални двобој са Хувентудом из Бадалоне. У оба сусрета (73:82, 85:109), Шпанци су били бољи и заслужено отишли у финале. Европско полуфинале црвено-белима су донели Дабић, Николић, Копривица, Милекић, Караџић, Бањанин, Салај, Богосављев, Јокановић, Шеша, Ковачевић и Авдија. Са клупе је екипу предводио Ранко Жеравица.
И наредна 1981/82 сезона, била је као пресликана. У првенству је освојена трећа позиција и плеј-оф је окончан у полуфиналу против Цибоне, у купу је заустављена у осмини финала, али је у Купу Радивоја Кораћа, Звезда поново стигла до полуфинала. У конкуренцији турског Ефес пилсена (103:82, 91:80), француског Аспа (106:93, 98:106) и италијанског Лато солеа (91:79, 82:84), Звезда је освојила прву позицију у четвртфиналној групи и обезбедила полуфинални двомеч. Противник је била екипа Шибенке из Шибеника која је у два меча (115:99, 83:101) ипак била успешнија и пласирала се у финале.
Сезона 1982/83 није била резултатски много успешна. Након четврте позиције у првенству и испадања од Шибенке у полуфиналу плеј-офа, неуспеха у полуфиналу националног купа од скопског Работничког, као и испадања у четвртфиналној групи Купа Радивоја Кораћа, Звезда је ипак стварала састав који су чинили Богосављев, Милићевић, Јанковић, Авдија, Радовић,… Тај састав ће уз мање корекције обележити КК Црвена звезда током ’80-их година XX века и то је састав који ће у домаћим такмичењима водити велику борбу са загребачком Цибоном и сплитском Југопластиком, …