Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Митар Мркела

Митар Мркела, некадашњи фудбалер Црвене звезде и репрезентације Југославије, освајач бронзане олимпијске медаље, рођен је 10. јула 1965. године у Београду. За црвено-беле је наступао од 1983. до 1990. године.

1382813_415205211949723_2594591532910826113_nЗа Звезду је одиграо 208 званичних утакмица и постигао 46 голова (укупно 327 мечева и 99 погодака). Учествовао је у освајању четири шампионске титуле (1984, 1988, 1990. и 1991. године) и два национална купа 1985. и 1990. године. Као вихорно крило истицао се брзином и луцидношћу на терену. Каријеру је почео у ОФК Београду, за чији је први тим дебитовао са свега 16 година и 16 дана и постао најмлађи дебитант у југословенском фудбалу. За “Романтичаре“ са Карабурме одиграо је 45 лигашких утакмица и постигао четири гола у периоду од 1981. до 1983. године.

У дресу Црвене звезде заиграо је од сезоне 1983/84 и већ у првој години стигао до титуле првака. Иако Звезда није постигла гол у прва три кола, у наставку је заиграла знатно боље и на крају првенствене трке прва прошла кроз циљ са два бода више у односу на Партизан. Мркела је у 20 лигашких мечева постигао два гола, један у победи против Динама из Загреба од 3:2. Био је стрелац и у првом мечу финала Купа у поразу против Хајдука у Сплиту (1:2). Реванш у Београду завршен је ремијем 0:0, па Звезда није освојила дуплу круну.

Наредне сезоне црвено-бели су испали на старту такмичења у Купу европских шампиона од Бенфике. Мркела је играо у првом мечу који је Звезда решила у своју корист са 3:2 у Београду, а у реваншу није био на терену, а екипа је поражена у Португалу резултатом 0:2. У првенству је на 27 утакмица постигао шест погодака, од чега су два била против Војводине (4:0), а један у ремију против Хајдука у Сплиту (1:1). У освајању Купа Југославије уписао је пет одиграних сусрета.

10247455_417339921736252_8641769950568586920_n     У одличној форми био је у сезони 1985/86, када је на 29 лигашких мечева постигао 11 голова, три против Сутјеске (4:2), по један против загребачког Динама (2:0), тузланске Слободе (2:1), ОФК Београда (2:1)… Звезда је освојила титулу првака и играла у Купу шампиона, али је трофеј касније приписан Партизану.

У најелитнијем европском такмичењу у сезони 1986/87 Мркела је био врло запажен. У пет утакмица три пута се уписао у стрелце, од чега су два била против Розенборга (4:1) у реваншу осмине финала у Београду, а један у првом мечу у Норвешкој (3:0). Звезду је у четвртфиналу зауставио мадридски Реал. Митар Мркела се те сезоне на 30 утакмица у шампионату Југославије пет пута уписао у стрелце, а у  Купу постигао победоносне голове против Слободе из Тузле (1:0) и Осијека (1:0).

У освајању титуле шампиона 1987/88 одиграо је пет утакмица. Следеће сезоне је у Купу шампиона постигао по гол у сусретима против Дандалка (5:0 и 3:0), а ушао је у игру са клупе у београдском мечу против славног тима Милана, када је италијански клуб тек после пенала прошао у четвртфинале. У шампионату Југославије 1988/89, Мркела је одиграо 21 меч уз четири поготка. Поново је био кобан по Динамо из Загреба, коме је дао два гола у Звездином тријумфу од 3:1.

Дупла круна је освојена у сезони 1989/90, а Митар Мркела је као део Звездине атомске навале и староседелац у тиму са непуних 25 година допринео освајању још једне титуле са 23 одигране утакмице у којима је два пута матирао противничке чуваре мреже. Погодио је против Слободе из Тузле (6:1), а против Ријеке је донео минималну победу од 1:0. У Купу је на пет сусрета забележио четири поготка, три против Лирије (8:2) и један против Војводине (6:0). У УЕФА Купу се уписао у стрелце против Галатасараја (1:1) на гостовању. Почео је и сезону 1990/91 одигравши један првенствени и два Куп меча уз један гол, тако да му се и титула из те легендарне сезоне рачуна обзиром да је био на терену у првом колу.

Каријеру је наставио у холандском Твентеу, за који је од 1990. до 1992. године на 61 лигашкој утакмици постигао десет голова (32 меча, осам погодака у сезони 1990/91). За турски Бешикташ наступао је у сезони 1992/93. Играо је и за амерички Сент Луис током 1993. године и поново у Холандији, али за Камбур у сезони 1993/94.

За репрезентацију Југославије играо је пет пута и постигао један гол. Дебитовао је са свега 17 година, четири месеца и седам дана 17. новембра 1982. године у Софији против Бугарске (1:0), а последњи меч је забележио 19. маја 1986. у Бриселу против Белгије (3:1). На Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. године освојио је бронзану медаљу са репрезентацијом Југославије.

По завршетку каријере био је руководилац за спорт у градској управи Београда, тренер јуниора ОФК Београда, директор Омладинске школе Црвене звезде од 2005. до децембра 2008. године, спортски директор ОФК Београда и директор млађих категорија у Фудбалском савезу Србије. И његов син Андреј је као врло млад дебитовао за први тим Црвене звезде, али никада није добио праву шансу као и многи млади фудбалери у клубу током дугог низа година.

 

Повезане вести

4 comments

На северу од 1982 јул 10, 2014 at 22:54

Мркелу је као играча упропастио Велибор Васовић. До његовог доласка Мркела је био стандардан и један од најбољих играча, право лево крило, брз, одличан центаршут, разоран ударац. Васовић када је дошао је играо са Цветковићем и Бинићем у шпицу (чувени тренинзи на којима се није радило ништа да би се утакмице играле на свежину и контранападе на ову двојицу) и давао Мркели шансу на кашичицу, углавном када је играо Мусемић (и обратно). И друга ствар која му је преокренула каријеру у Звезди је управо промашај против Милана када су га сви оптужили да је кукавица што јаче није ушао у дуел са голманом Милана, од тада није успео да скине епитет кукавице са својих леђа, иако је био један од најпопуларнијих играча на северу и навијача уопште. Сећам се чланка у Темпу после утакмице, ја мислим да већег отвореног вређања у неким новинама неког играча није било у историји. Мркела је због Васовића (који га отворено није волео а свршавао је на Пиксија) отишао у војску у најбољим играчким данима и то је био крај. После је повратком Бинића поново изгубио место тиму јер су га гурали у шпиц са Панчевом што реално он није био, јер се много боље сналазио на левој страни и на крилу, са центаршутевима и разорним шутевима са дистанце. Започео је сезону када смо постали прваци Европе и на почетку ње је отишао у Холандију где је играо одлично јер није имао бреме кукавице. Штета, мислим да није показао ни пола талента код нас а већ је био виђен за 5 Звездину звезду.

Reply
zvornik јул 10, 2014 at 20:53

jeste li primetili da ovaj dres neverovatno podseca na novi. 😆

Reply
Teks Viler јул 10, 2014 at 18:34

Gojko Zec je Mrkelu zapostavio zarad igre sa 2 spica(M.Djurovski i Jovica Nikolic ili Sestic).Stara lisica Gojko Zec!

Reply
Бранимир јул 10, 2014 at 07:47

Мени је први утисак да Мркела ипак није исказао свој велики таленат са којим и због чега је и дошао у Звезду. Добра препорука му је била брз шпринт и центаршут, а као малиђан стекао је славу оним вансеријским голом против партизана на љетном БГ турниру када је Иванчевићу дао гол са 40 метара под пречку. У Звезди је играо уз аут линију и био везан за центарфора сидраша. Када он (Мусемић) није игао, тада је и ММ губио мјесто у тиму. У сваком случају већ тада се није сналазио у тактици и постављеној формацији јер су у моди били нападачи универзалци (Боро Цветковић). Упамтио сам и ону сцену из поновљеног меча против Милана у БГ када се нећкао да потрчи за добрим пасом и јурне према голу и можда ријеши меч прије продужетака и пенала. Сви су га соколили (‘ајде, ‘ајде, трчи шта чекаш), а он је пустио да Гали истрчи из 16 и први интервенише, иако се стекао утисак да је био ближи лопти.
Није успио да остави трага у репрезентацији.
Мали, ситни, бизарни детаљи. Мркела је, ипак, био добар играч и оставио је трага у Звезди, у јавности је било присутно његово име, али се може рећи и да је могао и требао много више. Или ипак није, па је играо у границама свог лимита, али су моја (наша) очекивања била нереална.

Reply

Leave a Comment