Александар Стајковац: Користим вежбе Дијега Симеонеа

Црвена звезда је овог лета добила новог тренера, а са њим и делимично измењн стручни штаб. Једна од најважнијих промена се десила на месту кондиционог тренера, где је доведен Александар Стајковац. Овај стручњак са позамашним иностраним искуством је дошао у Црвену звезду, релативно непознат широј јавности. За Вечерње новости је говорио о свом начину рада и о томе на кога воли да се угледа у свом раду.

– Велики број играча у прошлој сезони није имао континуитет, па су после четврте недеље рада ушли у фазу умора. Зато ћемо време до почетка првенства искористити да их освежимо. Када почне сезона задржаћемо интензитет, али ћемо смањити обим тренинга – објашњава Стајковац.

Од првог дана било је мало „сувих тренинга“, скоро све се обављало кроз рад с лоптом, на чему инсистира и Лалатовић.

– Пратећи тренинге Жозеа Муриња, чуо сам његово занимљиво објашњење: „Када учите да свирате клавир, не трчите око њега, него седнете и вежбате. Фудбал је игра с лоптом, зато и треба радити с њом“. Али пошто на утакмици нема сваки играч по лопту, морају да много трче и без ње, а управо то је један од најважнијих сегмената модерног фудбала.

У рад Звездиног тима имплементирано је много тога што је Стајковац научио пратећи врхунске стручњаке. Пре свега је реч о вежбама на скраћеном простору, с мањим бројем играча, уз брзе трансформације из напада у одбрану и обрнуто.

– То су вежбе које сам видео у Атлетику, код Дијега Симеонеа. Оне се уклапају у оно што тражи Лалатовић, јер за циљ имају да се из транзиције изађе с лоптом у пуном спринту и тако нападне противнички гол.

Стајковац је пратио и тренинге Реала, Барселоне, Дортмунда, Атлетика…

– Свиђа ми се Симеонеов систем и највише га пратим. Његов модел је насличнији оном који се трудимо да спроведемо у Звезди.

На питање може ли и Звездина игра да заличи на Атлетикову, млади стручњак је указао на проблем стрпљења у српском фудбалу.

– Симеоне је дошао у Атлетико пре три године, прве није освојио ништа, па је био трећи, пришао Реалу и Барси и узео Лигу Европе, а тек прошле је направио велики успех. Али у српском фудбалу не постоји систем, већ се тражи „сад и одмах“. Зато се и тренери брзо мењају, а за сваки озбиљан рад је потребно време. До пре две године нико није знао за Луиса Филипеа, Дијега Косту, Кокеа, Миранду, а и тада су били у Атлетику. Сада свет прича о њима и имају огромну вредност. То је производ континуитета, а код нас сви хоће за кратко време играча од 10-15 милиона евра. Зато и не продајемо никога за велике паре.

Стајковац наводи и проблем недостатка услова и опреме, која у развијеним земљама омогућава да се рад прилагоди појединцу и да се из сваког извуче максимум.

– Тренажни процес мора да се прилагоди условима игре, јер су нам потребни фудбалери, а не командоси. Снага и издржљивост су битни, али морају бити подређени фудбалу. Анализе показују да играчи у нашој лиги не заостају по километражи за другима, али је проблем што многи расипају енергију неквалитетним трчањем. Зато и треба инсистирати на пресингу док ривал износи лопту, а не сваки пут доћи у ситуацију да се враћаш на своју половину, постављаш одбрану, па после опет крећеш напред.

У таквом схватању је веома близак са Звездиним тренером.

– Пробаћемо све то да уклопимо како би Звезда што пре почела да игра онако како желимо. Али понављам, за све је потребно време – закључује 33-годишњи кондициони тренер.