Moja Crvena Zvezda
ВажноЗвездина кућа славнихНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Стеван Остојић

Стеван Остојић, некадашњи голгетер Црвене звезде, а касније и тренер првог тима, рођен је 20. августа 1941. године у Остојићеву код Сенте.

g6FosH5  За црвено-беле је наступао од 1966. до 1971. године. Одиграо је 171 такмичарску утакмицу и постигао 75 голова (укупно 277 мечева и 156 погодака). По броју голова у такмичарским утакмицама налази се на 11. месту клупске вечне листе. Учествовао је у освајању три шампионске титуле 1968, 1969. и 1970. године, три национална купа 1968, 1970. и 1971, Средњоевропског купа 1968. и трофеја Супершампиона Југославије 1969. године уз учешће у полуфиналу Купа европских шампиона 1970/71.

Каријеру је градио у Спартаку из Суботице, где је наступао од 1956. до 1961. године, да би касније оставио сјајан утисак у нишком Радничком, где је од 1961. до 1964. на 65 лигашких сусрета постигао 37 голова. У сезони 1963/64 на 25 првенствених утакмица 14 пута се уписао у стрелце, што је било више него довољно да “Принц са Чаира“ привуче пажњу великих клубова као један од најталентованијих играча у Југославији.

czsoОко њега се створила највећа афера у историји југословенског фудбала, за који се тада мислило да функционише на аматерском нивоу, али управо је овај случај доказао супротно. Остојић је за 500 милиона тадашњих динара потписао предуговор са Партизаном, а затим се предомислио и за четири пута већу суму приступио Црвеној звезди. Звездин технико Др Александар “Аца“ Обрадовић, познат и као “Доктор О“ сакупио је тај новац уз помоћ београдских приватника, али га је тај трансфер коштао каријере у фудбалу и останка у Звезди. Избила је велика афера. Остојићев трансфер био је само повод за обрачун бројних центара моћи из војног и полицијског врха. На крају су водећи људи Звезде, директор Радован Пантовић и технички секретар Аца Обрадовић удаљени из фудбала, а Остојић је кажњен једногодишњом забраном играња, коју је искористио да оде у војску.

У Звезди је заиграо у другом делу сезоне 1965/66, када је на 11 лигашких утакмица постигао три гола. То је била последња сезона у клубу легендарног Боре Костића, а касније је отишао и Селимир Милошевић, па је Остојић у шампионату 1966/67 најчешће играо десну полутку. Постигао је гол у победи против Лација од 2:1 у Средњоевропском купу, али је римски клуб ипак прошао даље због тријумфа у Италији од 3:0. У првенству је био стрелац три гола на 19 мечева.

Миљан Миљанић је оформио млад тим, који ће наредних година доминирати у Југославији, а Стеван Остојић је имао врло битну улогу у шампионском саставу. Већ у сезони 1967/68 Звезда осваја дуплу круну. Остојић је у шампионату постигао 15 голова на 30 утакмица и био други стрелац екипе, која је прва прошла кроз циљ са пет бодова испред Партизана. Био је стрелац трећег поготка у тријумфу против сплитског Хајдука од 3:2, а по два пута је тресао мреже ОФК Београда (6:0), Олимпије (6:1), Загреба (3:2) и нишког Радничког (3:2). У освајању Купа је на пет мечева постигао пет голова и био први стрелац Звезде. У убедљивом тријумфу у финалу против Бора (7:0) постигао је три поготка. Касније је освојен и Срењоевропски куп, где је Остојић на осам сусрета забележио четири поготка, од чега је један био у реваншу финала против Спартака из Трнаве (4:1).

czostojic-2.jpg~c200Миљанов тим је испао на старту такмичења у Купу шампиона против Селтика (1:5 и 1:1), а Остојић је постигао гол у београдском ремију. Црвено-бели су наставили доминацију у Југославији освајањем титуле у сезони 1968/69 са три бода испред загребачког Динама. Одлични стрелац најтрофејнијег српског клуба одиграо је сјајну сезону. На 32 лигашке утакмице постигао је 17 голова и био други стрелац тима. Једну од најбољих партија у каријери пружио је у рекордној победи против Партизана од 6:1, када је три пута савладао Ивана Ћурковића. Поред сјајних реализаторских способности био је добар техничар, дриблер, скакач, али се најбоље сналазио са лоптом у зони шута.

Звезда је трећу титулу у низу освојила у сезони 1969/70, а Остојић је постигао шест погодака у 15 сусрета у јесењој полусезони, а други део је одиграо у Француској за Монако, где је на девет мечева постигао шест голова, али се после осам месеци вратио у Звезду. Имао је феноменалан учинак у европском походу до полуфинала Купа шампиона 1970/71, где је у шест мечева постигао шест голова и уз тада врло младог Зорана Филиповића био голгетер екипе у елитном такмичењу. Можда и најбољу партију у каријери пружио је у првом мечу полуфинала против Панатинаикоса (4:1) у Београду, када је постигао три гола у 14, 46. и 89. минуту.У реваншу, који до данашњих дана носи префикс велике мистерије, црвено-бели су прокоцкали велику предност поразом од 0:3, и пропустили прилику да већ тада заиграју у финалу против холандског Ајакса.

ztg7b6Каријеру је наставио у турском Фенербахчеу, за који је од 1971. до 1973. године на 41 утакмици постигао девет голова, од чега је у сезони 1971/72 на 32 меча у првенству и купу Турске забележио осам голова. Наступао је још и за амерички Сан Хозе на три утакмице током 1974. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је две утакмице. Дебитовао је 1. априла 1964. против Бугарске (1:0) у Нишу, а последњи меч за национални тим одиграо је 22. септембра 1971. против Мексика (4:0) у Сарајеву.

Касније се определио за тренерски позив. Био је помоћник Бранка Станковића у време када је Звезда стигла до финала Купа УЕФА 1978/79, а стратег првог тима црвено-белих био је у сезони 1982/83, али су пето место у шампионату и сезона без трофеја окарактерисани као неуспех, па је клуб преузео Гојко Зец и одмах у наредној сезони стигао до шампионске титуле. Остојић је касније водио Спартак и Трепчу из Косовске (тадашње Титове) Митровице, а једно време је био и члан управног одбора Црвене звезде после доласка Владана Лукића на чело клуба 2009. године.

Повезане вести

Leave a Comment