Dejan “Rambo“ Petković, nekadašnji vezni fudbaler Crvene zvezde, veliki majstor ove igre i legenda brazilskog fudbala, rođen je 10. septembra 1972. godine u Majdanpeku.

Za prvi tim niškog Radničkogimage debitovao je sa svega 16 godina i 15 dana i za samo jedan dan oborio rekord Mitra Mrkele. Postao je tada najmlađi fudbaler koji je zaigrao na jednom meču jugoslovenske lige. Kasnije su taj rekord obarali Slavko Perović i Danijel Aleksić, ali u srpskom fudbalu. Petković je za Radnički od 1988. do 1992. godine odigrao 53 ligaške utakmice i postigao 34 gola.

U Zvezdu je stigao 1992. godine, kada se razišla slavna generacija, koja je gospodarila svetskim fudbalom, a klub zbog sankcija nije igrao u evrokupovima. Rambo je za tri i po sezone u Zvezdi odigrao 140 takmičarskih utakmica, postigao 39 golova, osvojio šampionsku titulu  u sezoni 1994/95 i tri nacionalna kupa 1992/93, 1994/95 i 1995/96.

Isticao se brzinom, driblinzima, odličnom tehnikom, golovima iz slobodnih udaraca… U prvoj sezoni u dresu najtrofejnijeg srpskog kluba na 31 prvenstvenoj utakmici postigao je pet golova. Odličnu seriju imao je u prva tri kola, kada je po jednom pogađao mreže beogradskog Radničkog (4:0), Proletera iz Zrenjanina (3:1) i Radničkog iz Niša (2:0). Ipak, tim Milana Živadinovića nije stigao do titule, ali su osvojili Kup pobedom na penale u revanšu protiv Partizana od 5:4. Petković je u pohodu na trofej u najmasovnijem takmičenju odigrao svih devet utakmica i postigao tri gola, jedan protiv Teleoptika (5:0) u šesnaestini finala i dva u revanšu osmine finala protiv Radničkog iz Beograda (5:1). U sezoni 1993/94 na 29 ligaških susreta postigao je 10 golova, od čega je dva puta pogodio mrežu u derbijima protiv Partizana, po jednom u trijumfu od 2:0 i remiju (1:1). Ipak, tim u ovoj sezoni nije stigao do trofeja i pored pozitivnog bilansa u duelima protiv večitog rivala.

Sezona 1994/95 bila je u potpunosti Zvezdina, iako je Vojvodina vodila na tabeli posle jesenjeg dela. Osvojena je dupla kruna, a Rambo je jedini u timu odigrao svih 36 prvenstvenih utakmica i postigao osam pogodaka, po jedan u mečevima sa najvećim konkurentima za titulu. Na 98. večitom derbiju postigao je gol u 77. minutu. Bio je to treći Zvezdin pogodak u pobedi od 3:2, a i protiv Vojvodine se upisao u strelce u trijumfu rezultatom 2:1. Novosadski crveno-beli su te sezone bili jesenji prvaci, ali je Zvezda na kraju stigla do titule ispred Partizana. Petković je u osvajanju Kupa na osam mečeva dva puta pogodio mrežu, na gostovanju protiv Badnjevca (2:0) i u revanšu polufinala u Bečeju (2:0). Konačno, po ukidanju sankcija, Rambo Petković je zabeležio prve utakmice za Zvezdu u evrokupovima, ali ne u Ligi šampiona, gde je Zvezda kao šampion Jugoslavije trebalo da igra, već u Kupu UEFA, gde je švajcarski Ksamaks šokirao crveno-bele na startu (0:1 i 0:0). U poslednjoj polusezoni u jesen 1995. godine na 14 ligaških utakmica postiže pet pogodaka (dva u Podgorici protiv Budućnosti u trijumfu od 4:1), dok je u Kupu zabeležio het-trik protiv Novog Pazara (6:1).

1044766_295206673949578_210091369_n

Crveno-beli su kasnije osvojili trofej u najmasovnijem takmičenju, a Petković je pre toga prešao u slavni Real iz Madrida. Iako je bio najbolji strelac na pripremama sa sedam golova, nikada nije dobio pravu šansu u kraljevskom klubu. Odigrao je samo pet ligaških susreta i učestvovao u osvajanju titule i Superkupa Španije 1997. godine. Bio je i na pozajmicama u Sevilji 1996. godine (osam prvenstvenih mečeva, jedan gol) i Rasingu iz Santandera 1997. godine, gde je odigrao devet utakmica u prvenstvu.

Zatim počinje najblistaviji period u njegovoj karijeri. Brazilska bajka je trajala do kraja njegove karijere, sa izuzetkom perioda provedenih u Italiji, Kini i Saudijskoj Arabiji. Očarao je Brazilce svojim potezima, tehnikom, driblinzima, golovima iz slobodnih udaraca i kornera i postao legenda fudbala u zemlji u kojoj je ova igra način života. Za Vitoriju je od 1997. do 1999. godine na 27 utakmica u prvenstvu postigao 16 golova, osvojio dva šampionata Baije 1997. i 1999. godine i jedan Kup Severoistoka. Proglašen je i za najboljeg igrača Vitorije u 20. veku po izboru navijača. Imao je epizodu u italijanskoj Veneciji 1999/2000, kada je na 13 mečeva postigao jedan gol. Ipak, brzo se vratio u Brazil i u dresu Flamenga od 2000. do 2001. godine na 44 ligaških susreta postigao 18 golova. Osvojio je dva šampionata Rio de Žaneira 2000. i 2001. godine. Njegov neverovatan gol iz slobodnog udarca u 89. minutu finala iz 2001. godine obezbedio je trofej Flamengu. Mesec dana kasnije doneo im je i Kup golom iz slobodnog udarca protiv Sao Paula.

Nastupao je i za Vasko da Gamu od 2002. do 2003. godine i osvojio prvenstvo Rio de Žaneira 2003. Iste godine u dresu kineskog Šangaja na 22 meča postiže sedam pogodaka. Vraća se u Brazil i ponovo blista u ekipi Vasko da Game, kada je 2004. godine na 36 utakmica postigao 18 golova. Pomogao je klubu da opstane u ligi, bio lider tima po broju golova i asistencija, a dobio je i srebrnu loptu kao nagradu za jednog od dva najbolja vezna igrača brazilske Serije A. Imao je i izlet u Al Itihad iz Saudijske Arabije sa kojim je 2005. godine osvojio azijsku Ligu šampiona.

ramboZa brazilski Fluminense je od 2005. do 2006. godine na 39 utakmica postigao 11 pogodaka. Kao strelac 1000. fluminenseovog gola u prvenstvu dobio je spomen ploču u svoju čast u sedištu kluba, a još jednom je 2005. godine dobio srebrnu loptu zbog odličnih igara u šampionatu. Tokom 2007. godine nosio je dresove Gojasa i Santosa, a u prvenstvu 2008. godine za Atletiko Mineiro je na 27 susreta zabeležio četiri gola.

Prilikom povratka u Flamengo, mnogi su bili skeptični da li će pružiti partije na nekadašnjem nivou zbog godina, a popularni “Peć“ ih je 2009. sa osam postignutih golova doveo do šeste titule prvaka Brazila u klupskoj istoriji. I dalje je uveliko igrao na vrhunskom nivou, kada mu je 20. novembra 2009. godine ukazana velika čast da bude primljen u brazilsku kuću slavnih na Marakani, gde se nalaze otisci njegovih stopala. Tako je postao peti stranac kome je ukazano ovo veliko priznanje i tek treći Evropljanin, posle Franca Bekenbauera i Euzebija. Svrstao se među legende brazilskog fudbala, rame uz rame sa jednim Peleom, Garinčom, Zikom, Falkaom, Romarijom, Dungom, Bebetom, Kakom i ostalima. Dva puta je biran u idealni tim brazilske lige po izboru brazilske fudbalske konfederacije 2005. i 2009. godine, a tri puta po izboru magazina Plakar 2004, 2005. i 2009. godine. Sa devet postignutih golova iz kornera svetski je rekorder u profesionalnom fudbalu, a 5. juna 2011. godine odigrao je oproštajni meč kao kapiten Flamenga protiv Korintijansa. Navijači su ga pozdravili ovacijama uz koreografiju sa srpskom zastavom u njegovu čast, što je jedino njemu od svih stranaca priređeno na brazilskim stadionima.

Kao član kadetske selekcije Jugoslavije sa 15 godina postigao je najbrži gol na Kipru za samo tri sekunde od starta utakmice. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je svega šest utakmica uz jedan pogodak. Debitovao je 31. marta 1995. godine u pobedi protiv Urugvaja (1:0) u Beogradu. Za vreme selektora Slobodana Santrača na meču protiv Argentine odbio je da uđe u igru samo nekoliko minuta pre kraja, zbog čega je označen kao nepodoban u nacionalnoj selekciji. Nije pozivan u narednom periodu, pa je propustio i Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine. U reprezentaciju ga je vratio njegov nekadašnji trener iz Zvezde, Milan Živadinović, za vreme svog kratkog selektorskog mandata, pa je Rambo odigrao još samo meč protiv Brazila (1:1), 23. septembra 1998. godine. Kasnije više nikada nije igrao za nacionalni tim. Brazilci nisu mogli da se načude, kako to da jedan igrač koji briljira u njihovom šampionatu ne igra za svoju zemlju, pred svetski šampionat u Nemačkoj 2006. godine. Selektori su se menjali, ali ovaj fudbalski virtuoz više nije igrao ni za Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, a ni za Srbiju.

O njegovoj neverovatnoj karijeri, reditelj Darko Bajić snimio je i dokumentarni film “O Gringo“, koji opisuje Petkovićev fudbalski razvoj od najranijih dana u Nišu, pa do statusa fudbalske ikone u Brazilu. Rambo od nedavno radi kao trener mladog tima Atletiko Paranensea.

3
Komentari

avatar
3 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
3 Comment authors
5521986240444DenisGoran Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
5521986240444
Gost
5521986240444

Ja sam Brazilac, navijač Flamengo, Pet kao što se zove ovde, učinio je najupečatljiviji cilj mog života, najuzbudljiviji trenutak koji se sećam, flamengo cilj sa tri cilja, hvala Petkovit večnom

Denis
Gost
Denis

Veliki, jedan i jedini, Rambo, covek kojeg nas FS nije znao da ceni i iskoristi njegovo znanje i vestinu.

Goran
Gost
Goran

Rambo majstore vole te Delije!!!