Moja Crvena Zvezda
Важно Звездина кућа славних Најновије Рукомет Фудбал

На данашњи дан: Рођени Јовица Цветковић и Никола Јовановић

Јовица Цветковић, легендарни рукометаш Црвене звезде и репрезентације Југославије, својевремено најбољи десни бек у Европи, а касније и трофејни тренер црвено-белих, рођен је 18. септембра 1959. године у Београду.

1451405_374225406047704_1852648192_nЗа Звезду је играо у два наврата, од 1977. до 1984. и од 1985. до 1987. године. Пет пута је током прве половине осамдесетих година био најбољи стрелац југословенске лиге, али због веома јаке конкуренције није стигао до шампионске титуле са црвено-белима. Највећи домет Црвене звезде било је друго место у сезони 1982/83, када је испуштена прилика да се стигне до шампионске титуле поразом у последњем колу.

Цветковић је постизао велики број голова, био узданица клуба, страх и трепет за све голмане у лиги. У то време је шабачка Металопластика имала веома јак тим, па је Јовица сезону 1984/85 провео у њиховим редовима и освојио титуле првака Европе и Југославије. Након тога се вратио у Звезду и одиграо још две сезоне за београдски тим.

Касније је наступао за ГВД Минден, где је у сезони 1987/88 био најбољи стрелац северне групе Друге Немачке лиге. Носио је и дресове шпанских клубова Бидасое из Ируна (1988/89) и Кантабрије из Сантандера од 1989. до 1991. године.

Ипак, највеће успехе је постигао у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио златну медаљу на Светском првенству у Швајцарској 1986. године, када је био први голгетер националног тима са 37 постигнутих голова и осми на турниру. Играо је и на Олимпијским играма у Москви 1980. године када је на пет одиграних мечева постигао 15 голова, а Југославија заузела шесто место. Дуги низ година је словио за најбољег десног бека у Европи, а један је и од највећих голгетера свих времена.

Касније је постао тренер и успео је са Звездом да стигне до титуле, која му је измакла у играчкој каријери. Са црвено-белима је два пута био првак државе 1997. и 2004. године и освојио један Куп 2004. године. Водио је касније Металург из Скопља од 2004. до 2006. године, а од 2006. до 2009. био је селектор репрезентације Србије. Предводио је и румунску Констанцу 2010, нишки Железничар (2012/13) и Борац из Бањалуке, а раније је био члан управног одбора Рукометног савеза Србије и спортски директор Црвене звезде.

Никола Јовановић, некадашњи фудбалер Црвене звезде из генерације која је стигла до финала Купа УЕФА, први странац у Манчестер Јунајтеду и репрезентативац Југославије, рођен је 18. септембра 1952. године на Цетињу.

HhyuyaA    Дрес првог тима Црвене звезде носио је од 1972. до 1979. године. Одиграо је 179 такмичарских утакмица, постигао 11 голова и учествовао у освајању три шампионске титуле 1972/73, 1976/77 и 1979/80.

Почео је каријеру у омладинском погону Младости из Подгорице, а у Звезду је дошао 1969. године као талентовани млади играч. У самом почетку је био нападач, издвајао се висином, али је због јаке конкуренције у нападу померен у одбрану.

За први тим је дебитовао 12. марта 1972. у Скопљу против Вардара (1:1). У првој сезони забележио је осам првенствених мечева уз два постигнута гола, по један против Марибора (3:0) и сплитског Хајдука (5:2). У сезони 1972/73 најчешће је играо леву полутку у шампионату. Звезда је освојила титулу, а Никола је забележио 12 наступа, док је у Купу 1973. године играо на позицији десног бека. У пет сусрета постигао је један гол и то у полуфиналу против Загреба (7:2).

У сезони 1973/74 усталио се у тиму искористивши повреду Петра Кривокуће. Наступио је на свих шест мечева у Купу шампиона укључујући и две победе од по 2:1 против славног Ливерпула у осмини финала, али је у четвртфиналу мадридски Атлетико зауставио Звезду. Јовановић је у шампионату 1973/74 био врло ефикасан. Тренер Миљанић га је ротирао из одбране у везни ред, па је Никола на 29 сусрета постигао шест голова, по један против Слободе из Тузле (2:2) и Динама у Загребу у тријумфу од 3:1, чак три против Олимпије у победи од 5:2 и победоносни гол против Сарајева (1:0). Добио је и црвени картон у дербију против Партизана, јер је ухватио за гушу Момчила Вукотића, који је претходно брутално покосио Владимира Петровића Пижона.

1ptfzc

Због тешке повреде је пропустио целу сезону 1974/75. Играо је само у шеснаестини финала Купа, када је Звезда доживела фијаско против бањалучког Борца (1:4) у Београду. Пропустио је поход ка полуфиналу Купа победника купова. Наредне сезоне одиграо је само један лигашки меч, а затим отишао у војску, па је и сезона 1975/76 прошла без њега у тиму.

Вратио се у прави час и помогао Звезди да освоји титулу у шампионату 1976/77, када је најчешће играо на позицији центархалфа. Универзалац београдског клуба поново је био узданица тима и одиграо 23 првенствене утакмице. У сезони 1977/78 играо је левог бека. У почетку је био стандардан, а касније га је Петар Баралић добрим играма потиснуо из стартне поставе, да би у финишу поново био стартер. Забележио је 19 одиграних лигашких сусрета.

ZIFYyJA

Сезона 1978/79 можда је и најбоља у Јовановићевој каријери. На позицији десног бека је потиснуо Јеликића из екипе. Одиграо је 10 мечева у походу до финала Купа УЕФА. Добио је и црвени картон у Хихону против Спортинга у 30. минуту, али је Звезда издржала и са играчем мање стигла до победе од 1:0, а касније се после реванша и пласирала у наредну рунду такмичења. Био је заменик капитена, дебитовао је и за репрезентацију, на мечу против Херте у Београду (1:0) у првој утакмици полуфинала Купа УЕФА понео је и капитенску траку, а у шампионату је на 28 утакмица постигао гол у победи против Радничког из Ниша (2:1).

Одиграо је и јесењи део сезоне 1979/80, свих шест мечева у Купу УЕФА, када се и опростио 12. децембра 1979. у победи против Бајерна од 3:2 у Београду. У шампионату је забележио 14 утакмица, а црвено-бели су касније стигли до титуле.

397kf

Каријеру је наставио у Манчестер Јунајтеду, где је до 1982. године одиграо укупно 21 лигашку утакмицу и постигао четири гола, од тога 19 мечева и четири поготка у шампионату Енглеске 1980/81. Био је први играч ван острва који је заиграо у славном клубу, али је имао проблема са повредама, па је други део сезоне 1981/82 одиграо у дресу подгоричке Будућности на позајмици. Због проблема са леђима завршио је каријеру у 31. години.

За репрезентацију Југославије одиграо је седам мечева. Дебитовао је 1. априла 1979. против Кипра (3:0). Играо је и на Светском првенству у Шпанији 1982. године, када је наступио на сва три меча, укључујући и свој последњи за национални тим 24. јуна 1982. против Хондураса (1:0).

Данас живи на релацији између Црне Горе и Словеније. Једно време је био спортски директор Домжала и подгоричке Будућности, а највише жали што у каријери није успео да освоји Куп УЕФА 1979. године са Звездом.

Повезане вести

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о