Jovica Cvetković, legendarni rukometaš Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, svojevremeno najbolji desni bek u Evropi, a kasnije i trofejni trener crveno-belih, rođen je 18. septembra 1959. godine u Beogradu.

1451405_374225406047704_1852648192_nZa Zvezdu je igrao u dva navrata, od 1977. do 1984. i od 1985. do 1987. godine. Pet puta je tokom prve polovine osamdesetih godina bio najbolji strelac jugoslovenske lige, ali zbog veoma jake konkurencije nije stigao do šampionske titule sa crveno-belima. Najveći domet Crvene zvezde bilo je drugo mesto u sezoni 1982/83, kada je ispuštena prilika da se stigne do šampionske titule porazom u poslednjem kolu.

Cvetković je postizao veliki broj golova, bio uzdanica kluba, strah i trepet za sve golmane u ligi. U to vreme je šabačka Metaloplastika imala veoma jak tim, pa je Jovica sezonu 1984/85 proveo u njihovim redovima i osvojio titule prvaka Evrope i Jugoslavije. Nakon toga se vratio u Zvezdu i odigrao još dve sezone za beogradski tim.

Kasnije je nastupao za GVD Minden, gde je u sezoni 1987/88 bio najbolji strelac severne grupe Druge Nemačke lige. Nosio je i dresove španskih klubova Bidasoe iz Iruna (1988/89) i Kantabrije iz Santandera od 1989. do 1991. godine.

Ipak, najveće uspehe je postigao u dresu reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj 1986. godine, kada je bio prvi golgeter nacionalnog tima sa 37 postignutih golova i osmi na turniru. Igrao je i na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine kada je na pet odigranih mečeva postigao 15 golova, a Jugoslavija zauzela šesto mesto. Dugi niz godina je slovio za najboljeg desnog beka u Evropi, a jedan je i od najvećih golgetera svih vremena.

Kasnije je postao trener i uspeo je sa Zvezdom da stigne do titule, koja mu je izmakla u igračkoj karijeri. Sa crveno-belima je dva puta bio prvak države 1997. i 2004. godine i osvojio jedan Kup 2004. godine. Vodio je kasnije Metalurg iz Skoplja od 2004. do 2006. godine, a od 2006. do 2009. bio je selektor reprezentacije Srbije. Predvodio je i rumunsku Konstancu 2010, niški Železničar (2012/13) i Borac iz Banjaluke, a ranije je bio član upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije i sportski direktor Crvene zvezde.

Nikola Jovanović, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde iz generacije koja je stigla do finala Kupa UEFA, prvi stranac u Mančester Junajtedu i reprezentativac Jugoslavije, rođen je 18. septembra 1952. godine na Cetinju.

HhyuyaA    Dres prvog tima Crvene zvezde nosio je od 1972. do 1979. godine. Odigrao je 179 takmičarskih utakmica, postigao 11 golova i učestvovao u osvajanju tri šampionske titule 1972/73, 1976/77 i 1979/80.

Počeo je karijeru u omladinskom pogonu Mladosti iz Podgorice, a u Zvezdu je došao 1969. godine kao talentovani mladi igrač. U samom početku je bio napadač, izdvajao se visinom, ali je zbog jake konkurencije u napadu pomeren u odbranu.

Za prvi tim je debitovao 12. marta 1972. u Skoplju protiv Vardara (1:1). U prvoj sezoni zabeležio je osam prvenstvenih mečeva uz dva postignuta gola, po jedan protiv Maribora (3:0) i splitskog Hajduka (5:2). U sezoni 1972/73 najčešće je igrao levu polutku u šampionatu. Zvezda je osvojila titulu, a Nikola je zabeležio 12 nastupa, dok je u Kupu 1973. godine igrao na poziciji desnog beka. U pet susreta postigao je jedan gol i to u polufinalu protiv Zagreba (7:2).

U sezoni 1973/74 ustalio se u timu iskoristivši povredu Petra Krivokuće. Nastupio je na svih šest mečeva u Kupu šampiona uključujući i dve pobede od po 2:1 protiv slavnog Liverpula u osmini finala, ali je u četvrtfinalu madridski Atletiko zaustavio Zvezdu. Jovanović je u šampionatu 1973/74 bio vrlo efikasan. Trener Miljanić ga je rotirao iz odbrane u vezni red, pa je Nikola na 29 susreta postigao šest golova, po jedan protiv Slobode iz Tuzle (2:2) i Dinama u Zagrebu u trijumfu od 3:1, čak tri protiv Olimpije u pobedi od 5:2 i pobedonosni gol protiv Sarajeva (1:0). Dobio je i crveni karton u derbiju protiv Partizana, jer je uhvatio za gušu Momčila Vukotića, koji je prethodno brutalno pokosio Vladimira Petrovića Pižona.

1ptfzc

Zbog teške povrede je propustio celu sezonu 1974/75. Igrao je samo u šesnaestini finala Kupa, kada je Zvezda doživela fijasko protiv banjalučkog Borca (1:4) u Beogradu. Propustio je pohod ka polufinalu Kupa pobednika kupova. Naredne sezone odigrao je samo jedan ligaški meč, a zatim otišao u vojsku, pa je i sezona 1975/76 prošla bez njega u timu.

Vratio se u pravi čas i pomogao Zvezdi da osvoji titulu u šampionatu 1976/77, kada je najčešće igrao na poziciji centarhalfa. Univerzalac beogradskog kluba ponovo je bio uzdanica tima i odigrao 23 prvenstvene utakmice. U sezoni 1977/78 igrao je levog beka. U početku je bio standardan, a kasnije ga je Petar Baralić dobrim igrama potisnuo iz startne postave, da bi u finišu ponovo bio starter. Zabeležio je 19 odigranih ligaških susreta.

ZIFYyJA

Sezona 1978/79 možda je i najbolja u Jovanovićevoj karijeri. Na poziciji desnog beka je potisnuo Jelikića iz ekipe. Odigrao je 10 mečeva u pohodu do finala Kupa UEFA. Dobio je i crveni karton u Hihonu protiv Sportinga u 30. minutu, ali je Zvezda izdržala i sa igračem manje stigla do pobede od 1:0, a kasnije se posle revanša i plasirala u narednu rundu takmičenja. Bio je zamenik kapitena, debitovao je i za reprezentaciju, na meču protiv Herte u Beogradu (1:0) u prvoj utakmici polufinala Kupa UEFA poneo je i kapitensku traku, a u šampionatu je na 28 utakmica postigao gol u pobedi protiv Radničkog iz Niša (2:1).

Odigrao je i jesenji deo sezone 1979/80, svih šest mečeva u Kupu UEFA, kada se i oprostio 12. decembra 1979. u pobedi protiv Bajerna od 3:2 u Beogradu. U šampionatu je zabeležio 14 utakmica, a crveno-beli su kasnije stigli do titule.

397kf

Karijeru je nastavio u Mančester Junajtedu, gde je do 1982. godine odigrao ukupno 21 ligašku utakmicu i postigao četiri gola, od toga 19 mečeva i četiri pogotka u šampionatu Engleske 1980/81. Bio je prvi igrač van ostrva koji je zaigrao u slavnom klubu, ali je imao problema sa povredama, pa je drugi deo sezone 1981/82 odigrao u dresu podgoričke Budućnosti na pozajmici. Zbog problema sa leđima završio je karijeru u 31. godini.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je sedam mečeva. Debitovao je 1. aprila 1979. protiv Kipra (3:0). Igrao je i na Svetskom prvenstvu u Španiji 1982. godine, kada je nastupio na sva tri meča, uključujući i svoj poslednji za nacionalni tim 24. juna 1982. protiv Hondurasa (1:0).

Danas živi na relaciji između Crne Gore i Slovenije. Jedno vreme je bio sportski direktor Domžala i podgoričke Budućnosti, a najviše žali što u karijeri nije uspeo da osvoji Kup UEFA 1979. godine sa Zvezdom.

Komentari

avatar
  Subscribe  
Obavesti me o