На данашњи дан: Рођен Борислав Цветковић

Борислав “Бора“ Цветковић, некадашњи голгетер Црвене звезде, репрезентативац Југославије и једини играч црвено-белих који је био најбољи стрелац Купа европских шампиона, рођен је 30. септембра 1962. године у Карловцу.

   За Звезду је наступао у две сезоне, од 1986. до 1988. године и на 86 такмичарских утакмица постигао 35 голова. Освојио је шампионску титулу 1988. године.

У раној младости тренирао је кошарку, где је имао и неколико освојених медаља, а са десетак година је прешао на фудбал, због друштва. Почео је у Карловцу, а са 14 година прешао је у редове загребачког Динама. За први тим Динама је играо у периоду од 1980. до 1986. године. На 304 утакмице постигао је 126 голова, од чега 44 у првенству на 151 мечу. Афирмисао се у дресу загребачких “модрих“, где је играо са братом Звјезданом, који је такође био репрезентативац. Освојио је титулу 1982. и Куп Југославије 1983. године. Спортски коментатор Иван Томић му је дао надимак “лане са Коране“, по једној од река која протиче кроз његов родни Карловац. Мирослав “Ћиро“ Блажевић га је окривио за неке лоше резултате Динама 1986. године, а у то време је стигао и позив Црвене звезде, тако да је Бора убрзо постао члан београдских црвено-белих.

Имао је одличну прву сезону у дресу клуба из Љутице Богдана, јер је са седам голова био најбољи стрелац Купа шампиона. У првом колу постигао је по гол у мечевима против Панатинаикоса (3:0 и 1:2), затим је по два поготка забележио у тријумфима против Розенборга (3:0 и 4:1) у осмини финала и један у победи против Реала из Мадрида у Београду (4:2) у првом четвртфиналном сусрету, када је Звезда разбила “краљевски“ клуб, водила и са 3:0, а Бора Цветковић је одиграо сјајан меч. Проглашен је за играча утакмице по избору славног голгетера Герда Милера и као награду добио телевизор, који и данас чува као успомену на велику победу. Ипак, Реал је у реваншу славио са 2:0 и прошао у полуфинале. Бора је у шампионату Југославије 1986/87 на 31 утакмици постигао 13 голова и био други стрелац екипе, иза Пиксија. Посебно је био расположен против највећих ривала, тако да је у победи против Партизана од 3:1 два пута био стрелац, а по једном у тријумфима над Динамом (5:2) и Хајдуком (2:1). Укупно је на 44 утакмице у свим такмичењима 21 пут матирао противничке голмане и нио најбољи стрелац клуба.

Наредне 1987/88 са Звездом стиже до титуле првака постигавши девет голова на 31 лигашком мечу. Поново је два пута био стрелац против Партизана у тријумфу од 3:2 у Хумској головима у 54. и 56. минуту, а два пута се уписао и у претпоследњем колу против Осијека (6:1). Са два гола у Купу УЕФА, био је уз Славка Радовановића најефикаснији играч екипе у овом такмичењу. Матирао је голмане Тракије из Пловдива (3:0) и Брижа (3:1). Укупно је на 42 утакмице у сезони 1987/88 постигао 14 голова.

Каријеру је наставио у Италији. У дресу Асколија је од 1988. до 1991. на 84 првенствена меча постигао 20 голова, а затим је наступао за нижелигаше Маћератезе (1992/93, 26 мечева, осам погодака) и Казертану (1993/94, 19 утакмица, шест погодака), да би каријеру завршио у Борцу из Чачка у сезони 1994/95.

У дресу југословенске репрезентације забележио је 11 наступа уз један погодак. Дебитовао је 1. јуна 1983. против Румуније (1:0) у Сарајеву, а последњи меч за национални тим забележио је 19. новембра 1988. против Француске (3:2) у квалификацијама за Светско првенство.

Одиграо је и два меча на Европском шампионату 1984. године, а са Олимпијском селекцијом је освојио бронзану медаљу на играма у Лос Анђелесу 1984. године, када је у четири одиграна меча постигао пет голова, по један против Камеруна (2:1) и Француске (2:4), а три против Западне Немачке (5:2).

Касније се определио за тренерски позив. Био је асистент Валтера Зенге у Звезди, када је освојена дупла круна у сезони 2005/06. Самостално је водио Обилић и Сопот, а такође је био и помоћник Драгана Окуке у селекцији Србије до 21 године. Основао је и своју школу фудбала у Београду под називом “Лане“ 2012. године у којој са децом раде познати и искусни тренери.