Сви у Пионир, Звезда игра!

Поново је иза нас још једно лето где су све очи навијача биле упрте ка Маракани, сваки дан смо били бомбардовани „трансфер бомбама“, изјавама, саопштењима, екипа се мењала из часа у час, а након одличног старта првенства, велики број навијача поново сумњичаво врти главама. У свом том хаосу, био је и део оних заљубљеника који, поред свих тих информација које долазе са Топчидерског брда, пажљиво прате и шта се дешава на Малом Калемегдану.

Тамо већ пуне три године расте и враћа се на стазе старе славе још један посрнули црвено-бели див. Тамо већ два узастопна лета кује шампионске планове један Евролигаш, који са поносом носи грб тог такмичења на својим дресовима. Тамо је кухиња свих послова које је поменути део заљубљеника у те боје две пратио целог лета. А њихов дом? Он се налази неки километар даље, добро познато здање у које сваке јесени похрлимо пуни наде и очекивања нових трофеја на које предуго чекамо.

У петак, 3. октобра, од 19 часова у „наш дом“ долази дебитант у регионалној лиги, Левски из Софије. Звезда је код куће непоражена већ две године у регионалној лиги. Прошле сезоне се лагано прошетала до Ф4, гледајући гордо све ривале са чела табеле, а из Пионира шаљући натраг посрамљене све они који су се и понадали да могу до изненађења.

Међутим, прича се понавља сваке године. Како се приближи крај сезоне, тако руке почну да дрхте, обруч се сузи, лопта постане тврда. И на крају останемо само са трофејом Купа Радивоја Кораћа.

Размишљао сам на крају сваке сезоне шта може бити узрок томе. Лоша селекција играча, лоше темпирање форме од стране стручног штаба, лоша психолошка припрема… А онда сам се сетио једног узрока који није до играча нити стручног штаба. А то смо ми! Публика! Највернија, најбоља на свету!

Не могу играчи да се осећају као код своје куће без својих најближих и највернијих навијача. Прошле сезоне је посета током целе сезоне била срамна, осим на утакмицама Евролиге. Разумем да је Звездина публика углавном оријентисана на фудбал, али ми смо у последње три године направили велике кораке напред, како у организационом тако и такмичарском смислу. Две узастопне сезоне смо учесници најелтинијег европског кошаркашког такмичења. А то учешће смо изборили управо кроз играње АБА лиге. Да ли нам треба већи разлог да „гурамо“ екипу кроз ово такмичење?

Стручни штаб је остао исти, гро играча који су изнели прошлу сезону је остао, доведена су квалитетна домаћа појачања, као и један изванредан странац, плеј каквог смо дуго чекали. Циљеви су јасни, а то је финале АБА лиге, ТОП16 Евролиге и трофеј у домаћем првенству. Екипа која иза себе нема неустрашиву и верну армију навијача, тешко ће све ово остварити.

Зато позивам све Звездаше, све којима је Звезда у срцу и све који уживају у магичној игри под обручима, да дођу у петак у Пионир, да отворимо сезону у сјајном амбијенту и да такви будемо до самог краја. Истрајни, најбољи, са вером у себе и тим. Само тако сви заједно ћемо се радовати у јуну када будемо подвлачили црту. Нека ово буде последња сезона у којој ћемо певати: