МЦЗ анализа „Вечитог дербија“: Храбра Звезда неискусно пала на „стари трик“

Партизан – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:0 (0:0)

СТРЕЛЦИ: Дринчић у 76.минуту.
Стадион: „ЈНА“
Гледалаца: 25.000.
Судија: Милорад Мажић (Врбас)

Партизан: Лукач, Вулићевић, Ћирковић, Станковић, Волков, Б.Илић, С.Илић (70. Пантић), Дринчић (90. Марковић), Грбић (55. Живковић), Шкулетић, Лазовић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Печник, Павићевић, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић, Ристић (80. Катаи), Босанчић (80. Аврамовски), Лазовић, Јовић (64. Ракић).

Црвена звезда је поражена у 147. „Вечитом дербију“, голом Николе Дринчића из слободног ударца. После девет кола, црвено-бели заостају за „вечитим ривалом“ 4 бода, а комшије имају меч мање.

Ненад Лалатовић је добро спремио меч. Испред дефанзивне четворке био је Ковачевић, Ристић и Босанчић су били задужени за креацију, Лазовић и Гаврић нападали по крилу, а у шпицу је био усамљен Лука Јовић.

Црвена звезда је у 6.минуту извела добар напад, али без ударца на Лукачев гол. Први прекид због бакљаде домаћих навијача био је у 8.минуту. Почетак је протекао у благој иницијативи Партизана, пар безопасних шутева и добрим покушајем Шкулетића у 17.минуту, после одбијене лопте након ударца Ћирковића са дистанце, када се добро ослободио чувара и шутирао из окрета, али лопта иде поред Рајковићевог гола. Фудбал је кренуо да се игра од 24.минута. Тада је после корнера домаћина, Црвена звезда извела школску контру. Дарко Лазовић је сјајно одиграо за Милоша Босанчића који је повео контру са половине Црвене звезде, издржао два играча Партизана и правовремено вратио Лазовићу на крило, Лазовић је упослио Луку Јовића, а Лука је фудбалски из прве шутирао преко гола Лукача, који је био већ немоћан и савладан. Јовић је сјајно истрчао и пратио контру, одлично се кретао, изашао испред двојице штопера „комшија“ и сам пред Лукача, али трема је учинила своје. У том тренутку, Црвена звезда је узела игру под своје. Вршила је притисак на везни ред Партизана и добро затварала простор, који је већ тада дугим лоптама, прескакајући средину покушавао да уради нешто више преко Шкулетића, до кога није ни долазила лопта, или индивидуалним акцијама Грбића. Деловало је као да су без решења, били су доста јалови, играло се бржим темпом, што су феноменални Михаило Ристић и Милош Босанчић користили да креирају нападе на супротној страни. Ристић је фантастично упослио Мијаиловића, који је центрирао, лопта долази до Печника, али на време реагују дефанзивци Партизана, пре него што је Печник успео да упути ударац. Црвена звезда је била на половини ривала, који је имао проблем да изнесе лопту. Очекивала се потврда добре игре и гол који би срушио грогираног противника у шоку, без идеје. У 34.минуту, нова гол прилика за Луку Јовића! Босанчић је послао одличан пас у простор иза штопера Партизана, који су остали као оковани, Лука Јовић се још једном сјајно кретао, изашао испред Лукача и промашио цео фудбал. Друга врхунска прилика за Звездиног вундеркида. Ни тада Црвена звезда није стала. Прво је оштар центаршут Лазовића пролетео петерцем домаћих, нико није натрчао на лопту, а потом је Лукач боксовао лопту након центаршута Гаврића. Партизан је дао знаке живота тек у 44.минуту, када се Ковачевић пут прописно обрукао. Петар Грбић се одлично ослободио, а Ковачевић је на све начине покушао да га заустави, чак га је и ухватио за ногу када је био на земљи. Ни то није помогло, па је Грбић прошао, све сам урадио, али Шкулетићев покушај главом лети преко гола. Одмах на следећој страни, Мијаиловић центрира, лопта долази до Нејца Печника на самој ивици шеснаестерца, Печник је примио лопту, сјајно шутирао, лопта је ишла под пречку али Лукач спашава Партизан. Након корнера, Партизан се одбранио и покушао преко Данка Лазовића, али се заиграо и покушавао плачем да избори корнер након старта Павићевића, али добио је само звук пиштаљке за крај првог полувремена.

Црвена звезда је одиграла добро полувреме, била је конкретна. Две стопостотне, врхунске прилике за Јовића, одличан покушај Печника и полуприлике након центаршутева Лазовића, Мијаиловића и Гаврића. На другој страни, јалови домаћини су имали једну полуприлику Шкулетића и продоре Грбића, који су се безуспешно завршавали. Средина терена је у потпуности припала Ристићу и Босанчићу, Партизан није имао решење и често је имао проблема да изнесе лопту, па се све сводило на дуге, неупотребљиве лопте за Шкулетића, које нису ни долазиле у његов посед. Оно што је фалило да крунише игру Црвене звезде је гол.

Партизан се пробудио на старту другог полувремена, Црвена звезда остала у свлачионици. У 46.минуту, Печник је застао и лоше се заградио, лопта није напустила игру, Шкулетић се одлично снашао, повукао контру, изашао сам на 2 метра испред Рајковића, али није ни сам знао шта жели, па је одиграо за Лазовића, који је заостао прилично, и зицер за Партизан је отишао у неповрат. У 48.минуту нова одлична прилика за домаћина. После корнера, Павићевић је захватио лопту, али она стиже до Бранка Илића који хвата волеј на 5 метара, али лопта иде јако преко гола. Статична реакција одбране Црвене звезде, која је указивала на почетак проблема. Уследили су безопасни покушаји Босанчића и Ристића. У тим тренуцима играло се добро, брзо, узбуђења на обе стране терена. У 52.минуту, нова прилика за Шкулетића. Данко Лазовић је упутио одличан центаршут, Шкулетић у паду покушава, али далеко од гола Рајковића. Покушали су црвено-бели да узврате, али Волков реагује и спречава опасан напад. Партизан је прву измену извршио у 55.минуту, Грбића је заменио Живковић. Грбић је уз Шкулетића до тада био најбољи појединац ривала. Вулићевић се оклизнуо и руком избацио лопту у аут, а Босанчићев покушај директно на гол, иде преко гола. Затим, на центаршут Лазовића, Јовић је шутирао слабо главом и непрецизно. У 60.минуту је кренуло падање Данка Лазовића, на сваки могући контакт, чак и када му је рука на рамену, што је Мажић толерисао. Покушавао је и плачем да изнуди фаул. А домаћи навијачи су и други пут прекинули меч бакљадом. Црвена звезда није обратила пажњу на тај детаљ, па Лазовић неколико пута у дуелима са Лазићем само падао на 20 метара од гола и добијаофаул. Црвена звезда је у тим моментима кренула да пада у игри и да тотално тоне. У 64.минуту, Ђорђе Ракић је заменио Луку Јовића, а Шкулетић имао нову прилику, Одлично се ослободио Дарка Лазића, шутирао искоса са десне стране, али Предраг Рајковић је сјајан. Ногом интервенише и гости долазе до корнера. После корнера, Ракић је повукао контру а Александар Ковачевић се други пут прописно осрамотио. Ракић је одиграо и кренуо да се отвара Ковачевићу, чији центаршут је завршио на супротној трибини. Последњи покушај Црвене звезде је био у 70.минуту, који је и најбитнији тренутак утакмице. Прво због друге измене Партизана, Пантић је заменио Сашу Илића, а друго јер је Црвена звезда изгубила тотално снагу и нестала са утакмице. Дарко Лазовић је прозујао против Волкова, који је буквално нестао пред Лазовићевим налетом, упутио слабији центаршут за Ракића, који је атрактивно маказицама хтео да покуша, али је Станковић интервенисао, а Ракић се умало није повредио. Ово је уједно био и други продор Лазовића. Од тада, Звезда је препустила Партизану и терен и игру и лопту. Све. Одмах је Шкулетић имао прилику, али феноменални Рајковић је поново феноменално интервенисао. Немоћан је био Шкулетић пред Рајковићем, колико и Црвена звезда тада на терену. Данко Лазовић је наставио са падањем, Мажић је сваки фаул судио. Први пут, Дринчић погађа живи зид. Други пут, у 76.минуту, Дринчић погађа гол. Лазовић и Лазић су били у дуелу, Лазовића продор није интересовао, само је гледао да падне, а ситуација је неодољиво подсетила на старт над Мрђом на прошлом „Вечитом дербију“, који није досуђен, а Којић је у наставку погодио за 2:1. Силовит ударац Дринчића са саме ивице шеснаестерца. То је једино и могао да уради, из све снаге, без „ефеа“. Мучиће и нас и Рајковића да ли је живи зид био лоше постављен, да ли је могао боље… да је могао, реаговао би. Остаје питање зашто Ненад Лалатовић није извршио измену у тих 5-6 минута. Увођењем Горана Гогића, који би сви у том тренутку осудили, али са ове тачке гледишта би сасвим вероватно донео бод или Даниела Аврамовског, који би могао мало да покрене успавани тим би донело резултат. Сада је касно и можемо само да разбијамо главу, али Црвеној звезди је много, много фалио Ненад Милијаш. Неко ко зна да стане на лопту, примири, сачека, шутира. У наредних двадесет минута, до краја меча, вреди издвојити  две измене у Звезди, Ристића и Босанчића су заменили Катаи и Аврамовски. Затим, нову прилику Шкулетића и нову одбрану Рајковића у 84.минуту и бесциљан покушај Катаиа у 95.минуту. Црвена звезда је угурала Партизан у његових 16 метара, а Партизан није имао никакву жељу да нападне, а ни проблема да се одбрани. Јалови покушаји Звезде су лако заустављали дефанзивци Партизана. На крају, 1:0 за Партизан.

Партизан је много боље ушао у другој полувреме. Имао је преко Шкулетића три стопостотне прилике и две полуприлике, и велику шансу Бранка Илића. Црвена звезда је запретила полуприликама док је имала снаге да се равноправно одупре. Уласком Живковића и Пантића, Партизан је раширио игру, Звезда је изгубила снагу и физички пала, затим и психички, а ривали су постигли гол на један, једини, могући начин. Из прекида, преко Дринчића, који је био невидљив до 76.минута, када је постигао гол из слободног ударца. Два пута пре гола је Дринчић тотално безопасно покушавао, а трећи пад Лазовића је био кобан. Није се обратила пажња на једини сегмент који је Партизану донео превагу.

Разлог пораза – физичка припремљеност

Црвена звезда је играла 60.минута, докле је имала снагу, а затим до 70.минута покушавала да извуче остатак енергије. Када је изгубила енергију, без измена уследио је и кобни тренутак. Ово је већ четврти дерби који се решава на исти начин. Прекид или шут са дистанце. А разлог је системски. Систем. Недовољна физичка припремљеност. Ако додамо да су тренеру Лалатовићу играчи долазили без припрема, као и претходних година, долазимо и до закључка. Звезда није сачувала снагу за последњи део меча, већ је тада пала. Да ли су то „комшије“ и чекале не знамо, али су то искористиле. Оно што свакако радује је да су и Јовић и Ристић показали да године не играју фудбал. Михаило Ристић је свакако играч утакмице, да није било Рајковићевих одбрана. А било би безобразно, срамотно и љигаво да се кола сломе на Луки Јовићу, који је персонификација свих Звездиних нада. Апсолутно сви би осули дрвље и камење по Ненаду Лалатовићу да Ристић и Јовић нису играли. Остаје жал што нисмо видели Марка Грујића и Вукашина Јовановића. Храбра одлука Лалатовића која би била надалеко хваљена да је Јовић погодио. Али, погодиће.

Индивидуални учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Одговор на питање да ли Србија има будућност на голу. Био је „the last man standing” и после примљеног гола. Можемо рећи да је искомплексирао Шкулетића одбранама, урадио све што је могао. Примљени гол више не иде, него што иде „њему на душу“. Постоје ствари које и он мора да увежба и научи. Али, Рајковић је био заиста одличан. На крају, испоставило се, одлолевао и спасио Црвену звезду. Одличан деби дерби за Рајковића, али због резултата, не и успешан. Браво, Рајко!

Нејц ПЕЧНИК – Вратио се на принудну позицију. Одрадио је добар део посла, убацивао се из другог плана, два пута запретио, умало постигао гол. Направио је једну грешку, можда и под фаулом, када је Шкулетић у 46.минуту могао да казни. Можда би боља одлука била да је Саво Павићевић заузео место десног бека, а Печник отишао на крило, али идемо даље. Зато ми нисмо тренери, а тренер зна ко шта може у датом тренутку. Надамо се његовом повратку на крило.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Звездин командант одбране је имао мањих проблема са Шкулетићем, потпуно зауставио Лазовића и играо докле је играо и тим. У тренуцима када је Црвена звезда јурила, Павићевић је био у пољу домаћина. Добар меч Павићевића.

Дарко ЛАЗИЋ – Дарко Лазић је одиграо у тандему са Павићевићем добар меч. Није грешио, није се залетао, био је сигуран, пар пута веома самоуверено интервенисао и изнео лопту. На крају, имао је несрећу да Лазовић поново падне након контакта са њим, када је зарадио и жути картон, а Дринчић погоди. Једном је испао у дуелу са Шкулетићем у 64.минуту, али је Рајковић био спреман.

Никола МИЈАИЛОВИЋ – Очекивали смо поново више од капитена. У почетку је реаговао као почетник, сваку лопту је избијао на прву, испадао је и остављао простор Грбићу и Лазовићу, који су се спетљали у пресудним моментима. Исправио је неке своје грешке, успео касније и да учествује у нападу. Да ли му је трака притисак или нешто друго, али Мијаиловић не приказује игре као у првих шест месеци боравка на „Маракани“. Надовезао се на лошу партију против Вождовца. Бледо, слабо, лоше.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Свој део посла је одрадио коректно, али је успео два пута да се обрука. Успео је да затвори свој део терена у тренутку када је Црвена звезда имала доминацију у игри. Мора да има мање лопту у ногама, више да обавља прљави, тркачки део посла.

Милош БОСАНЧИЋ – Добра партија Милоша Босанчића, али је евидентан недостатак физичке спреме. Босанчић је учествовао у две најбоље прилике Црвене звезде – покренуо је маестралну контру након сарадње са Лазовићем и одиграо одличан пас ка Јовићу. У 56.минуту је покушао директно да савлада Лукача. Док је имао снаге био је одличан и одлично сарађивао са Ристићем.

Михаило РИСТИЋ – Дефинитивно најбољи играч утакмице, уз Предрага Рајковића. Ристић је деловао као да има више дербија у ногама него година, као да му није деби на дербију. Пас ка Мијаиловићу, одлична кретња, одлична сарадња са Босанчићем. Зарадио је жути картон после кошкања и повлачења са Волковом. За нас, играч утакмице. Надамо се да ће и даље бити стартер, јер је неопходно. Браво, Риле!

Дарко ЛАЗОВИЋ – Дарко нас је навикао да буде најбољи, мотор, и све испод тога је слабо. Не можемо да кажемо да је имао добар меч. У 70.минуту смо тек видели Дарка Лазовића, иако Волков није тад. Продори какви су фалили и њему и Црвеној звезди. Сјајно је упослио Јовића у 24.минуту, имао неколико центаршутева. Све у свему, сви смо много више очекивали.

Ненад ГАВРИЋ – Један од пет дебитаната на „Вечитом дербију“ у црвено-белом. Можда су светла велике утакмице оставила трага на њему, али Гаврић није учествовао у игри. У другом полувремену као да га није ни било. Против Борца и Вождовца је показао да уме да одигра и „искочи“ из другог плана, нешто што је и на дербију недостајало. Јако слабо за Гаврића.

Лука ЈОВИЋ –  Суперталенат који је чекао своју потврду на највећем мечу. Одатле се иде у орбиту и даље ствара. Најмлађи дебитант у историји „Вечитог дербија“. Било би срамотно да се кола сломе на шеснаестогодишњаку. Исто као што би да је постигао гол био Ван Перси, Фалкао и Кавани у једном. Све је урадио осим постигнутог гола. Код прве ситуације, одлична кретња, осећај за простор и гол. Шутирао је фудбалски у тим ситуацијама, на прву, високо, инстиктивно. Лукач је висок, па је већа вероватноћа да би одбранио да је Лука проследио по земљи. Није погодио. У другој ситуацији, побегао је обојици штопера Партизана, и „био бржи од лопте“. Промашио је цео фудбал. Свакако је трема утицала, али и поред свега, Лука је био добар. Не сме се занемарити чињеница да му је ово други старт, да има 16 година и да је потенцијално велика будућност пред њим. Њему је фалио који старт више, а голови ће доћи. Да је погодио, Црвена звезда би славила 3:0, јер би погодио сигурно још који пут, а Лалатовића и Јовића би дизали у небеса. И Гонзало Игуаин и велики Лео Меси су у финалу СП против Немачке промашили немогуће, а иза себе имају више одиграних „ЕЛ класика“ него Лука година. Напред, Лука!

Ђорђе РАКИЋ (од 64.минута) – У првих пет минута од уласка на терен, Ракић је имао један продор и један покушај. Касније није ни добијао лопту, јер игре није ни било.

Даниел АВРАМОВСКИ (од 80.минута) – Мало времена и без учинка за Аврамовског. Ушао је у тренутку јаловог хаоса, брзоплетости, панике и безуспешног покушаја стварања акције. Утисак је да је морао раније да уђе у игру, пре гола домаћина.

Александар КАТАИ (од 80.минута) – Индолентност, да не употребимо неку тежу реч, Александра Катаиа достиже највећи могући ниво.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Из неког разлога, Лалатовић већ има „омчу око врата“. Једина замерка коју можемо да му упутимо јесу измене у периоду када је све одлучено. Морао је да одговори на улазак Пантића, на све већи притисак и шансе ривала и на то да је Црвена звезда нестала са терена, уласком Гогића или ранијим уласком Аврамовског. Славиши Стојановићу је Гогић био кец у рукаву за победу у последњем дербију на „Маракани“, а Лалатовићу можда и тотална тактичка победа.  Домаћини су раширили игру и прелако долазили до прилика, а у првом полувремену нису могли да изнесу лопту. Превелики пад у нашој игри. Одлично је поставио екипу прво полувреме, Црвена звезда је могла да реши меч. 45.минута је било практично без грешке. Са друге стране, 45.минута лоше. Желео је исто што и ми, и врло лако је могао да буде херој свих нас данас и аргумент у свим прозивкама са супротним табором. Храбар потез је да Јовић и Ристић буду стартери. Мач са оштрице увек има другу страну. Оно што се надамо јесте да ће Јовић и Ристић и даље бити стартери. Нису изневерили. Нико више од њега није желео да победи на свом дебију у дербијима.

Понекад је пораз победа у широј слици. Пораз треба погледати у очи да би видели ширу слику. Много боли чињеница да нисмо надиграни, али да смо изгубили из јединог сегмента. Неискусно смо занемарили ту чињеницу и оставили јој простор да се деси. Као што не смемо да занемаримо Луку и Михаила.