Својим одличним партијама прошле сезоне, нарочито оном против Будивељника је придобио срца свих Звездинних навијача, а односом према клубу, граду и нашој култури и језику показао да је више од чистог професионалца. Управо о тим стварима је Чарлс Џенкинс говорио за званични сајт Евролиге.
– Покушавам да останем прибран колико год је то могуће. Навијачи могу да ураде две ствари – некада због узбуђења покушате да урадите више него што можете и постајете играч који нисте, али могу и да одреде темпо утакмице. Дивно је искуство играти пред тим навијачима, то је добро за сваког играча.
Утакмица која је за Џенкинса обележила прошлу сезону била је она са Будивељником – у реваншу четвртфинала Еврокупа дао је 21 поен у последњих десет минута и био је најзаслужнији за пролаз црвено-белих у полуфинале.
– Тај меч је тешко објаснити, много пута сам разговарао са породицом о томе – ’одиграо’ сам у главу много утакмица, али о тако нечему заиста нисам ни сањао. Атмосфера после тог меча била је луда – људи су ми свугде прилазили, честитали… Ако играте за Црвену звезду, препознају вас где год да одете, али тада је било посебно лудо јер су ми прилазили и људи за које нисам ни мислио да гледају утакмице.
Осим на терену, Џенкинс се лепо прилагодио и животу у Србији – помало је научио и српски језик, на којем понекад пише на Твитеру.
-Нисам желео да дођем овде и да само седим у соби, а да не прихватим културу, навијаче… Овде сам десет месеци годишње, за то време сам практично Србин, тако да сам желео да уложим енергију да се уклопим, да пробам храну, прихватим културу, да покушам да научим језик.
Џенкинс каже да му је најтежи задатак да ближњима у Њујорку опише атмосферу коју стварају навијачи у Београду.
-Увек им кажем исту ствар, а то је: ’Шта год да вам кажем, нећете знати како је у Београду док не дођете овде’. Покушавам да утичем на што више пријатеља, али и на породицу, да дођу овде, нарочито на Евролигу, како би се уверили у све ово јер обично се помисли: ’Ма он претерује мало’. Мораш да будеш овде и да осетиш енергију навијача како би разумео – изгледа узбудљиво и када гледаш преко компјутера, али када си ту и када осетиш како се дворана тресе – рекао је Џенкинс на крају разговора.
3 comments
Najbitnije od svega je to što mi polako postajemo tim i to ooozbiljan tim. Retko ko ima 15 igrača koji su uvek zapeti ko puška. Iz rivaliteta a i iz rada i druženja ovih momaka proizilazi velika energija na terenu. Publika, tj mi navijači, pa to se zna da niko ne voli svoj klub kao mi našu Zvezdu. Kad se sve to spoji onda se dobije odnos kao protiv Budiveljnika. Ove godine će biti po dosad vidjenom još velikih pobeda a o očekivanjima, pa bitno je da dobro igramo a onda dodje rezultat. Normalno je da se svi nadamo prolasku dalje.
Posle one utakmice rekao sam da do kraja karijere u zvezdi ne mora da da nijedan kos vise. Kod mene a nadam se i kod ostalih pravih zvezdasa imace uvek kredita a svi znamo koliko on moze ovom timu da da.. Tek se ocekuje njegova forma, a cekamo jos na Dangubu, Jovica,Lazica i Kalinu koji svi igraju daleko ispod maximuma.
Ona noc protiv Budiveljnika je nesto najbolje sto sam video u zivotu. Hvala ti za sve Djenka.