Стандардни члан најелитнијег крема италијанског фудбала, синонима за фудбал – Serie A, Удинезе, биће гост Црвеној звезди у суботу на Маракани и одиграти пријатељску утакмицу. Све заслуге иду легенди Црвене звезде, српског, италијанског и светског фудбала, господину Дејану Станковићу, који је после завршене играчке каријере, одлучио да тренерску гради управо у тиму са Фриулија, где је данас помоћни тренер. Ипак, званични играчки опроштај Деки ће имати у суботу, у свом дресу, на свом стадиону. Ми ћемо вам укратко представити оно што сте знали, знате или можда не знате о Удинезеу.
Историја
Удинезе је основан 30.новембра 1896. године, и за 15 дана од одигравања пријатељске утакмице напуниће 114 година, што га после Ђенове ставља на друго место најстаријих клубова у Италији, чињеница за понос и поштовање. Основан је као секција, удружење гимнастике и мачевања, а од лета 1911. године је основан фудбалски клуб који је признат од фудбалског савеза Италије.
Удинезе је већ 20 година стандардан члан Серије А, а последњих година су познати пре свега по живој легенди и италијанског и европског фудбала, капитену, неуништиви Антонио Ди Натале, офанзивном фудбалу и фантастичној скаутинг мрежи која је открила велике талената, данас велике звезде, од којих је свакако најпознатији Алексис Санчез. Удинезе је уз Парму највећи тим у Италији који није никада био шампион државе.
Прво учешће у Серији А забележили су у сезони 1949/50, а пре тога су двадесет две године већином провели у трећој лиги (касније названа Serie C) и Серији Б. Пет година су провели у најјачој лиги, а 1954/55 умало нису освојили скудето, када су завршили четири бода иза Милана. Удинезе је до највећег успеха у историји клуба водио нападачки тандем Лоренцо Бетини и Арне Селмонсон. Ипак, после те сезоне клуб је избачен из Серије А због афере и оптужби, али се после једне године вратио и заузео четврто место. После шест година, 61/62, испали су у Серију Б, а затим наредне године у Серију Ц, где су провели наредних 15 година. Доласком тренера Масима Ђакомина, Удинезе се враћа прво у Серију Б, а затим и у Серију А, а 1980.године освајају и Митропа куп, једини трофеј у историји клуба (који је у то време служио за такмичење онима који су освојили другу лигу) уз Интертото Куп 2000. године. Удинезе је наредних година опстајао у Серији А, а предвођени славним Бразилцем Зиком дошли су и до 6.места у сезони 1982/83. Кључни детаљ у историји Удинезеа је 1986.година. После кладионичарског скандала у италијанском фудбалу, у који је био умешан и Удинезе, клуб је кажњен са 9 бодова, па и после одличних партија у финишу сезоне, испао је у Серију Б, а клуб је преузео бизнисмен из Удина, Ђампаоло Поцо. Удинезе се вратио наредне сезоне и опет после једне године вратио у Серију Б. После још једног скандала и откривеног телефонског разговора између власника и председника Удинезеа и Лација, Поцо сениор је суспендован, Удинезе био на клацкалици између Серије А и Б, а 1994.године Поцо јуниор, Ђино, је преузео руковођење клубом. Први потез је био организовање скаутинг мреже широм света, са посебним акцентом на Јужну Америку и Африку, а клуб је преузео Алберто Закерони. У клуб долазе екстра талентовани појединци који су јако мало плаћени у односу на цифру за коју оду из клуба. То се показало кључним моментом за клуб јер од 1994.године Удинезе је стандардни члан Серије А, који скоро стандардно игра у Европи, а велики број талената и играча је откривено, који су после афирмације на „Фриулију“ доносе клубу милионе трансферима у велике клубове, а милиони се улажу у поновну организацију клуба, па је тако Удинезе један од ретких клубова који практично никада није имао проблема са финансијама. Удинезе је под Закеронијем 1996/97 изборио пласман у Куп Уефа, а завршио трећи у сезони 1997/98 иза Јувентуса и Интера, Оливер Бироф је постигао 27 голова.
И наредних година је Удинезе завршавао у врху Серије А и открио нову звезду фудбала, бразилца Марсиа Амороса. Успехе Закеронија су наставили Франческо Гвидолин, Ђиђи Де Канио и Лућано Спалети, који је 2004/05 клуб довео до четвртог места, квалификација за Лигу Шампиона први пут у историји клуба, Тота Ди Наталеа, затим одлучио да замени Удине Римом, а Серсе Козми увео Удинезе у Лигу Шампиона преко Спортинга из Лисабона, где су и поред одличних партија завршили као трећи у групи са Барселоном, Вердером и Панатанаикосом, имали исто бодова као Вердер из Бремена. Клуб је касније успешно водио Пасквале Марино, уз формацију 3-5-2 и сјајан тандем Ди Натале-Кваљарела. 2010.године Ди Натале је одбио да пређе у Јувентус, иако је све било договорено, јер није желео да напусти Удине, а клуб поново преузима Франческо Гвидолин, након успеха са Пармом. Гвидолин је наставио оно што су започели Спалети и Марино, веома нападачки и атрактиван фудбал, па су Удине поражени и дотучени напуштали најбољи – Јувентус, Милан, Рома, Лацио, Фиорентина… Две године за редом Удинезе је играо квалификације за Лигу Шампиона, али су прво Арсенал, а затим и Брага после бољег извођења пенала били препрека, а у Купу Уефа стигли су до четвртфинала. Клуб су током година предводили уз Ди Наталеа, Фабио Кваљарела, Александар Луковић, Симоне Пепе, Самир Ханданович, Кристијан Запата, и нове звезде Алексис Санчез, Гокхан Инлер, Маурисио Исла, Квадво Асамоа, Мехди Бенатиа, Пабло Армеро, Душан Баста и Хуан Квадрадо. Иако су сваке године најбољи играчи напуштали клуб, Удинезе је скоро увек био при или у врху италијанског фудбала.
Скаутинг
Скаутинг мрежа коју је организовао и осмислио Ђино Поцо је Удинезеу донела велики профит, афирмацију великих талената и стабилност клубу, као и резултате. Удинезе највише из Јужне Америке и Африке купује за релативно малу суму новца екстра таленте који приликом одласка у веће и највеће клубове доносе огромну суму. Осим профита, играчи Удинезеу доносе и резултате, а а кроз све то се форсира нападачки фудбал, атрактиван, који није честа појава у Италији. Свакако је најбољи пример сјајни Чилеанац Алексис Санчез. Доведен је чилеанске Кобрелое за 1.7 милиона фунти у 16 години, а затим био на позајмици у Коло-Колу и аргентинском великану Ривер Плати, који је за једногодишњу позајмицу платио „Зебретама“ 700.000 долара. Из Удинезеа је после три године прешао у Барселону 2011.године за 25 милиона фунти, а после фантастичног СП у Бразилу летос, данас одушевљава у Арсеналу, за који је потписао за 35 милиона фунти. Осим Санчеза, последњи пример је и Аргентинац Роберто Переира који је на једногодишњој позајмици у Јувентусу за 1.5 милиона евра, уз могућност откупа уговора за 14 милиона евра, а после 11.кола Серије А већ је дебитовао за репрезентацију вицешампиона света, Аргентину. Провео је три године у Удинезеу, а дошао је из Ривер Плате на пет година. Чист профит.
Удинезе је афирмисао и друга велика имена током двадесет година – Оливер Бироф (Немачка, Милан), Марсио Аморосо (Бразил, Борусија Дортмунд, Парма), Квадво Асамоа (Гана, Јувентус), Сули Мунтари (Гана, Милан), Маурисио Исла (Чиле, Јувентус – на позајмици у КПР), Гокхан Инлер (Швајцарска, Наполи), Пабло Армеро (Колумбија, Наполи, Милан), Хуан Квардадо (Колумбија, Фиорентина), Мехди Бенатиа (Мароко, Рома, Бајерн), Кристијан Запата (Колумбија, Милан), Александар Луковић (Србија, Црвена звезда, Зенит), Душан Баста (Србија, Лацио), Мартин Јоргенсен (Данска, Фиорентина), Томас Хелвег (Данска, Милан), Марек Јанкуловски (Чешка, Милан)… сличан случај је и са италијанским играчима, које Удинезе открије и пружа им шансу или пружа другу шансу после лошијих периода у каријери, а по неписаном правилу они постану репрезентативци Италије – Антонио Ди Натале, Фабио Кваљарела, Вићенцо Јакинта, Масимо Де Санктис, Стефано Фиоре, Симоне Пепе, Гаетано Д’Агостино,… а у Удинезеу је каријеру завршио и велики, легендарни Дино Зоф.
Фамилија Поцо
Ђампаоло Поцо је власник Удинезеа од јула 1986.године, откада је и самом клубу кренуло на боље. Рођен је у Удину 1941.године и један је од најуспешнијих бизнисмена у италијанском спорту. Уз велику помоћ сина Ђина од Удинезеа је направио јако добро организован и амбициозан клуб, који је пре свега финансијски стабилан, што је потврдио и Дејан Станковић. Ђампаоло и Ђино Поцо су направили још један добар пословни потез. У лето 2009.године су купили шпанску Гранаду, а у лето 2012. енглески Вотфорд, који служе за размену и бржи развој играча. Из Удинезеа у Вотфорд су отишли на позајмицу Кристијан Батокио (тренутно на позајмици у Виртус Ентели, У21 репрезентативац Италије), Алмен Абди, Матеј Видра, Одион Игало и Габриеле Анђела, између осталих, а у Гранаду Алан Ниом (до 2017.) и Абдул Сисоко. Гранада је под фамилијом Поцо изборила пласман у Примеру, а Вотфорд је у врху енглеског Чемпионшипа, и у великој конкуренцији чека шансу за повратак у Премијер лигу.
Када је познати кошаркашки клуб из Удина, Снајдеро, пребачен у нижи ранг због финансијских проблема, Поцо је заједно са још пар познатих бизнисмена из Удина спасио клуб и помогао свом пријатељу и власнику клуба, Едију Снајдеру. Снајдеро се данас такмичи у Серие А2 и има партнерски уговор са фудбалским клубом.
2008.године Удинезе је постао први италијански клуб који је основао веб тв канал посвећен клубу – Udinese Channel, који је потпуно бесплатан и дотупан широм света у дигиталној форми. То је био потпуни новитет у Италији, а исте године су и представили нови веб сајт клуба. За регију Фриули-Венеција Ђулија, на североистоку Италије, чији је главни град Удине, постоји канал 110 на посебној френквенцији. Исте године, као и годину дана пре, Ђампаоло Поцо је проглашен за најбољег председника у Серији А. Фамилија Поцо је много урадила на пољу маркетинга, па после Јувентуса, Удинезе у својој регији има највише навијача.
Тото Ди Натале
О мајстору какав је Тото Ди Натале је мало места да би га описали. Један од последњих представника старе италијанске школе фудбалских уметника. Заштитни знај свих успеха Удинезеа последњих десет година. Пред крај прошле сезоне је изјавио да ће завршити каријеру, али на срећу свих нас и самог фудбала, велемајстор из Напуља је одлучио да нас још мало одушевљава у 37 години. У Удинезе је стигао 2004.године из Емполија. Довољно је рећи да је два пута узастопно био Capocannoniere Серие А (2009/10&2010/11), и да је први играч још од Габриела Батистуте који је четири сезоне узастопно погађао преко 20 пута у Серији А. Седми стрелац у историји Серије А са 199 голова, чека 200 гол и 400 меч већ на „Фриулију“ и следећем мечу против Кјева, са великом шансом да већ ове сезоне уђе у вечних пет. Од активних играча међу првих 50 најбољих стрелаца у Серији А играју само још Франческо Тоти (2) и Лука Тони (36). За Азуре је одиграо 42 меча уз 11 голова и сребрну медаљу на ЕП 2012. 2010.године је одбио да пређе у Јувентус и стопирао завршен трансфер јер није желео да напусти Удинезе, а на почетку прошле сезоне је одбио невероватних 10 милиона евра по сезони од Марчела Липија и кинеског Гвангжуа да би остао у Удинезеу. После смрти саиграча Пјерпаола Морозинија, који је био на позајмици у Ливорну, Тото је преузео бригу о његовој сестри.
Удинезе данас
Данас, Удинезе предводе Андреа Страмаћони и Дејан Станковић, тандем из миланског Интера и наравно Ди Натале на терену. Екипа је одлично почела сезону, али у Београд долазе као осми на табели Серије А са 17 бодова (колико и седмопласирани Милан), уз скор од 5 победа 2 нерешене и 4 пораза, гол разлика 14:14. Наравно, најбољи стрелац је Антонио Ди Натале са 6 голова уз 4 асистенције, а 4 гола је постигао Француз Терео, који је стигао из Кјева. Ди Натале је и најбољи италијански стрелац тренутно у Серији А на четвртом месту, иза Аргентинца Тевеза (Јувентус) и Шпанца Каљехона (Наполи) са 8 голова и још једног Аргентинца, Икардија (Интер) са 7 голова. У последњем дуелу играли су на Сицилији против Палерма, 1:1. У текућој сезони већ су успели да скину скалп Наполију и Лацију у Риму, а несрећно су изгубили бодове од Ћезене и Ђенове на „Фриулију“. Имена која обећавају да наследе Санчеза, Асамоу, Кваљарелу и друге су Бразилац Алан, Ганац Емануел Агиеманг Баду, колумбијски нападач Луис Муриел, који је већ познат као мета Јувентуса, Арсенала, Манчестер Јунајтеда, Роме… као и најталентованији голман Европе, уз Предрага Рајковића, Симоне Скуфе (1996.годиште). За Удинезе наступају и голмани Жељко Бркић (бивши голман Војводине и репрезентативац Србије) и Орестис Карнезис, други стрелац Сирил Терео, затим искусни Маурицио Домици и Ђампјеро Пинци, Ђовани Пасквал, Силван Видмер, Иван Пирис, Алберт Риера, Панајотис Коне, Данило, Гиљерме, Бруно Фернандеш… Осим Скуфеа и Батокија (на позајмици у Виртусу), Удинезе тренутно нема ниједног играча у млађим категоријама италијанских репрезентација. А после опраштања Тота Ди Наталеа од Азура након ЕП у Пољској и Украјини 2012.године, Удинезе нема ни сениорског репрезентативца.
У Београд ће сигурно допутовати без репрезентативаца Грчке (Карнезис и Коне) и Србије (Бркић), као и Бруна Фернандеша и Лукаса Еванђелисте који су позвани за младу репрезентацију Бразила. Алан и Терео неће бити на списку, док капитен Тото Ди Натале није довољно спреман. Против Палерма се повредио швајцарски репрезетативац Силван Видмер, док су сви остали на располагању. На утакмици против Палерма наступили су у саставу (4-3-1-2) – Карнезис, Видмер (13’Пасквал), Ерто, Данило, Пирис; Баду, Алан, Гиљерме; Бруно Фернандеш (59’Коне); Муриел (75’Пинци), Терео. Удинезе је повео у 5.минуту преко Тереоа, а изједначио је из једанаестерца Дибала у 45.минуту. У другом полувремену, Карнезис је одбранио једанаестерац Вазузе из Палерма и сачувао бод својој екипи. Дејан Станковић је искључен са утакмице због протеста и морао је да изађе са терена, па ће пропустити следећи дуел. 
Удинезе није најатрактивније име, није као Јувентус, Милан, Рома или Лацио, али је одличан противник и одлична провера. Стабилан и јако добро организован противник, стандардни члан Серије А, али што је најбитније долази по препоруци и на опроштај нашег Декија Станковића је свакако најбољи позив да дођете на „Маракану“ у суботу.
