На месту на коме је започео каријеру, у црвено-белом дресу са бројем десет, са капитенском траком око руке, Дејан Станковић је затворио круг своје играчке каријере.
– Још нисам свестан свих својих емоција. Так када се све слегне, моћи ћу да говорим о свему што сам доживео вечерас. Хвала свима, ово је најлепши начин да затворим круг своје велике каријере. Овде сам почео, хвала Томи Милићевићу, Владимиру Петровићу, хвала Делијама, ово може само на Маракани да се доживи, ово је чудо. Немам речи да опишем како се осећам. Хвала још једном и Звезди и Удинезеу што су ми омогућили овакав опроштај. Ушао сам у тренерске воде, и ко зна можда једног дана дођем у Звезду као шеф стручног штаба. Ово је врло тежак и комплексан посао, морам много да се учи, тако да, видећемо – изјавио је Станковић након меча са Удинезеом.
1 comment
Kada se oprastao u reprezentaciji svi su nesto pametovali kako bi valjalo da mu se priredi oprostaj u Zvezdi, kako bi napunili Marakanu i tako to. Na kraju vise nego sramna poseta. Zar je jedan od najvecih igraca u poslednje dve decenije zasluzio ovako malo igraca na oprostaju, jedan covek koji je osim fudbalske velicine jos veca ljudska velicina. Brzo se zaboravilo koliko je pomagao u poplavama i koliko je akcija pokrenuo, novaca skupio itd. Morala je da bude bar duplo veca poseta, ali sta je tu je. Bar su oni sto su dosli navijali su i priredili dosta dobru atmosferu.