Трагична смрт Марка Ивковића Јагоде потресла је све у Србији, а неми нису остали ни широм света, углавном згрожени људи, пре свега због зверског и кукавичког начина на који је убијен, и повода за то.
Да ли било који резултат или спортско такмичење вреде људског живота?! За нормалне и за људе – не. За турске навијаче – да.
Они то нису показали само Марковим убиством, већ и реакцијама након тога, али и оним што су радили годинама пре, било да је у питању гостовање Звезде од пре 40 година у Турској, када су наши навијачи једва успели да спасу своје животе од подивљале гомиле, било да је у питању 21. век и одлазак Челзија, Лидса или Борусије у Истанбул. Они не презају од убиства, они ножеве користе као навијачке реквизите, иако се добро знају кодекси у навијачком свету, они се диче тиме што гасе младе животе.
Марка више нема, а чему може да нас научи ова трагедија и да ли коначно из ње можемо доћи до нечег доброг?
Да ли би покојни Марко био нападнут од стране друге навијачке групе у Србији, било да је у питању Топчидер, Бањица, Вождовац, његов Земун, Нови Сад, Крагујевац, Ниш… да је на себи имао Звездин шал или обележје? Вероватно би. Зашто је то тако?
Навијачи у Србији показали су пре неколико месеци, у време трагичних поплава да заједно могу много. На Маракани је пре такође неколико месеци показано да се за своју земљу за неколико сати може прикупити преко 500 јединица крви и на тај начин помоћи да се спаси нечији живот и животи. Што је доказ да сви ти (млади) људи могу много. Могу много онда када на првом месту навијачку припадност замени свест о томе да су рођени у истој земљи, да су ишли у исте школе, да су имали исте проблеме и радости, да славе исту славу, да навијају за исту репрезентацију. Могу много када се сете да државу у којој живе годинама и деценијама нападају са свих страна – уценама, бомбама, санкцијама, дроновима и – ножевима. Јер овај нож у Марково срце био је и нож у срце целој Србији и Србима, знак да тамо негде постоји људи који нас мрзе толико да не желе да ми будемо тамо, макар привремено, али и да не желе да живимо. Тамо негде, спортски тренери који у својим екипама имају српске играче од којих зависе, њихове земљаке, које кољу његови земљаци и тиме се диче, називају терористима.
За то време, ми се на улици, интернету, стадионима препуцавамо око тога ко је институција, ко је већи Србин, ко има више навијача и ко гласније навија. А синоћ смо на ЈНА, Бањици, у Ужицу, прекјуче у Крагујевцу, Бања Луци, Тузли видели право лице свих тих људи, које често буде заклоњено неким другим, лошијим, које чешће излази на видело и о којем јавност пише у негативном контексту. Виђено је искрено саосећање, а пре свега људскост, која је изнад свега.
Марко, почивај у миру, нећемо те заборавити. И ваљда ћемо научити нешто из ове трагедије. А пре свега то да не смемо допустити да нас буде и уче гробови наших земљака, вршњака и другара.
Nema ludovanja ovo je zadnja opomena i za nas i za grobare, oboje. Naše je oružje dlan i grlo oni to nemaju a pogotovu ono izmedju nogu. Ne dajte više na nas, da nas svadjaju, da su naši derbiji praznici da se dive i srame bestidnici i fašisti. Ovo je zadnja opomena da moramo da smo jedno jer nas polako ostaje sve manje a oni se kote kao gamad. Zbog smrti Marka Ivkovića saučešće svima nama i delijama i grobarima i onima koji nisu Srbi a vole ovu našu napaćenu zemlju i žive tu sa nama u svim ovim jadima… Опширније »
Samo jos nesto gospodine Covicu gledte i vi internet i sve nase komentare znate kako nam je al vidite sta pisu te zivotinje od ljudi sto neposaljete to ulebu fibi kako se vec zovu kako pisu ko je sledeci da ubiju valjda ima zakona u svetu da ih izbace iz evro lige ako ne da izadjemo mi verujem da bih jos par ekipa krenulo za nama jesu turci sponzori al ne ovi smradovi
Bol je velik ja ga nisam znao a puno boli kako je njegovoj porodici tek ovo boli i nece tako lako proci stvarno kakav treba imati um uraditi ovako nesto navijaci zvezde partizana pre svega Srbije u subotu dolazi vaterpolo klub ovih smradova igra sa partizanom idite zajedno navijajte pokazite ko su Srbi nemojte ih dirati ali vredjajte i svasta im pevajte nek vide kosu Srbi ali bez nasilja i jos nesto da gospoda erceg i micov imaju imalo srpskog u sebi trazili bi raskid ugovora sa ovim klosarima mogu da igraju gde hocu sram vas bilo obojicu
Nesreca i tuga.