Историја КК Црвена звезда прваци

У петом, и за сада последњем наставку прегледа историје КК Црвена звезда, пролазимо кроз последњу деценију 20. века и кроз период када је Звезда последњи пут била првак државе до неких нових времена која су почела тек 2011. године.

Сезона 1991/92 била је више него хаотична. Држава се распадала, али су ипак клубови из Босне и Македоније учествовали у такмичењу. Те сезоне наше кошаркаше је са клупе предводио Душко Вујошевић. Звезда је у финалу плеј-офа поражена од Партизана са 3:0 у серији, док је у домаћем купу, екипа Босне била боља у полуфиналу резултатом 106:101.

Након 21 године без шампионског трофеја, Црвена звезда је постала првак у сезони 1992/93. Екипа коју су чинили Видачић, Илић, Обрадовић, Н. Јовановић, Цветковић, Каличанин, Томашевић, Лисица, З. Јовановић, Маринковић, Трифуновић, Лазић и Станковић, а са клупе предводио Владислав Лучић заузела је прву позицију на табели у регуларном делу шампионата. У плеј-офу преко шабачке Иве обезбеђено је велико финале са Партизаном. А црвено-бели су у финалу скором од 3:2 дошли до 13. шампионског трофеја. У финалној серији остварени су резултати: 89:87, 67:82, 83:77, 68:70 и 72:64. На жалост, због санкција, ова титула није „наплаћена“ учешћем у Купу европских шампиона.

Историја КК Црвена звезда Лале Лучић
Владислав Лале Лучић

И сезона 1993/94 је за КК Црвена звезда била шампионска. Предвођени Лалетом Лучићем, наши кошаркаши су у плеј-офу преко Морнара из Бара, шабачке Иве и Партизана стигли до новог трофеја. У финалној серији црвено-бели су са 4:1 савладали комшије (77:64, 99:85, 103:88, 69:78, 80:79). Црвена звезда је имала велику прилику да по први пут у историји дође и до другог домаћег трофеја у једној сезони. У националном купу након Ужица (96:90, 106:80), никшићке Сутјеске (89:78), београдског Радничког (93:91) и Спартака из Суботице (70:62) уследило је поновно финале са Партизаном. У веома узбудљивом и неизвесном сусрету, црно-бели су победом 104:102 ипак дошли до пехара.

Половином 90-тих година XX века уследила је и прва општа криза у нашем клубу. Са друге стране, на домаћој кошаркашкој мапи појављују се клубови, који су најчешће били вештачке творевине са ограниченим роком трајања. Тако је Црвена звезда у сезони 94/95 у полуфиналу плеј-офа елиминисана од Боровице из Руме, а наредне сезоне 95/96 у четвртфиналу домаћег шампионата боља је била екипа БФЦ Беочина. Та сезона 1995/96 остаје и упамћена по томе што се наш клуб након санкција поново нашао на међународној сцени. Поново је то био Куп Радивоја Кораћа, али се овога пута морало кренути од самих квалификација. На жалост, на самом почетку уследио је и крај. Представник Русије, екипа Акваријуса је у Београд стигла са предношћу од седам поена (67:74). Хала „Пионир“ је била препуна, а пулени тренера Моке Славнића у потпуности разочарали. Победа од 78:76 значила је крај европског такмичења, али и одлазак Славнића са клупе.

Критичну тачку своје дотадашње историје, наш кошаркашки клуб доживео је у сезони 1996/97. У конкуренцији 14 екипа у домаћем шампионату, Црвена звезда је заузела тек 12. позицију и за длаку избегла испадање из лиге. Те сезоне Звезда је учествовала и у Купу Радивоја Кораћа, где су постигнути скромни резултати. У 1. квалификационом колу савладан је бугарски Компакт (83:69, 87:66), да би у другој, групној фази квалификација, наш клуб у конкуренцији шпанског Касереса, руског Спартака и пољског Кофорда заузео другу позицију и пласман у 1. званично коло Купа Кораћа. Непремостива препрека у тој рунди био је солунски ПАОК (99:102, 87:100).

Сезона 1997/98 значила је буђење нашег клуба. Из пепела се екипа дигла до, у том моменту неслућених висина. Екипа коју су сачињавали Топић, Ракочевић, Поповић, Кузмановић, Станојевић, Болић, Топаловић, Мишковић, Бенчић, Перовић, Кнежевић, Ступар, Радмановић и Мацура, стигла је до шампионског пехара и финала Купа Радивоја Кораћа. Интересантно је напоменути да је наш клуб током сезоне променио чак четири тренера Ранко Жеравица, Том Лудвиг, Владислав Лучић и Михајло Павићевић. У регуларном делу првенства, Звезда је освојила трећу позицију иза Партизана и подгоричке Будућности. Први противник у плаофф-у Ловћен са Цетиња није представљао озбиљнијег противника (79:77, 89:62). У полуфиналу наш клуб се састао са подгоричком Будућности. Најбољи црногорски клуб је био апсолутни фаворит, али су две победе 70:61 и 86:84, промовисале Звезду у првог финалисту плаyофф-а. У другом полуфиналном дуелу догодило се још једно изненађење, па је петопласирани ФМП елиминисао Партизан, па се очекивало, неочекивано финале. Први финални дуел добила је Звезда резултатом 63:56. У Железнику ФМП је поравнао на 1:1 у серији резултатом 65:68 и тај пораз је био кобан по тренера Лучића. Под изговором да је потребно раздрмати екипу, руководство је сменило Лалета и на клупу довело Михајла Павићевића. Наредна два дуела, Црвена звезда је решила у своју корист и резултатима 67:63 и 77:76 стигла до 15. шампионске звездице.

Историја КК Црвена звезда утакмица против Меша
Улазница са утакмице против Меша

У националном купу, те сезоне није направљен запаженији резултат. Након крагујевачке Заставе (98:60, 86:73) и новосадске Војводине (92:89), у четвртфиналу боља је била Будућност (80:82). Ипак, успех је остварен на међународној сцени. У првој квалификационој фази, кипарски Панатинаикос је био само загревање (90:54, 89:77). У другој фази кавлификација, Црвена звезда је у конкуренцији грчког Перистерија, израелске Херцлије и аустријског Монтана заузела прву позицију претрпевши само један пораз и то од Грка у Београду. У званичном делу такмичења на путу до финала падали су италијанска Фонтана (91:73, 72:81) и турски клубови Дарушафака (67:62, 81:77) и Комбасан (81:66, 63:67), да би у полуфиналу француски Шоле био згромљен у Београду 81:49, тако да пораз на гостовању од 74:96 није спречио учешће у великом финалу. У финалном двомечу Звезду је чекао италијански Меш из Вероне. Први сусрет у Верони наши играчи су фантастичном игром решили у своју корист резултатом 74:68, али у реваншу у Београду пред препуним трибинама „Пионира“ и још неколико хиљада људи на београдском Тргу Републике страх од успеха преовладао и доживљен је пораз од 64:73 чиме је трофеј отишао у Верону. Треба напоменути да је Звезда имала и шут за три поена и за трофеј, али лопта није хтела кроз обруч.

Захваљујући титули из претходне сезоне, Звезда је за сезону 1998/99, стекла право наступа у најелитнијем клупском такмичењу. Управо је та сезона донела и први дуел са једним од клубова из некадашње Југославије, и то са највећим ривалом загребачком Цибоном. Због уласка навијача на паркет током финала прошлосезонског  Купа Кораћа, Звезда је управо дуел са Цибоном играла без присуства публике. Из тог разлога претрпљен је пораз резултатом 66:69. Ипак, црвено-бели су се реванширали „Цибосима“ и у паклу загребачке хале славили резултатом 80:77. У осталим мечевима прве фазе Евролиге, наши кошаркаши су постигли следеће резултате: Панатинаикос 74:76 и 71:77, Ефес пилсен 71:72 и 60:73, ТДК Манреса 88:60 и 59:74 и Макаби 67:70 и 59:78. У другој фази такмичења занаш клуб је наступао и Владе Дивац, а постигнути су следећи резултати Жалгирис 77:69 и 65:91, Ортез 75:85 и 61:70 и Фенербахче 88:66 и 61:78. На крају, сезону Евролиге Звезда је завршила са скором од четири победе и 12 пораза.

Историја КК Црвена звезда Дивац
Владе Дивац у дресу Црвене звезде.

Када је реч о домаћем шампионату, плеј-оф није одржан због ратног стања у СР Југославији и бомбардовања, тако да је лидер након регуларног дела, екипа Будућности из Подгорице проглашена шампионом. Дрес Црвене звезде у тој сезони носили су: Топић, Станојевић, Ракочевић, Болић, Јестратијевић, Поповић, Пековић, Павићевић, Видачић, Радмановић, Дивац, Тица, Алексић, Цветковић и Нинковић. На клупи су били Џаковић, Антонић и Павићевић.

Последњу сезону XX века, обележио је нови наступ у Евролиги. У првој фази овог такмичења Звезда се састала са екипама ПАОК 65:64 и 53:82, ЦСКА Москва 65:80 и 62:86, Бенетон 60:70 и 63:88, Барселона 86:91 и 67:90 и Шоле 56:64 и 59:69. У другој фази противници су били Панатинаикос 61:76 и 58:67, Реал Мадрид 71:96 и 78:98 и љубљанска Олимпија 83:77 и 47:59. Сезона је окончана са свега две победе и 14 пораза. У домаћем шампионату је окончан у полуфиналној серији са Партизаном поразом од 2:3, док је домет у националном купу било четвртфинале,где је ФМП Железник славио са убедљивих 79:56.

Прелаз у нови миленијум, донео је нове потешкоће у функционисању нашег клуба, али то је нека нова прича…

Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о