Vladimir

Profile photo of Vladimir
1811 ОБЈАВЕ 250 КОМЕНТАРИ
Rođen onog januara `78 pred početak sezone 1978/79 u kojoj "dragi nam" Partizan jedva opstade u fudbalskoj eliti. Nakon toga učih malo školu, doživeh da moja Crvena zvezda bude šampion Evrope i sveta, završih i faks, pa se i oženih i sada kada se okrenem iza sebe shvatam jednu stvar... Od rođenja mog nije proš`o bez imena tvog ni dan ni godina zvezdo Crvena.

EURO-LEAGUE-CRVENA-ZVEZDA-ZALGIRIS-LOZA-NEKORISCENA_slika_O_1584839Након пуне деценије и по кошаркаши Црвене звезде резервисали су место у елитном европском кошаркашком такмичењу. По први пут, КК Црвена звезда биће учесник УЛЕБ Евролиге и сусрет са руском Локомотивом Кубан ући ће у историју нашег клуба као сусрет којим ће наш клуб након „година пакла“, надамо се, отворити једну нову, много успешнију страницу у својој пребогатој историји. Истовремено, предстојећи дуел је и добра прилика да се осврнемо на пређашња учешћа Црвене звезде у најеминентнијем кошаркашком друштву Европе.

Црвено-бели кошаркаши су у досадашњој историји четири пута узимали учешће у Купу европских шампиона и Евролиги. Одиграли су 54 меча, а остварено је 16 победа уз 38 пораза. Остварен је и кош коефицијент 4.090:4.331. Први пут у елити Црвена звезда је наступила у сезони 1969/70, а учешће је обезбедила освајањем шампионске титуле у шампионату некадашње Југославије у такмичарској 1968/69. Био је то 11. по реду шампионски ловор нашег клуба. У историју клуба, као први мечеви елитног такмичења, ушли су дуели са луксембуршком Спартом. Након два убедљива тријумфа (112:92; 128:84), уследио је двомеч у оквиру осмине финала са атинским Панатинаикосом. „Зелени“ су декласирани у Београду 91:66, тако да је пораз у Атини (75:83) био сасвим довољан да се обезбеди учешће у четвртфиналној групи Купа шампиона. Групна фаза је донела дуеле са браниоцем трофеја московским ЦСКА, будућим шампионом Европе Ињисом из Варезеа и француским Асвелом. У тој конкуренцији наши кошаркаши нису могли да учине више изузев часне борбе и у овој фази су окончали своје премијерно учешће. Екипу Црвене звезде те сезоне чинили су Владимир Цветковић, Драган Капичић, Љубодраг Симоновић, Драгиша Вучинић, Зоран Славнић, Тихомир Павловић, Немања Ђурић, Мирослав Тодосијевић, Срђан Шкулић, Иван Сарјановић, Зоран Лазаревић, Дубравко Капетановић и Горан Ракочевић. Са клупе је екипу предводио Милан Бјегојевић.

Сезона 1972/73 донела је ново учешће Црвене звезде у Купу европских шампиона, а управо та сезона донела је и највећи успех клуба у овом такмичењу. Треба напоменути да су црвено-бели друго учешће у елити обезбедили освајањем шампионске титуле у сезони 1971/72, сезони која је имала драматичну завршницу, јер су Црвена звезда у сплитска Југопластика морали у мајсторици да одлучују о шампиону Југославије. До четвртфиналне групе црвено-бели нису имали већих проблема. Елиминисани су холандски Левис фламингос (107:74; 72:88) и екипа Партизани из Тиране (99:74; 94:83). Групна фаза је донела више него тешке противнике, али су се црвено-бели испрсили и у конкуренцији Реал Мадрида, Симентала из Милана и Макабија из Тел Авива, освојили другу позицију и обезбедили пласман у полуфинале елитног такмичења. Остало је упамћено да су пулени тренера Братислава Ђорђевића оба пута савладали велики Реал. У Београду је било 80:70, а у Мадриду 77:74. Противник у борби за велико финале био је велики ЦСКА из Москве. Поново су Московљани били непремостива препрека и црвено-бели су са два пораза (90:98; 83:100) морали да окончају поход на врх Европе. Црвено-бели ростер чинили су Драган Капичић, Зоран Славнић, Дргиша Вучинић, Љубодраг Симоновић, Горан Ракочевић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић, Божидар Пешић, Зоран Латифић, Веско Пајовић, Зеферијано Граси и Грубовић.

До новог учешћа у елитном такмичењу прошло је пуних 26 година. Сезона 1998/99 донела је прво учешће Црвене звезде у кошаркашкој Евролиги. Током прве фазе наши кошаркаши су одмерили снагу са загребачком Цибоном, атинским Панатинаикосом, турским Ефесом, шпанском ТДК Манресом и Макабијем из Тел Авива. Две победе у 10 сусрета (Цибона у Загребу 80:77 и ТДК Манреса у Београду 88:60) били су довољни само за шесту, последњу позицију у групи. Током друге фазе црвено-бели су укрстили копља са литванским Жалгирисом, француским По Ортезом у турским Фенербахчеом. Поново су остварена два тријумфа у шест мечева (Жалгирис 77:69 и Фенербахче 88:66) чиме је и окончано учешће у елити. Црвено-бели дрес у овој сезони носили су Миленко Топић, Јово Станојевић, Игор Ракочевић, Златко Болић, Никола Јестратијевић, Оливер Поповић, Стеван Пековић, Лука Павићевић, Владе Дивац, Владимир Радмановић, Драгољуб Видачић, Растко Цветковић и Демијан Нинковић. Интересантно је напоменути да су током ових 16 евролигашких мечева, чак тројица тренера седела на ужареној црвено-белој клупи. Михајло Павићевић је предводио екипу на једом сусрету, четири пута је тим на паркет извео Борислав Џаковић, а Јовица Антонић је забележио 11 наступа.

Већ наредне сезоне, 1999/2000, КК Црвена звезда је поново учествовала у кошаркашкој Евро елити. Било је то четврто и до сада последње учешће нашег клуба, али учешће које је истовремено било и најнеуспешније. На укупно 16 мечева током две фазе такмичења, остварене су само две победе. Током прве фазе, у конкуренцији солунског ПАОК-а (једини савладан у Београду 65:64), московског ЦСКА, Бенетона из Тревиза, Барселоне и француског Шолеа, црвено-бели су последњу, шесту позицију у групи. Ни наставак такмичења није донео блиставија издања, па је у дуелима са Панатинаикосом, Реал Мадридом и љубљанском Олимпијом остварен свега један тријумф и то против „змајчека“ у Београду – 83:77. Ростер Црвене звезде у овој сезони чинили су Никола Јестратијевић, Игор Ракочевић, Драган Луковски, Горан Бошковић, Златко Болић, Владимир Радмановић, Жељко Топаловић, Јово Станојевић, Владимир Тица, Милош Вујанић, Милутин Алексић и Владимир Цветић. Руководство црвено-белих је успело да обори сопствени рекорд, пошто је екипу на 16 мечева водило укупно четири тренера; Јовица Антонић (5), Момир Милатовић (1), Владислав Лучић (7) и Стеван Караџић (3).

Овиме је стављена тачка на Звездина досадашња учешћа у елити. После 14 година поново ћемо одмерити снаге са најбољима и остаје нада, али и објективна очекивања да ће у дуелима са Локомотивом Кубан, Макабијем из Тел Авива, Панатинаикосом, Лаборал Кућом и Лиетувас Ритасом, бити остварен резултат бољи него у претходна два учешћа. Имена Рашка Катића, Бобана Марјановића, Бранка Лазића, Александра Цветковића, Ивана Раденовића,…, али и искусних интернационалаца Јаке Блажича, Де Маркуса Нелсона, Блејка Шилба и Чарлса Џенкинса, то и гарантују. Ви уживајте на паркету, ми ћемо на трибинама и заједно ћемо учинити нешто,…

Статистика учешћа КК Црвена звезда у елитном такмичењу:
– најубедљивије победе:
1. Ц. звезда : Спарта (Луксембург) 128:84 – сезона 1969/70
2. Ц. звезда : Левис фламингос (Холандија) 107:74 – сезона 1972/73
3. Ц. звезда : ТДК Манреса (Шпанија) 88:60 – сезона 1998/99
4. Ц. звезда : Партизани Тирана (Албанија) 99:74 – сезона 1972/73
5. Ц. звезда : Панатинаикос (Грчка) 91:66 – сезона 1969/70
– најубедљивији порази:
1. Ц. звезда : Ињис Варезе (Италија) 65:99 – сезона 1969/70
2. Ц. звезда : ПАОК (Грчка) 53:82 – сезона 1999/2000
3. Ц. звезда : Жалгирис (Литванија) 65:91 – сезона 1998/99
4. Ц. звезда : Реал Мадрид (Шпанија) 71:96 – сезона 1999/2000
5. Ц. звезда : Бенетон (Италија) 63:88 – сезона 1999/2000
– највише одиграних мечева у елити:
1. Никола Јестратијевић 31 уткмица
2. Златко Болић 29 утакмица
3. Владимир Радмановић 28 утакмица
4. Игор Ракочевић 26 утакмица
5. Драган Капичић 22 утакмице
– највише поена у елити:
1. Игор Ракочевић 343 поена
2. Драган Капичић 342 поена
3. Никола Јестратијевић 342 поена
4. Драгиша Вучинић 275 поена
5. Зоран Славнић 258 поена
– тренери са највише учешћа:
1. Јовица Антонић 16 утакмица
2. Братислав Ђорђевић 12 утакмица
3. Милан Бјегојевић 10 утакмица
4. Владислав Лучић 7 утакмица
5. Борислав Џаковић 4 утакмице

8
СК Југославија, победник првенства београдског подсавеза 1923. године
СК Југославија, победник првенства београдског подсавеза 1923. године

Ипак, кренимо редом…

Пролећа 1913. године дошло је до сукоба унутар руководства БСК-а. Наиме, потпредседник клуба Данило Дача Стојановић је пред један дуел „београдских плавих“ и крагујевачке Шумадије, свом некадашњем клубу послао информације о карактеристикама играча и игре БСК-а. Остали чланови управе клуба сазнали су за тај Дачин гаф и искључили га из клуба. Да Дача Стојановић не може без фудбала, показало се врло брзо. У ресторану „Касина“ у Београду, 6. августа 1913. године настао је нови клуб који је понео назив СК Велика Србија. Данило Стојановић је име новом клубу дао у знак сећања на велике успехе војске Краљевине Србије током Балканских ратова. У жељи да створи најбољи српски клуб, Стојановић је под окриље „Велике Србије“ довео неколицину искуснијих, али и младих талентованих играча са подручја Београда. Међу првима, дрес новог клуба понели су Влада Крстић, Миливоје Ивановић, Јосип Фурјановић и Чех Едуард Мифек. Клубу се придружила и неколицина играча Шумадије из Крагујевца, а комплетан погон београдске Славије прекомандован је у нови клуб. За тренера је доведен из Чехословачке познати фудбалер Алојз Лојда Махек који је истовремено био и фудбалер, а врло брзо стигао је још један Чех Венца Петровицки.

СК Југославија, шампион Југославије 1924. године
СК Југославија, шампион Југославије 1924. године

Председничку функцију преузео је оснивач Данило Стојановић, док је потпредседник био Момчило Борисављевић. Треба напоменути да је поред председничке функције Данило Дача Стојановић био и први голман екипе.

До своје прве утакмице, клуб је чекао пуних месец дана. Прва утакмица одиграна је 8. септембра 1913. године, а противник је био вечити ривал, екипа БСК-а. И поред пораза у првом одмеравању снага вечитих ривала – 0:2, СК Велика Србија је показала да ће бити достојан противник једном од најбољих српских клубова тог времена. Тим сусретом започела је светла традиција дуела вечитих ривала која је трајала све до 1944. године, када је нестала у вихору рата. Недуго након првог сусрета и првог пораза, остварена је и прва победа, савладана је екипа Српског мача резултатом 3:1.

Одмах по оснивању клуба приступило се и набавци опреме. Пошто у Београду тада није било могуће набавити спортске реквизите, један од фудбалера Јосип Фурјановић отпутовао је у Беч да набави опрему. Вратио се са лоптама, копачкама и два комплета дресова – зеленим и црвеним. У прво време, првотимци су наступали у зеленим, а резервисти у црвеним дресовима. Своју традиционалну црвену боју, клуб је усвојио након I светског рата и преименовања у СК Југославија. Први пут црвену боју клуб је званично понео у мечу против екипе енглеске морнарице – 9:0. Резервна гарнитура дресова најчешће је била плаве боје. Дизајн дресова се често мењао, па је тако клуб некада играо у једнобојним, а некада у пругастим црвено-белим дресовима, али је црвена боја остала заштитни знак клуба.

СК Југославија 1928. године
СК Југославија 1928. године

Почетком септембра 1913. године клуб из сопствених извора почиње изградњу стадиона на локацији некадашњег хиподрома, тик уз игралиште вечитог ривала. Популарно „Тркалиште“ које је до почетка XX века било место окупљања љубитеља коњичког спорта, готово пуну деценију било је напуштено, јер се хиподром 1906. године преселио на Бањицу, на локацију данашњег стадиона Фудбалског клуба Рад, а када је руководство „Бсковаца“ 1911. године започело изградњу свог стадиона, локација је постала стециште свих љубитеља лоптачког спорта. На локацији данашњег Електротехничког факултата, на углу Булевара Краља Александра у Резвелтове улице никао је мали стадион капацитета око 1.000 седећих места. Уместо трибина било је неколико редова дрвених клупа, док се простор за стајање налазио на косом насипу, што је гладаоцима омогућавало несметано посматрање целокупног терена.

Први међународни сусрети:

Иако је београдски, па и српски фудбал тек био у повоју, београдски вечити ривали су у периоду до почетка Великог рата одиграли и своје прве међународне мечеве. Тиме се већ у првим годинама лоптања у Београду показало да вечити ривали не беже од одмеравања снага са екипама које потичу из, у том периоду, далеко развијенијих фудбалских земаља. Пошто је Краљевина Србија географски била усмерена на Аустроугарску монархију, тиме су и први међународни лоптачки сусрети били одиграни са екипама из ове земље.

СК Југославија 1932. године
СК Југославија 1932. године

Популарни „црвени“ који су још увек наступали у дресовима зелене боје такође су гостовали у Аустроугарској. На утакмицама у Темишвару, Араду и Новом Саду одиграли су неколико сусрета чиме су стекли велике симпатије код локалног српског становништва, а остварили су и неколико запаженијих резултата.

Први трофеј и почетак Великог рата:

Године 1914. СК Велика Србија је освојила и свој први трофеј. Освојен је Српски олимпијски куп, а у финалу које је одиграно 11. маја на игралишту Сокола (данашњег БАСК-а) у Кошутњаку савладана је екипа Шумадије из Крагујевца резултатом 3:1. Убрзо након тога започиње и Први светски рат и фудбал у Србији је замро. У периоду од 1914. до 1919. године оба београдска вечита ривала су била распуштена, а стадиони на „Тркалишту“ су били уништени. Стадион СК Велике Србије на углу Булевара Краља Александра и Рузвелотве улице (тадашње Гробљанске) био је прво разорен дејствима непријатељске артиљерије, а затим је окупациона аустроугарска власт претворила игралиште у ораницу и на њој засадила кукуруз.

Београдски фудбал након рата:

„Политика“, 5. април 1941. године
„Политика“, 5. април 1941. године

Током 1919. године лопта се поново закотрљала и на београдским теренима. Велике промене уследиле су у предратној СК Великој Србији. Нова управа клуба која је обухватала највећи део предратне управе, предвођена Чика Дачом, донела је одлуку о преименовању клуба у СК Југославија. Сматрало се да је у новим условима уједињене државе старо име постало беспредметно и да би чак могло бити и штетно. Аналогно старом имену, које је носило национално-политичко обележје, настало је ново – Југославија.

Евидентан развој београдског фудбала довео је и до првих великих успеха у мечевима са екипама ван територије Београда и Србије. Тако је СК Југославија 1920. године остварила први тријумф неког београдског клуба у Загребу, савладавши ХАШК резултатом 2:0.

Почетак треће деценије XX века доводи до наглог успона СК Југославије. Већ 1921. године „црвени“ крећу у стварање шампионске генерације довођењем голмана Сретена Жујовића и младих нападача Драгана Јовановића и Душана Петковића. Већ наредне године из подмлатка су доведени дефанзивац Милутин Ивковић Милутинац и везиста Стеван Лубурић. Ради што боље припреме, руководство клуба је организовало мечеве са екипама из Чехословачке, Румуније и Мађарске, што је врло брзо дало резултате.

Након трогодишње доминације БСК-а, 1923. године СК Југославија осваја првенство београдског подсавеза, чиме се квалификовала за завршницу првог званичног државног првенства које се играло по куп систему. На првом државном првенству учествовало је шест клубова: СК Југославија Београд, Бачка Суботица, САШК Сарајево, Хајдук Сплит, Грађански Загреб и Илирија Љубљана. „Црвени“ су у четвртфиналу савладали екипу Бачке – 2:1, а и поред пораза у наредној рунди од сарајевског САШК-а (3:4), није било разочарења, јер су сви у клубу били свесни да је створен тим који ће у наредном периоду остварити врхунске резултате.

Већ наредне, 1924. године СК Југославија је остварила највећи дотадашњи успех једног београдског и српског клуба. На другом државном првенсвту „црвени“ су освојили шампионску титулу. Шампионат је поново одигран по куп систему, а у прве две рунде савладани су Славија из Осијека (5:2) и Сомборски СК (5:1). Велико финале одиграно је у Загребу 12. октобра 1924. године, а „црвени“ су резултатом 2:1 савладали сплитски Хајдук. Шампионску генерацију СК Југославије са клупе је предводио Чех Карел Блаха, а екипу су чинили: Драгутин Немеш, Милутин Ивковић, Бранко Петровић, Михаило Начевић, Алојз Махек, Света Марковић, Дамјан Ђурић, Драган Јовановић, Стеван Лубурић, Душан Петковић и Бранислав Секулић.

Разгледница са мотивима СК Југославије
Разгледница са мотивима СК Југославије

Наредне 1925. године СК Југославија је поновила успех и стигла до нове шампионске титуле. До одлучујуће борбе стигли су преко Хајдука из Сплита и осијечке Славије. У финалном сусрету који је 5. јула 1925. године поново одржан у Загребу „црвени“ су савладали домаћина, екипу Грађанског из Загреба. Интересантно је напоменути да су сва три меча играчи СК Југославије решили у своју корист резултатом 3:2. Играчки кадар новог, старог шампиона био је исти као и годину дана раније, с`тим да је Дамјана Ђурића заменио Александар Ђорђевић.

У години освајања друге националне титуле, екипа СК Југославије је морала да се сели. Дотадашњи стадион који је изграђен 1913. године, а обновљен и проширен 1919. године, морао је бити срушен због изградње комплекса зграда техничких факултета. Последњу утакмицу на старом стадиону СК Југославија је одиграла против екипе бечког Слована3:3. Клуб је за изградњу новог стадиона добио локацију на Топчидерском брду, на месту где се данас налази стадион ФК Црвена звезда. Међутим, за потпуни завршетак радова на новом стадиону клуб је морао да чека пуне две године што је довело до знатно тежег рада и играчи су морали да се сналазе по различитим београдским теренима како би одржавали тренинге. Све то је у значајној мери утицало и на резултате клуб. Ипак, мора се истаћи да и поред слабијих резултата СК Југославија је у нечему предњачила током периода резултатске доминације вечитог ривала. На новом стадиону 22. јуна 1932. године одиграна је прва фудбалска утакмица под светлима рефлектора. Атрактиван ривал, екипа Расинга из Париза је убедљиво савладана резултатом 3:0.

„Ново време“, септембра 1944. године
„Ново време“, септембра 1944. године

Године 1938. руководство СК Југославије је приступило амбициозном пројекту обнове и проширења стадиона. Стадион је проширен тачно према димензијама Олимпијског стадиона у Берлину и био је предвиђен да прими 50.000 гледалаца. На простору поред стадиона започета је изградња читавог спортског комплекса који је обухватао помоћне терене, бициклистички велодром, стрелиште, базен, тениске терене, терене за рукомет, кошарку и одбојку и дворану за борилачке спортове. У оквиру комплекса била је предвиђена и изградња ресторана и клупског дома. Целокупан пројекат био је готово завршен, а свечано отварање било је заказано за 20. април 1941. године. О томе је опширно, на целој страни, извештавао и дневни лист „Политика“ од 5. априла 1941. године, међутим само дан касније, 6. априла уследио је напад Сила осовине на Краљевину Југославију и до отварања модерног спортског комплекса никада није дошло.

Други светски рат:

Мир на Балкану по традицији кратко траје. Бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године земљу је захватио ратни вихор и дотадашњи национални фудбалски шампионат престаје да егзистира. Ипак, и у окупираној земљи фудбал није замро. Пошто услед ратних збивања нису била дозвољена путовања ван Београда, београдски клубови су се организовали и 1941. године формирали Српски куп, а затим и шампионат Београдског лоптачког подсавеза. Новонастала војно-политичка ситуација у земљи довела је и до неопходности нове промене имена СК Југославије. Окупационим властима име – Југославија није одговарало, па је клуб одмах по окупацији Београда променио име у „СК 1913“, у знак сећања на годину оснивања.

Данило Стојановић – Чика Дача
Данило Стојановић – Чика Дача

По ослобађању Београда чинило се да ће се све вратити у нормалу и да ће и фудбал кренути путем обнове са тежњом да се што пре врати на оне позиције на којима је био пролећа `41. Међутим, Краљевина је постала земља пролетера, а самим тим све оно што је имало примесе старог, београдског и српског, није одговарало новом поретку. У новој, комунистичкој Југославији и предратни фудбал постао је табу тема. Ишло се чак дотле да је све што је играно пре 1945. године потезом гумице избрисано, а за годину новог почетка узета је управо прва мирнодопска година. Већ од децембра 1944. године нове власти ослобођеног Београда не помињу најтрофејније београдске предратне клубове БСК и СК 1913 по својим именима, већ их називају „плави“ и „црвени“. Почетком `45. и то је одбачено, а 5. маја те године и званично су забрањени сви предратни клубови и то колективно, без помињања поименце. То је учињено прогласом Министарства просвете Демократске Федеративне Југославије – ДФЈ и потписом Митре Митровић-Ђилас, чиме се обзнанило јавности оно што је било познато већ шест месеци раније. Екипе су забрањене уз образложење да су током окупационих година одигравали своје мечеве чиме су учествовали у организовању забаве како окупатору, тако и домаћим издајницима. Нико није узимао у обзир чињеницу да су играчи који су наступали у београдским клубовима у периоду од 1941. до 1945. године често једино у фудбалу видели могућност да прехране себе и своју породицу у вихору рата. Добро је позната и чињеница да су играчи вечитих ривала једном приликом путовали и у Обреновац како би одиграли утакмицу за коју им је обећано да ће добити десет килограма брашна. Уз све то, врло брзо се уочила тежња нових власти да спорт у новој држави буде конципиран према совјетском моделу при чему би спортски клубови били под управљачком нотом или партије, или војске, или полиције.

skjug9Овим потезом окончано је тродеценијско егзистирање клуба без којег фудбал у овој земљи ни данас не би био оно што јесте. Да није било београдскох „црвено-белих“, не би било једног Моше Марјановића који је у црвеном дресу начинио и прве фудбалске кораке. Не би било београдског вечитог дербија, као највеће институције српског фудбала, а слободно се може рећи да не би било ни наше Црвене звезде која, хтели то неки да признају или не предтавља природног настављача славне традиције и представља клуб који је након Другог светског рата привукао широке београдске масе које су препознале предратну институцију.

skjug8Јасно је да многи данас не могу, или не желе да призанју настављену традицију, али радује чињеница да се стеге (не)информисаности све више губе. Све је више оних који сагледавају чињенице и кроз призму фудбалског ентузијазма са почетка ХХ века, изналазе разлоге данашњег ентузијазма које носе црвено-беле боје. А неке ствари коначно морају бити постављене на своје место. Повратак ономе што стварно јесмо, може и мора бити први корак у коначном и потпуном оздрвављењу онога што највише волимо.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Football-Friends-2013-FocaУ Фочи је претходних дана одржан девети турнир „Football friends“. На турниру је учешће узело осам екипа из шест земаља: Сутјеска Фоча и Жељезничар Сарајево (Босна и Херцеговина), Црвена звезда и Раднички Крагујевац (Србија), Олимпија Љубљана (Словенија), Будућност Подгорица (Црна Гора), Свонси (Велс) и Бреда (Холандија).

Првог дана турнира наши млади фудбалери су по мало неочекивано поражени од домаће Сутјеске резултатом 1:0. Наредног дана савладан је сарајевски Жељезничар – 4:0, што је било довољно да се црвено-бели укључе у борбу за пету позицију на турниру. У борби за пласман наши млади фудбалери су савладали вршњаке из Љубљане резултатом 3:0.

Резултати – 1. дан:

Будућност (ЦГ) : Олимпија (СЛО)  1:0

Сутјеска Фоча (БиХ) : Црвена звезда (СРБ)  1:0

Бреда (ХОЛ) : Раднички Крагујевац (СРБ)  1:0

Свонси (ВЕЛ) : Жељезничар (БиХ)  1:0

Резултати – 2. дан:

Свонси (ВЕЛ) : Сутјеска Фоча (БиХ)  2:0

Бреда (ХОЛ) : Будућност (ЦГ)  1:0

Црвена звезда (СРБ) : Жељезничар (БиХ)  4:0

Олимпија (СЛО) : Раднички Крагујевац (СРБ)  1:0

Резултати – 3. дан:

–          за 7. место:

Раднички Крагујевац (СРБ) : Жељезничар (БиХ)  1:0

–          за 5. место:

Црвена звезда (СРБ) : Олимпија (СЛО)  3:0

–          за 3. место:

Будућност (ЦГ) : Сутјеска Фоча (БиХ)  1:0

–          финале:

Свонси (ВЕЛ) : Бреда (ХОЛ)  1:0

У сусрету за пету позицију млади фудбалери Црвене зезде су у дуелу са љубљанском Олимпијом наступили у следећем саставу: Манојловић, Иличић, Брајовић (Шарчевић), Бркић (Ђокић), Луковић, Јовановић, Јанковић (Гајић), Грујић, Зукановић, Живковић (Станковић), Алексић (Тошић). Стрелци у победи над Олимпијом били су Грујић у 18`, Зукановић у 26` и Иличић у 41. минуту.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

ZK-SpartakУ оквиру припрема за нову сезону, ЖФК ЛАСК Црвена звезда је одиграла пријатељски сусрет са екипом Пожаревца. Након сигурне игре, девојке у црвено-белим дресовима оствариле су победу.

Пожаревац : ЖФК ЛАСК Црвена звезда  1:2 (0:1)

(Вуковић 60`; Радосављевић 15`, Милинковић 81`)

У 15. минуту сусрета, црвено-беле су дошле до предности. Након одличног центаршута, Радосављевићева се најбоље снашла у шеснаестерцу Пожаревљанки и главом са друге стативе лопту сместила у мрежу Николићеве.

У наставку игре Пожаревљанке су кренуле знатно амбициозније. То им се исплатило у 60. минуту, када је након гужве у казненом простору Марија Вуковић била најпрецизнија и поравнала резултат. Ипак, у финишу сусрета, у 81. минуту након једне дубинске лопте Јована Милинковић је прво сналажљиво примила лопту, а затим прецизним ударцем донела победу црвено-белим девојкама

ЖФК ЛАСК Црвена звезда: Милојевић, Живановић, Дандаревић, Стојановић, Бобић, Еленков, Радосављевић, Ерац, Ђорђевић, Матић, Тешић. Играле су још: Петковић, Петричевић, Милинковић, Познановић, Мићић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

plivanje У Крагујевцу се одржава пливачко првенство Србије за пионире, а чланови Пливачког клуба Црвена звезда остварили су више него запажене резултате.

У конкуренцији дечака Матеја Марковић је оборио државни рекорд. Црвено-бели пливач је у дисциплини 200 метара прсно остварио резултат од 2:31,46, чиме је за готово једну секунду надмашио досадашњи рекорд Србије који је био власништво Александра Лазаревића. Овим резултатом Матеја Марковић је освојио и 593 ФИНА бода.

И остали Звездини пиливачи остварили су запажене резултате, а посебно треба истаћи трку у дисциплини 400 метара слободним стилом у којој су Матић (4:29,66) и Величковић (4:29,96) освојили другу, односно трећу позицију иза пливаћа бечејског Свимстара Раткова (4:26,24)

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

img_1557Након добрих резултата у претходној сезони у домаћем такмичењу, ЖКК Црвена звезда изборила је по први пут у својој историји пласман у регионалну МЖРКЛ лигу. Црвено-беле девојке ће бити у друштву 12 одабраних екипа са подручја некадашње СФР Југославије, а Србија ће имати четири представника. Поред Црвене звезде, учешће ће узети Партизан, новосадска Војводина и еклипа Радивоја Кораћа.

За разлику од претходне сезоне, извршена је промена у систему такмичења. Екипе су подељене у две групе са по шест екипа, а након двокружног бод система, уследиће четвртфинални дуели по систему А1-Б4; А2-Б3; А3-Б2 и А4-Б1. Четврт финале игра се на две победе, а победници тих дуела избориће пласман на завршни турнир који ће бити одржан 5. и 6. марта 2014. гдоине.
Састави група:

Група „А“: Партизан (Србија), Војводина (Србија), Триглав (Словенија), Гросупље (Словенија), Млади Крајишник (БиХ) и Медвешчак (Хрватска).

Група „Б“: ЖКК Црвена звезда (Србија), Радивој Кораћ (Србија), Цеље (Словенија), Челик Зеница (БиХ), Слобода Нови Град (БиХ) и Будућност (Црна Гора).

У првом колу, које је на програму 10. октобра, девојке у црвено-белим дресовима дочекују представника Босне и Херцеговине, екипу Слободе из Новог Града.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Natasa Kovacevic - ZKK Crvena zvezda
Natasa Kovacevic - ZKK Crvena zvezda
Natasa Kovacevic – ZKK Crvena zvezda

У првом сусрету полуфиналне серије плеј-офа првенства Србије, кошаркашице Црвене звезде очекивано су поражене од вечитог ривала.

Партизан : ЖКК Црвена звезда  89:63 (27:21, 21:14, 17:13, 24:15)

Пред нешто више од 400 гледалаца у Хали спортова на Новом Београду наше младе кошаркашице нису могле да се озбиљније супроставе далеко искуснијем ривалу. Црвено-беле девојке су јачи отпор пружиле једино током првог дела игре када су у финишу тог периода стигле и до -2 (21:23), али то је било све. У наставку меча домаће играчице су појачале ритам и сасвм заслужено оствариле убедљиву победу.

Најефикасније у нашим редовима биле су Наташа Ковачевић и Нина Богићевић са 17 постигнутих поена, док је у победничкој екипи најефикаснија са 16 постигнутих поена била Милица Дабовић.

ЖКК Црвена звезда: Гапић, Дијан, Никшић, Црвендакић 2, Марија Радовић 2, Марина Радовић, Станаћев 8, Вучковић 11, Папић 2, Ковачевић 17, Јовановић 4, Богићевић 17.

Други сусрет полуфинала плеј-офа на програму је у суботу 23. марта у хали „Баскетленд“.

У другом полуфиналном пару екипа Радивоја Кораћа је у Београду савладала новосадску Војводину резултатом 68:60.

juniori1Претходног викенда настављена су такмичења млађих категорија Кошаркашког клуба Црвена звезда. У дербију 20. кола ХЕБА јуниорске лиге Србије црвено-бели су поражени на домаћем терену од Мега Визуре, док су кадети нашег клуба у 18. колу АБС Електро лиге Србије убедљиво савладали екипу Флеша.

- Хеба јуниорска лига Србије:

Црвена звезда : Мега Визура  79:81 (27:20, 16:20, 10:17, 26:24)

Најефикаснији у редовима наше екипе били су Вук Јовановић са 21 поеном, Огњен Добрић је постигао 19, а Марко Гудурић 18. У гостујућој екипи истакао се Раде Загорац са 25 постигнутих поена.

Црвена звезда: Скокнић, Воркапић 2, Гудурић 18, Јовановић 21, Ракићевић, Илић 2, Ступар, Станојевић 3, Каплановић 7, Добрић 19, Пековић 4, Николић 3.

Табела: Партизан 18-2, Црвена звезда 17-3, Мега Визура 13-7, Борац Чачак, Слобода Ужице 12-8, Жито баскет 11-9, Војводина, Вршац 10-10, Здравље Лесковац 6-14, Раднички Крагујевац 5-15, Нибак Ниш 4-15, Полет Ратина 1-18.

Јуниори Црвене звезде ће у 21. колу гостовати фењерашу екипи Полет Ратине.

- АБС Електро кадетска лига Србије:

Црвена звезда : Флеш Београд  91:60 (24:13, 17:17, 36:15, 14:15)

Међу кадетима Црвене звезде праву симултанку одиграо је Војислав Стојановић са 29 постигнутих поена, док је код гостију најзапаженији био Павле Живковић са 20 поена.

Црвена звезда: Симић 10, Топаловић 7, Даскаловић 2, Петровић 2, Вуликић 2, Стојановић 29, Митровић 9, Лазаревић 11, Радишић 10, Кенић 2, Станковић, Миладиновић 7.

Табела: Црвена звезда 16-2, Земун 15-3, Мега Визура 14-4, Младост Чачак 13-4, Борац Чачак 10-7, Флеш Београд 9-9, Војводина 8-10, Шумадија Крагујевац 6-12, Актавис академија Лесковац 5-13, Вршац 6-11, Младост Зајечар 3-14, Слога Краљево 1-17.

У наредном 19. колу кадети Црвене звезде гостују у Краљеву екипи Слоге.

stoni-tenisУ оквиру 15. кола Супер лиге Србије за стонотенисере, црвено-бели су остварили убедљиву победу над гостима из Вршца.

Црвена звезда : Вршац  4:0

Резултати:

Савић : Закић  3:0 (11:2, 11:4, 11:9)

Марковић : Бритка  3:1 (11:4, 8:11, 11:6, 11:8)

Павловић : Чабрило  3:2 (13:11, 6:11, 11:5, 9:11, 11:8)

Савић : Бритка  3:0 (11:4, 11:7, 11:2)

Три кола пре краја лигашког дела такмичења стонотенисери су учврстили своју позицију у горњем делу табеле, али ће до краја такмичења водити велику борбу са екипама Пожаревца, Кикинде и Облића за позицију „два“ пред старт плеј-офа.

Табела: Банат 30, Црвена звезда 26, Пожаревац, Кикинда 25, Обилић 23, Партизан 22, СТЕНЕС 20, Спартак 17, Вршац 16, Смедерево 15.

 

0
Marko Nikolic
Marko Nikolic

У Чешком граду Усти на Лаби одржан је боксерски Гран при турнир. Српски боксери се у земљу враћају са две медаље. Сребрну медаљу освојио је у категорији 75 килограма Александар Дреновак, док је бронзу у категорији до 52 килограма освојио Милош Балтић.

На турниру је учествовао и члан Боксерског клуба Црвена звезда Марко Николић. Николић је у категорији до 81 килограма поражен већ на старту турнира од Станислава Старека из Чешке Републике на поене резултатом 22:12.