ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ОФК Београд 2:1 (1:0)

Стрелци: 1:0 Катаи 2.минут, 1.1 Дуроњић 73.минут, 2:1 Деспотовић 80.минут.

Стадион: „Маракана“

Гледалаца: 9.078

Судија: Срђан Јовановић (Београд)

Жути картони: Лазић (Црвена звезда), Аксентијевић (ОФК Београд)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Павићевић, Лазић, Јовановић, Лазић, Антић, Грујић, Ристић, Катаи (64. Босанчић), Лазовић, Гаврић (53.Деспотовић), Печник.

ОФК Београд: Чупић, Аксентијевић, Даутовић, Васиљевић, Антонов, Алемпијевић, Гајић (78.Белаковић), Палочевић (58.Јанковић), Јешић, Јовановић (65.Дуроњић), Андрић.

Фудбалери Црвене звезде савладали су ОФК Београд на „Маракани“ у сусрету 14.кола ЈСЛ. Ремијем првопласираних „комшија“, Звезда сада има 4 бода заостатка.

Ненад Лалатовић је промешао карте и услед суспензија и повреда играча, извео је тим без класичног нападача. Углавном, Нејц Печник и Ненад Гаврић су се смењивали на позицији најистуренијег, а иза неког од њих деловали Лазовић и Катаи. Богдан Планић и Никола Мијаиловић су одрађивали суспензију, Ђорђе Ракић, Дамир Кахриман, Данијел Аврамовски и Лука Јовић су повређени, а Вукан Савићевић има упалу плућа. Док је Лалатовић изоставио из тима за овај меч Александра Ковачевића. Оно што највише радује је да су стартери били Марко Грујић и Вукашин Јовановић, као и стандардна узданица Михаило Ристић. Једини дебитант је био Никола Антић, а Марко Грујић и Вукашин Јовановић су забележили први старт.

Црвена звезда је повела већ у другом минуту. Никола Антић је послао пас ка Печнику, Печник преварио противника и убацио слабије по земљи, што је испало добро, јер је након неспретне реакције дефанзиваца са Карабурме, Катаи постигао првенац и постигао први Звездин гол после мало мање од 200 минута. Свима је лакнуло у том тренутку, јер смо напокон очекивали да ћемо видети нешто од Црвене звезде што личи на фудбал. На време је отворен противник, прекинута је серија невероватних промашаја. Али, нисмо видели ништа. Видели смо да се играчи Звезде задовољавају једним голом и мисле да је тада утакмица завршена, па чак иако је тек почела. Искрено, у првом полувремену осим гола на самом почетку утакмице и неколико покушаја, нисмо ништа видели. Ништа.

Очекивали смо да видимо коначно нешто и од толико најављиваног талента Александра Катаиа после постигнутог гола, али нисмо њега видели. Није га било. Дао је гол, али је као да га је постигао на Football Manageru. Заблинкало нам је, црвено-бела боја је вибрирала, пише Катаи, али не видимо.

Успаванку је прекинуо Јешић у 17.минуту. Лепо се ослободио два играча и упутио одличан ударац, али је Рајковић још боље интервенисао. Петнаест минута касније, тек да нас подсете да се игра утакмица, видели смо нешто ново. Рајковић је истрчао испред Андрића у стилу Мануела Нојера и спасио Звезду, поново.

Звезда је покушавала нешто да уради преко Лазовића и Печника, Гаврић се свађао у трчању сам са собом, са лоптом, играчима ОФК Београда, па се тако након паса Лазовића у 34.минуту залетео у одбрану гостију. Највише је недостајао Михаило Ристић. Није било завршног паса, није било акције, није било неког потеза да мало угреје 9.000 промрзлих гледалаца. Марко Грујић је све дефанзивне задатке одрађивао коректно, па нико није ни приметио да нема Ковачевића. ОФК Београд је деловао смушено, а тек на моменте је показао да може да буде опасан.

Најбољу и једину шансу после гола Црвена звезда је имала у 45.минуту. Ристић је извео корнер, а Печник на другој стативи главом шутирао поред гола.

Ако би морали да описујемо прво полувреме, рекли би Црвена звезда је повела голом Катаиа у 2.минуту.

Друго полувреме је започео Ристић, након продора Лазовића, али је његов ударац Чупић послао у корнер. Већ у 54.минуту Гаврића је заменио Деспотовић. А у 56.минуту, после новог корнера Ристића, Марко Грујић одлично скаче, али лопта иде јако близу леве стативе Чупића. Одличан центаршут Ристића, одлични скок и ударац главом Грујића.

У 64.мунут, Босанчић је заменио невидљивог Катаиа, а у 69.минуту Јешићев ударац брани сигурни Рајковић. у 73.минуту, ОФК Београд после краће иницијативе доалзи до гола и изједначења, 1:1. Стрелац је био Борко Дуроњић, изданак Звездине школе. Добио је пас кроз средину, лопта пролази између Јовановића и Лазића, а Дуроњић завршава успешно један на један са Рајковићем. Онда смо видели 10 минута фудбала.

Црвена звезда је морала да прими гол да би кренула да игра. Ристић повукао конце, као Спајдермен, и Звезда је почела да игра. Прво је одиграо до Грујића у 74.минуту, који је слабо шутирао. Затим је упослио Деспотовића у 75.минуту, који се извукао на леву страну, али је био превише себичан и није центрирао, него искоса шутирао право у Чупића. а у 77.минуту Нејц Печник је забринуо све да ли је то онај исти Нејц Печник кога смо гледали. Михаило Ристић је послао савршен пас ка Печнику, који избегао офсајд замку, имао лопту на тацни, изашао један на један са Чупићем и промашио. Поред гола. Шта је успео да промаши Печник у три везане утакмице… нестварно.

Ипак, у 80.минуту, Печник се „искупио“ за промашај одличном асистенцијом за Деспотовића, који је заобишао истрчалог Чупића и погодио за 2:1. Није био мали број оних који су се уплашили да Деспотовић неће постићи гол, иако је празан. Оно што је урадио после гола је утицало да се истом ником не радује. Момак који има 23 године, ниједну озбиљну сезону иза себе, који је успео да изнервира и оне најравнодушније својим „потезима“, да се понаша као да Кристијано Роналдо у најмању руку и да истерује правду… нема објашњење. Деспотовић је после хроничних парадоксално смешних потеза успео да постигне гол, а није пре тога давао голове. Звездин запад је строг и праведан. Звиждао и аплаудирао многима. Једном Ненаду Милијашу, Марку Пантелићу. Не смемо оне старије да помињемо. Није на Деспотовићу да критичаре „утишава“ већ виђеним пантомимама и потезима, много пре њега, него нечим другим што нам није ни показао. Нека се запита зашто као једини нападач није започео меч, него се тренер одлучио за формацијом без класичног нападача, а онда нека седи и учи. На трибини су били и они који су се на 2 степена срмзавали и чекали Звездину победу, а који на Звездине утакмице иду више него што он има година. А били су и они много млађи које најупорнији и даље доводе да виде како игра Црвена звезда. Не знамо само шта су видели и шта је већа срамота од понуђеног.

Последњу шансу за Црвену звезду смо видели у 83.минуту. Лазовић је дриблао, стао, па упослио Ристића, који у паду шутира али је Чупић сигуран. до краја, Звезда је смирила темпо, ОФК Београд није имао снаге за нешто више. Утакмицу је затворио Антић из слободног ударца, али то је било јако далеко.

Оно што највише забрињава је равнодушност навијача после Звездине победе. То је некада било незамисливо. Данас, реалност. Да ли је људима кап која је прелила чашу понашање Деспотовића након свега што су истрпели и претрпели ове сезоне, године, година иза нас или мањак снаге и наде да ћемо и ми видети нешто што чекамо дуго… Ни дуго чекана титула, као да није дочекана. Ни избацивање из Европе није оставило одјека. Моћда је то само угушило све. Некада је гол на „Маракани“ био као бомба. Сви су знали. Данас, нема ни дима. Расуло до танчина, постапокалиптична атмосфера у клубу, лагање, муљање, беспарица, незадовољни играчи и тренери, нечији играчи, скандали, свађе, трибина… све више личи на неку од серија на ТВ Пинк. Али, и ту има реда. Код нас данас има реда само у броју трибина. То нека брине оне најодговорније. Нас брине, још како. Сви најављују болне резове, као и у самој држави, а то смо стварно и осетили. Бол и резове.

 Једина светла тачка Црвене звезде су Михаило Ристић, Марко Грујић, Вукашин Јовановић, Лука Јовић, Предраг Рајковић, Дарко Лазић. Они који су некако добили шансу, који желим ода добију шансу. И они што су је чекали са клупе Милош Стојановић, Марко Мијаиловић. Истрпите нашу децу да барем знамо шта и кога гледамо. Јер, више ником није јасно зашто морамо да гледамо појединце са веома лимитираним фудбалским знањем. Ако је фудбалско. Много је лепше видети шест изданака сопствене школе, своју децу и двојицу омладинских првака Европе.

Индивидуални учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Још једна одлична утакмица. Две интервенције у првом полувремену, којима је спасио гол. У другом полувремену сигуран, за гол није крив.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Није имао пуно посла, био је некако на пола пута. Гледао је да помогне млађим колегама и да уради свој посао.

Вукашин ЈОВАНОВИЋ – Дочекали смо и његов деби. Играо је у пару са две године старијим Лазићем, не пуно искуснијим. Имао је пар грешака, али када двојица младих играју први пут заједно није могло боље. Да је имао искуснијег колегу уз себе, био би и он сигурнији. Браво, Вуле!

Дарко ЛАЗИЋ – Боље издање него у претходне две утакмице, али исто важи као и за Јовановића. Јовановић је трећи играч са којим је Лазић ове полусезоне играо у централној линији. Може он много боље.

Никола АНТИЋ – Дебитант је био агилан, све је хтео, пуно жеље. Учествовао је у акцији код првог гола. Обзиром да није играо 13 утакмица, тек на пријатељским, за први пут оставио је бољи утисак од Стефана Ђорђевића.

Марко ГРУЈИЋ – Неки се можда неће сложити, неко хоће, али за једну утакмицу је оставио бољи утисак од Александра Ковачевића. Дефанзивно је одрадио све коректно, имао неколико правих стартова. Није пуно учествовао у нападу, али је после корнера стигао и да запрети. Када добије лопту не иде назад, него напред. Надамо се њему на пролеће. Први старт у сезони, одличан утисак. Може он више ако му се пружи шанса. Не у Колубари, него у Црвеној звезди. Браво, Грујо!

Михаило РИСТИЋ – Када је кренуо Ристић да игра, кренула је и Звезда. И то није први пут. Пас ка Печнику у 77.минуту је један какав нисмо видели од осласка капитена Милијаша. Прво полувреме слабо, није учествовао у игри. У другом полувремену је подиграо тим. Звездин X фактор.

Александар КАТАИ – Постигао је гол у другом минуту и изгубио се. У претходне две утакмице је показао труд, у суботу није ни труд ни жељу. Делује тотално назаинтересовано. Најбоље и по клуб и по њега је да озбиљно попричају на зиму или да се разилазимо. Ионако се разиграва за други клуб, па онда нека се разиграва и у другом клубу.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Слабо издање Дарка Лазовића. Трудио се капитен, али није ишло. Деловао је нервозно. Постаје очигледан проблем његове мотивације, јер му је потребан нови изазов.

Ненад ГАВРИЋ – Ненад Гаврић је свакако добар момак, али иако је дошао на препоруку Ненада Лалатовића, није то испунио. Заиграо је после дужег времена, али као да није. Можда је преано дошао у Црвену звезду.

Нејц ПЕЧНИК – Нејц Печник једино није играо на позицији штопера и није бранио у Црвеној звезди. Против ОФК Београда је био „лажна деветка“, „лутајући нападач“, као Дарко Лазовић у неким утакмицама код Роберта Просинечког. Показао је да се најприродније и најбоље сналази на крилу. Забележио је две асистенције и још један невероватан промашај. Имао је још један покушај у 45.минуту. Донекле и за њега важи као и за Дарка Лазовића. Неспорно квалитетан играч.

Ђорђе ДЕСПОТОВИЋ (од 53.минута) – После једног гола понео се као Кристијано Роналдо. Заиста је нејасан његов потез. Са 23 године неискуство није опција. Јасно је да нема квалитет за Црвену звезду. Поновићемо: Нека се запита зашто као једини нападач није започео меч, него се тренер одлучио за формацијом без класичног нападача. И зашто су навијачи срећни када није у првој постави.

Милош БОСАНЧИЋ (од 64.минута) – Није се видео од уласка Милош Босанчић. Није била лопта код њега, није било пасова, није повезао игру.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Не тражимо алиби за тренера Лалатовића. Каква год да је игра Црвене звезде и кад је нема, екипа направи једну невероватну шансу. Тешко је играти са појединим играчима лимитираног знања. Показао је да нема проблем да изостави било ког играча и стави на клупу. Дао је прилику тројици Звездине деце, на клупи су била још двојица. И то је оно што се искрено надамо да ће наставити ради. Али, Звездини навијачи хоће фудбал, хоће голове, хоће жељу. Колико пара, толико музике.

Нисмо одустали од вас. А после три месеца… ваљда не по старом. У последњем колу јесење полусезоне Црвена звезда гостује Младости у Лучанима.

Стадион: Маракана

Гледалаца: 14.000
Судија: Мајо Вујовић
Жути картони: Босанчић, Павићевић (Црвена звезда) – Брежанчић, Матић (Чукарички)
Црвени картон: Брежанчић 27.минут

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Павићевић, Планић, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић (од 72.Ристић), Босанчић, Катаи (од 46.Деспотовић), Печник (од 72. Јовић), Лазовић, Ракић.

Чукарички: Стевановић, Стојковић, Пјасентин, Укох, Брежанчић, Тодоровић (од 38.Јанковић), Реган, Бојић (од 81.Остојић), Матић, Срнић, Стоиљковић (од 60.Павловић).

Фудбалери Црвене звезде ремизирали су против Чукаричког на Маракани у 12.колу ЈСЛ. У утакмици без голова и доста узбуђења Црвена звезда је изгубила нова два бода и сада је на минус четири бода од првог места.

Ненад Лалатовић је на терен послао исти тим који је савладао Рад. Да је Ристић био на терену уместо Катаиа, најбоље што Црвена звезда има у овом тренутку.

И добро су започели меч црвено-бели. Чукарички се ослањао на брзоногог Срнића, који је имао потпору у одличном Регану и Матићу. У 4.минуту је Срнић опробао шут, али Рајковић сигуран. Наредних 15 минута у потпуности припада Црвеној звезди, а могло је и да одлучи коме ће припасти бодови. Нејц Печник је био најбољи појединац Црвене звезде на овом мечу, али много тога је утицало да не доносе победу. У 7.минуту, Босанчић за Павићевића, Павићевић одлично проналази Печника, чији покушај главом иде преко гола Стевановића. У 14.минуту, после краће гужве лопта долази до Лазовића, одличан центаршут, Печник је надвисио Стојковића у скоку, а Укох је са саме гол линије избацио лопту и спречио већ виђен погодак. Укох је одлично испратио акцију. Када један дефанзивац изађе на противника, други покрива простор и прати лопту. Печник заиста није имао среће, као ни Црвена звезда. Доминацију Црвене звезде прекинули су Реган и Срнић. Индиспонирана одбрана Црвене звезде је немо пратила пас Регана кроз средину и чекала један на другог, ко ће први да изађе на пас. Када није нико изашао, лопта је пронашла Срнића, који је отишао мало удесно и шутирао, Рајковић опет сигуран и брани покушај Звездиног детета. Следе два минута која су могла бити пресудна. У 25.минуту, Брежанчић прави први фаул над Лазовићем са леђа и добија жути картон. Босанчић одлично изводи прекид, направљен је блок за Печника, који погађа пречку! Већ два минута касније, Брежанчић фаулира Лазовића, добија црвени картон, а Звезда стаје. Реган је прешао на позицију левог бека до 38.минута и прве измене, а Црвена звезда није створила ништа вредно помена. Практично се тада Чукарички изједначио са Звездом по броју играча, јер Катаи је играч мање.

Добро прво полувреме, три одличне шансе за Печника. После црвеног картона када се очекивало да Црвена звезда направи опсаду пред голом Чукаричког, десило се супротно.

На полувремену, невидљивог Катаиа је заменио невидљиви Деспотовић. Лалатовић из 4-2-3-1 прелази у 4-4-2. Али, није помогло, јер је уласком Деспотовића Црвена звезда опет имала 10 играча, а Чукарички се боље снашао у тој ситуацији.

Печник је и у другом полувремену био најагилнији. Прошао је неколико пута, пробио, али је изостао завршни пас. Прва озбиљнија ситуација десила се у 55.минуту. Лазовић је ломио Стојковића, сломио, шутирао али право у Стевановића. Стојковић је избио лопту, а Планић и Лазић без икакаве потребе, панично, умало направили катастрофу. Сам је био Стоиљковић на половини Црвене звезде и вршио притисак на централни тандем. Прво је Планић погрешио, одмах затим и Лазић, а Планић је преслабо хтео да врати лопту до Рајковића, који је истрчао испред Стоиљковића, избио лопту, али у судару умало се и повредио. Срећом, стегао је зубе, наставио утакмицу, а ми са нестрпљењем очекујемо вести са прегледа.

Деспотовић је у наставку довео публику до лудила својим несхватљивим потезима. Свађао се са гравитацијом, лоптом, ногама, самим собом. Ипак, у 66.минуту је успео да упосли Ракића, који реагује идентично као против Доњег Срема и шутира право у Стевановића. У 68.минуту, после прекида, Павићевић проналази Планића, али и његов покушај иде право у Стевановића. У 72.минуту, Лалатовић убацује Ристића и Јовића и креће на све или ништа. Одмах је Ристић извео прекид, али Планићев покушај иде поред Јовића и поред гола. У 79.минуту контранапад Чукаричког који је могао да буде кобан. Реган до Матић, Матић правовремено до Срнића, Рајковић главом интервенише. Већ у наредном нападу, најбоља прилика на утакмици. Босанчић је одиграо до Деспотовића који одлаже до Ракића, Ракић је предриблао једног играча гостију, затим заобилази голмана, и промашује празан гол. Имао је Ракић и самог Јовића на другој стативи, али није га ни видео. До краја меча, није било прилика и опасности.

После искључења Брежанчића, Чукарички је направио гужву на средини и чекао грешку за контранапад преко Срнића. Реган је био играч утакмице, и управо је он био творац сваке опасности гостију. Црвена звезда се изгубила у страху јер је време одмицало, а после промашаја гол је био све краћи. Остаје питање, зашто је Деспотовић дошао у Црвену звезду.

Лалатовић је урадио све што је могао и једина критика иде због Катаиа у стартној постави и због замене Печника. Покушао је прво са два нападача, иако је Деспотовић одмагао, па последњих 20 минута и са три, али без успеха. Четири стопостотне шансе, 10 шутева у оквир гола… Печник није имао среће, а Ракић је могао и морао боље да реагује у две ситуације. Лалатовић са клупе није могао да постигне гол.

Све што је Чукарички урадио је ишло преко Регана и Срнића. Срнић је далеко бржи од свих Звездиних дефанзиваца, па је можда прилику могао да добије Никола Антић на левој страни. Реган је био играч утакмице и са ове тачке гледишта остаје жал што Деспотовић и он нису заменили стране. Одиграо је на позицији левог бека после искључења Брежанчића, одличан је био на средини. У другом полувремену гости су згуснули средину и покушавали да искористе простор преко контранапада и Срнића, што им је успело у 79.минуту и што показује осам офсајд позиција. Истина је да је црвени картон променио ток утакмице, али нико није крив фудбалерима Црвене звезде до њих самих што то нису искористили. Прескакањем средине и дугим лоптама када је у нападу Деспотовић, а штопери гостију далеко јачи, паметнији и доминантнији је нелогично. Измена Јовић уместо Деспотовића и останак Печника би била опаснија. Одбрана је у овом мечу тотално подбацила, али оно што највише брине је реализација и колико је шанси потребно да би Црвена звезда у Јелен Суперлиги постигла гол. 15 голова у 12 мечева није за забринутост, него за посматрање.

Индивидуални учинак:

Предраг РАЈКОВИЋ – Још једном је спасио Црвену звезду. Умало се због кардиналних грешака Планића и Лазића није повредио. Констатно је најсветлија тачка Црвене звезде.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Добар меч за Павићевића. Наместио је прилике за Печника и Планића, умало није постигао гол у 30.минуту, када је погодио стативу, али је био у сумњивом офсајду. И дефанзивно и офанзивно одрадио свој посао.

Богдан ПЛАНИЋ – Направио је кардиналну грешку која је могла да има дупле последице. Срећом, није. Имао је једну прилику у 68.минуту. Био је индиспониран, заједно са Лазићем.

Дарко ЛАЗИЋ – Најлошији меч Лазића ове јесени. Није био сигуран, правио је грешке у тандему са Планићем. Закрпио је сва Мијаиловићева излетања, која су му можда и одмогла да буде бољи.

Никола МИЈАИЛОВИЋ – Још један лош меч. Евидентно је да када нема Печника да му чува леђа током његових испада и излета и нападу, противник кажњава дубину и простор који оставља иза себе. Лазић је овог пута успео да закрпи грешке нервозног капитена, који је био као шериф на терену, али да није било Рајковића, Срнић би поново био кобан. Нема снаге за цео меч, а уместо да игра рационално и чува снагу, он је губи у нападу и ствара противницима ситуације, што изазива и љутњу код Лалатовића током меча.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Није био толико запажен због самих дешавања на терену. Замењен је у 72.минуту због тактике, што се и осетило седам минута касније, јер није било никог на средини терена приликом контре гостију.

Милош БОСАНЧИЋ – Заслужио је прелазну оцену, иако није блистао. Да су његови саиграчи били као у првих пола сата на Врачару, био би и он бољи. Имао је неколико добрих пасова, добро је сарађивао са Печником, покушавао је, учествовао је код свих акција, али није могао сам.

Александар КАТАИ – Иако је био у стартној постави, нисмо сигурни да ли је и био на терену. Због њега Лалатовић прави грешку.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Одлично прво полувреме, лоше друго. Неки медији кажу да га је Стојковић затворио, са чим се не слажемо. Пробијао је, натерао Брежанчића да направи црвени картон, мало престрого. У другом полувремену један продор и ударац, премало. И он је растерећенији када је Печник на позицији другог крила.

Нејц ПЕЧНИК – Да је постигао гол, дефинитивно најбољи играч утакмице, уз Регана из Чукаричког. Три гол прилике, али заиста није имао среће. Не би се сложили да је он кривац. Честе промене позиција су имале утицаја на њега, као и то да није прошао припреме. Имао је и у другом полувремену пре измене продоре, али је изостао завршни пас. Није требало он да напусти игру. Подсетио је на прошлу сезону.

Ђорђе РАКИЋ – Ушао је у серију од седам мечева без голова и невероватне промашаје. Морао је и могао боље да реагује и у 68. и у 80.минуту. Стално је у шанси, али што пре је потребан гол. Превише неискоришћених прилика, које су морале да буду реализоване.

Ђорђе ДЕСПОТОВИЋ (од 46.минута) – Ако је услов да се игра у Црвеној звезди да се обуче мајица Делија или Црвене звезде, онда има 4 милиона навијача који би били неупоредиво кориснији од Деспотовића. Не зна где се налази на терену, пријем је исти као од мартинелу. Изгубљен у простору и времену. Увек је два метра иза играча када треба да иде на скок. Свађао се и са гравитацијом. Ретко који играч је успео овако да изнервира навијаче, притом на Западу. Много већи промашаји од Ракићевих је његов долазак. „Играч“ мање. Једини плус је што је успео да два пута упосли Ракића.

Лука ЈОВИЋ (од 72.минута) – Чим је ушао, био је у прилици. Имао је дуел са Матићем, када су се сударили главама. Није имао неки висок утисак.

Михаило РИСТИЋ (од 72.минута) – Најбољи појединац тима у протеклим мечевима је други пут узастопно на клупи. Извео је прекид одмах по уласку, али није имао неки већи утисак за 20 минута.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Неправедно је један део јавности њега већ унапред окривио. Као тренер за сваки неуспех је он највише крив, али ни Карло Анћелоти са појединима не би имао већи успех. Његова кривица је што Катаи одузима место Ристићу, као и измена Печника, који је био најбољи играч на мечу. Лазовић је био зрелији за излазак. Покушао је и са два нападача, затим и са три. Остало је он да уђе и постигне гол за победу.

Следи последња репрезентативна пауза и пријатељски меч против Удинезеа. У преостала три меча полусезоне више не знамо шта да очекујемо. Надамо се не Катаиу и Деспотовићу у саставу.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Доњи Срем 1:0 (1:0)

Стрелци: Печник у 34.минуту из пенала

Стадион: „Маракана“

Гледалаца: 6.830

Судија: Ненад Ђокић (Ужице)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Печник, Павићевић, С.Ђорђевић, Босанчић (66.Аврамовски), Ристић, Катаи (83. Јовић), Лазовић, Ракић, Деспотовић (46.Грујић).

Доњи Срем: Белић, Лакићевић, Пуношевац, Прљевић, Лакић Пешић, Абубакари (81.Шарац), Букорац (51.Грујичић), Крунић, Станисављевић, Зец (67.Бељић), Спалевић.

Фудбалери Црвене звезде савладали су Доњи Срем у утакмици 10.кола Јелен Суперлиге. И поред прелошег издања, победа је јако битна због пораза „Вечитог ривала“ у Јагодини.

Утакмица је каснила 23 минута због нестанка струје, проузроковано кваром на оближњој трафостаници. Ненад Лалатовић је променио тактику за овај дуел, па је почео са два нападача у формацији 4-4-2. Пре свега због изостанка Александра Ковачевића (умор) и Николе Мијаиловића (картони). Међутим, колико је лоша игра Црвене звезде била говори да је већ на полувремену вратио формацију 4-3-3, уласком Грујића уместо невидљивог Деспотовића. Доњи Срем је дебитовао са новим тренером, Загорчићем.

Можда и већи проблем од саме игре и невидљивих појединаца као што су Катаи и Деспотовић је мотивација. Играчи Црвене звезде осим најмлађих појединаца имају озбиљан проблем са условно речено мањим клубовима. Једину прелазну оцену је заслужио Михаило Ристић, уз голмана Предрага Рајковића. Никакав алиби не сме бити да су недостајала три стандардна играча. Онда остали губе сврху.

Нема пуно занимљивог материјала са овог меча, осим питања ста би било да су играчи заменили дресове. У 6.минуту Лазовићев продор и центаршут ка Ракићу је изблокиран а Доњи Срем аутоматски кренуо у контранапад, који је повукао Букорац, али је његов ударац завршио поред гола Рајковића. Већ у следећем нападу, Букорац је започео нови напад гостију, а ударац Станисављевића брани Рајковић. Црвена звезда је покушавала преко Ристића, Босанчића и Лазовића да уради нешто више, али безуспешно. Углавном се сводило на прекиде, па је након корнера Ристића у 24.минуту, Ракић покушао главом, али његов покушај је завршио поред стативе. Затим је Босанчић покушао, прво у 27.минуту да изнуди једанаестерац, а затим у 30.минуту када је његов волеј отишао далеко изнад гола. Ристић је имао одличне пасове, којима је тражио Лазовића. Један такав је успео у 33.минуту, што је било довољно за три бода, испоставиће се. Ристић је упослио Лазовића, који је лепо прошао по десној страни, пронашао Ракића, а нападач црвено-белих мало оклевао, намештао, финтирао и када је шутирао лопта је погодила капитена Доњег Срема Прљевића приликом уклизавања. Оправдано досуђену најстрожу казну је реализовао Нејц Печник за 1:0 и прекид Звездине серије од две утакмице без победе. До краја полувремена, три везана детаља. У 44.минуту Босанчић је повео контру, али се одлучио за ударац са неких 20 метара, али се голман Белић истакао парадом. Добар покушај Босанчића. Ристић је извео нови корнер, а Ракићев ударац главом са гол линије избија Пуношевац. Одмах је Доњи Срем кренуо у напад, Спалевић постигао гол, али он је поништен због офсајда. То је био и последњи детаљ првог полувремена.

Јако лоше издање Црвене звезде. Све је стало у два напада, а Доњи Срем је могао врло могао да помрси рачуне. Александар Катаи и Ђорђе Деспотовић нису било на терену, па је Црвена звезда била бројчано слабија. Одмах на полувремену Марко Грујић је заменио Ђорђа Деспотовића.

Друго полувреме за малу нијансу активније, гледајући по шансама. Ристић је покушао у 56.минуту, али је био непрецизан. Затим, контранапад Доњег Срема, Крунић за Спалевића који упошљава Станисављевића, али Рајковић је успео да заустави покушај гостију. Несхватљиво је да су и Павићевић и Лазић изашли на играча и оставили празан простор иза себе. Све остало вредно пажње десило се у последњих 10 минута, што је можда био и најбољи период домаћина. Најбољу прилику Црвена звезда је имала у 80.минуту. Катаи је упослио Лазовића, који је савршено пронашао Ракића, али Ракић са пет метара шутира право у Белића и пружа му прилику да се истакне. Затим, одлична комбинација Јовића и Ристића, Ристић је повукао и добро шутирао, али Немања Белић поново одлично реагује и брани Ристићев покушај. Последњу шансу за Црвену звезду имао је Марко Грујић након соло продора. Скоро са половине терена Грујић је кренуо продор, нанизао три играча, али слабо шутирао, па је његов покушај завршио поред десне стативе. Следи, пет минута страха. Били смо сведоци дежа вуа. Црвена звезда као да се уплашила победе, а Доњи Срем осетио страх који се увукао међу црвено-беле и напао. Три минута опсаде гостију кулминирало је грешком Стефана Ђорђевића приликом лошег испуцавања, које је могло и лоше да се заврши да је комбинација Крунића и Спалевића имала позитиван епилог. На самом крају, Бељић се спетљао па је Рајковић успео да интервенише и сачува победу.

Осим последњих десет минута, ништа не би имали да додамо о игри Црвене звезде. На крају, непотребан страх од победе и изостанак победничког менталитета могао је скупо да кошта.

Оно што боде очи навијачима Црвене звезде, али и тренеру Ненаду Лалатовићу је одсуство било какве жеље и борбе, али и малокрвност играча. Част појединцима, али причамо о групи. Непојмљиво је да су појединци као група туриста, а не професионални фудбалери. Иако тако звање могу да заслуже само у Србији. Уколико не желе да зарађују од фудбала или да играју ову дивну игру, слободни су. Срећом, један потез Ристића или Грујића враћа веру. Пад после првог полувремена „Вечитог дербија“ се наставио.

Индивидуалан учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Све што је могао и имао да уради, савршено је урадио. У 93.минуту је прибрано реаговао и сачувао три бода. За Рајковића не треба да бринемо, Звезда полако добија још једног врхунског голмана. Надамо се за дуго времена.

Нејц ПЕЧНИК – Добра партија Печника, и баш на оваквим утакмицама се види колико је он потребан на својој позицији. Грех је Печника ставити на позицију бека, али он беспоговорно испуњава све захтеве. Коначно је и постигао гол, што је јако битно. Звездин приоритет је и да Печник што пре ухвати прошлосезонски залет и заигра на својој позицији.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Звездин командант је имао једну грешку у 65.минуту, али индивидуално је имао добар меч. Због колективно лошег издања тима и неколико прилика Доњег Срема, утисак је другачији.

Дарко ЛАЗИЋ – Други чинилац централног тандема поновио је добар меч. Заједно са Павићевићем је имао грешку у 65.минуту, али је пружио добро издање.

Стефан ЂОРЂЕВИЋ – Дебитант на позицији левог бека је морао боље. Имао је неколико продора, али панична грешка приликом лошег испуцавања могла је скупо да кошта. Није био у питању неки велики меч, играо је на пријатељским утакмицама, у клубу је од самог почетка, тако да не би могли да припишемо издање треми или уклапању. Можда му већи број утакмица помогне, али што се њега лично тиче борио се и покушавао.

Милош БОСАНЧИЋ – Још једном је Босанчић покушао да води и буде лидер. Код њега су најмање спорни знање и жеља, највише физичка спрема. Брзо се умара и у фазама када је потребан, има га мање. Да су против Доњег Срема колективно као тим сви имали 30% жеље као Босанчић и Ристић, не би било проблема. Један од оних на које се ослањамо за пролеће када поправи спрему, ако на зиму све буде у реду.

Михаило РИСТИЋ – Играч утакмице. И у пребледом издању које мора што пре да се архивира, имамо нешто што радује. Гледати Михаила са каквом лакоћом игра, упошљава саиграче заиста даје снагу да верујемо у боље. На свом првом „Вечитом дербију“ је био најбољи појединац, против Доњег Срема поновио обећавајућу партију и штета је што није крунисао голом у 88.минуту. Има огроман потенцијал, Звездин Весли Снајдер.

Александар КАТАИ – Није постојао, до 80.минута и када је замењен пар минута после тога. Тада смо сазнали да се налази на терену. Да је био залутали туриста са ранцем на леђима, више би пружио. Ако је разумљиво зашто је добио шансу, невероватно је какво је његово понашање на терену. Свака прича о било каквом таленту је пресмешна када видите да већу жељу од њега има било који посетилац на Маракани. Озбиљно мора да се доведе у ред, среди главу и реши се 6-7кг вишка. Постаје несносно гледати га, пре свега због његовог односа.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Уз Ристића и Босанчића, све је ишло преко њега. Поновићемо да се од њега много, много очекује, да буде и мотор и да вуче тим. Боље издање него на дербију, али мора још боље, јер може. Зато су сви и критични према њему.

Ђорђе РАКИЋ – Од њега се очекују голови, њих у суботу није било. Константно се налази у шанси, против Доњег Срема је могао и морао да погоди у 80.минуту. Голови су преко потребни, а он је постигао трећину свих Звездиних голова до сада.

Ђорђе ДЕСПОТОВИЋ – Заиста ништа није урадио што би могли да поменемо. Није постојао. Осим што је извео почетни ударац. Грешка је што је био стартер.

Марко ГРУЈИЋ (од 46.минута) – Репризом „московског слалома“ из 90.минута је показао део репертоара. Очекивали смо много више, у шта не сумњамо. Силом прилика се уклопио у сивило колектива. Оно чему се надамо је већа минутажа за њега.

Даниел АВРАМОВСКИ (од 66.минута) – Још увек недоречен. Сви и даље чекамо потез, партију потврде. Делује уплашено када улази у игру. За неког ко располаже његовим талентом, 30.минута би требало да буде довољно да наговести оно што сви жељно ишчекују.

Лука ЈОВИЋ (од 83.минута) – Морао је да буде стартер. Ипак, за 10 минута и на крилној позицији показао је више од Катаиа и Деспотовића заједно. Једним потезом.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Уколико је решио да игра са два нападача, Лука Јовић је природан избор уз Ракића. Пре свега, после дешавања на дербију, Јовић је морао да осети још једном утакмицу од првог минута. Сецкање, промене и нестабилна минутажа никоме не доноси ништа добро. У супротном, добили смо невидљиве играче. Разумљиво је његово разочарање, чим је увидео проблем променио је тактику. Ни то што нису играла три стандардна играча није алиби. Највећи изазов за њега је да озбиљно пољуљан тим смири и на безбедан начин поведе ка крају полусезоне. А онда се надамо да ће стварно видети ко је за дрес Црвене звезде, а ко није. Као и што се надамо већој минутажи за Јовића, Грујића и Вукашина Јовановића. Можда и да размисли и о Немањи Ивановићу и Рангелову. Њихове године могу да буду предност.

Пет кола до полусезоне, једна пауза. Како је изгледало у суботу, плашимо се да гледамо даље. Остаје двомеч против Рада да се побољша утисак, пробуде „успаване лепотице“ и сачува салдо за пролећни део. Фудбалерима Црвене звезде треба пуштати утакмице ватерполиста Црвене звезде.