Стадион: „Чика Дача“

Гледалаца: 3.500

Судија: Данило Грујић

Жути картони: Трифуновић, Арсић, Росић, Миловановић (Раднички) – Ковачевић (Црвена звезда)

Црвени картон: Планић 51.минут

Раднички – Трифуновић, Терзић, Бонсу, Росић, Јашић, Ковачевић, Арсић, Тиодоровић (75.Миљуш), Бубања, Видовић (67.Вушљанин), Миловановић (92. Јанковић).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Рајковић, Павићевић, Планић, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић (46.Катаи), Ристић, Босанчић (79.Јовић), Печник, Лазовић (86.Деспотовић), Ракић.

Фудбалери Црвене звезде ремизирали су у Крагујевцу против Радничког и одиграли други меч без голова узастопно. Ремијем су остали иза ривала 6 бодова заостатка.

Ненад Лалатовић је извео најбоље што Звезда има, али невероватна особина црвено-белих да промаше немогуће је засенила и најблаже речено срамну одлуку добро познатог Данила Грујића и његовог помоћника. Народски речено, „одлука за затвор“. Црвено-бели су започели у формацији 4-2-3-1, а завршили са 3-1-5, ако је и било формације у последњим минутима.

Сам почетак утакмице је имао увертиру. Дарко Лазовић је постао нови капитен уместо Николе Мијаиловића. Утакмица је почела минутом ћутања чиме је одата почаст Марку Ивковићу, трагично настрадалом навијачу Црвене звезде у Инстанбулу. Искрено саучешће породици и пријатељима. Слава му.

Домаћини су боље отворили меч, иако су наступили без два најбоља играча Марка Перовића (суспензија) и Вука Сотировића. У 3.минуту, Планић се оклизнуо, Павићевић морао да прави прекршај, а након прекида Видовића, Никола Ковачевић се после одбијене лопте Печника нашао у шанси на 5 метара од гола али је шутирао непрецизно, прејако преко гола. Црвена звезда ништа није успевала, јер је фалио завршни пас, а дефинитивно најагилнији и најбољи играч Црвене звезде не само у том периоду, него и на целом мечу и на полусезони, био је Михаило Ристић. Показао је велико срце и вукао посрнуле саиграче. До 17.минута, Звезда без прилике, један продор Печника, покушај Ковачевића, 5 фаулова и 4 корнера. Управо, после четвртог корнера Лазовић проналази Лазића, а иако је Звездин штопер није најбоље захватио главом, Терзић избацује лопту са гол линије и Звезда има пети корнер. Јалова игра, која се сводила на то да је боље да противник има лопту, јер ако дође до другог они не знају шта ће са њом. То је прекинуо Видовић у 26.минуту, добрим ударцем после продора, који завршава тик поред Рајковићевог гола. Узвратила је Звезда преко Мијаиловићеве „бициклице, одличан центаршут за Босанчића, али јако лоше је захватио лопту главом, па је прошла опасност. Раднички је већ тад почињао да се брани, кукао на сваку могућу назовимо „сумњиву ситуацију“. Из првог полувремена издвајамо још три детаља. Први у 34.минуту када је Ристић слаломом излудео домаће играче, одиграо пас на леву страну и акција је стала. У наставку је Никола Ковачевић покушао, Рајковић сигуран. Затим, покушај Планића главом после корнера и најбољу прилику за Звезду, можда и на мечу. 44.минут, одлична акција везног троугла, Ковачевић-Босанчић-Ристић, Ристић сјајно одиграва за Ракића, а Ракић је све урадио осим најбитније ствари, погодио је пречку. Феноменалан пас Ристића иза два дефанзивца, убацио се Ракић, изашао испред голмана Трифуновића, лепо „поткопао“ лопту, лобовао голмана, али је погодио пречку.

Преслабо издање у првом полувремену, из које је захваљујући Ристићу Звезда имала зицер. Лазић и Планић су покушали после прекида. Црвена звезда је имала 10 корнера и 15 фаулова на целој утакмици, од тога 6 корнера и 8 фаулова у првом делу.

На полувремену је Катаи заменио Ковачевића, Звезда кренула у тотални напад.

Већ од самог старта другог полувремена Црвена звезда је почела да ствара и промашује прилике. Добар фудбал и узбудљиво друго полувреме, али захваљујући Звезди и одлуци судијског тандема. Серија невероватних промашаја следи.

У 46.минуту, Босанћић је упослио Печника, који добро шутира али се Трифуновић први пут истакао. Био је добро постављен и сигуран. У наредном минуту, Босанчића на самој ивици казненог простора зауставља Росић, а Катаијев покушај из слободног ударца је отишао далеко од гола.

51.минут, Планић добија црвени картон, али шта је претходило тој одлуци је заиста невероватно. Миловановић је био у очигледном дебелом офсајду, минимум метар иза Планића, а помоћни судија Срђан Милутиновић који је био у истој позицији, у корак са Миловановићем није реаговао. Судије греше, грешке су саставни део спорта, фудбала пре свега, али ово што је Милутиновић урадио не можемо да карактеришемо као случајно. Када судија који је у корак са тако очигледним догађајем пусти даљи развој акције, а Планић је последњи играч одбране, јасно је да директно утиче акцију, обзиром да је Миловановић који је метар иза Планића најближи голу. Није спорно да ли је Планић направио фаул, да није можда би Раднички повео а онда би могли да очекујемо да би судије допустиле и брану са Ђердапа испред гола Радничког. Нестварна „грешка“, за коју нажалост не можемо да не мислимо да није намерна, јер нимало и никако није спорна и јер је управо Срђан Милутиновић инсистирао код Грујића да Планић буде искључен. Нестварније од Звездиних промашаја. И ништа нама не вреди када се актери, судије казне. Признавање грешке.

Без опасности по гол Рајковића после прекида, али су домаћини тражили и једанаестерац, што би чак и за тандем Грујић-Милутиновић било превише.

Није стала Црвена звезда, али је и нестварно шта је успела да промаши. Мијаиловић се повукао са Павићевићем у централни део одбране. У 58.минуту, Нејц Печник је промашио три бода. Лазовић је после акције одлично пронашао Печника на другој стативи, а Печник неометан, шутирао главом и погодио спољни део мреже празног гола. Наредних десет минута су били најбољи и најузбудљивији, а Звезда промашивала. У 60.минуту Ракић је померио границу немогућег, када је са 5 метара промашио цео гол, али је други линијски судија сигнализирао непостојећи офсајд. У 65.минуту, Мијаиловић центрира а Босанчић главом са десет метара погађа Трифуновића, који је био опет добро постављен. 66.минут, одличан ударац Печника, Трифуновић вади лопту из гола сјајном парадом. Да црвено-бели тениском лоптицом не би погодили гол од 7м, показује 68.минут, када је Босанчић одложио за Катаија, који је шутирао јако са 18 метара по земљи, али је Трифуновића спасила пречка, после одбране ногом. Црвено-бели су се добро кретали, па су брзо и долазили до шанси.

Казна и последица Милутиновићевог недела могла је да се деси у 69.минуту. Лазић је погрешио у дуелу са Миловановићем, можда и под фаулом, Арсић упослио Вушљанина, а Рајковић спасио Црвену звезду. У наставку је стигао Павићевић и на 2 метра од линије избацио лопту. Вушљанин је у игру ушао 2 минута пре шансе. Феноменални Предраг Рајковић се бацио под ноге Вушљанину.

у 73.минуту је Црвена звезда оштећена за једанаестерац, а у 78.минуту после контранапада, Миловановић је оштро и прецизно шутирао искоса са десне стране, али Рајковић парадом брани још једном. У 79.минуту Јовић је заменио Босанчића, а у 80.минуту Миљуш је лоше реаговао испред Мијаиловића. До краја меча, домаћи су се одлучили за излежавање, ваљање, а Звезда имала два детаља. Оба је пројектовао Михаило Ристић. Најпре је Деспотовић ушао уместо Лазовића, Црвена звезда заиграла са три нападача и два офанзивна играча, Ристић је сам држао средину испред Павићевића, Мијаиловића и Лазића. У 87.минуту, Ристић је проиграо Јовића, али му је лопта ишла иза леђа, а у 94.минуту Ристић је дао пас у простор Деспотовићу, кога је Бонсу изблокирао, након лошег пријема Деспотовића. После десетог корнера, био је крај утакмице.

И поред нестварне грешке Милутиновића и Грујића, Црвена звезда не може алиби да тражи у њој, јер је промашила 6 прилика, три милионстотне за гол! Уметност. Заиста је уметност промашити овакве шансе. Црвена звезда је у протекла два меча промашила 10 гол прилика. Математика је јасна. Голови=бодови, бодови=титула. Јасно је и да ових минус шест на табели су производ ових промашаја.

После лошег првог полувремена, чак и у таквој игри једна гол шанса, друго полувреме много, много боље. Црвена звезда је играла боље после искључења Планића, а Лалатовић је све покушао да дође до три бода, па је и са играчем мање играо са 5 играча у нападу. Шансе Радничког су плод такве игре, и последица судијске грешке. Када имате три играча позади на широком простору, од којих су двојица више на половини терена, тоталну доминацију у игри и јурите резултат а не искористите гол шансе и промашујете са 5 метара, чак и тотално дефанзивно оријентисани Раднички ће покушати да искористити тај простор, иако се молио да покушаји Печника, Ракића, Катаија и Босанчића не пређу гол линију. Раднички је сачекао пад у Звездиној игри и имао својих пет минута, када је са четири играча у завршници могао да буде кобан, а осим дефицита на терену, Планић је најбржи играч у задњој линији.

Изабраници Ненада Лалатовића су од почетка другог полувремена били много бржи и боље су се кретали, нису били статични, па су и лако долазили до прилика. Раднички је успео да издржи тај пресинг и опсаду 25.минута, а онда контранападом пресекао Звезду. Од 69.минута, Звезда је имала лопту, али је стала, није било изгледних прилика. Попустила је концентрација и дошло је до пада услед невероватних промашаја, а ни улазак додатна два нападача није раздрмао тим, иако је Ристић био расположен.

rakic_kg

Индивидуални учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Епитети којим би могли да опишемо таленат и квалитете Рајковића понестају. Поново је спасио Звезду, коју су могли папрено да коштају промашаји. У два пресудна наврата је феноменално реаговао. Остаје му једино да он покуша да постигне и гол. Надамо се да ће нови селектор Србије погледати одбране Рајковића и видети ко је голман број 1.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Покрио је Планића на самом старту меча, када је направио фаул после којег је домаћин имао прву прилику. Иако је закаснио у 69.минуту да покрије Лазића и простор, успео је да стигне на време и спаси гол. На њему се заснива сигурност целе одбране, а он свој посао ради добро.

Богдан ПЛАНИЋ – Имао је једну грешку на почетку, када се оклизнуо, а стартом када је добио црвени картон је спасио и гол, вероватно. Да није било Милутиновића, не би ни добио црвени картон. Имао је и један покушај главом, што постаје стандардно. Све у свему, за 51.минут добро је одрадио посао.

Дарко ЛАЗИЋ – Морамо да будемо искрени и да констатујемо да Лазић игра други део полусезоне лошије. Много му фали Саво Павићевић, који му је ишао у корекцију, покривао простор, удвајао, уливао сигурност. Појавио се и проблем код њега у скок игри. И против Чукаричког и против Радничког је погрешио у скоку. Не иде довољно јако и сигурно у скоку. И то је последица када иза њега није Павићевић. Имао је добру прилику у 17.минуту. Није одиграо лоше, али навикао нас је на боља издања.

Никола МИЈАИЛОВИЋ – Да ли му је трака била проблем, притисак о чему смо у претходним анализама писали, или нешто друго, ово је најбоље издање Мијаиловића до сада, а није био на највишем нивоу. Одлично је два пута упослио Босанчића, није испадао. Погодио је Лалатовић са променом капитена.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Жути картон и један покушај са велике удаљености. Изашао је на полувремену. Није имао ни лош ни добар учинак.

Михаило РИСТИЋ – Најбољи играч Звезде на утакмици, поново. Радује чињеница да иако има 19 година то није излизан алиби, већ пружа константно добре партије и има срце. Звезда је доста изгубила у овој полусезони, али је добила Ристића. Плесао је на терену, био сигуран, у 34.минуту слудео противнике. Наместио Ракићу шансу утакмице, учествовао у акцијама. Држао је сам целу средину терена. Поновићемо и да игром и изгледом подсећа на холандску звезду, Веслија Снајдера. Ако овако настави, биће много бољи. Пример. Памет у главу, управо.

Милош БОСАНЧИЋ – Имао је феноменалну прилику, још једну полуприлику у првом делу, обе главом. Учествовао је код акција, покушавао, без успеха. Може боље.

Нејц ПЕЧНИК – У два кола је могао да надокнади целу полусезону. Игра главом му је слабија страна, али ни срећа га није служила. Пробудио се, надамо се да ће наставити са добрим партијама. У два последња дуела је фалио гол.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Нови капитен није постигао гол, али је „спаковао“ шансе Печнику, Ракићу и Лазићу. Играо је добро, али се од њега се увек највише очекује.

Ђорђе РАКИЋ – Морамо да поставимо питање: шта је потребно да Ђорђе Ракић постигне гол? Ракић је константно у шанси, али поента тога је гол, који он не постиже. Велики број врхунских гол прилика није искористио. Све уради фудбалски, осим крајњег резултата. Од Новог Пазара и 20.септембра, пуних два месеца није постигао гол. Да је искористио 50% прилика, до сада би постигао 10 голова.

Александар КАТАИ (од 46.минута) – Најбоља утакмица Катаија од доласка у клуб. Имао је прилику, погодио пречку, и трудио се. Изгледа да су критике допрле до њега, али да не прејудицирамо. Дао нам је неки знак, барем.

Лука ЈОВИЋ (од 79.минута) – У 87.минуту му је пас Ристића завршио иза леђа. Ушао је у игру у тренутку када је Звезда пала у игри, па нисмо видели од њега оно што је требало.

Ђорђе ДЕСПОТОВИЋ (од 86.минута) – Иако је у игру ушао у финишу, оставио је „утисак“. На пас Ристића у простор у 94.минуту замало се није саплео, после лошег пријема, и помогао је Бонсу да га изблокира.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Иако га многи критикују одавно, његова највећа грешка су резултати и променљива игра – на моменте задовољавајућа, на моменте лоша. Али, он не може да уђе на терен и да постигне гол. На сваком мечу без калкулација иде на победу, и у Крагујевцу је уз велику дозу ризика и 5 офанзивних играча и играча мање ишао на три бода. Да није убацио три нападача, добио би још јаче критике, да је ишао да сачува бод, још, да је Раднички погодио, најјаче. Једноставно, све сем победе у Звезди се не прашта. Свестан је и он да скандалозна грешка судија не сме да буде алиби неуспеха. Да је Црвена звезда погодила једном, ништа домаћина не би спасило. Јако емотивно реагује на неправду и одређене ситуације, и то мора да промени. Звезда мора да задржи игру из другог полувремена и првих пола сата против Рада.

Фрустрирајуће делује чињеница да Црвена звезда не може две утакмице да постигне гол у Јелен Суперлиги. Оно што је невероватно јесте из каквих прилика не постижу гол. Остале две утакмице ће у овој ситуацији бити изазов.

Стандардни члан најелитнијег крема италијанског фудбала, синонима за фудбал – Serie A, Удинезе, биће гост Црвеној звезди у суботу на Маракани и одиграти пријатељску утакмицу. Све заслуге иду легенди Црвене звезде, српског, италијанског и светског фудбала, господину Дејану Станковићу, који је после завршене играчке каријере, одлучио да тренерску гради управо у тиму са Фриулија, где је данас помоћни тренер. Ипак, званични играчки опроштај Деки ће имати у суботу, у свом дресу, на свом стадиону. Ми ћемо вам укратко представити оно што сте знали, знате или можда не знате о Удинезеу.

 Историја

Удинезе је основан 30.новембра 1896. године, и за 15 дана од одигравања пријатељске утакмице напуниће 114 година, што га после Ђенове ставља на друго место најстаријих клубова у Италији, чињеница за понос и поштовање. Основан је као секција, удружење гимнастике и мачевања, а од лета 1911. године је основан фудбалски клуб који је признат од фудбалског савеза Италије.

Удинезе је већ 20 година стандардан члан Серије А, а последњих година су познати пре свега по живој легенди и италијанског и европског фудбала, капитену, неуништиви Антонио Ди Натале, офанзивном фудбалу и фантастичној скаутинг мрежи која је открила велике талената, данас велике звезде, од којих је свакако најпознатији Алексис Санчез. Удинезе је уз Парму највећи тим у Италији који није никада био шампион државе.

Прво учешће у Серији А забележили су у сезони 1949/50, а пре тога су двадесет две године већином провели у трећој лиги (касније названа Serie C) и Серији Б. Пет година су провели у најјачој лиги, а 1954/55 умало нису освојили скудето, када су завршили четири бода иза Милана. Удинезе је до највећег успеха у историји клуба водио нападачки тандем Лоренцо Бетини и Арне Селмонсон. Ипак, после те сезоне клуб је избачен из Серије А због афере и оптужби, али се после једне године вратио и заузео четврто место. После шест година, 61/62, испали су у Серију Б, а затим наредне године у Серију Ц, где су провели наредних 15 година. Доласком тренера Масима Ђакомина, Удинезе се враћа прво у Серију Б, а затим и у Серију А, а 1980.године освајају и Митропа куп, једини трофеј у историји клуба (који је у то време служио за такмичење онима који су освојили другу лигу) уз Интертото Куп 2000. године. Удинезе је наредних година опстајао у Серији А, а предвођени славним Бразилцем Зиком дошли су и до 6.места у сезони 1982/83. Кључни детаљ у историји Удинезеа је 1986.година. После кладионичарског скандала у италијанском фудбалу, у који је био умешан и Удинезе, клуб је кажњен са 9 бодова, па и после одличних партија у финишу сезоне, испао је у Серију Б, а клуб је преузео бизнисмен из Удина, Ђампаоло Поцо. Удинезе се вратио наредне сезоне и опет после једне године вратио у Серију Б. После још једног скандала и откривеног телефонског разговора између власника и председника Удинезеа и Лација, Поцо сениор је суспендован, Удинезе био на клацкалици између Серије А и Б, а 1994.године Поцо јуниор, Ђино, је преузео руковођење клубом. Први потез је био организовање скаутинг мреже широм света, са посебним акцентом на Јужну Америку и Африку, а клуб је преузео Алберто Закерони. У клуб долазе екстра талентовани појединци који су јако мало плаћени у односу на цифру за коју оду из клуба. То се показало кључним моментом за клуб јер од 1994.године Удинезе је стандардни члан Серије А, који скоро стандардно игра у Европи, а велики број талената и играча је откривено, који су после афирмације на „Фриулију“ доносе клубу милионе трансферима у велике клубове, а милиони се улажу у поновну организацију клуба, па је тако Удинезе један од ретких клубова који практично никада није имао проблема са финансијама. Удинезе је под Закеронијем 1996/97 изборио пласман у Куп Уефа, а завршио трећи у сезони 1997/98 иза Јувентуса и Интера, Оливер Бироф је постигао 27 голова.

И наредних година је Удинезе завршавао у врху Серије А и открио нову звезду фудбала, бразилца Марсиа Амороса. Успехе Закеронија су наставили Франческо Гвидолин, Ђиђи Де Канио и Лућано Спалети, који је 2004/05 клуб довео до четвртог места, квалификација за Лигу Шампиона први пут у историји клуба, Тота Ди Наталеа, затим одлучио да замени Удине Римом, а Серсе Козми увео Удинезе у Лигу Шампиона преко Спортинга из Лисабона, где су и поред одличних партија завршили као трећи у групи са Барселоном, Вердером и Панатанаикосом, имали исто бодова као Вердер из Бремена. Клуб је касније успешно водио Пасквале Марино, уз формацију 3-5-2 и сјајан тандем Ди Натале-Кваљарела. 2010.године Ди Натале је одбио да пређе у Јувентус, иако је све било договорено, јер није желео да напусти Удине, а клуб поново преузима Франческо Гвидолин, након успеха са Пармом. Гвидолин је наставио оно што су започели Спалети и Марино, веома нападачки и атрактиван фудбал, па су Удине поражени и дотучени напуштали најбољи – Јувентус, Милан, Рома, Лацио, Фиорентина… Две године за редом Удинезе је играо квалификације за Лигу Шампиона, али су прво Арсенал, а затим и Брага после бољег извођења пенала били препрека, а у Купу Уефа стигли су до четвртфинала. Клуб су током година предводили уз Ди Наталеа, Фабио Кваљарела, Александар Луковић, Симоне Пепе, Самир Ханданович, Кристијан Запата, и нове звезде Алексис Санчез, Гокхан Инлер, Маурисио Исла, Квадво Асамоа, Мехди Бенатиа, Пабло Армеро, Душан Баста и Хуан Квадрадо. Иако су сваке године најбољи играчи напуштали клуб, Удинезе је скоро увек био при или у врху италијанског фудбала.

 Скаутинг

Скаутинг мрежа коју је организовао и осмислио Ђино Поцо је Удинезеу донела велики профит, афирмацију великих талената и стабилност клубу, као и резултате. Удинезе највише из Јужне Америке и Африке купује за релативно малу суму новца екстра таленте који приликом одласка у веће и највеће клубове доносе огромну суму. Осим профита, играчи Удинезеу доносе и резултате, а а кроз све то се форсира нападачки фудбал, атрактиван, који није честа појава у Италији. Свакако је најбољи пример сјајни Чилеанац Алексис Санчез. Доведен је чилеанске Кобрелое за 1.7 милиона фунти у 16 години, а затим био на позајмици у Коло-Колу и аргентинском великану Ривер Плати, који је за једногодишњу позајмицу платио „Зебретама“ 700.000 долара. Из Удинезеа је после три године прешао у Барселону 2011.године за 25 милиона фунти, а после фантастичног СП у Бразилу летос, данас одушевљава у Арсеналу, за који је потписао за 35 милиона фунти. Осим Санчеза, последњи пример је и Аргентинац Роберто Переира који је на једногодишњој позајмици у Јувентусу за 1.5 милиона евра, уз могућност откупа уговора за 14 милиона евра, а после 11.кола Серије А већ је дебитовао за репрезентацију вицешампиона света, Аргентину. Провео је три године у Удинезеу, а дошао је из Ривер Плате на пет година. Чист профит.

Удинезе је афирмисао и друга велика имена током двадесет година – Оливер Бироф (Немачка, Милан), Марсио Аморосо (Бразил, Борусија Дортмунд, Парма), Квадво Асамоа (Гана, Јувентус), Сули Мунтари (Гана, Милан), Маурисио Исла (Чиле, Јувентус – на позајмици у КПР), Гокхан Инлер (Швајцарска, Наполи), Пабло Армеро (Колумбија, Наполи, Милан), Хуан Квардадо (Колумбија, Фиорентина), Мехди Бенатиа (Мароко, Рома, Бајерн), Кристијан Запата (Колумбија, Милан), Александар Луковић (Србија, Црвена звезда, Зенит), Душан Баста (Србија, Лацио), Мартин Јоргенсен (Данска, Фиорентина), Томас Хелвег (Данска, Милан), Марек Јанкуловски (Чешка, Милан)… сличан случај је и са италијанским играчима, које Удинезе открије и пружа им шансу или пружа другу шансу после лошијих периода у каријери, а по неписаном правилу они постану репрезентативци Италије – Антонио Ди Натале, Фабио Кваљарела, Вићенцо Јакинта, Масимо Де Санктис, Стефано Фиоре, Симоне Пепе, Гаетано ДАгостино,… а у Удинезеу је каријеру завршио и велики, легендарни Дино Зоф.

 Фамилија Поцо

 Ђампаоло Поцо је власник Удинезеа од јула 1986.године, откада је и самом клубу кренуло на боље. Рођен је у Удину 1941.године и један је од најуспешнијих бизнисмена у италијанском спорту. Уз велику помоћ сина Ђина од Удинезеа је направио јако добро организован и амбициозан клуб, који је пре свега финансијски стабилан, што је потврдио и Дејан Станковић. Ђампаоло и Ђино Поцо су направили још један добар пословни потез. У лето 2009.године су купили шпанску Гранаду, а у лето 2012. енглески Вотфорд, који служе за размену и бржи развој играча. Из Удинезеа у Вотфорд су отишли на позајмицу Кристијан Батокио (тренутно на позајмици у Виртус Ентели, У21 репрезентативац Италије), Алмен Абди, Матеј Видра, Одион Игало и Габриеле Анђела, између осталих, а у Гранаду Алан Ниом (до 2017.) и Абдул Сисоко. Гранада је под фамилијом Поцо изборила пласман у Примеру, а Вотфорд је у врху енглеског Чемпионшипа, и у великој конкуренцији чека шансу за повратак у Премијер лигу.

Када је познати кошаркашки клуб из Удина, Снајдеро, пребачен у нижи ранг због финансијских проблема, Поцо је заједно са још пар познатих бизнисмена из Удина спасио клуб и помогао свом пријатељу и власнику клуба, Едију Снајдеру. Снајдеро се данас такмичи у Серие А2 и има партнерски уговор са фудбалским клубом.

2008.године Удинезе је постао први италијански клуб који је основао веб тв канал посвећен клубу – Udinese Channel, који је потпуно бесплатан и дотупан широм света у дигиталној форми. То је био потпуни новитет у Италији, а исте године су и представили нови веб сајт клуба. За регију Фриули-Венеција Ђулија, на североистоку Италије, чији је главни град Удине, постоји канал 110 на посебној френквенцији. Исте године, као и годину дана пре, Ђампаоло Поцо је проглашен за најбољег председника у Серији А. Фамилија Поцо је много урадила на пољу маркетинга, па после Јувентуса, Удинезе у својој регији има највише навијача.

 Тото Ди Натале

antonio-di-natale-75О мајстору какав је Тото Ди Натале је мало места да би га описали. Један од последњих представника старе италијанске школе фудбалских уметника. Заштитни знај свих успеха Удинезеа последњих десет година. Пред крај прошле сезоне је изјавио да ће завршити каријеру, али на срећу свих нас и самог фудбала, велемајстор из Напуља је одлучио да нас још мало одушевљава у 37 години. У Удинезе је стигао 2004.године из Емполија. Довољно је рећи да је два пута узастопно био Capocannoniere Серие А (2009/10&2010/11), и да је први играч још од Габриела Батистуте који је четири сезоне узастопно погађао преко 20 пута у Серији А. Седми стрелац у историји Серије А са 199 голова, чека 200 гол и 400 меч већ на „Фриулију“ и следећем мечу против Кјева, са великом шансом да већ ове сезоне уђе у вечних пет. Од активних играча међу првих 50 најбољих стрелаца у Серији А играју само још Франческо Тоти (2) и Лука Тони (36). За Азуре је одиграо 42 меча уз 11 голова и сребрну медаљу на ЕП 2012. 2010.године је одбио да пређе у Јувентус и стопирао завршен трансфер јер није желео да напусти Удинезе, а на почетку прошле сезоне је одбио невероватних 10 милиона евра по сезони од Марчела Липија и кинеског Гвангжуа да би остао у Удинезеу. После смрти саиграча Пјерпаола Морозинија, који је био на позајмици у Ливорну, Тото је преузео бригу о његовој сестри.

 Удинезе данас

 Данас, Удинезе предводе Андреа Страмаћони и Дејан Станковић, тандем из миланског Интера и наравно Ди Натале на терену. Екипа је одлично почела сезону, али у Београд долазе као осми на табели Серије А са 17 бодова (колико и седмопласирани Милан), уз скор од 5 победа 2 нерешене и 4 пораза, гол разлика 14:14. Наравно, најбољи стрелац је Антонио Ди Натале са 6 голова уз 4 асистенције, а 4 гола је постигао Француз Терео, који је стигао из Кјева. Ди Натале је и најбољи италијански стрелац тренутно у Серији А на четвртом месту, иза Аргентинца Тевеза (Јувентус) и Шпанца Каљехона (Наполи) са 8 голова и још једног Аргентинца, Икардија (Интер) са 7 голова. У последњем дуелу играли су на Сицилији против Палерма, 1:1. У текућој сезони већ су успели да скину скалп Наполију и Лацију у Риму, а несрећно су изгубили бодове од Ћезене и Ђенове на „Фриулију“. Имена која обећавају да наследе Санчеза, Асамоу, Кваљарелу и друге су Бразилац Алан, Ганац Емануел Агиеманг Баду, колумбијски нападач Луис Муриел, који је већ познат као мета Јувентуса, Арсенала, Манчестер Јунајтеда, Роме… као и најталентованији голман Европе, уз Предрага Рајковића, Симоне Скуфе (1996.годиште). За Удинезе наступају и голмани Жељко Бркић (бивши голман Војводине и репрезентативац Србије) и Орестис Карнезис, други стрелац Сирил Терео, затим искусни Маурицио Домици и Ђампјеро Пинци, Ђовани Пасквал, Силван Видмер, Иван Пирис, Алберт Риера, Панајотис Коне, Данило, Гиљерме, Бруно Фернандеш… Осим Скуфеа и Батокија (на позајмици у Виртусу), Удинезе тренутно нема ниједног играча у млађим категоријама италијанских репрезентација. А после опраштања Тота Ди Наталеа од Азура након ЕП у Пољској и Украјини 2012.године, Удинезе нема ни сениорског репрезентативца.

У Београд ће сигурно допутовати без репрезентативаца Грчке (Карнезис и Коне) и Србије (Бркић), као и Бруна Фернандеша и Лукаса Еванђелисте који су позвани за младу репрезентацију Бразила. Алан и Терео неће бити на списку, док капитен Тото Ди Натале није довољно спреман. Против Палерма се повредио швајцарски репрезетативац Силван Видмер, док су сви остали на располагању. На утакмици против Палерма наступили су у саставу (4-3-1-2) – Карнезис, Видмер (13Пасквал), Ерто, Данило, Пирис; Баду, Алан, Гиљерме; Бруно Фернандеш (59’Коне); Муриел (75’Пинци), Терео. Удинезе је повео у 5.минуту преко Тереоа, а изједначио је из једанаестерца Дибала у 45.минуту. У другом полувремену, Карнезис је одбранио једанаестерац Вазузе из Палерма и сачувао бод својој екипи. Дејан Станковић је искључен са утакмице због протеста и морао је да изађе са терена, па ће пропустити следећи дуел. 10730781_869395399767114_9101408198021195689_n

Удинезе није најатрактивније име, није као Јувентус, Милан, Рома или Лацио, али је одличан противник и одлична провера. Стабилан и јако добро организован противник, стандардни члан Серије А, али што је најбитније долази по препоруци и на опроштај нашег Декија Станковића је свакако најбољи позив да дођете на „Маракану“ у суботу.

Стадион: Маракана

Гледалаца: 14.000
Судија: Мајо Вујовић
Жути картони: Босанчић, Павићевић (Црвена звезда) – Брежанчић, Матић (Чукарички)
Црвени картон: Брежанчић 27.минут

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Павићевић, Планић, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић (од 72.Ристић), Босанчић, Катаи (од 46.Деспотовић), Печник (од 72. Јовић), Лазовић, Ракић.

Чукарички: Стевановић, Стојковић, Пјасентин, Укох, Брежанчић, Тодоровић (од 38.Јанковић), Реган, Бојић (од 81.Остојић), Матић, Срнић, Стоиљковић (од 60.Павловић).

Фудбалери Црвене звезде ремизирали су против Чукаричког на Маракани у 12.колу ЈСЛ. У утакмици без голова и доста узбуђења Црвена звезда је изгубила нова два бода и сада је на минус четири бода од првог места.

Ненад Лалатовић је на терен послао исти тим који је савладао Рад. Да је Ристић био на терену уместо Катаиа, најбоље што Црвена звезда има у овом тренутку.

И добро су започели меч црвено-бели. Чукарички се ослањао на брзоногог Срнића, који је имао потпору у одличном Регану и Матићу. У 4.минуту је Срнић опробао шут, али Рајковић сигуран. Наредних 15 минута у потпуности припада Црвеној звезди, а могло је и да одлучи коме ће припасти бодови. Нејц Печник је био најбољи појединац Црвене звезде на овом мечу, али много тога је утицало да не доносе победу. У 7.минуту, Босанчић за Павићевића, Павићевић одлично проналази Печника, чији покушај главом иде преко гола Стевановића. У 14.минуту, после краће гужве лопта долази до Лазовића, одличан центаршут, Печник је надвисио Стојковића у скоку, а Укох је са саме гол линије избацио лопту и спречио већ виђен погодак. Укох је одлично испратио акцију. Када један дефанзивац изађе на противника, други покрива простор и прати лопту. Печник заиста није имао среће, као ни Црвена звезда. Доминацију Црвене звезде прекинули су Реган и Срнић. Индиспонирана одбрана Црвене звезде је немо пратила пас Регана кроз средину и чекала један на другог, ко ће први да изађе на пас. Када није нико изашао, лопта је пронашла Срнића, који је отишао мало удесно и шутирао, Рајковић опет сигуран и брани покушај Звездиног детета. Следе два минута која су могла бити пресудна. У 25.минуту, Брежанчић прави први фаул над Лазовићем са леђа и добија жути картон. Босанчић одлично изводи прекид, направљен је блок за Печника, који погађа пречку! Већ два минута касније, Брежанчић фаулира Лазовића, добија црвени картон, а Звезда стаје. Реган је прешао на позицију левог бека до 38.минута и прве измене, а Црвена звезда није створила ништа вредно помена. Практично се тада Чукарички изједначио са Звездом по броју играча, јер Катаи је играч мање.

Добро прво полувреме, три одличне шансе за Печника. После црвеног картона када се очекивало да Црвена звезда направи опсаду пред голом Чукаричког, десило се супротно.

На полувремену, невидљивог Катаиа је заменио невидљиви Деспотовић. Лалатовић из 4-2-3-1 прелази у 4-4-2. Али, није помогло, јер је уласком Деспотовића Црвена звезда опет имала 10 играча, а Чукарички се боље снашао у тој ситуацији.

Печник је и у другом полувремену био најагилнији. Прошао је неколико пута, пробио, али је изостао завршни пас. Прва озбиљнија ситуација десила се у 55.минуту. Лазовић је ломио Стојковића, сломио, шутирао али право у Стевановића. Стојковић је избио лопту, а Планић и Лазић без икакаве потребе, панично, умало направили катастрофу. Сам је био Стоиљковић на половини Црвене звезде и вршио притисак на централни тандем. Прво је Планић погрешио, одмах затим и Лазић, а Планић је преслабо хтео да врати лопту до Рајковића, који је истрчао испред Стоиљковића, избио лопту, али у судару умало се и повредио. Срећом, стегао је зубе, наставио утакмицу, а ми са нестрпљењем очекујемо вести са прегледа.

Деспотовић је у наставку довео публику до лудила својим несхватљивим потезима. Свађао се са гравитацијом, лоптом, ногама, самим собом. Ипак, у 66.минуту је успео да упосли Ракића, који реагује идентично као против Доњег Срема и шутира право у Стевановића. У 68.минуту, после прекида, Павићевић проналази Планића, али и његов покушај иде право у Стевановића. У 72.минуту, Лалатовић убацује Ристића и Јовића и креће на све или ништа. Одмах је Ристић извео прекид, али Планићев покушај иде поред Јовића и поред гола. У 79.минуту контранапад Чукаричког који је могао да буде кобан. Реган до Матић, Матић правовремено до Срнића, Рајковић главом интервенише. Већ у наредном нападу, најбоља прилика на утакмици. Босанчић је одиграо до Деспотовића који одлаже до Ракића, Ракић је предриблао једног играча гостију, затим заобилази голмана, и промашује празан гол. Имао је Ракић и самог Јовића на другој стативи, али није га ни видео. До краја меча, није било прилика и опасности.

После искључења Брежанчића, Чукарички је направио гужву на средини и чекао грешку за контранапад преко Срнића. Реган је био играч утакмице, и управо је он био творац сваке опасности гостију. Црвена звезда се изгубила у страху јер је време одмицало, а после промашаја гол је био све краћи. Остаје питање, зашто је Деспотовић дошао у Црвену звезду.

Лалатовић је урадио све што је могао и једина критика иде због Катаиа у стартној постави и због замене Печника. Покушао је прво са два нападача, иако је Деспотовић одмагао, па последњих 20 минута и са три, али без успеха. Четири стопостотне шансе, 10 шутева у оквир гола… Печник није имао среће, а Ракић је могао и морао боље да реагује у две ситуације. Лалатовић са клупе није могао да постигне гол.

Све што је Чукарички урадио је ишло преко Регана и Срнића. Срнић је далеко бржи од свих Звездиних дефанзиваца, па је можда прилику могао да добије Никола Антић на левој страни. Реган је био играч утакмице и са ове тачке гледишта остаје жал што Деспотовић и он нису заменили стране. Одиграо је на позицији левог бека после искључења Брежанчића, одличан је био на средини. У другом полувремену гости су згуснули средину и покушавали да искористе простор преко контранапада и Срнића, што им је успело у 79.минуту и што показује осам офсајд позиција. Истина је да је црвени картон променио ток утакмице, али нико није крив фудбалерима Црвене звезде до њих самих што то нису искористили. Прескакањем средине и дугим лоптама када је у нападу Деспотовић, а штопери гостију далеко јачи, паметнији и доминантнији је нелогично. Измена Јовић уместо Деспотовића и останак Печника би била опаснија. Одбрана је у овом мечу тотално подбацила, али оно што највише брине је реализација и колико је шанси потребно да би Црвена звезда у Јелен Суперлиги постигла гол. 15 голова у 12 мечева није за забринутост, него за посматрање.

statistika_fudbal

Индивидуални учинак:

Предраг РАЈКОВИЋ – Још једном је спасио Црвену звезду. Умало се због кардиналних грешака Планића и Лазића није повредио. Констатно је најсветлија тачка Црвене звезде.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Добар меч за Павићевића. Наместио је прилике за Печника и Планића, умало није постигао гол у 30.минуту, када је погодио стативу, али је био у сумњивом офсајду. И дефанзивно и офанзивно одрадио свој посао.

Богдан ПЛАНИЋ – Направио је кардиналну грешку која је могла да има дупле последице. Срећом, није. Имао је једну прилику у 68.минуту. Био је индиспониран, заједно са Лазићем.

Дарко ЛАЗИЋ – Најлошији меч Лазића ове јесени. Није био сигуран, правио је грешке у тандему са Планићем. Закрпио је сва Мијаиловићева излетања, која су му можда и одмогла да буде бољи.

Никола МИЈАИЛОВИЋ – Још један лош меч. Евидентно је да када нема Печника да му чува леђа током његових испада и излета и нападу, противник кажњава дубину и простор који оставља иза себе. Лазић је овог пута успео да закрпи грешке нервозног капитена, који је био као шериф на терену, али да није било Рајковића, Срнић би поново био кобан. Нема снаге за цео меч, а уместо да игра рационално и чува снагу, он је губи у нападу и ствара противницима ситуације, што изазива и љутњу код Лалатовића током меча.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Није био толико запажен због самих дешавања на терену. Замењен је у 72.минуту због тактике, што се и осетило седам минута касније, јер није било никог на средини терена приликом контре гостију.

Милош БОСАНЧИЋ – Заслужио је прелазну оцену, иако није блистао. Да су његови саиграчи били као у првих пола сата на Врачару, био би и он бољи. Имао је неколико добрих пасова, добро је сарађивао са Печником, покушавао је, учествовао је код свих акција, али није могао сам.

Александар КАТАИ – Иако је био у стартној постави, нисмо сигурни да ли је и био на терену. Због њега Лалатовић прави грешку.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Одлично прво полувреме, лоше друго. Неки медији кажу да га је Стојковић затворио, са чим се не слажемо. Пробијао је, натерао Брежанчића да направи црвени картон, мало престрого. У другом полувремену један продор и ударац, премало. И он је растерећенији када је Печник на позицији другог крила.

Нејц ПЕЧНИК – Да је постигао гол, дефинитивно најбољи играч утакмице, уз Регана из Чукаричког. Три гол прилике, али заиста није имао среће. Не би се сложили да је он кривац. Честе промене позиција су имале утицаја на њега, као и то да није прошао припреме. Имао је и у другом полувремену пре измене продоре, али је изостао завршни пас. Није требало он да напусти игру. Подсетио је на прошлу сезону.

Ђорђе РАКИЋ – Ушао је у серију од седам мечева без голова и невероватне промашаје. Морао је и могао боље да реагује и у 68. и у 80.минуту. Стално је у шанси, али што пре је потребан гол. Превише неискоришћених прилика, које су морале да буду реализоване.

Ђорђе ДЕСПОТОВИЋ (од 46.минута) – Ако је услов да се игра у Црвеној звезди да се обуче мајица Делија или Црвене звезде, онда има 4 милиона навијача који би били неупоредиво кориснији од Деспотовића. Не зна где се налази на терену, пријем је исти као од мартинелу. Изгубљен у простору и времену. Увек је два метра иза играча када треба да иде на скок. Свађао се и са гравитацијом. Ретко који играч је успео овако да изнервира навијаче, притом на Западу. Много већи промашаји од Ракићевих је његов долазак. „Играч“ мање. Једини плус је што је успео да два пута упосли Ракића.

Лука ЈОВИЋ (од 72.минута) – Чим је ушао, био је у прилици. Имао је дуел са Матићем, када су се сударили главама. Није имао неки висок утисак.

Михаило РИСТИЋ (од 72.минута) – Најбољи појединац тима у протеклим мечевима је други пут узастопно на клупи. Извео је прекид одмах по уласку, али није имао неки већи утисак за 20 минута.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Неправедно је један део јавности њега већ унапред окривио. Као тренер за сваки неуспех је он највише крив, али ни Карло Анћелоти са појединима не би имао већи успех. Његова кривица је што Катаи одузима место Ристићу, као и измена Печника, који је био најбољи играч на мечу. Лазовић је био зрелији за излазак. Покушао је и са два нападача, затим и са три. Остало је он да уђе и постигне гол за победу.

Следи последња репрезентативна пауза и пријатељски меч против Удинезеа. У преостала три меча полусезоне више не знамо шта да очекујемо. Надамо се не Катаиу и Деспотовићу у саставу.

 

Стадион: на Врачару

Гледалаца: 3000

Судија: Владимир Глођовић (Врбас)

Стрелци: 0:1 Лазовић 4.минут, 0:2 Павићевић 18.минут, 1:2 Јелић 33.минут

Рад: Радуновић, Распоповић, Мараш, Ђурић (82.Михајловић), Родић, Милошевић (80. Вујновић), Гњатић, Марковић, Веселиновић (55.Симић), Перовић, Јелић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Павићевић, Лазић, Планић, Мијаиловић, Ковачевић, Босанчић (85.Гогић), Лазовић, Катаи (59.Ристић), Печник (78.Гаврић), Ракић. 

Ненад Лалатовић се одлучио на промене у односу на Куп меч у среду и против Доњег Срема прошлог викенда. Саво Павићевић је заиграо позицији десног бека, Планић и Лазић су чинили штоперски тандем, а Нејц Печник је био у средини офанзивне тројке иза најистуренијег Ракића. Можда је и највеће изненађење било што је млади Михаило Ристић меч започео са клупе, иако је био најбољи Звездин појединац у претходном периоду. Лука Јовић није био у протоколу. Са 4-3-3 на 4-2-3-1 у првих пола сата Звезда је подсетила на сам почетак првенства, када је све изгледало много, много озбиљније, боље и лепше за гледање. Нажалост, то је трајало само пола сата, али и то је било довољно за победу и нова три бода.

Од самог почетка је Црвена звезда кренула офанзивно, агресивно, са жељом која је изостала и против Доњег Срема и против истог противника у среду. Као да су критике утицале на изабранике Ненада Лалатовића па су се, народски речено, „ухватили у памет“ и кренули како би требало, иначе. У 3.минуту након дуела Мијаиловића и Веселиновића, дошло је до гужве на половини Црвене звезде. Ушли су клинч, долетели су саиграчи, али је судија Глођовић брзо смирио страсти када је обојици актера показао жути картон. Већ у следећем нападу, 1:0. Босанчић и Лазовић су подсетили на тандем холандске репрезентације Блинд-Ван Перси и детаљ са СП када је Холандија изједначила, а затим разнела Шпанију у групној фази. Феноменалан дубински пас Милоша Босанчића, а Дарко Лазовић је мајсторски реаговао са ивице шеснаестерца и главом лобовао Радуновића. Заиста, сјајна акција. Звезда није ту стала. Прво је после корнера Дарко Лазић закаснио за делић секунде, па је остало 1:0. Одмах су уследили у једном минуту, 9.минут, покушаји Лазовића, Печника и Катаија, који су на срећу Рада, били непрецизни. Рани гол је деловао позитивно на црвено-беле. О приступу Црвене звезде говори податак да су направили и 4 фаула за првих 8.минута меча и извели два корнера. Агресивно и пресингом до лопте, којом је онда дириговао Милош Босанчић, и то веома добро како се показало. У 12.минуту је покушао управо Босанчић, али непрецизно. Рад је до даха дошао тек у 15.минуту, али је Родићев шут изблокиран, а Перовићев био безопасан. Дарко Лазовић је покушао у 17.минуту из слободног ударца, без успеха. Тада је опет на сцену ступио Босанчић, који је без дилеме био најбољи играч на мечу. Његов шут је одбранио Радуновић и избацио у корнер. Четврти корнер за Црвену звезду у 18.минуту је био плодоносан. Асистент Бонсачић, стрелац Павићевић за 2:0. Одличан центаршут Босанчића, Павићевић је сјајно сачекао на првој стативи и главом погодио мрежу. Реаговао је као нападач Звездин командант одбране. У тим моментима се очекивало да Црвена звезда још једном погоди мрежу и већ реши меч. Најближи томе је био Мијаиловић, али је његов покушај завршио поред леве стативе. Црвена звезда је спустила гас, и тада деловала сигурно и у фанзиви и у дефанзиви. Рад до 33.минута није ниједном запретио Рајковићу, а Црвена звезда је поред два гола, могла да затресе мрежу још једном. Међутим, Рад је осетио да су црвено-бели стали и одмах искористио предах и непажњу. Несхватљиво је Веселиновић, иза леђа Звездине одбране, послао пас ка Перовићу по Радовој левој, Звездиној десној страни, Перовић подигао за Јелића, Јелић главом смањује на 1:2. Нападач Рада је тако избио на прво место листе стрелаца са 8 постигнутих погодака. Цела одбрана је заспала, испала и скоро анулирала све добро до тог момента. Ипак, после гола Рада, највише захваљујући Босанчићу, Звезда је опет кренула напред. Ракић је у пар наврата био у прилици да угрози гол, али дефанзивци номиналног домаћина су реаговали. Рад је долазио до казненог простора, али ништа више од тога. Као да су били изненађени датим голом, па се нису још тргнули. На полувремену, 1:2.

Одличних пола сата, током којих су постигнута два гола. Први пут после меча са Новим Пазаром да су црвено-бели дали више од једног гола. Једина грешка одбране била је довољна да се прими гол. Највише је задовољио приступ самој утакмици. Сви голови су постигнути главом.

Друго полувреме је била права успаванка. Сам почетак је прекинут после бакљаде Звездиних навијача. Једна једина опасност је била испред гола Рајковића, у 63.минуту. После прекида Распоповић је погодио стативу, затим је Рајковић фантастично одбранио покушај Јелића, а у наставку се затресла мрежа после офсајд позиције, управо Јелића. Рајковић је показао да не спава, ни када нема превише посла. Црвена звезда је покушавала преко Босанчића. Дефанзивци Рада су спречили сигуран гол када су пресекли пас ка Печнику. Покушао је и Катаи, али безуспешно. Панично избацивање лопте, у неким тренуцима се није знало ко ће где, ко ће пре, где је лопта. Милановић је убацио искусног Симића, Лалатовић одговорио са Ристићем, који је заменио Катаија, а Црвена звезда променила формацију у 4-3-2-1. Рад је био офанзивнији, оставио је бољи утисак у другом делу, али мало конкретно. Радова привидна иницијатива је узрокована Звездиним падом у игри. При крају меча, Гаврић је заменио Печника, а затим и Гогић Босанчића чиме је Лалатовић „затворио“ утакмицу и средину терена. Са Ковачевићем и Гогићем који су дефанзивци и Ристићем који је офанзивније настројен, Црвена звезда је могла да контролише ситуацију. Рад није могао да запрети.

На крају, друга узастопна победа и задовољавајућих пола сата сусрета. И поред тога, у већем периоду утакмице Црвена звезда је контролисала ситуацију. Нећемо погрешити ако констатујемо и да је најзаслужнији за три бода Милош Босанчић. Када је стао Босанчић, стали су и Звездини напади. Техника и луцидност нису спорни, али физичка спрема и даље јесте. У нападу, Звезда је много опаснија са Ракићем и Печником, а одбрана са Павићевићем на десном беку и Планићем и Лазићем као штоперским тандемом је добро функционисала током меча. Печник је Звезди много потребнији у нападу.

statistika_fudbal

Иако је Црвена звезда постигла два гола, никако не радује чињеница да је у 11 кола постигла 15 голова. Ефикаснији од Црвене звезде су осим „Вечитог ривала“ (26) и Војводине (22), Чукарички (21) и управо Рад (16), а исти број голова постигли су Нови Пазар и ОФК Београд. Најбољи стрелац тима је Ракић са 4 гола, а црвено-белима је потребно много прилика да би постигли гол и начели ривала. И када постигну гол, као да су се „најели“, нема више глади. Против Рада је та глад трајала до другог гола, али ни то не значи да је ривал дотучен. Проблем неефикасности се мора решити под хитно, јер и поред тога што је одбрана Црвене звезде и даље међу најбољима у Европи (4 примљена гола у првенству), какав год да је квалитет лиге, голови доносе победе, бодове и трофеје. А Звезда је постигла 15 голова, од којих 6 у прва три кола и док је био ту капитен Милијаш (3 гола, 2 асистенције) и 4 после прекида, два у последње две утакмице.

Индивидуални учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Још једном је показао да Црвена звезда и репрезентација Србије имају будућност на голу. Каква год да је перспектива, ако је судећи по Рајковићу, такву желимо. У 63. минуту је сјајно реаговао и одбранио зицер са 3 метра. Иако Рад није озбиљно претио, није се успавао као остатак екипе. Улога голмана у данашњем фудбалу је другачија. Тренери углавном воле искусније чуваре на голу, а Рајковић већ са две непуне сезоне иза себе делује сигурно и ауторитативно. Најзаслужнији што Црвена звезда има само 4 гола у мрежи колико и Барселона, а један више од Бајерна.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Највећи део каријере је провео на позицији десног бека, па је био свој на своме. А у Црвеној звезди је дебитовао на овој позицији и постигао гол. Сјајно реаговао на центаршут Босанчића. Иако је по његовој страни текла акција Рада из које су постигли, није само на њему кривица. Најбоље решење за позицију десног бека, током повреде Марка Петковића. И са десног бока командује Звездином одбраном. Надамо се да су приче о селидби Звездиног Фердинанда у Лирс код Бајка и Славише Стојановића само трач.

Богдан ПЛАНИЋ – Одрадио је добар посао, имајући у виду да му је ово тек трећи меч у сезони. Без великих грешака.

Дарко ЛАЗИЋ – Мишљење већине је да је Дарко Лазић много напредовао у претходном периоду и поред Сава Павићевића. И у овој утакмици је оставио добар утисак. Прилично миран на лопти, не паничи. Поправио је и пас игру.

Никола МИЈАИЛОВИЋ – У свом стилу. Више је у нападу него у одбрани, имао је један добар покушај. У среду је у завршници меча играо у срцу нападу, а често се може видети ван своје позиције. Боља партија у односу на неке претходне, али и даље панично и неспретно избацује лопте. Он барем има и интернационалног и играчког искуства да може да стане на лопту и мирно одигра. Стиче се утисак да жели на силу да изгура неке ситуације, приметно је превише нервозе код њега.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Урадио је коректно оно што је имао. Није имао пуно лопту у ногама, одрађивао је „прљави део“ посла. О њему се више писало последњих дана о ситуацијама ван терена, него на терену.

Милош БОСАНЧИЋ –  Играч утакмице. Без дилеме покретач, мотор екипе на овој утакмици. Две одличне асистенције, феноменалан пас ка Лазовићу и центаршут после корнера који је реализовао Павићевић. Није се либио ни да шутира, кројио је игру. Опет, физичка спрема му представља проблем да дуже игра на високом нивоу. Када је стао Босанчић на Врачару, стала је и Звезда. Наставља са добрим партијама, потребно је да настави у истом ритму. Браво, Милоше.

Александар КАТАИ – Поновио је исте игре. Сада га је мало више било у игри, али је одмах брзо нестао. Тек када је изашао из игре, увидели смо да је био ту. Изненађење је што је био у првој постави.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Маестрална реакција код водећег гола. Доказ квалитета. Пречку истог гола је уздрмао у среду, тресла се док он није затресао мрежу јуче. После гола, имао је још један покушај, али није пуно учествовао у игри. У другом полувремену је покушавао да пробије одбрану Рада. Добро је сарађивао са Босанчићем.

Нејц ПЕЧНИК – Црвена звезда је много агресивнија када је Печник на својој позицији. Да ли као полушпиц или по крилу, Нејц уноси много енергије и Звезда је много опаснија, конкретнија, агресивнија. Честим мењањем позиција и екипа и он губе доста. Грех је играча његових квалитета ставити на позицију десног бека. Да је прошао пас Босанчића, имао би прилику да се поново упише у стрелце, што би у великој мери допринело његовом самопоуздању. Прави војник и јако захвалан играч. Као и Босанчић, и он када прође припреме биће као и прошле сезоне.

Ђорђе РАКИЋ – Није постигао гол, али увек је у шанси. Једноставно, Ракић доста значи овом тиму. Против Доњег Срема је имао три прилике, на Врачару је био ту, „шуњао се“, чекао. Добио је доста дуела, водио борбу са Радовим штоперским тандемом. Ово је већ пети меч без гола Ракића, време је да у наредном мечу погоди.

Михаило РИСТИЋ (од 59.минута) – Најбољи појединац тима у протеклим мечевима. Право освежење. Воли лопту, воли и она њега. Направљено је неколико фаулова над њим. Очекујемо и надамо се да ће се вратити у стартну поставу.

Ненад ГАВРИЋ (од 78.минута) – Без великог учинка. Није имао пуно лопту, није имао неки велики учинак.

Горан ГОГИЋ (од 85.минута) – Неправедно запостављени Гогић, који је прошле сезоне био човек од задатка, забележио је пар минута на Врачару. Његовим уласком Лалатовић је затворио средину и исправио оно што је требало да уради на дербију. Црвеној звезди је потребан искусан играч попут Гогића.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Добро је поставио меч. На време је и правио измене и погодио са играчима. Поново је пружио шансу Катаију. Променио је формацију, па још једном у току меча, што је било успешно. Направио је прави потез са Павићевићем на десном беку. Јовића је изоставио из протокола, Ристић је почео на клупи, одлучио се за опрезнији приступ. Надамо се да ће Ристић бити стартер у наредним мечевима. И њему велики проблем ствара шта жели клуб у овој сезони, као и то да неки играчи нису испунили његово поверење, на којима је он инсистирао. На другој страни је имао за српске прилике офанзивни Рад, што је Звезда успела да искористи. Међутим, проблем неефикасности је и његов проблем. Из претходних утакмица и са јучерашњег меча је јасно да покушава да раздрма екипу на све начине. И променом формација и критиком, која је уродила плодом, барем у првих пола сата. Уколико екипа оде прерано у зимски сан, ни пука срећа неће помоћи.

У наредном колу на „Маракану“ долази Чукарички. Од могућих минус 7, Звезда је на минус 2. Нека у најгорем случају тако и остане.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Доњи Срем 1:0 (1:0)

Стрелци: Печник у 34.минуту из пенала

Стадион: „Маракана“

Гледалаца: 6.830

Судија: Ненад Ђокић (Ужице)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Печник, Павићевић, С.Ђорђевић, Босанчић (66.Аврамовски), Ристић, Катаи (83. Јовић), Лазовић, Ракић, Деспотовић (46.Грујић).

Доњи Срем: Белић, Лакићевић, Пуношевац, Прљевић, Лакић Пешић, Абубакари (81.Шарац), Букорац (51.Грујичић), Крунић, Станисављевић, Зец (67.Бељић), Спалевић.

Фудбалери Црвене звезде савладали су Доњи Срем у утакмици 10.кола Јелен Суперлиге. И поред прелошег издања, победа је јако битна због пораза „Вечитог ривала“ у Јагодини.

Утакмица је каснила 23 минута због нестанка струје, проузроковано кваром на оближњој трафостаници. Ненад Лалатовић је променио тактику за овај дуел, па је почео са два нападача у формацији 4-4-2. Пре свега због изостанка Александра Ковачевића (умор) и Николе Мијаиловића (картони). Међутим, колико је лоша игра Црвене звезде била говори да је већ на полувремену вратио формацију 4-3-3, уласком Грујића уместо невидљивог Деспотовића. Доњи Срем је дебитовао са новим тренером, Загорчићем.

Можда и већи проблем од саме игре и невидљивих појединаца као што су Катаи и Деспотовић је мотивација. Играчи Црвене звезде осим најмлађих појединаца имају озбиљан проблем са условно речено мањим клубовима. Једину прелазну оцену је заслужио Михаило Ристић, уз голмана Предрага Рајковића. Никакав алиби не сме бити да су недостајала три стандардна играча. Онда остали губе сврху.

Нема пуно занимљивог материјала са овог меча, осим питања ста би било да су играчи заменили дресове. У 6.минуту Лазовићев продор и центаршут ка Ракићу је изблокиран а Доњи Срем аутоматски кренуо у контранапад, који је повукао Букорац, али је његов ударац завршио поред гола Рајковића. Већ у следећем нападу, Букорац је започео нови напад гостију, а ударац Станисављевића брани Рајковић. Црвена звезда је покушавала преко Ристића, Босанчића и Лазовића да уради нешто више, али безуспешно. Углавном се сводило на прекиде, па је након корнера Ристића у 24.минуту, Ракић покушао главом, али његов покушај је завршио поред стативе. Затим је Босанчић покушао, прво у 27.минуту да изнуди једанаестерац, а затим у 30.минуту када је његов волеј отишао далеко изнад гола. Ристић је имао одличне пасове, којима је тражио Лазовића. Један такав је успео у 33.минуту, што је било довољно за три бода, испоставиће се. Ристић је упослио Лазовића, који је лепо прошао по десној страни, пронашао Ракића, а нападач црвено-белих мало оклевао, намештао, финтирао и када је шутирао лопта је погодила капитена Доњег Срема Прљевића приликом уклизавања. Оправдано досуђену најстрожу казну је реализовао Нејц Печник за 1:0 и прекид Звездине серије од две утакмице без победе. До краја полувремена, три везана детаља. У 44.минуту Босанчић је повео контру, али се одлучио за ударац са неких 20 метара, али се голман Белић истакао парадом. Добар покушај Босанчића. Ристић је извео нови корнер, а Ракићев ударац главом са гол линије избија Пуношевац. Одмах је Доњи Срем кренуо у напад, Спалевић постигао гол, али он је поништен због офсајда. То је био и последњи детаљ првог полувремена.

Јако лоше издање Црвене звезде. Све је стало у два напада, а Доњи Срем је могао врло могао да помрси рачуне. Александар Катаи и Ђорђе Деспотовић нису било на терену, па је Црвена звезда била бројчано слабија. Одмах на полувремену Марко Грујић је заменио Ђорђа Деспотовића.

Друго полувреме за малу нијансу активније, гледајући по шансама. Ристић је покушао у 56.минуту, али је био непрецизан. Затим, контранапад Доњег Срема, Крунић за Спалевића који упошљава Станисављевића, али Рајковић је успео да заустави покушај гостију. Несхватљиво је да су и Павићевић и Лазић изашли на играча и оставили празан простор иза себе. Све остало вредно пажње десило се у последњих 10 минута, што је можда био и најбољи период домаћина. Најбољу прилику Црвена звезда је имала у 80.минуту. Катаи је упослио Лазовића, који је савршено пронашао Ракића, али Ракић са пет метара шутира право у Белића и пружа му прилику да се истакне. Затим, одлична комбинација Јовића и Ристића, Ристић је повукао и добро шутирао, али Немања Белић поново одлично реагује и брани Ристићев покушај. Последњу шансу за Црвену звезду имао је Марко Грујић након соло продора. Скоро са половине терена Грујић је кренуо продор, нанизао три играча, али слабо шутирао, па је његов покушај завршио поред десне стативе. Следи, пет минута страха. Били смо сведоци дежа вуа. Црвена звезда као да се уплашила победе, а Доњи Срем осетио страх који се увукао међу црвено-беле и напао. Три минута опсаде гостију кулминирало је грешком Стефана Ђорђевића приликом лошег испуцавања, које је могло и лоше да се заврши да је комбинација Крунића и Спалевића имала позитиван епилог. На самом крају, Бељић се спетљао па је Рајковић успео да интервенише и сачува победу.

Осим последњих десет минута, ништа не би имали да додамо о игри Црвене звезде. На крају, непотребан страх од победе и изостанак победничког менталитета могао је скупо да кошта.

Оно што боде очи навијачима Црвене звезде, али и тренеру Ненаду Лалатовићу је одсуство било какве жеље и борбе, али и малокрвност играча. Част појединцима, али причамо о групи. Непојмљиво је да су појединци као група туриста, а не професионални фудбалери. Иако тако звање могу да заслуже само у Србији. Уколико не желе да зарађују од фудбала или да играју ову дивну игру, слободни су. Срећом, један потез Ристића или Грујића враћа веру. Пад после првог полувремена „Вечитог дербија“ се наставио.

ristic_donji_srem

Индивидуалан учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Све што је могао и имао да уради, савршено је урадио. У 93.минуту је прибрано реаговао и сачувао три бода. За Рајковића не треба да бринемо, Звезда полако добија још једног врхунског голмана. Надамо се за дуго времена.

Нејц ПЕЧНИК – Добра партија Печника, и баш на оваквим утакмицама се види колико је он потребан на својој позицији. Грех је Печника ставити на позицију бека, али он беспоговорно испуњава све захтеве. Коначно је и постигао гол, што је јако битно. Звездин приоритет је и да Печник што пре ухвати прошлосезонски залет и заигра на својој позицији.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Звездин командант је имао једну грешку у 65.минуту, али индивидуално је имао добар меч. Због колективно лошег издања тима и неколико прилика Доњег Срема, утисак је другачији.

Дарко ЛАЗИЋ – Други чинилац централног тандема поновио је добар меч. Заједно са Павићевићем је имао грешку у 65.минуту, али је пружио добро издање.

Стефан ЂОРЂЕВИЋ – Дебитант на позицији левог бека је морао боље. Имао је неколико продора, али панична грешка приликом лошег испуцавања могла је скупо да кошта. Није био у питању неки велики меч, играо је на пријатељским утакмицама, у клубу је од самог почетка, тако да не би могли да припишемо издање треми или уклапању. Можда му већи број утакмица помогне, али што се њега лично тиче борио се и покушавао.

Милош БОСАНЧИЋ – Још једном је Босанчић покушао да води и буде лидер. Код њега су најмање спорни знање и жеља, највише физичка спрема. Брзо се умара и у фазама када је потребан, има га мање. Да су против Доњег Срема колективно као тим сви имали 30% жеље као Босанчић и Ристић, не би било проблема. Један од оних на које се ослањамо за пролеће када поправи спрему, ако на зиму све буде у реду.

Михаило РИСТИЋ – Играч утакмице. И у пребледом издању које мора што пре да се архивира, имамо нешто што радује. Гледати Михаила са каквом лакоћом игра, упошљава саиграче заиста даје снагу да верујемо у боље. На свом првом „Вечитом дербију“ је био најбољи појединац, против Доњег Срема поновио обећавајућу партију и штета је што није крунисао голом у 88.минуту. Има огроман потенцијал, Звездин Весли Снајдер.

Александар КАТАИ – Није постојао, до 80.минута и када је замењен пар минута после тога. Тада смо сазнали да се налази на терену. Да је био залутали туриста са ранцем на леђима, више би пружио. Ако је разумљиво зашто је добио шансу, невероватно је какво је његово понашање на терену. Свака прича о било каквом таленту је пресмешна када видите да већу жељу од њега има било који посетилац на Маракани. Озбиљно мора да се доведе у ред, среди главу и реши се 6-7кг вишка. Постаје несносно гледати га, пре свега због његовог односа.

Дарко ЛАЗОВИЋ – Уз Ристића и Босанчића, све је ишло преко њега. Поновићемо да се од њега много, много очекује, да буде и мотор и да вуче тим. Боље издање него на дербију, али мора још боље, јер може. Зато су сви и критични према њему.

Ђорђе РАКИЋ – Од њега се очекују голови, њих у суботу није било. Константно се налази у шанси, против Доњег Срема је могао и морао да погоди у 80.минуту. Голови су преко потребни, а он је постигао трећину свих Звездиних голова до сада.

Ђорђе ДЕСПОТОВИЋ – Заиста ништа није урадио што би могли да поменемо. Није постојао. Осим што је извео почетни ударац. Грешка је што је био стартер.

Марко ГРУЈИЋ (од 46.минута) – Репризом „московског слалома“ из 90.минута је показао део репертоара. Очекивали смо много више, у шта не сумњамо. Силом прилика се уклопио у сивило колектива. Оно чему се надамо је већа минутажа за њега.

Даниел АВРАМОВСКИ (од 66.минута) – Још увек недоречен. Сви и даље чекамо потез, партију потврде. Делује уплашено када улази у игру. За неког ко располаже његовим талентом, 30.минута би требало да буде довољно да наговести оно што сви жељно ишчекују.

Лука ЈОВИЋ (од 83.минута) – Морао је да буде стартер. Ипак, за 10 минута и на крилној позицији показао је више од Катаиа и Деспотовића заједно. Једним потезом.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Уколико је решио да игра са два нападача, Лука Јовић је природан избор уз Ракића. Пре свега, после дешавања на дербију, Јовић је морао да осети још једном утакмицу од првог минута. Сецкање, промене и нестабилна минутажа никоме не доноси ништа добро. У супротном, добили смо невидљиве играче. Разумљиво је његово разочарање, чим је увидео проблем променио је тактику. Ни то што нису играла три стандардна играча није алиби. Највећи изазов за њега је да озбиљно пољуљан тим смири и на безбедан начин поведе ка крају полусезоне. А онда се надамо да ће стварно видети ко је за дрес Црвене звезде, а ко није. Као и што се надамо већој минутажи за Јовића, Грујића и Вукашина Јовановића. Можда и да размисли и о Немањи Ивановићу и Рангелову. Њихове године могу да буду предност.

Пет кола до полусезоне, једна пауза. Како је изгледало у суботу, плашимо се да гледамо даље. Остаје двомеч против Рада да се побољша утисак, пробуде „успаване лепотице“ и сачува салдо за пролећни део. Фудбалерима Црвене звезде треба пуштати утакмице ватерполиста Црвене звезде.

Партизан – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:0 (0:0)

СТРЕЛЦИ: Дринчић у 76.минуту.
Стадион: „ЈНА“
Гледалаца: 25.000.
Судија: Милорад Мажић (Врбас)

Партизан: Лукач, Вулићевић, Ћирковић, Станковић, Волков, Б.Илић, С.Илић (70. Пантић), Дринчић (90. Марковић), Грбић (55. Живковић), Шкулетић, Лазовић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Рајковић, Печник, Павићевић, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић, Ристић (80. Катаи), Босанчић (80. Аврамовски), Лазовић, Јовић (64. Ракић).

Црвена звезда је поражена у 147. „Вечитом дербију“, голом Николе Дринчића из слободног ударца. После девет кола, црвено-бели заостају за „вечитим ривалом“ 4 бода, а комшије имају меч мање.

Ненад Лалатовић је добро спремио меч. Испред дефанзивне четворке био је Ковачевић, Ристић и Босанчић су били задужени за креацију, Лазовић и Гаврић нападали по крилу, а у шпицу је био усамљен Лука Јовић.

Црвена звезда је у 6.минуту извела добар напад, али без ударца на Лукачев гол. Први прекид због бакљаде домаћих навијача био је у 8.минуту. Почетак је протекао у благој иницијативи Партизана, пар безопасних шутева и добрим покушајем Шкулетића у 17.минуту, после одбијене лопте након ударца Ћирковића са дистанце, када се добро ослободио чувара и шутирао из окрета, али лопта иде поред Рајковићевог гола. Фудбал је кренуо да се игра од 24.минута. Тада је после корнера домаћина, Црвена звезда извела школску контру. Дарко Лазовић је сјајно одиграо за Милоша Босанчића који је повео контру са половине Црвене звезде, издржао два играча Партизана и правовремено вратио Лазовићу на крило, Лазовић је упослио Луку Јовића, а Лука је фудбалски из прве шутирао преко гола Лукача, који је био већ немоћан и савладан. Јовић је сјајно истрчао и пратио контру, одлично се кретао, изашао испред двојице штопера „комшија“ и сам пред Лукача, али трема је учинила своје. У том тренутку, Црвена звезда је узела игру под своје. Вршила је притисак на везни ред Партизана и добро затварала простор, који је већ тада дугим лоптама, прескакајући средину покушавао да уради нешто више преко Шкулетића, до кога није ни долазила лопта, или индивидуалним акцијама Грбића. Деловало је као да су без решења, били су доста јалови, играло се бржим темпом, што су феноменални Михаило Ристић и Милош Босанчић користили да креирају нападе на супротној страни. Ристић је фантастично упослио Мијаиловића, који је центрирао, лопта долази до Печника, али на време реагују дефанзивци Партизана, пре него што је Печник успео да упути ударац. Црвена звезда је била на половини ривала, који је имао проблем да изнесе лопту. Очекивала се потврда добре игре и гол који би срушио грогираног противника у шоку, без идеје. У 34.минуту, нова гол прилика за Луку Јовића! Босанчић је послао одличан пас у простор иза штопера Партизана, који су остали као оковани, Лука Јовић се још једном сјајно кретао, изашао испред Лукача и промашио цео фудбал. Друга врхунска прилика за Звездиног вундеркида. Ни тада Црвена звезда није стала. Прво је оштар центаршут Лазовића пролетео петерцем домаћих, нико није натрчао на лопту, а потом је Лукач боксовао лопту након центаршута Гаврића. Партизан је дао знаке живота тек у 44.минуту, када се Ковачевић пут прописно обрукао. Петар Грбић се одлично ослободио, а Ковачевић је на све начине покушао да га заустави, чак га је и ухватио за ногу када је био на земљи. Ни то није помогло, па је Грбић прошао, све сам урадио, али Шкулетићев покушај главом лети преко гола. Одмах на следећој страни, Мијаиловић центрира, лопта долази до Нејца Печника на самој ивици шеснаестерца, Печник је примио лопту, сјајно шутирао, лопта је ишла под пречку али Лукач спашава Партизан. Након корнера, Партизан се одбранио и покушао преко Данка Лазовића, али се заиграо и покушавао плачем да избори корнер након старта Павићевића, али добио је само звук пиштаљке за крај првог полувремена.

Црвена звезда је одиграла добро полувреме, била је конкретна. Две стопостотне, врхунске прилике за Јовића, одличан покушај Печника и полуприлике након центаршутева Лазовића, Мијаиловића и Гаврића. На другој страни, јалови домаћини су имали једну полуприлику Шкулетића и продоре Грбића, који су се безуспешно завршавали. Средина терена је у потпуности припала Ристићу и Босанчићу, Партизан није имао решење и често је имао проблема да изнесе лопту, па се све сводило на дуге, неупотребљиве лопте за Шкулетића, које нису ни долазиле у његов посед. Оно што је фалило да крунише игру Црвене звезде је гол.

lale derbiПартизан се пробудио на старту другог полувремена, Црвена звезда остала у свлачионици. У 46.минуту, Печник је застао и лоше се заградио, лопта није напустила игру, Шкулетић се одлично снашао, повукао контру, изашао сам на 2 метра испред Рајковића, али није ни сам знао шта жели, па је одиграо за Лазовића, који је заостао прилично, и зицер за Партизан је отишао у неповрат. У 48.минуту нова одлична прилика за домаћина. После корнера, Павићевић је захватио лопту, али она стиже до Бранка Илића који хвата волеј на 5 метара, али лопта иде јако преко гола. Статична реакција одбране Црвене звезде, која је указивала на почетак проблема. Уследили су безопасни покушаји Босанчића и Ристића. У тим тренуцима играло се добро, брзо, узбуђења на обе стране терена. У 52.минуту, нова прилика за Шкулетића. Данко Лазовић је упутио одличан центаршут, Шкулетић у паду покушава, али далеко од гола Рајковића. Покушали су црвено-бели да узврате, али Волков реагује и спречава опасан напад. Партизан је прву измену извршио у 55.минуту, Грбића је заменио Живковић. Грбић је уз Шкулетића до тада био најбољи појединац ривала. Вулићевић се оклизнуо и руком избацио лопту у аут, а Босанчићев покушај директно на гол, иде преко гола. Затим, на центаршут Лазовића, Јовић је шутирао слабо главом и непрецизно. У 60.минуту је кренуло падање Данка Лазовића, на сваки могући контакт, чак и када му је рука на рамену, што је Мажић толерисао. Покушавао је и плачем да изнуди фаул. А домаћи навијачи су и други пут прекинули меч бакљадом. Црвена звезда није обратила пажњу на тај детаљ, па Лазовић неколико пута у дуелима са Лазићем само падао на 20 метара од гола и добијаофаул. Црвена звезда је у тим моментима кренула да пада у игри и да тотално тоне. У 64.минуту, Ђорђе Ракић је заменио Луку Јовића, а Шкулетић имао нову прилику, Одлично се ослободио Дарка Лазића, шутирао искоса са десне стране, али Предраг Рајковић је сјајан. Ногом интервенише и гости долазе до корнера. После корнера, Ракић је повукао контру а Александар Ковачевић се други пут прописно осрамотио. Ракић је одиграо и кренуо да се отвара Ковачевићу, чији центаршут је завршио на супротној трибини. Последњи покушај Црвене звезде је био у 70.минуту, који је и најбитнији тренутак утакмице. Прво због друге измене Партизана, Пантић је заменио Сашу Илића, а друго јер је Црвена звезда изгубила тотално снагу и нестала са утакмице. Дарко Лазовић је прозујао против Волкова, који је буквално нестао пред Лазовићевим налетом, упутио слабији центаршут за Ракића, који је атрактивно маказицама хтео да покуша, али је Станковић интервенисао, а Ракић се умало није повредио. Ово је уједно био и други продор Лазовића. Од тада, Звезда је препустила Партизану и терен и игру и лопту. Све. Одмах је Шкулетић имао прилику, али феноменални Рајковић је поново феноменално интервенисао. Немоћан је био Шкулетић пред Рајковићем, колико и Црвена звезда тада на терену. Данко Лазовић је наставио са падањем, Мажић је сваки фаул судио. Први пут, Дринчић погађа живи зид. Други пут, у 76.минуту, Дринчић погађа гол. Лазовић и Лазић су били у дуелу, Лазовића продор није интересовао, само је гледао да падне, а ситуација је неодољиво подсетила на старт над Мрђом на прошлом „Вечитом дербију“, који није досуђен, а Којић је у наставку погодио за 2:1. Силовит ударац Дринчића са саме ивице шеснаестерца. То је једино и могао да уради, из све снаге, без „ефеа“. Мучиће и нас и Рајковића да ли је живи зид био лоше постављен, да ли је могао боље… да је могао, реаговао би. Остаје питање зашто Ненад Лалатовић није извршио измену у тих 5-6 минута. Увођењем Горана Гогића, који би сви у том тренутку осудили, али са ове тачке гледишта би сасвим вероватно донео бод или Даниела Аврамовског, који би могао мало да покрене успавани тим би донело резултат. Сада је касно и можемо само да разбијамо главу, али Црвеној звезди је много, много фалио Ненад Милијаш. Неко ко зна да стане на лопту, примири, сачека, шутира. У наредних двадесет минута, до краја меча, вреди издвојити  две измене у Звезди, Ристића и Босанчића су заменили Катаи и Аврамовски. Затим, нову прилику Шкулетића и нову одбрану Рајковића у 84.минуту и бесциљан покушај Катаиа у 95.минуту. Црвена звезда је угурала Партизан у његових 16 метара, а Партизан није имао никакву жељу да нападне, а ни проблема да се одбрани. Јалови покушаји Звезде су лако заустављали дефанзивци Партизана. На крају, 1:0 за Партизан.

Партизан је много боље ушао у другој полувреме. Имао је преко Шкулетића три стопостотне прилике и две полуприлике, и велику шансу Бранка Илића. Црвена звезда је запретила полуприликама док је имала снаге да се равноправно одупре. Уласком Живковића и Пантића, Партизан је раширио игру, Звезда је изгубила снагу и физички пала, затим и психички, а ривали су постигли гол на један, једини, могући начин. Из прекида, преко Дринчића, који је био невидљив до 76.минута, када је постигао гол из слободног ударца. Два пута пре гола је Дринчић тотално безопасно покушавао, а трећи пад Лазовића је био кобан. Није се обратила пажња на једини сегмент који је Партизану донео превагу.

Разлог пораза – физичка припремљеност

Црвена звезда је играла 60.минута, докле је имала снагу, а затим до 70.минута покушавала да извуче остатак енергије. Када је изгубила енергију, без измена уследио је и кобни тренутак. Ово је већ четврти дерби који се решава на исти начин. Прекид или шут са дистанце. А разлог је системски. Систем. Недовољна физичка припремљеност. Ако додамо да су тренеру Лалатовићу играчи долазили без припрема, као и претходних година, долазимо и до закључка. Звезда није сачувала снагу за последњи део меча, већ је тада пала. Да ли су то „комшије“ и чекале не знамо, али су то искористиле. Оно што свакако радује је да су и Јовић и Ристић показали да године не играју фудбал. Михаило Ристић је свакако играч утакмице, да није било Рајковићевих одбрана. А било би безобразно, срамотно и љигаво да се кола сломе на Луки Јовићу, који је персонификација свих Звездиних нада. Апсолутно сви би осули дрвље и камење по Ненаду Лалатовићу да Ристић и Јовић нису играли. Остаје жал што нисмо видели Марка Грујића и Вукашина Јовановића. Храбра одлука Лалатовића која би била надалеко хваљена да је Јовић погодио. Али, погодиће.

Индивидуални учинак

Предраг РАЈКОВИЋ – Одговор на питање да ли Србија има будућност на голу. Био је „the last man standing” и после примљеног гола. Можемо рећи да је искомплексирао Шкулетића одбранама, урадио све што је могао. Примљени гол више не иде, него што иде „њему на душу“. Постоје ствари које и он мора да увежба и научи. Али, Рајковић је био заиста одличан. На крају, испоставило се, одлолевао и спасио Црвену звезду. Одличан деби дерби за Рајковића, али због резултата, не и успешан. Браво, Рајко!

Нејц ПЕЧНИК – Вратио се на принудну позицију. Одрадио је добар део посла, убацивао се из другог плана, два пута запретио, умало постигао гол. Направио је једну грешку, можда и под фаулом, када је Шкулетић у 46.минуту могао да казни. Можда би боља одлука била да је Саво Павићевић заузео место десног бека, а Печник отишао на крило, али идемо даље. Зато ми нисмо тренери, а тренер зна ко шта може у датом тренутку. Надамо се његовом повратку на крило.

Саво ПАВИЋЕВИЋ – Звездин командант одбране је имао мањих проблема са Шкулетићем, потпуно зауставио Лазовића и играо докле је играо и тим. У тренуцима када је Црвена звезда јурила, Павићевић је био у пољу домаћина. Добар меч Павићевића.

Дарко ЛАЗИЋ – Дарко Лазић је одиграо у тандему са Павићевићем добар меч. Није грешио, није се залетао, био је сигуран, пар пута веома самоуверено интервенисао и изнео лопту. На крају, имао је несрећу да Лазовић поново падне након контакта са њим, када је зарадио и жути картон, а Дринчић погоди. Једном је испао у дуелу са Шкулетићем у 64.минуту, али је Рајковић био спреман.

Никола МИЈАИЛОВИЋ – Очекивали смо поново више од капитена. У почетку је реаговао као почетник, сваку лопту је избијао на прву, испадао је и остављао простор Грбићу и Лазовићу, који су се спетљали у пресудним моментима. Исправио је неке своје грешке, успео касније и да учествује у нападу. Да ли му је трака притисак или нешто друго, али Мијаиловић не приказује игре као у првих шест месеци боравка на „Маракани“. Надовезао се на лошу партију против Вождовца. Бледо, слабо, лоше.

Александар КОВАЧЕВИЋ – Свој део посла је одрадио коректно, али је успео два пута да се обрука. Успео је да затвори свој део терена у тренутку када је Црвена звезда имала доминацију у игри. Мора да има мање лопту у ногама, више да обавља прљави, тркачки део посла.

Милош БОСАНЧИЋ – Добра партија Милоша Босанчића, али је евидентан недостатак физичке спреме. Босанчић је учествовао у две најбоље прилике Црвене звезде – покренуо је маестралну контру након сарадње са Лазовићем и одиграо одличан пас ка Јовићу. У 56.минуту је покушао директно да савлада Лукача. Док је имао снаге био је одличан и одлично сарађивао са Ристићем.

Михаило РИСТИЋ – Дефинитивно најбољи играч утакмице, уз Предрага Рајковића. Ристић је деловао као да има више дербија у ногама него година, као да му није деби на дербију. Пас ка Мијаиловићу, одлична кретња, одлична сарадња са Босанчићем. Зарадио је жути картон после кошкања и повлачења са Волковом. За нас, играч утакмице. Надамо се да ће и даље бити стартер, јер је неопходно. Браво, Риле!

Дарко ЛАЗОВИЋ – Дарко нас је навикао да буде најбољи, мотор, и све испод тога је слабо. Не можемо да кажемо да је имао добар меч. У 70.минуту смо тек видели Дарка Лазовића, иако Волков није тад. Продори какви су фалили и њему и Црвеној звезди. Сјајно је упослио Јовића у 24.минуту, имао неколико центаршутева. Све у свему, сви смо много више очекивали.

Ненад ГАВРИЋ – Један од пет дебитаната на „Вечитом дербију“ у црвено-белом. Можда су светла велике утакмице оставила трага на њему, али Гаврић није учествовао у игри. У другом полувремену као да га није ни било. Против Борца и Вождовца је показао да уме да одигра и „искочи“ из другог плана, нешто што је и на дербију недостајало. Јако слабо за Гаврића.

Лука ЈОВИЋ –  Суперталенат који је чекао своју потврду на највећем мечу. Одатле се иде у орбиту и даље ствара. Најмлађи дебитант у историји „Вечитог дербија“. Било би срамотно да се кола сломе на шеснаестогодишњаку. Исто као што би да је постигао гол био Ван Перси, Фалкао и Кавани у једном. Све је урадио осим постигнутог гола. Код прве ситуације, одлична кретња, осећај за простор и гол. Шутирао је фудбалски у тим ситуацијама, на прву, високо, инстиктивно. Лукач је висок, па је већа вероватноћа да би одбранио да је Лука проследио по земљи. Није погодио. У другој ситуацији, побегао је обојици штопера Партизана, и „био бржи од лопте“. Промашио је цео фудбал. Свакако је трема утицала, али и поред свега, Лука је био добар. Не сме се занемарити чињеница да му је ово други старт, да има 16 година и да је потенцијално велика будућност пред њим. Њему је фалио који старт више, а голови ће доћи. Да је погодио, Црвена звезда би славила 3:0, јер би погодио сигурно још који пут, а Лалатовића и Јовића би дизали у небеса. И Гонзало Игуаин и велики Лео Меси су у финалу СП против Немачке промашили немогуће, а иза себе имају више одиграних „ЕЛ класика“ него Лука година. Напред, Лука!

Ђорђе РАКИЋ (од 64.минута) – У првих пет минута од уласка на терен, Ракић је имао један продор и један покушај. Касније није ни добијао лопту, јер игре није ни било.

Даниел АВРАМОВСКИ (од 80.минута) – Мало времена и без учинка за Аврамовског. Ушао је у тренутку јаловог хаоса, брзоплетости, панике и безуспешног покушаја стварања акције. Утисак је да је морао раније да уђе у игру, пре гола домаћина.

Александар КАТАИ (од 80.минута) – Индолентност, да не употребимо неку тежу реч, Александра Катаиа достиже највећи могући ниво.

Ненад ЛАЛАТОВИЋ – Из неког разлога, Лалатовић већ има „омчу око врата“. Једина замерка коју можемо да му упутимо јесу измене у периоду када је све одлучено. Морао је да одговори на улазак Пантића, на све већи притисак и шансе ривала и на то да је Црвена звезда нестала са терена, уласком Гогића или ранијим уласком Аврамовског. Славиши Стојановићу је Гогић био кец у рукаву за победу у последњем дербију на „Маракани“, а Лалатовићу можда и тотална тактичка победа.  Домаћини су раширили игру и прелако долазили до прилика, а у првом полувремену нису могли да изнесу лопту. Превелики пад у нашој игри. Одлично је поставио екипу прво полувреме, Црвена звезда је могла да реши меч. 45.минута је било практично без грешке. Са друге стране, 45.минута лоше. Желео је исто што и ми, и врло лако је могао да буде херој свих нас данас и аргумент у свим прозивкама са супротним табором. Храбар потез је да Јовић и Ристић буду стартери. Мач са оштрице увек има другу страну. Оно што се надамо јесте да ће Јовић и Ристић и даље бити стартери. Нису изневерили. Нико више од њега није желео да победи на свом дебију у дербијима.

Понекад је пораз победа у широј слици. Пораз треба погледати у очи да би видели ширу слику. Много боли чињеница да нисмо надиграни, али да смо изгубили из јединог сегмента. Неискусно смо занемарили ту чињеницу и оставили јој простор да се деси. Као што не смемо да занемаримо Луку и Михаила.

Добродошли у ново издање учинака Звездаша широм света. Овог викенда Звездаши су имали водеће улоге у својим клубовима, постизали голове и асистирали, а у Серији А Ђорђевић и Томовић добили епитете најбољих. Путовање црвено-белим светом почињемо са чизме, из Италије.

Италија

Серија А

На Апенинима је одиграно шесто коло, које је протекло у знаку бурног дербија између Јувентуса и Роме, али Звездаши су обележили викенд за нама.

Верона – Каљари 1:0

Бошко Јанковић је у дресу Вероне заиграо од 67. минута и био успешнији од бившег тренера Црвене звезде, а сада Каљарија, Здењека Земана.

Емполи – Палермо 3:0

Милан Милановић није био у протоколу у дресу Палерма у тешком поразу. Милановић није у плановима тренера Јакинија, али можда се ситуација промени, јер је због веома лошег старта Сицилијанаца, Јакини практично већ бивши.

Фото: Серија А, званична ФБ страница
Фото: Серија А, званична ФБ страница

Лацио – Сасуоло 3:2

Филип Ђорђевић је залудео публику у Риму, а и овог викенда је пружио одличну партију. Постигао је гол и асистирао код трећег поготка небеско-плавих. Из игре је изашао у 85. минуту, када га је заменио Мирослав Клосе. Добио је овације пуног „Олимпика“ и зарадио епитет играча меча. Лацио је умало изгубио већ виђену победу после вођства од 3:0. Ђорђевић се налази на деоби другог места листе стрелаца, раме уз раме са Ди Наталеом, Каљехоном, Касаном, Хондом и Освалдом. Одавно један српски нападач није изазвао толику пажњу у лигама петице и у Европи.

Душан Баста је прво због повреде руке, а затим због повреде листа пропустио још један меч Лација. Баста ће пропустити и почетак квалификација селекције Србије за Европско првенство, и одсуствоваће наредне четири недеље, а Ђорђевић ће бити нада селектора Дика Адвоката и српског националног тима.

Сампдорија – Аталанта 1:0

Синиша Михајловић успешно предводи са клупе Сампдорију. После победе у градском дербију, против Ђенове, везао је и трећи узастопни тријумф и задржао трећу позицију, уз само два примљена гола, по чему је одбрана Сампдорије најчвршћа у лиги уз Јувентусову. Жеље навијача „Блућерћатија“ су драстично порасле после феноменалног старта.

Удинезе – Ћезена 1:1

Дејан Станковић и Андреа Страмаћони су одлично започели посао на Фриулију, али су овог викенда изгубили три бода у надокнади времена са беле тачке.

Наполи – Торино 2:1

Никола Максимовић је одиграо добар меч на „Сан Паолу“. Максимовић је био асистент код водећег гола „Бикова“, Кваљарели, Али су Наполитанци преокренули резултат и славили. Добре партије Максимовића, који је постао универзалац Ђампјера Вентуре, су га довеле на списак Дика Адвоката, где ће заменити Душана Басту.

tomovic
Фото: Серија А, званична ФБ страница

Фиорентина – Интер 3:0

Ненад Томовић је асистенцијом за водећи гол, а затим и првенцем за Виолу изазвао делиријум у Фиренци и ставио тачку на тотални крах Видићевог Интера. Играч утакмице једног од дербија кола је због прославе гола добио жути картон, а у видеу испод имате прилику да видите и одушевљење на „Артемио Франкију“ – Немања Видић у дресу Интера је поново посматрао суров пораз своје екипе, која је у два узастопна пораза примила седам голова! Видић је играо цео меч, а Здравко Кузмановић посматрао пораз са клупе.

Погледајте гол Ненада Томовића

Серија Б

Пескара – Виртус Ланћано 4:0

Урош Ћосић је одиграо свих 90 минута у првој победи Пескаре у овој сезони.

Фрозиноне – Катанија 1:0

Филип Јанковић није био у протоколу у поразу Катаније. После два одиграна меча у стартној постави овога пута је био на трибинама.

Енглеска

Премијер лига

Челзи – Арсенал 2:0

Најбитнији и најбољи играч Челзија, Немања Матић, је и у дербију Лондона имао своју улогу. Одиграо је цео меч, а колико је битан у игри тима са Стамфорд Бриџа најбоље говоре речи Сеска Фабрегаса – „Лако је бити асистент када је Матић иза вас!“.

Астон Вила – Манчестер Сити 0:2

Александар Коларов је одиграо цео меч за Сити и добио жути картон у 28. минуту, у тесној победи на „Вила парку“.

Француска

Лига 1

Евијан – Мец 3:0

Милош Нинковић је победу Евијана посматрао са клупе.

Лион – Лил 3:0

Милан Бишевац се после повреде вратио на терен и са капитенском траком повео тим са „Жерлана“ у нову победу. Одиграо је први меч у сезони и игру напустио у 74. минуту.

Сент Етјен – Тулуз 0:1

Павле Нинков је у игру ушао у 31. минуту и зарадио жути картон у великој победи Тулуза, док се Урош Спајић и даље опоравља од повреде.

Лига 2

Ним – Лавал 0:0

Ненад Ковачевић је одиграо цео меч за Ним, и зарадио жути картон у 85. минуту.

Немачка

Бундеслига

Борусија Менхенгладбах – Мајнц 1:1

Мајнц и даље одолева у једној од најјачих лига света. Нису поражени у досадашњих шест кола, а десетка Мајнца, Филип Ђуричић је игру напустио у 60. минуту, након што је три минута раније добио жути картон.

Вердер – Фрајбург 1:1

Стефан Митровић је постао стандардан на списку репрезентације, а дуел у Бремену је напустио на полувремену.

Шпанија

Примера

Еибар – Леванте 3:3

Дејан Лекић је имао запажену прошлу сезону у Хихону, што шампиону Сегунде Еибару није промакло. У сјајном мечу на „Ипуруи“, домаћин је до бода дошао у трећем минуту надокнаде времена, а Лекић је у игру ушао у 80. минуту.

Хетафе – Кордоба 1:1

Кордоба је једини тим без победе у Примери, а до премијерног тријумфа их је делило свега пар минута. Александар Пантић је стандардан, одиграо је цео меч.

Белгија

Про лига

Лирс – Варегем 3:1

Лирс је забележио прву победу под вођством Славише Стојановића и његовог стручног штаба у коме је и Братислав Живковић, а љубимцу Делија, Бобану Бајковићу је требало свега 180 минута да „купи“ навијаче Лирса, који су му већ скандирали после одличних одбрана у две утакмице. Бајко је и други меч проглашен играчем утакмице, а победа води Лирс ка сигурној луци уз курс Звездине колоније.

Погледајте детаље са меча

 

Мускрон – Мехелен 1:1

Александар Јанковић је забележио први реми на клупи Мехелена голом у 89. минуту и налази се на деоби 7. места.

Беверен – Серкл Бриж 1:0

Абубакар Оумару је ван тима Беверена, и већ четврти дуел за редом је ван протокола. Абубакар је изгубио место стартера после доласка Анте Вукушића, који је био и стрелац за победу. Статус Камерунца је под знаком питања, одиграо је само прва четири меча и зарадио црвени картон.

Холандија

Витесе – Ден Хаг 6:1

Абиола Дауда се није уписао у стрелце у новој убедљивој победи Витесеа, али је забележио једну асистенцију, да би у 76. минуту уступио своје место Урошу Ђурђевићу.

Грчка

Супер лига

Због убиства навијача претходне седмице, све утакмице 4. кола грчког шампионата су одложене.

Мађарска

НБ 1

Пушкаш – Ђер 2:1

Никола Трајковић није био у протоколу у екипи Ђера.

МТК – Њиређихаза 2:0

Драган Вукмир је одиграо целу утакмицу за МТК, који је други на табели са шест бодова мање од водећег Видеотона.

Халадаш – Папа 2:0

Милан Богуновић је био у саставу гостију свих 90 минута, али су поражени против једног од конкурената за опстанак.

Русија

Премијер лига

У шампионату Русије је била пауза минулог викенда, а у међувремену је Миодраг Божовић “Гроф“ постао нови тренер Локомотиве из Москве, чији је члан од ове сезоне и Немања Пејчиновић.

Украјина

Премијер лига

Металист – Металург Запорожје 2:1

Владимир Дишљенковић није бранио за Металист у тријуфу против екипе из Запорожја.

Зорја – Ховерла 2:1

Никола Игњатијевић је био на терену до 65. минута, а зарадио је и жути картон у 48. минуту у тријумфу свог тима.

Волин – Ворскла 2:2

Јован Маркоски проводи већ осму годину у екипи Ворскле, а ову утакмицу посматрао је са клупе.

Белорусија

Премијер лига

Гомељ – БАТЕ Борисов 1:2

Нова победа учесника Лиге шампиона у борби за титулу, у којем је Филип Младеновић одиграо цео меч.

Динамо Минск – Нафтан 2:0

Немања Николић је одиграо цео меч за Динамо, који је у шампионској трци три корака иза БАТЕ Борисова.

Турска

Супер лига

Сивас – Генчлербирлиги 1:0

Нови пораз гостију. Душко Тошић је одиграо цео меч и зарадио жути картон у 40. минуту.

Истанбул Башакшехир – Акхисар Беледије 4:0

Акхисар је у претходној рунди такмичења савладао Фенербахче и преузео прву позицију, а сада су доживели убедљив пораз и склизнули на пето место. Бруно Мезенга је уписао још један меч за Акхисар, а из игре је изашао у 63. минуту.

Ескишехир – Ризе 1:2

Горан Чаушић је ушао у игру за домаћи састав у 72. минуту, а само пет минута касније је у првом контакту са лоптом постигао гол за изједначење, али његов тим није успео да избегне пораз.

Фенербахче – Коња 2:1

У поразу од актуелног шампиона, Јагош Вуковић је одиграо цео меч за гостујућу екипу.

1. Лига

Маниса – Анталија 3:3

Маниса је ремијем остала на дну табеле, али су тројица бивших чланова најтрофејнијег српског клуба одиграли целу утакмицу и имали запажене улоге. Ненад Милијаш је постигао гол у 49. минуту, док је Бранимир Субашић довео Манису у вођство у 6. минуту. Над њим је направљен и пенал после кога је домаћи тим изједначио на 3:3. Никола Микић је зарадио жути картон у 89. минуту.

Погледајте голове са меча

Адана – Кајзери 1:2

Срђан Мијаиловић није био у протоколу код победника због ограниченог броја странаца.

Португал

Супер лига

Порто – Брага 2:1

Евандро је ушао у игру у 77. минуту за власника две титуле шампиона Старог континента, а његов тим је прекинуо низ од три ремија у свим такмичењима тријумфом против Браге.

Швајцарска

Супер лига

Тун – Грасхоперс 3:2

Андрија Калуђеровић је у игру ушао у 69. минуту у екипи Туна, а његов тим је задржао корак за водећим двојцем на табели.

Арау – Јанг Бојс 3:2

Огњен Мудрински није био у протоколу у домаћој екипи, док је Милан Вилотић пораз Јанг Бојса испратио са клупе.

Молдавија

Дивизија Национал

Шериф – Академија 3:0

Каду је одиграо цео меч за екипу из Тираспоља и допринео победи асистенцијом код гола у 60. минуту. Бразилац је други меч у низу имао додавање за погодак Шерифа.

Милсами – Верис 0:1

Владимир “Гума“ Богдановић учествовао је у победи Вериса, који дели прво место са Шерифом.

Азербејџан

Премијер лига

Прошлог викенда није било утакмица у азербејџанском првенству.

Грузија

Зестафони – Колхети 1:1

Бојан Павловић је бранио за Зестафони целу утакмицу, али његов тим није стигао до победе у 8. колу.

Казахстан

Премијер лига

Иртиш – Атирау 2:0

Игор Бурзановић, Звездин Марадона, одиграо је целу утакмицу за Иртиш и радовао се победи против двојице екс првотимаца клуба из Љутице Богдана. Милош Трифуновић, најбољи стрелац лиге, одиграо је читаву утакмицу за Атирау, док је његов саиграч Марко Блажић ушао на терен у 57. минуту.

Узбекистан

Навбахор – Пахтакор 0:1

Бојан Миладиновић је одлучио победника голом из једанаестерца у 94. минуту.

Јапан

Џеј лига

Вентфорет Кофу – Омија 0:1

Јако битна утакмица за Омију на гостовању Вентфорету, која је значила излазак из опасне зоне, али Драган Мрђа није био у протоколу.

Шимицу – Серезо Осака 3:0

Дејан Јаковић је одиграо цео меч за Шимицу у убедљивој победи на домаћем терену.

Џеј лига 2

Точиги – Кјото 2:1

Милош Бајалица није био у протиколу за госте, који су и без њега успели да славе у 35. колу другог ранга такмичења.

Мито Холихок – Сапоро 0:0

Такајуки Сузуки је овога пута био стартер за домаћи састав, а из игре је изашао у 68. минуту.

Кина

Супер лига

Гвангжу – Гвижу Рене 1:0

У поразу од трећепласираног Гвангжуа, Звјездан Мисимовић није био у протоколу, због повреде.

Енан – Лиаонинг 1:0

Александар Јевтић је у поразу Лиаонинга играо до 71. минута, а његов тим очекује тешка борба за опстанак, јер су само бод изнад опасне зоне.

Јужна Кореја

К Лига Класик

Сеул – Сувон 0:1

Маурисио Молина је ушао у игру у 61. минуту, али није успео да спречи пораз Сеула. Адилсон, који је легенда Сеула и бивши дефанзивац Црвене звезде, сада је тренер овог клуба.

Џеџу – Улсан 1:0

Филип Касалица није био у протоколу за екипу Улсана, а управо у следећем колу његов тим се састаје са Сеулом.

УАЕ

Ајман – Ал Наср 0:3

Иван Тричковски је био играч утакмице. Допринео је победи гостију голом у 56. минуту и са две асистенције. Из игре је изашао у 81. минуту.

Иран

Гостареш Фулад – Падидех Коросан 0:1

Милан Јовановић “Мрва“ је пронашао себе у далеком Ирану, где је након гола у претходном колу, овога пута одиграо цео меч за госте, који су стигли до тријумфа у Табризу.

САД

МЛС лига

Њујорк – Хјустон 1:0

Луис Гаридо је још једном одиграо целу утакмицу за Хјустон, али га је Тјери Анри спречио да освоји бод у Њујорку голом за победу у 46. минуту.

Бразил

Серија А

Гремио – Сао Пауло 0:1

У дербију бразилског шампионата, Ернан Баркос је одиграо целу утакмицу за Гремио, али овога пута није успео да се упише у стрелце. Аргентинац је тренутно трећи стрелац лиге са 11 голова, а победоносни погодак на овом мечу постигао је легендарни 41-годишњи чувар мреже Сао Паула Рожерио Сени у 55. минуту из пенала. Био је то његов 122. гол у каријери по чему је светски рекордер међу голманима у историји фудбала.

Перу

Примера

Алијанца Лима – Сан Симон 2:0

Мигел Араухо је још једном одиграо цео меч за Алијанцу, која је тренутно другопласирана на табели.

Мексико

Лига МX

Веракруз – Тигрес УАНЛ 0:1

Веракруз је забележио други узастопни пораз, а Кристијан Борха је одрађивао суспензију због црвеног картона у претходном колу.

Путовање завршавамо лигама у окружењу и српским шампионатом.

Хрватска

1. ХНЛ

Загреб – Славен Копривница 1:1

Марко Мирић је донео бод гостима из Копривнице у 90 минуту, али је његов тим и даље на зачељу табеле.

Хајдук – Ријека 1:1

Марко Вешовић је ушао у игру за Ријеку у 65. минуту, а његов тим је однео бод из Сплита и тренутно је на другом месту са четири бода мање од Динама.

Словенија

1. СНЛ

Домжале – Заврч 1:3

Лидер словеначког првенства је поражен на свом „Шпортном парку“. Немања Максимовић је био стрелац водећег и јединог гола за домаћина, док је Вељко Симић ушао у игру у 61. минуту.

Копер – Горица 1:0

Ненад Срећковић је ушао на терен за победнички састав од 65. минута.

Босна и Херцеговина

Премијер лига

Сарајево – Славија Источно Сарајево 3:0

Иван Татомировић је одиграо цео меч за Сарајево у убедљивој победи, док је његов саиграч Милош Стојчев замењен у 79. минуту.

Република Српска

Прва лига

Леотар – Пролетер Теслић 1:0

Ненад Стојановић “Пурке“ је играо за тим из Требиња до 86. минута у победи на домаћем терену, којим су задржали предност од четири бода у односу на конкуренцију.

Србија

Супер лига

Јагодина – Борац 2:0

Данијел Михајловић је одиграо цео меч за Јагодину и био један од најбољих на терену у тријумфу против Чачана, док је његов саиграч Огњен Ожеговић ушао на терен у 89. минуту.

Војводина – Нови Пазар 1:0

Нино Пекарић је одиграо свих 90 минута за новосадске црвено-беле, док је цео меч за госте уписао Бојан Ђорђевић, али то није било довољно за освајање бодова екипе коју је недавно преузео Миша Косановић.

ОФК Београд – Доњи Срем 4:0

Дарко Спалевић је одиграо цео меч за клуб из Пећинаца у убедљивом поразу на Карабурми.

Раднички Ниш – Чукарички 2:1

Тек друга победа екипе са Чаира у Супер лиги, а свој допринос успеху дао је Петар Ђуричковић асистенцијом код првог поготка. Из игре је изашао у 87. минуту, а његов саиграч Владимир Ђорђевић је провео свих 90 минута на терену. За госте је прво полувреме одиграо Филип Стојковић, док је Славољуб Срнић забележио цео меч.

Раднички Крагујевац – Рад 0:3

Јован Крнета је одиграо целу утакмицу за Раднички и спречио још убедљивији пораз избацивањем лопте са гол линије, док је његов саиграч Марко Перовић ушао у игру на почетку другог полувремена. Славко Перовић је био у саставу тима са Бањице до 80. минута и уписао асистенцију код трећег гола.

Спартак – Напредак 0:0

Андреј Мркела је играо за Суботичане до 61. минута, док је за Крушевљане цео меч забележио Стеван Луковић.

Прва лига

Слога Петровац на Млави – Колубара 4:1

Милош Рељић је постигао нови гол за Слогу. Погодио је мрежу у 78. минуту, а затим је минут касније изашао из игре.

Бежанија – Слобода Ужице 1:0

Милан Јеремић је провео на терену свих 90 минута за госте који су овим поразом склизнули у зону испадања.

Радник Сурдулица – Слога Краљево 3:0

Мисдонгард Бетолингар је био на терену свих 90 минута за Слогу и зарадио жути картон.

Синђелић – Бачка 1:3

Весељко Тривуновић је наставио са одличним партијама у дресу Бачке. Био је играч утакмице и постигао два гола за свој тим, први у 64. минуту, а други из пенала у 78. минуту. За домаћи тим је до 78. минута играо Стефан Чикић.

Српска лига – Београд

Земун – Срем Јаково 1:0

Душан Ђокић и Миланко Рашковић су предводили Земунце до нове победе. Искусни фудбалери нису постигли гол, али су били у саставу свих 90 минута, док је голман Александар Кировски пропустио овај сусрет.

Зона Дрина

Раднички Стобекс – Златибор 1:0

Владимир Мудринић је одиграо цео меч за Златибор, али је његов снажан шут укротио голман домаћих.

Следеће виђење заказујемо после репрезентативне паузе за две недеље.

И овог фудбалског викенда неколико младих фудбалера нашег клуба који су на позајмицама забележили су веома добре партије и заслужили су похвале.

Немања Ахчин – Младост је поражена од Партизана на домаћем терену, а Ахчин није био у комбинацији за овај меч.

Мамаду Мбођ – Сенегалац је уписао прве бодове на терену. У надокнади времена ушао је у игру. Напредак је ремизирао са Спартаком.

Никола Караклајић – упркос поразу Синђелића од Бачке, Караклајић може бити задовољан својим наступом. Јасно је да млади фудбалер добро користи сваку пружену шансу. Он је учествовао у акцији из које је његова екипа постигла једини гол.

Марко Маринковић – био је стартер, провео је на терену 90. минута али није успео да помогне свом тиму да избегне пораз.

Никола Стојковић – БСК је савладао Моравац резултатом 1:0. Стојковић је био стартер, а замењен је у 68. минуту. Имао је шансу да се упише у стрелце и још једном је показао да се на њега може озбиљније рачунати.

Марко Грујић – Колубара је поражена од Слоге, чак ни сјајна игра младог Грујића није могла да допринесе бољем резултату тима из Лазаревца. Он је у 38. минуту имао велику прилику, али није успео да затресе мрежу противника.

Милан Јокић – Колубара је постигла један гол, а асистент је био млади Јокић.

Милош Брајовић – Динамо из Панчева је ремизирао са Банатом, Брајовић није играо.

Филип Манојловић – млади голман је остао несавладан, а Сопот и БАСК су поделили бодове.

Златко Иличић – Иличић је био најзапаженији актер утакмице између Сопота и БАСК-а и понео је титулу играча меча.

Лазар Митровић – тренер Сопота овога пута није дао шансу младом Митровићу.

Немања Ђорђевић – ни млади Ђорђевић није играо за БАСК овог викенда.

 

Иза нас је још један богат фудбалски викенд и као што сте навикли на нашем порталу можете прочитати како су играли фудбалери нашег клуба који су тренутно на позајмицама. Неки од ових момака су се добро показали на терену у прошлом колу и заслужили су високе оцене и похвале.

Младост Лучани – Борац 2:1

Немања Ахчин је ушао на терен у 87. минуту уместо Адамовића, али за тих пар минута није успео да остави неки већи утисак. Ипак његова екипа је уписала важна три бода.

Напредак – Јагодина 1:1

Звездин Сенегалац који је стигао овог лета, Мамаду Мбођ, још увек није уписао минуте у дресу клуба из Крушевца.

БСККолубара 3: 1

На Визељ парку састали су се БСК и Колубара. Бодови су остали код домаћина који је одиграо најбољу утакмицу од почетка сезоне. Рано вођство Борчана дало је крила играчима који су ређали шансе. У првом делу меча сјајну прилику је имао и Никола Стојковић који је за 66. минута колико је провео на терену одиграо сјајно и оправдао поверење тренера који га је уврстио у стартних једанаест. Са друге стране добро су се показали Марко Грујић и Милан Јокић који су били стартери у екипи Колубаре.

Синђелић – Мачва 1:1

Никола Караклајић је одиграо цео меч и управо над њим је направљен пенал после којег је Синђелић изједначио резултат у 77. минуту. Караклајић се одлично снашао на терену и понео епитет играча утакмице. Утакмица је завршена без победника. Марко Маринковић није био у протоколу за овај сусрет.

ГСП Полет – БАСК 0:2

Јунак овог меча био је некадашњи омладинац нашег клуба, Никола Ђорђевић. Млади Ђорђевић је постигао фантастичан гол и цео меч је изнео на врхунском нивоу тако да је на крају потпуно заслужено проглашен за играча утакмице, а његова екипа је освојила бодове.

Сопот – Железник Ласта 2:0

На овом мечу чак три играча нашег клуба имали су запажене улоге. Филип Манојловић је био несавладива препрека на голу Сопота. Млади голман је одлично бранио и до краја утакмице његова мрежа је остала нетакнута. Златко Иличић је свих 90 минута био на терену, а Лазар Митровић је уписао једну асистенцију и имао је фантастичну прилику да се упише у стрелце када је лопта ипак погодила пречку.

Динамо Панчево – Цемент 0:2

Динамо је на домаћем терену остао празних руку. Млади Милош Брајовић је заменио Дашића али није успео да помогне својим саиграчима да дођу до повољнијег резултата.

Ермис – Анортосис

Ифеани Оњило је замењен у 59. минуту, а његова екипа је славила на крају меча.

Већ за четвртак заказујемо ново читање после утакмица које се играју у овиру Купа Србије.

И ове сезоне портал Моја Црвена звезда обавештаваће вас о учинку фудбалера нашег клуба који ће одређени период провести на позајмицама.

Немања Ахчин – овај момак прошлу сезону носио је дрес ФК Грбаљ из Црне Горе, а сада је послат на каљење у Младост из Лучана. Повратници у Супер лигу тренутно се налазе на десетој позицији, а Немања још увек није добио шансу да заигра. Прошлог викенда његов тренутни клуб је на гостовању савладао Нови Пазар. Ахчин је меч посматрао са клупе за резерве.

Мамаду Мбођ – штопер који је после пробног периода на Маракани потписао уговор прослеђен је екипи из Крушевца како би се лакше адаптирао на нову средину и научио језик. Мбођ још увек није уписао минуте у дресу Напретка.

Никола Караклајић – изданак Звездине омладинске школе тренутно се налази у ФК Синђелић. Караклајић је био на позајмици у Вождовцу где је одиграо неколико фантастичних утакмица, али се ни после овогодишњих летњих припрема није изборио за место у првом тиму Црвене звезде. На сусрету Синђелића и Радника (2:4) млади Караклајић  је на терену био од 53. минута.

Марко Маринковић – млади штопер је прошле сезоне играо за Смедерево, а ове је уступљен Синђелићу. Он је већ у првом колу постигао гол на утакмици са Бежанијом, али је његова екипа ипак поражена. На истом мечу је зарадио и јавну опомену. На остала четири меча која су до сада одиграна, Маринковић је увек био стартер и играо је свих 90 минута што показује да је овај фудбалер за кратко време стекао поверење стручног штаба.

Марко Грујић – талентовани млади фудбалер са статусом двојне регистрације доказиваће се у дресу Колубаре из Лазаревца. Грујић је у петом колу Прве лиге на утакмици са Слогом ушао на терен у 20. минуту и после само неколико минута постигао погодак и још једном доказао да поседује невероватно фудбалско знање.

Милан Јокић – прошлу полусезону играо је у Борчи, а тренутно је у Колубари. Прву шансу за доказивање добио је на сусрету Моравац – Колубара када је у игру ушао у 66. минуту. На утакмици са Слогом, заменио га је Марко Грујић. Јокић такође има двојну регистрацију.

Никола Стојковић –  један од чланова генерације ’95. који је потпис на професионални уговор ставио овог лета поново је позајмљен БСК-у из Борче. Прошле сезоне није добијао много шанси на терену, али ове сезоне је имао фантастичан почетак. На гостовању у Шапцу Никола је постигао гол који је био победоносан. Такође је по избору новинара био уврштен у „тим кола“. На другом мечу замењен је у 75. минуту. У трећем и четвртом колу није га било у протоколу, а већ у петом колу у игру је ушао у 21. минуту на гостовању Металцу где је његова екипа ремизирала.

*Још неколико играча налази се на позајмицама у клубовима који се такмиче у Српској лиги али је немогуће доћи до података о утакмицама које се одигравају на нивоу трећег ранга. До следећег извештаја покушаћемо да дођемо до потребних информација.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!