14
FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ОФК БЕОГРАД 4:2 (2:2)

СТРЕЛЦИ: Лазовић у 15, Печник у 40, Мрђа у 46. и Нинковић у 85. за Црвену звезду, а Палочевић у 11. и Гајић у 43. минуту за ОФК Београд.
Стадион Црвене звезде.
Гледалаца: 48.347.
Судија: Мајо Вујовић (Нови Сад).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Печник, Павићевић, Келхар, Петковић, Мијаиловић (од 88. Оњило), Милијаш, Лазовић, Нинковић, Ракић (од 66. Касалица) (од 76. Савићевић), Мрђа.

ОФК БЕОГРАД: Чупић, Василић, Планић, Васиљевић, Обрадовић, Здјелар (од 81. Јанковић), Мицевски, Палочевић, Гајић (од 65. Зарубица), Чаврић (од 71. Јешић), Дражић.

Црвена звезда је у претпоследњем колу Суперлиге победила ОФК Београд са 4:2 и математички обезбедила титулу шампиона, 26. по реду.

Иза нас су поплаве, несреће, трагедије, дуговања и шест година, никад дуже уметне владавине која је прекинута и велики пехар намењен прваку Србије је поново на свом месту, у трофејној сали „Маракане“. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН!

Шампиони су, како им то и доликује, поздрављени највише великом посетом где је још једном показано колико је велики клуб Црвена звезда. Скоро 50.000 навијача су дошли поздравити момке у црвено – белим дресовима и носили их до победе над ОФК Београдом.

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

Све што су читаво првенство радили тренер Славиша Стојановић и његови изабраници стало је у 90. минута које су биле више психички, него физички терет на леђима играча који су, морамо нагласити, најзаслужнији за овај велики успех.

„Романтичари“ су  дошли на „Маракану“ растерећени и показали од самог старта да ће бити тврд орах уз велики психолошки притисак који је био присутан код сваког играча у црвено – белом дресу. Отворено су гости ушли у утакмици и били опаснији ривал, што им се исплатило већ у 11. минуту када су Чаврић и Палочевић изиграли читаву одбрану Црвене звезде и шокантним голом донели ОФК Београду вођство.

Одбране у првих 45. минута једноставно нису постојале, па је тако Ракић прије вођства гостију промашио празан гол, да би само 7. минута касније натерао голмана гостију да кратко одбије лопту и омогућио Лазовићу да одбитак закуца у мрежу, за велико олакшање и изједначење већ у 15. минуту.

Звезда је полако преузала иницијативу, стварала шансе највише преко Лазовића и Ракића али лопта једноставно није хтела у мрежу. Све док ствар у своје руке нису узели најбољи појединци овог пролећа, Ненад Милијаш и Нејц Печник. Извео је капитен Црвене звезде слободан ударац са леве стране и пронашао у срцу шеснаестерца Печника који мајсторским ударцем главом савладава Чупића за ерупцију одушевљења на трибинама и вођство од 2:1.

Звезда је већ почела славити и чекали су играчи у црвено – белим дресовима да судија Мајо Вујовић одсвира крај првих 45. минута, а да се славље одгоди побринуо се Милан Гајић, који је у 43. минуту искористио очајно постављање Звездине одбране и сјајним шутем искоса са 15 – так метара послао лопту под пречку за изједначење и нови немир за све којима је црвено – бела боја у срцу.

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

Друго полувреме је почело као из снова, 19. првенственим голом Драгане Мрђе после само минута игре у наставку. Најбољи нападач лиге крунисао је уиграну акцију, после прекида, Милијаша и Печника за ново славље које више играчи Црвене звезде нису дозволили да буде покварено. Када је пао терет са њихових леђа црвено – бели су показали зашто су заслужено нови шампиони. Као на траци су се ређале шансе, Ракића, Мрђе и Лазовића, али лопта једноставно није хтела у гол. Све до тренутка када се велика упорност свих играча исплатила, а егзекутор за недостижних 4:2 је био велики човек и фудбалер који се у ненормалним условима вратио у Црвену звезду и српски фудбал, само са намером да подигне шампионски пехар – Милош Нинковић.

Голом највећег мајстора у тиму Звезду, стављена је тачка на „и“ на једну од најважнијих и највреднијих победа у последњих шест година, а Милош Нинковић схрван психолошким пристиском који је носио након дербија није имао снаге ни да се радује.

После последњег судијског звиждука почело је велико славље Звездиних играча који су пролази прави фудбалски пакао од августа прошле године, али су успели и постали још једна генерација која ће бити уписана у историју Црвене звезде златним словима.

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

Шест дугих година Црвена звезда је била омаловажана, угнетавана и понижавана са свих страна. Од стране највећег противника, од многих бивших функционера  и исмејавана у њеној несрећи којој су допринели многи нелогични потези и гледање властитог интереса, али сви они су заборавили колико је Црвена звезда велика.

Заборавили су сви они ко је Црвена звезда и да ће из свега овога изачи још јача и зато браво момци. Браво шампиони!

Некада је легендарни фудбалски коментатор Милојко Пантић рекао: „Црвена звезда је када је било најтеже, најбитније и напотребније показала да има ту шампионску жицу…“

Црвена звезда је пехар намењен шампиону Србије примила од Звезда Терзића, док су трибине уз скандирање „шампиони“ испратиле играче у почасни круг и прославу титуле који се чека дуго, предуго, чак од 26. маја 2007. године.

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Црвена звезда

Печник: Црвена звезда

Павићевић: Црвена звезда

Келхар: Црвена звезда

Петковић: Црвена звезда

Мијаиловић: Црвена звезда

Милијаш: Црвена звезда

Лазовић: Црвена звезда

Нинковић: Црвена звезда

Ракић: Црвена звезда

Савићевић:

Мрђа: Црвена звезда

Још су играли:

Од 66. минута уместо Ракића, Касалица: Црвена звезда

Од 76. минута уместо Касалице, Савићевић: Црвена звезда

Од 88. минута уместо Мијаиловића, Оњило: Црвена звезда

Тренер Славиша Стојановић: Црвена звезда

Јуче и читаво ово првенство, сваки играч који је заиграо у црвено – белом дресу показао је да представља тим и скупа са свима нама они су били ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Све грешке, лоше игре и све критике које су трпили од свих нас поднели су мушки и можда у најтежим уветима Звезде показали да уз сав, понекад и ненормалан, притисак кроз сезону су оно што је Звезди потребно, а то су ШАМПИОНИ.

Хвала свима на борби, жељи и заједништву које су показали и што нису потонули када су их сви, па чак и ми сами гурали на дно. Једно велико ХВАЛА читавом тиму и стручном штабу што су вратили Звезду тамо где јој је место и показали да када сви дишу као један, да није битан појединачан учинак већ да побјеђује и губи тим.

69. година Црвена звезда има највише шампионских титула у својим витранама и тако ће остати до даљењег. И без обзира што нас чека у будућности, Црвена звезда је велика! Црвена звезда је најславнији, најтрофејнији и највреднији клуб на овим просторима и ако је можда, како ће многи рећи, остало само име од некада великог и славног клуба, то име треба сачувати и увијек са поштовањем изговарати.

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

Јер…

„…Нису нас сломиле ове тешке године, још нас сада има више због тебе….“

„ЈОШ ЈЕДНА ПОБЕДА И ТИТУЛА И ОПЕТ ТИ СИ ПРВАК ПОСТАЛА, СВУДА СМО ТЕ ПРАТИЛИ И ВЕРНО БОДРИЛИ, ЗА ТВОЈУ СЛАВУ ДАНАС ПЕВАМО!!!“

FK Crvena zvezda

FK Crvena zvezda

 

25
Slavlje Pečnika! Foto Bane T. Stojanović

Slavlje Pečnika! Foto Bane T. StojanovićСлобода – Црвена звезда 0:2 (0:2)

Градски стадион Ужице. 
Гледалаца: 7.000 
Судија: Данило Грујућ (Ниш). 
Стрелци: Милијаш у 4. минуту (0:1), Печник у 39. минуту (0:2). 
Жути картони: Ловрић, Жеравица, Петши, Терзић (Слобода), Ковачевић, Гогић (Црвена звезда).

СЛОБОДА: Ранковић, Терзић, Раковић, Ловрић, Гојковић, Кнежевић, Пеши (77. Јовановић), Максимовић, Жеравица, Окуно, Галвао.



ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Мијаиловић, Келхар, Павићевић, Печник, Ковачевић, Милијаш, Нинковић (75. Савићевић), Лазовић (89. Петковић), Касалица (62. Гогић), Мрђа.

Црвена звезда је головима Милијаша у 4. и Печника у 39. минуту савлада Слободу резултатом 2:0 и ставила једну руку на шампионски пехар.

Звезда је са овом победом само један корак од заслужене титуле након победе на једном од најтежих гостовања овог пролећа.

Утакмица је почела баш како су желели играчи у црвено – белим дресовима, голом у 4. минуту. Након прекршаја над Мрђом, Милијаш је са 17 метара мајсторским ударцем, покрај лоше постављеног живог зида, савладао голмана Ранковића за експлозију на трибинама и вођство Црвене звезде. 

Након раног вођства црвено – белих, Слобода је одлучила да игра фудбал и прву праву шасну створила преко Тијага. Нападач домаћих се одлично ослободио Мијаиловића у шеснаестерцу Звезде, али је хтео превише па је Звездина одбрана избацила лопту у корнер. 

Звезда је покушала успорити ритам након раног гола и срећом да је на другој страни стајала Слобода, а не неки опаснији противник иначе би таква игра врло брзо била кажњена. Тијаго је још у два наврата усамљен у нападу покушао припретити, али безуспешно. 

Када су видели да је „враг однео шалу“ и да се домаћин неће предати без борбе, Црвена звезда убацује у брзину више и прети преко Касалице и Мрђе, да би из нове инцијативе дошла до другог гола у мрежи Ранковића. Печник је повукао један напад, ушао у средину и са 25 метара левом ногом погодио доњи леви угао гола Слободе, за великих Слобода – Црвена звезда 0:2 у 39. минуту утакмице. 

Након постигнутог поготка играчи Звезде раде исту грешку, спуштају ритам утакмице и Слобода поново прети преко свог најбољег играча Тијага. Таква игра се могла осветити црвено – белима већ у 45. минуту када је Окуно са пет метара усамљен промашио празан гол Бајковића, пославши лопту небу под облаке за уздахе и олакшање изабраника Славише Стојановића. 

Почетком другог полувремена Слобода је могла бити „нокаутирана“ да су ударци Милијаша и Печника завршили иза леђа Ранковића, али су црвено – црни издржали почетни притисак и одлучили отежати максимално посао противнику. 

Славиша Стојановић се одлучује на „затварање“ утакмице и уместо Касалице у игру уводи Гогића. Темпо игра је знатно опао, Звезда се одлучила на држање лопте, док са друге стране Слобода није имала снаге ни знања да озбиљније запрети Бајковићу. 

На крају Црвена звезда долази лакше од очекиваног до победе и важна три бода, у игри где је само резултат оно што је било добро.

Црвена звезда одиграла је чврсто и одлично отворила утакмицу, постигла на време поготке и одлучила се чувати резултат без претераног ризика.

Прво полувреме, осим два пада после постигнутих голова било је доста добро. Играчи су деловали компактно, као добро уигран тим са одлично постављеном тактиком и одрађеним појединачним задацима, док у другом полувремену све било подређено резултату и праве игре није било.

Линије тиме су изгледале повезено, играчи су се одлично кретали и одрадили су све задатке које је од њих захтевао Славиша Стојановић. Многи навијачи ће бити незадовољни због игре у другом полувремену, поготово у моментима када су контра напади заустављани и враћане лопте у задњу линију, али пошто је све било подређено резултату сви ће заборавити лошу игру и грешке које су направљење.

Задња линија одрадила је солидан посао, добро су се кретали, затварали простор и добили скоро све дуеле са нападачима Слободе. Једину главобољу задавао им је Тијаго, играч који само игром прилика није завршио у неком већем клубу јер је очито да је давних дана „прерастао“ Слободу. 

Келхар и Павићевић су одиграли стандардно добро, без већих грешака и да није било лошег постављање читаве задње линије код шансе Слободе у 45. минуту заслужили би врло добро оцену. Печник и Мијаиловић подредили су се тиму, без честих убацивања на противничку половину и са добро одрађеним дефанзивним задацима.

Средину терена предводио је феноменални Ненад Милијаш који је затварао простор, одузимао лопте, креирао нападе и био најбољи појединац меча. Уз њега одличну утакмицу одиграо је Ковачевић, док је изостала права подршка од стране Нинковића и Лазовића.

Напад се добро кретао, отварао средину и вршио притисак на задњу линију гостију, тако да су често дефанзивци Слободе решавали се лопте испуцавањем.

Црвена звезда играла је, рекло би се, колико је било потребно да оствари важну победу. Још увек недостаје самопуздање читавог тима да оствари надмоћну победу, како у головима тако и у игри читавих 90. минута. Али све ће се то врло брзо заборавити након једне од најважнијих победа овог пролећа. 

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: За разлику од неких претходних утакмица, од првог до задњег минута био је „командант“ одбране и донео је сигурност задњој линији. Био је на висини задатка и вероватно одиграо најбољу утакмицу овог пролећа. Смирен, господар петерца и прва линија одбране био је Бобан Бајковић који је донео преко потребну сигурност читавом тиму.

Печник: Потпуно се подредио тиму, искористио своју фудбалску интелигенцију да се прилагоди и позицији десног бека и на крају успео да буде стрелац другог гола који је скинуо „тешко бреме“ са свих играча у наставку утакмице. Одиграо је утакмицу у свим сегментима игре на високом нивоу. 

Павићевић: Играо је једноставно, сигурно и борбено. Искуство које поседује је баш оно што је било потребно Црвеној звезди у оваквим одлучујућим утакмицама. Тактички школски одиграна утакмица, уз одлично кретање и мирноћу свих 90. минута. 

Келхар: Имао је пар грешака у игри „један на један“ са Тијагом и пар лоших постављања, али искуство и борбеност красе овог играча који психолошки није пао после грешака које је направио. 

Мијаиловић: Коначно је своју игру подредио тиму, али био и најслабија карика у задњој линији. Једине две шансе Слобода је створила искључиво после његовог лошег постављања. Прву шансу која је Слобода створила преко Мијаиловића, спасио је Милош Нинковић, док код друге није једни кривац јер је после шансе Окуна „заспао“ читав везни ред.

Ковачевић: Врхунска партија Александра Ковачевића. Одлично кретање, читање игре и тактичко постављање овог играча онемогућило је играче Слободе да организију нападе и успео је уз Ненада Милијаша затворити средину терена. Ово је игра на нивоу више од задње две утакмице, где је био један од најгорих појединаца на терену.

Милијаш: Ненад Милијаш одлучио је под сваку цену да се титула врати тамо где припада и у складу с тим пружа врхунске партије. Игре које тренутно пружа капитен Црвене звезде су за чисту десетку. Са оваквим партијама, одлучујућим погоцима и као прави лидер на терену тренутно је далеко најзаслужнији и најбољи играч Црвене звезде. Кретање, смиривање игре, миран пас, голови, асистенције, жеља, воља, борбеност…Све што приказује у другом делу сезоне, као да се не ради о истом играчу који је играо у црвено – белом дресу прошле јесени. Ово је Ненад Милијаш човек који заслужује епитет легенде Црвене звезде! Свака част мајсторе!

Лазовић: Далеко од својих најбољих издања. У игри где Звезде игра чврсто и на резултат тешко се сналази и не успева доћи до изражаја. Није успео да се наметне ни у фази одбране ни напада. Једна од његових лошијих партија, али очекујемо да управо у следећој утакмици надокнади све што нисмо видели у овој утакмици од Звездиног „бисера“.

Нинковић: Очито да је пао психилошки и да му је самопуздање врло ниско, али и такав Милош Нинковић пуно значи Црвеној звезди. Подредио се тиму, играо одбрану, покушавао и трудио се, али није се као много пута до сада успео да се истакне неким потезом. Мада тешко ми је да се не отмем дојму да је Нинковић жртвован у везној линији и да не игра на својој правој позицији организатора игре. Више „глуми“ лево крило него везног играча и то је сигурно један од разлога што не видимо креативност коју желимо од њега. После две тешке победе и скидања великог притиска са леђа после дербија, очекујем да буде онај „стари“ у утакмици сезоне против ОФК-а Београда. 

Мрђа: Има све одлике врхунског нападача, одличну кретњу, брзину и експлозивност. Опет је један од најзаслужнијих за први гол који је постигнут. Имао је пар одличних продора, вршио притисак на задњу линију домаћих, припретио пар пута и једино је недостајало да буде стрелац да још једном заслужи највећу оцену.

Касалица: Доста добра утакмица Филипа Касалице који се наметнуо својом борбеношћу и жељом. Успео је да уз Мрђу изврши притисак на стопере Слободе, отежа им изношење лопте, отварао је простор и био врло користан за тим. 

Још су играли:

Од 62. минута уместа Касалице, Гогић: Након уласка у игру затворио је додатно средину, али имао и пар већих грешака у предаји лопти и лошем постављану. На крају одрадио је за што је уведен у игру и сигурно је задовољио тренера Стојановића.

Од 75. минута уместо Нинковића, Савићевић: Коначно је показао праву жељу и вољу на терену са којим је дошао и његов таленат до изражаја. У пар наврата показао да је играч који може с лакоћом створити вишак и проиграти саиграче. То је сигурно смер у којем желимо да се развија Вукан Савићевић. Имао је једну грешку коју си он не сме дозволити, без обзира на жеље тренера, а то је да стане на лопту у контра нападу и покуша ју вратити стоперима. Управо после његове грешке Слобода је најозбиљније припретила преко Тијага у другом полувремену. Све остало је за похвалу. 

Од 89. минута уместо Лазовића, Петковић: Замена за уштеду времена. Без праве минутаже Петковић је остао неоцењен.

Тренер Славиша Стојановић: Утакмицу је припремио одлично и психолошки добро припремио екипу. Самим тиме Црвена звезда је имала одлично отварање и дошла до велике и показало се недостижне предности.

Проблем Стојановића је што са својим одлукама, изменама и задацима сам увуче нервозу у играче и Црвена звезда у једном тренутку престане играти фудбал. Недостаје му више храбрости, више вере у играче и игру коју форсира. Тешко је упутити праве критике на рачун тренера Црвене звезде јер је све подредио резултату који је у овом тренутку најважнији и због тога није потребно „умирање у лепоти“, већ су битне победе и због којих му треба честитати.

Црвена звезда је остварила једну од најважнијих и психолошки сигурно једну од најтежих победа овог пролећа и сада је само једна победа остала на корак од зацртаног циља, а то је подизање шампионског пехара.

Прва меч лопта је у четвртак на Маракани, где би се требала ставити тачка на „и“ на ово првенство. Црвена звезда има све у својим рукама и једини тим који читаво првенство игра са 12 играча. Због тога порука коју су упутили играчи након меча са Слободом требамо сви прихватити и зато у четвртак:

„СВИ НА МАРАКАНУ!!!“

Svi na Marakanu!!!

Svi na Marakanu!!!

83
Igrači Crvene zvezde posle utakmice

Igrači Crvene zvezde posle utakmice

Igrači Crvene zvezde posle utakmice

Igrači Crvene zvezde posle utakmice

Партизан – Црвена звезда 2:1 (1:0)


ПАРТИЗАН: Лукач, Вулићевић, Трајковић, Станковић, Волков, Дринчић, Брашанац, Нинковић (од 67 Малбашић) А. Живковић (од 65′ Лука), Лазовић (од 71′ Којић), Шкулетић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић – Печник, Келхар, Павићевић, Мијаиловић, Ковачевић, Гогић, Милијаш, Нинковић (од 88′ Касалица), Лазовић (од 68′ Петковић), Мрђа.


Црвена звезда одиграла је најлошију утакмицу овог пролећа и због кукавичког приступа утакмици заслужено изгубила од највећег ривала са 2:1. 

Како коментарисати уопште одлуку тренера да утакмицу почне са два дефанзивна везна, Печником на десном беку и само са једним нападачем? Свој кукавичлук, неповерење и жељу за игром на један бод пренео је на играче који су један за другим радили кардиналне грешке. 

Ретко ко од њих је у таквој тактичкој поставци, нервози и жељом да утакмица што пре заврши успео да заради прелазну оцену јер су се и они „утопили“ у тренерском кукавичлуку и дали најлепши могући поклон највећем ривалу, победу коју ни они сами не знају како су остварили.

Од првог судијског звиждука видело се колико Славиша Стојановић мало позна своје играче и како не зна тактички поставити тим за ову утакмицу. Партизан је одмах искористио све Звездине пропусте, промају у одбрани и пропустио велике шансе преко Волкова, Шкулетића и Живковића. Већ тада се видело да играчи Црвене звезде немају веру у себе и да је питање само времена када ће примити гол.

Savo Pavićević

Savo Pavićević

Везни ред са Ковачевићем, Гогићем, Милијашом и Нинковићем првих 15. минута сусрета није постојао, Печник се опет прилагођавао позицији десног бека и грешио у кретањима и читав терет је остао на стоперима, Павићевићу и Келхару који су уз благу помоћ несигурног Бајковића успели да одбране прве нападе домаћих. 

И онда, догодио се 23. минут и као дар са неба у игри без игре Црвена звезда је искористила спорост стопера Партизана и преко Драгана Мрђе изборила једанестерац. 

Мажић је одмах показао да неће трпити никакве приговоре јер је једанестерац био „чист као суза“, али је исто тако исти судија „заборавио“ показати Станковићу жути картон.

Нинковић је преузео одговорност, пухао, уздисао и упутио ударац као да није ручао тај дан, па му је Лукач без проблема ухватио „живу лопту“ за неверицу свих Звездиних навијача.

Тек што су кренули са центра, Партизан долази до слободног ударца на неких 26-27 метара, после прекршаја који је неопрезно и непотребно направио Саво Павићевић. Дринчић шутира и савладава катастрофално постављеног Бобана Бајковића за вођство домаћих од 1:0.

Црвена звезда је у том тренутку схватила да од одбране свог гола неће имати ништа и показала у наредним минутама да је за две класе бољи ривал у овој утакмици. Чак и у страху успели су на тренутке да се поигравају са недораслим противником који ни крив ни дужан је дошао до вођства после веће борбе и жеље, а најмање због свог квалитета.

Чим је Звезда преузела конце игре у своје руке, преко Мрђе је још једном искористила кратер у одбрани Партизана и дошла до новог пенала. Трајковић је фаулирао Мрђу са леђа са две ноге, Мажић је без размишљања показао на белу такчу и још једном „заборавио“ показати жути картон, овај пут другом стоперу Партизана.

Вероватно сви навијачи Црвене звезде су очекивали у том тренутку да одговорност преузме Ненад Милијаш, играч који је у каријери извео небројени број једанестераца у свим клубовима у којим је играо и репрезентацији, али уследио је шок.

Мијаиловић је узео лопту, показао да је он „шериф“ у овом тиму, да тренер ништа не одређује, и наравно шутирао „као баба“ и дозволио Лукачу да ни крив ни дужан постане херој свог тима.

Звезда је до краја првог полувремена држала посед лопте, показала колико је боља од овог тима Партизана, али и страх који се у задње време често показује на стадиону највећег ривала у одлучујућим утакмицама. 

Dragan Mrđa posle gola

Dragan Mrđa posle gola

Друго полувреме као да су на терен изишле аматерске екипе, јер фудбал у првих 15. минута другог дела изгледао је благо речено смешно. У таквој игри Звезда се боље снашла јер једина од два тима посудје какав такав квалитет и преко Милијаша и Мрђе искористила спорост, незнање и катастрофалне грешке одбране Партизана и дошла до изједначења. 

Драган Мрђа је чекао проигравање Милијаша чији нешто слабији пас Волков додаје право у ноге нападачу Звезде којему није преостало ништа друго него да пошаље лопту у мрежу, за Партизан – Црвена звезда 1:1.

Истог тренутка када су изједначили и практички показали највећем ривалу да је недорастао противник у играче Звезде се увукла нервоза и страх.

У игри без игре протицало је време у другом полувремену и таман када је тренер домаћих Николић из игре извадио своја три најбоља и најопаснија играча Живковића, Нинковића и Лазовића, Звезда је дошла до још једне велике шансе. 

Играо се 73. минут када је Трајковић поклонио Нинковићу шансу да реши утакмицу. Прво је на неких 14 метара од гола практички додао Звездином играчу лопту у ноге, а затим и пао да му се „склони с пута“. Милош Нинковић у том тренутку не користи дату прилику и шаље лопту „небу под облаке“ за још један уздах и неверицу.

Тада када су сви мислили да ће у овој утакмици остати нерешен резултат, јер Партизан није имао квалитет да постигне погодак, а Звезда „ону ствар“, судија Мажић и Бобан Бајковић поклонили су победу Партизану и то у 90. минуту.

На центру игралишта Мрђа ради кардиналну грешку, јер жели дочекати прекршај и сачувати лопту али практично „гажење“ Дринчића преко играча Звезде, Мажић окаректирусује као „чисто“ одузимање лопте и омогућава контру из које преко Којића Партизан долази до новог вођства и испоставило се гола победе.

Црвена звезда је још једном показала у три минуте колико је квалитетнији тим када је после слободног ударца Милијаша, Мрђа пропустио 100% прилику да савлада голмана Лукача. Али срећа прати храбре, а Звезда то није била.

Зато је победио тим који је више желео победу и тим који је по квалитету далеко од Звезде, а очито и од многих других тимова у Србији.

Црвена звезда је добила многе одговоре у овој утакмици, од којих је најважнији да кукавице никада нису победници, као што је добила и одговор да је далеко најбољи тим у Србији. 

Први пута након дуго година Црвена звезда је поражена од Партизана који нема тим, нема игру и нема квалитет. То је најтужније у причи, али исто тако ако се сада менталитет у играчима не окрене на позитивно и не схвате да фудбал играју храбри и да се фудбал игра свих 90. минута, онда ни не заслужују титулу првака Србије.

Dragan Mrđa

Dragan Mrđa

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Бобан Бајковић је много пута показао колико воли Звезду, колико се даје у свакој утакмици 100% за њу, а сада је време да покаже да је Звездаш од главе до пете и препусти сам своје место најперспективнијем младом голману Рајковићу. Читаву утакмицу је био несигуран, испадале су му лопте, лоше је ценио лет лопте и на крају примио два гола за које му нико неће замерити осим оних који се разумеју у голмански посао. Код првог гола лоше је поставио зид, сам је био лоше постављен, није направио корак и гол је био после доброг шута неизбежан. Код другог гола Којића, није могао изаћи на центаршут, био је покривен, али исто тако траљав шут Којића који је једва дошао до мреже, не само да је требао одбранити већ га је требао лако покупити.

Печник: Првих 20. минута као и читав тим био је изгубљен на терену, да би касније био један од најборбенијих и најбољих на терену. Иако се у Црвеној звезди опет почело измишљати око позиција играча јер неки морају играти, Печник је своје место заслужио па таман и на десном беку. Доста добра утакмица у очајној представи целог тима. 

Келхар: Одиграо је борбено, једноставно и колико је могао тактички добро. Виделе су се све мане у овој утакмици Дејана Келхара код позиционог бранења напада, као и несигурност у игри под пресингом.

Павићевић: Иако је показао завидан квалитет и тактичку обученост можемо слободно рећи да је на крају један од трагичара сусрета. Пре првог гола непотребно је направио фаул, после којег је Дринчић постигао погодак, да би у 90. минуту направио кардиналну грешку у постављању где је покрио Бајковића, оставио Којића самог у 16 метара и закаснио у блок. 

Мијаиловић: Играч који је покушао на овој утакмици показати да је изнад Звезде и играч без поштовања према свом капитену. Осим што је промашио пенал, лоше се кретао, ужасно затварао страну и центаршутеве, направио велики број непотребних фаулова и покушавао наметнути ауторитет који нажалост нема. Овако, на овај начин и са овим понашањем Мијаиловић нема шта тражити у црвено – белом дресу.

Ковачевић: Катастрофална партија Александра Ковачевића на дефанзивном везном. Све лопте је изгубио, стварао контре противницима, лоше затварао противничек саиграче, простор, лоше се кретао и на крају обезглављено играо на терену. После пруженог у дербију нема шта тражити међу првом једанесторицом до краја првенства.

Dejan Kelhar

Dejan Kelhar

Гогић: Покушавао је затварати простор, добро се кретао, али ретко у којој ситуацији се успео наметнути и исправити грешке саиграча. Далеко од добре утакмице коју је пружио у првом овосезонском дербију. За разлику од Ковачевића показао је тактичко знање и фудбалску интелигенцију. Без конукуренције најбољи дефанзивни везни у Црвеној звезди. 

Милијаш: Добру утакмицу одиграо је Ненад Милијаш који је пружио 100% својих могућности. У пар наврата показао је квалитет и једини који колико толико има ауторитет на терену код противника и судија. Покушавао је покренути Звезду, али сам није могао. Иако најчешће критикован играч са моје стране, Ненад Милијаш је показао знање, технику и тактичку обученост. Да има брзину вероватно га никада не би ни видели поново у Звезди. Једина замерка коју му могу упутити је да као капитен и најбољи извођач једанестераца је дозволио двојци играча да шутирају пре њега. То он сам, без обзира на тренера којег Звезда нема, не сме више никада допустити.

Нинковић: Изгорио је у превеликој жељи и нервози. Дословно није показао нити 1% свог знања и мајсторства. Један од најискуснијих највише је подбацио. Био је несигуран у предаји лопти, често испадао из тактичке формације и што је најгоре промашио једанестерац код 0:0. У другом полувремену је имао најбољу шансу након изједначујућег гола да стави тачку на „и“, али ову утакмицу Милош Нинковић није био присутан у игри. Дозволио је да га контролишу емоције и срце уместо фудбалске интелигенције.

Лазовић: У формацији коју је поставио Славиша Стојановић није се снашао и није искориштена његова брзина и продор. За читаво време проведено на терену није добио две лопте у дубину и без помоћи саиграча био је потпуно одсечен. Уклопио се у сивило тима и нервозу, тако да је често грешио у предаји лопти. Једна од највећих грешака које никако да исправи је коришћење своје брзине где Дарко упорно покушава проћи „кроз играча“ са лоптом, уместо да је гурне поред њега и искористи своју брзину.

Мрђа: Одиграо је врхунски утакмицу до 90. минута када је направио кардиналну грешку. До тада једини прави победник и играч који је уз Ненада Милијаша вукао екипу. Изборио је два пенала, постигао хладнокрвно гол за изједначење и показао да стоперски пар Партизана не може га држати ни на који начин. Проблем што Мрђина брзина и одлично кретање није искоришћено на прави начин једини и прави кривац је Славиша Стојановић. Да је Звезда играла као све утакмице до сада своју игру, Драган Мрђа би до врха напунио мрежу Лукача.

Још су играли:

од 68. минута уместо Лазовића, Петковић: Најнеразумљивија измена у Црвеној звезди у последњем десетљећу. Петковић који је десни бек почео је утакмицу на клупи, а Печник је заиграо на његовој позицији. У 68. минути заменио је Лазовића и заиграо на десном крилу. Петковић нити најмање није крив за своју игру, а потез Стојановића да га стави на место Лазовића без имало претјеривања могу назвати потпуним незнањем.

од 88. минута уместо Нинковића, Касалица: Измена у најгорем могућем тренутку, на најгорој могућој позицији. У тренутку када се Црвена звезда оријентисала на одбрану, извући везног играча и увести нападача који је требао од почетка утакмице бити у саставу, нема никакве логике и вређа здрав разум.

Delije

Delije

Тренер Славиша Стојановић: У дербију, у најважнијој утакмици првенства и за Звезду у одлучујућој утакмици за титулу показао је да није тренер за Црвену звезду.

Припрема меча, одабир играла, тактичка формација и на крају замене одвеле су Звезду у пораз. Кукавичлук Звездиног тренера коштао је Црвену звезду прекида низа против можда једне од најслабијих момчади са којима су момци у црвено – белим дресовима играли овог пролећа.

Све што је одлучио, направио и поставио било је погрешно. Нити један потез пре и за време утакмице који је повукао није био добар. Анализирати све његове пропусте и грешке било би бесмислено јер за тако нешто не би био довољан један мањи џепни приручник.

Надамо се да је из ове утакмице као и играчи научио да кукавице не могу постати шампиони и да када се неко боји противника и сумња у свој квалитет не може изаћи као победник ни на утакмици школских екипа, а камоли у вечитом дербију.

Лекција је била скупа, болна, али не и пресудна. Време је да сви од првог до задњег схвате да Звезда по квалитету нема конкуренцију у овој земљи и да почну веровати у успех који им је надомак руке. 

На њима је одлука и само психолошки моменат ће одлучити да ли ће „потонути“ и рећи „били смо тако близу“ или ће схватити да су најбољи и у задња четири кола показати да су најбољи у земљи! Без конкуренције! Уместо да испољавају нервозу на терену, требају показати вруће срце и хладну главу. Пошто очито нико у клубу им то не зна рећи и нико то од медија не зна написати, можда ће МЦЗ помоћи у томе да се схвати да Црвена звезда има најбољи тим у Звезди.

Црвена звезда има Саву Павићевића, репрезентативца Црне Горе, Дејана Келхара, бившег репрезентативца Словеније, Нејца Печника, репрезентативца Словеније, Ненада Милијаша и Милоша Нинковића, играче са интеренационалним искуством и бивше репрезентативце са учешћем на Светском првенству, Дарка Лазовића, тренутно најбољег младог играча у лиги, Драгана Мрђу и Абиолу Дауду који у овој лиги могу жмурећи дати гол свакој екипи.

Схватите, без изговора НАЈБОЉИ СТЕ! Подигните главе, без изговора и оправдања у задња четири кола од првог до деведесетог минута дајте све од себе без нервозе и сами себе уверите да нико не може да вам парира у нити једном фудбалском елементу.

Главе горе! ИДЕМО ПО ОНО ШТО ЈЕ НАШЕ! ТИТУЛА ЈЕ ЗВЕЗДИНА!

Delija

Delija

19

Након 26 одиграних кола и мале паузе време је за оно најбоље, Фајнал Фор! 
F4 2013-14 logo
Изузетна напетост, тензија, сузе, туга, срећа, радост, добро навијање и још много тога очекује нас од четвртка до недеље у „Комбанк Арени“ у Београду, где ће се за Евролигу и титулу у АБА лиги борити Црвена звезда Телеком и Партизан (Србија) и Цибона и Цедевита (Хрватска). Црвено-бели играће у четвртак против Цибоне, а дан касније Партизан ће играти против Цедевите. Обе утакмице се играју од 20 сати, као и недељно финале. 

Ф4 ће се ове године играти у Београду у Комбанк Арени, по други пут након 2009. године. Комбанк Арена је направљена 2004. године, а до данас је била домаћин многих великих кошаркашких утакмица. У Арени капацитета више од 20.000 места одиграно је финале Евробаскета 2005. године, Универзијада 2009. године, као и многе утакмице Евролиге, па и репрезентације Србије. Рекорд посећености постављен је на утакмици Црвена звезда – Будивељник у четвртфиналу Еврокупа, када је у дворани било 24.232 навијача. 

Црвена звезда Телеком

Црвено-бели кошаркаши одиграли су најбољу сезону у АБА лиги и заслужено су на врху. Чак 22 победе и само 4 пораза говоре за себе, а чињеница да су први донела је клубу могућност организације финалног турнира на свом терену. Црвена звезда је кроз историју можда и највећи губитник на финалним турнирима АБА лиге, јер је само прошле године успела да уђе у финале, а чак пет пута је губила у полуфиналима. Ипак, можда је сада прави тренутак за наплату дугова. 

Црвено-бели играју „мушки“ од почетка сезоне. Јако на граници фаула, у нападу доста разноврсно, много је играча од којих прети опасност и увек неко други искочи. Одбрана је на завидном нивоу, очигледно је да су Евролига и Еврокуп много помогли екипи Дејана Радоњића у том сегменту игре и да су научили и покупили доста тога. Домаће такмичење отворено је са четири победе, а једина брига за Црвену звезду у овом тренутку су повреде Ивана Раденовића и Рашка Катића. Прогнозе су да би Катић требао да се опорави до финалног турнира, док је за Раденовића ситуација баш неизвесна. 

У Црвеној звезди сви су спремни за финални турнир и први меч са Цибоном, а капитен Марко Симоновић истакао је:

- Цибона је изузетно квалитетан противник, иако смо је у лигашком делу оба пута савладали. Други пут у последњем колу у Загребу, али чини ми се да су на тој утакмици Загрепчани скривали карте и доста експериментисали.

Играчи који су највећа опасност по противника су плејмејкери Демаркус Нелсон и Чарлс Џенкинс, затим Бобан Марјановић који у последње време игра у одличној форми, али из „сенке“ вребају и Тадија Драгићевић и Јака Блажич. 

Треба напоменути да Црвена звезда остварује и приход од овог турнира о чему је јуче говорио Небојша Човић:

- Износ котизације за домаћина турнира је 125 хиљада евра. Ми остварујемо 95% посто прихода од продаје карата, такође имамо права на зараду од рекламног простора на лед-екранима поред терена, као и на рекламе на терену. Права на зараду од ТВ права и реклама на телевизији немамо, она иду АБА лиги. Наравно, ми плаћамо и коришћење Комбанк арене, што ће нас укупно изаћи око 50 хиљада евра. Ти трошкови покривају три утакмице и одређен број тренинга за сваку екипу. А уколико се нека екипа одлучи да у њој одради више тренинга, то ће плаћати сама. Надам се да ћемо затворити финансијску структуру, кад се турнир заврши јавно ћемо изнети биланс. Надам се да ћемо макар покрити трошкове, ако ништа друго.

Цедевита 

Регуларни део сезоне завршили су на другом месту са 19 победа и 7 пораза. У последње време Цедевита диже форму и игра доста боље, па су након пораза у Задра нанизали све победе у домаћој лиги. Сезона иза Цедевите може се означити као успешна. 

У Еврокупу стигли су на корак од осмине финала, где их је зауставио Лијетувос Ритас, а у АБА лиги освојили су одлично друго место, иако су на папиру имали доста јефтинији тим него у неким претходним сезонама. Одлични стручњак Јасмин Репеша афирмисао је младе играче попут Нуркића и Делаша, али је и направио одличан тим у коме се зна ко шта ради. Кроз домаће првенство значајно је подиграо форму Нолан Смит, сјајни амерички плејмејкер који је већи део сезоне у АБА лиги доминирао, као и Јусуф Нуркић који је наставио да игра изванредно. 

Колико озбиљно прилазе Ф4 говори и Нолан Смит:

- Прошао сам већ различите ситуације на завршним турнирима сезоне и знам да се треба припазити да се фокусирамо само на једну ствар одједном. На Финал Фоуру ћемо мислити само о првом противнику у полуфиналу, јер пораз није у нашим плановима. Требамо се усредоточити на Партизан, играти чврсту кошарку 40 минута те покушати добити утакмицу.

Партизан 

Вишеструки шампион АБА лиге сезону пуну турбуленција завршио је на трећем месту са 18 победа и 8 пораза. Гледано са стране Партизан имао огромних проблема са повредема, али је и поред тога на многим утакмицама одиграо доста испод свог просека, па је на крају треће место јако добра позиција пред Ф4. 

У домаћој лиги Партизан је победио све четири утакмице до сада и наставио у добром ритму. Највећи добитак ове сезоне за црно-беле је пласман у Ф4 и огроман наредак Богдана Богдановића, који је постао лидер екипе. Такође, као позитивна ствар ту је и повратак Дависа Бертанса, као и све бољи Саша Павловић који хвата ритам после вишемесечне паузе. Капитен Жо Ловерњ показао је квалитет и вероватно ћемо га од лета гледати поново у неком јаком тиму у Европи. Оно што је лоше је одлазак Таренса Кинсија, али и јако лоша сезона за сва три висока играча Партизана Милутинова, Гагића и Муслија. 

Проблем Партизана генерално целе сезоне је јако мали број поена који долази са клупе. Углавном се све своди на прву петорку и то шта они ураде, што је добро у систему Ф4 где се игра једна утакмица, па нешто мања ротација и повећана минутажа неких играча не би требало да представљају проблем. 

О полуфиналу говорио је Давис Бертанс, сјајни летонски шутер:

- Нема сумње да ће прави приступ имати обе екипе, али је питање ко може дуже да држи ниво борбености на максимуму. Не може да се прича о жељи, зато што сви који су дошли до фајнал-фора силно хоће до трофеја. Али, ко је спремнији за праву физичку утакмицу?

Цибона 

Једна од најчуднијих сезона у историји клуба, сигурно. Посрнули великан из Загреба целе сезоне имао је проблема са финансијама и одласцима играча, али су сезону завршили на 4. месту са 17 победа и 9 пораза. Невероватан успех!

Цибона је сезону почела са великим амбицијама, са циљем да се домогне Ф4. У ту сврху задржали су Д.Ј Строуберија и Џерела Блесингејма, али се и појачали Дарком Планинићем и Метом Џенингом пре свих. Ипак, велики проблеми са финансијама отерали су велики број играча из Цибоне, да би се на крају све свело на прву петорку и Ивана Сиришчевића који је стигао из Сплита у сред сезоне. 

Цибона је ипак успела све да преброди и предвођена Славеном Римцем са клупе наниже неколико великих победа и дође до финалног турнира. Дарио Шарић одиграо је невероватну сезону у којој је изабран из МВП-а и сигурно ће бити екстра мотивисан за овај Ф4, јер му од овога можда и зависи даљи ток каријере. Џерел Блесингејм представља мотор екипе, разиграва своје саиграче, храни их феноменалним пасовима, које једва чекају Марин Розић и Иван Сиришчевић који шутирају тројке најбоље у својој каријери. Ту је и центар Дарко Планинић који се полако враћа у кошаркашки живот и када има свој дан може заиста много. Клупа готово и да не игра, осим Јагодића-Куриџе који као лажна петица може да поремети многе екипе својим уласком са клупе. 

Капитен Цибоне, Марин Розић, уверен је у пласман у финале:

- Уверен сам да можемо, иако је Црвена звезда фаворит у овом сусрету. Уосталом, добила нас је два пута ове сезоне.

Прво полуфинале: Црвена звезда – Цибона (четвртак, 20 сати)

У овом полуфиналу може много тога да одлучи. Црвена звезда је велики фаворит, али ако буде одиграла на највишем нивоу Цибона се неће много питати. Ипак, ако Цибона успе да неутралише колико-толико унутрашњу игру Црвене звезде и проценте шута спусти испод просека онда може тражити своју шансу. 

Доста ће зависити и од тога какав дан буду имали Блесингејм и Шарић, јер Цибона и нема праву замену за њих. Такође, Сиришчевић је ове сезоне показао да има утакмица у којима може шутирати до сутра без поготка. 

Са друге стране, Црвена звезда мора наћи кључ за затварање спољних играча Цибоне, а вероватно највећи терет биће на Нелсону који ће морати контролисати Блесингејма. Видећемо и како ће Драгићевић бранити Шарића, ако не буде могао да игра Раденовић који је знатно бољи дефанзивац. Можда кец из рукава буде Лука Митровић, који је ове сезоне успео да одигра неке одличне утакмице против Ноћионија, Брауна и осталих. 

Видећемо и какав ће шутерски дан имати црвено-бели, јер ове сезоне шутирају од сјаја до очаја, почев од слободних бацања па до шута за три поена. 

За све љубитеље кошарке цео догађај преносиће Арена Спорт у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској, Шпорт ТВ у Словенији, ОТЕ у Грчкој и Долче у Румунији. 

А ја желим само једно, да Звезда буде шампион!

0

Кажу да је статистика као бикини, али је увек популарна међу љубитељима кошарке, баш као и бикини. Након испадања из Евролиге, кошаркаши Црвене звезде одиграли су сасвим добро Еврокуп где су стигли до полуфинала, где их је зауставио Уникс. У наставку текста прочитајте најзанимљивија статистичка остварења у другом по јачини европском такмичењу.

85- тројки погодили су кошаркаши Црвене звезде у Еврокупу ове сезоне. За то им је било потребно 237 покушаја, проценутално просечних 35%. 182- слободна бацања погодили су црвено-бели из 257 покушаја. Још једно исподпросечно остварење за један тим на овом нивоу такмичење, само 70% тимске реализације. Ако узмемо чињеницу да екипа нема изразито лошег извођања пенала, овај податак делује лош слабије.

23 – фаула правили су изабраници Дејана Радоњића просечно по утакмици ове сезоне у Еврокупу, укупно 276.

86 – је просечан број индексних поена који су црвено-бели кошаркаши остваривали по утакмици.

32 – минута на паркету у просеку је проводио Демаркус Нелсон на утакмицама у Еврокупу, највише од свих кошаркаша Црвене звезде.

19 – тројки погодио је Чарлс Џенкинс, што га чини најбољим тројкашем у редовима Црвене звезде.

4- играча шутирали су тројке преко 40% успешности (Симоновић, Џенкинс, Раденовић, Лазић).

446 – скокова забележили су кошаркаши Црвене звезде ове сезоне у Еврокупу.

1 – утакмицу одиграо је Блејк Шилб за Црвену звезду у Еврокупу ове сезоне.

100 – поена постигао је Јака Блажич у Еврокупу ове године.

2 – шута за три поене комбиновано су упутили центри Црвене звезде Рашко Катић и Бобан Марјановић ка кошу ривала. Оба покушаја су била непрецизна.

0 – утакмица је Чарлс Џенкинс почео у стартној петорци у Еврокупу ове године. 55 – асистенција поделио је Демаркус Нелсон својим саиграчима, што га чини најбољим асистентом екипе.

12 – је број утакмица који је Нелсон почео као стартер, једини у екипи.

159 – поена постигао је Демаркус Нелсон у Еврокупу, највише у екипи.

56 – прекршаја изнудио је Рашко Катић, највише од свих кошаркаша Црвене звезде. Највише их је и направио, 46.

Када се погледа из ове перспективе, сезона у Еврокупу била је и више него успешна. Црвена звезда оправдала је да има један од најбољих домаћих терена у Европи, јер ако изузмемо небитан и можда чак и искалкулисан меч против Нижњег, из Београда се нико није вратио непореажен. Такође, на свим гостовањима пружен је жесток отопор и скинут је скалп Паниониосу, Билбау, а малом разликом поражени против Лијетувос Ритаса и Будивељника. Једино је Уникс успео значајно да надигра црвено-беле на свом терену. Тако близу, а тако далеко. Можда и најприкладнија реченица која би спојила Црвену звезду и Еврокуп ове сезоне. Треба бити поштен и рећи да је боља екипа отишла у финале, али и да их је наш тим прописно намучио. За изненађење је ипак требало нешто лудо.

Надамо се да се следеће године нећемо срести Еврокупе!

0

Дошли смо и  до  последњег  дела  прегледа АБА лиге, из угла КК Црвена звезда Телеком. Прве две недеље сте могли да прочитате први део, прошле смо се подсетили мечева у децембру и  јаннуару, а овим текстом долазимо до  финиша сезоне и последња два месеца играња у регионалном такмичењу.

Таман када се видело да екипа игра све боље, да су момци подигли форму, да коначно почиње да се види печат тренера, десило се неколико неочекиваних трансфера (о којима можете прочитати у другом делу овог резимеа), а пре свих одлазак Шилба, који  је унео зебњу  међу симпатизере црвено-белих. Међутим, на изненађење многих, тај одлазак се после крактог периода сасвим преболео у  јавности јер екипа наставила да побеђује. А пред играчима је био „паклени фебруар“ како су га многи називали.

Прва у низу је била подгоричка Будућност у оквиру 19. кола. Подгоричани су већ једном, у првом делу сезоне, прекинули победнички низ Црвене звезде, показавши велику борбеност у одбрани и спустивши наш тим на мали број поена. Екипа која се већ годинама уназад борила за врх АБА лиге, дефинитивно је заслуживала сав респект Београђана. Међутим, као  и сви остали, тако  су и „момци у плавом“ испраћени из Пионира двоцифреном разликом, било је 74:64. Од почетка утакмице, Звезда је дошла до вођства и постепено га увећавала све до краја. Нелсон је одлично отворио противника, а касније му се придружио све бољи Катић. Раденовић је одиграо једну од својих најбољих партија, уз стандардне Марјановића и Џенкинса. Бранко Лазић је од овог меча све чешће почео да игра на позицији „три“, као ниско крило, а у наставку сезоне се испоставило да Радоњић има велике могућности ротирајући све играче у спољној линији због њихових изузетних атлетских способности. Једини који  и  даље није задовољавао критеријуме, био је Тадија Драгићевић, пре свега слабом игром у одбрани.

Затим је уследила двонедељна пауза током које је  Звезда  играла утакмице Еврокупа и Купа Радивоја Кораћа. Одбранили су црвено-бели „Жућкову  левицу“, а на том путу су савладали Борац, Раднички и Мега Визуру. Финале је било нарочито напето и неизвесно, али су наши играчи показали присебност, искуство и квалитет у односу на младу екипу Меге и минималном победом освојили први трофеј у  сезони.

Следећи меч је био  у Загребу, против Цедевите. Иако смо их лако добили у првом мечу у  Београду, Цедевита је у том тренутку имала само две победе мање од Црвене звезде и држала је другу позицију на табели. Екипа која је такође наступала успешно у Еврокупу и целе сезоне дизала форму, представљала је велики изазов за наш тим. Нажалост, победничка серија је прекинута, домаћи су славили 68:64. Прва четвртина је била изједначена, док су у другој и трећој наши играчи дошли до предности и одржавали  је. Одлично је креннуло и  у  последњој, дошли смо и до двоцифрене предности, али  је  уследио несхватљив пад, неколико брзо прокоцканих напада и  Цедевита је дошла до преоокрета и победе. Блажич је вукао екипу током целог меча, међутим у финишу је до изражаја дошла његова превелика жеља из које је ушао у брзоплетост и грешке. Џенкинс је покушао да реши у  финишу, али акција за Марјановића није прошла и Цедевита је победила. Центарска линија Звезде је била прилично лоша у овом мечу, једини се издвојио Марјановић, али је и он имао минуте празног хода када се лоше постављао и  у нападу и одбрани.

Прилику за искупљење су имали против вечитог ривала, пред својом публиком, седам дана касније. Партизан је већ једном побеђен, а ово је била прилика да Звезда покаже да је у  Загребу имала само лош дан. А управо тако је и било. Остварена је победа 63:57. Звезда је у овом мечу добила Партизан његовом игром – сјајном одбраном и добрим шутем. Ниједном играчу Партизана није дозвољено да се разигра. Константно удвајање Богдановића и зонски пресинг од почетка напада противника су донели јако лоше проценте шута црно-белих. Са друге стране, Блажич је одлично отворио меч са пет поена, уз закуцавање преко НБА играча, Павловића. У другој четвртини је Катић добио прилику и показао се доста опаснијим по кош противника од Марјановића. У тим тренуцима је Звезда дошла до двоцифрене предности, али је Партизан брзо смањивао заостатак. Пред крај  утакмице је Џенкинс погодио свој први кош из игре, и то ван линије 6,75. И то је био почетак његове серије у тренуцима када је Партизан претио да поново сустигне Звездину високу предност. На крају, тријумф за Црвену звезду и велику радост навијача.

Уследило је гостовање екипи која је целе сезоне задавала муке Црвеној звезди. У питању је Мега Визура. Мега је играла по систему топло-хладно, али никоме није лако давала бодове у својој дворани, која је силом прилика морала да буде изабрана ван Београда, па је избор пао на Смедерево. Поново смо видели неизвесну утакмицу са пуно поена и поново је Звезда победила, 86:98. Иако не делује тако, нису црвено-бели ни до ове победе дошли тако лако. Превагу је однела центарска линија предвођена Катићем и Драгићевићем, али је јунак утакмице ипак био сјајни Бранко Лазић са постигнута 22 поена. У свакој четвртини смо гледали сличну  ситуацију у којој Звезда поведе почетком периода, али до краја Мега успева да стигне до  изједначења. На крају је поново пресудило искуство наших играча.

Након великог трагања и ко зна колико играча који  су са разлогом или без њега довођени  у  везу са Звездом, деликатност тренутка је била пресудан фактор да се као појачање доведе мало познати Олександр Липовиј, украјински репрезентативац, играч Доњецка. На тај начин стављена је тачка и на ту причу, а прилику за деби имао је већ у следећем колу.

kk_ekipaУ 23. колу, гост у Пиониру је била словеначка Крка. Екипа која доста полаже на шут, а има лоше проценте шута није  имала никакве шансе против  Звезде која је поново била у налету. Резултат је на крају био 78:65. Прво су Тејић и Драгићевић одлично отворили противника, да би се у наставку меча разиграо и Катић. Од средине друге четвртине је било +10 за домаћи тим и  та предност ниједном до краја није доведена у питање. У лепом амбијенту, на празник лепшег дела популације, пред великим бројем дама, играчи Црвене звезде су мирно привели меч крају. Једну од својих бољих партија је пружио Тадија Драгићевић и показао да се коначно привикава на нову улогу и  задатке у свом тиму. Прилику  за деби су добили Липовиј и јуниор Лазаревић. Украјинац је већ на првом мечу показао да одлично разуме игру, прати лопту све време, а успео је једну и да украде и асистира. Такође је веома покретан и агресиван у одбрани, тако да се веровало да ће се добро уклопити у наш тим.

Прилику да потврди и математички обезбеди прво место, Звезда је имала три кола пре краја, на гостовању Задру. Против себе је имала екипу која се борила за опстанак и која је два кола пре тога добила фаворизовану Цибону пред својом публиком. Играчи Звезде су били свесни опасности која прети од таквог противника и не желећи да препусте нешто случају, дошли до убедљиве победе резултатом 53:67. Иако је на полувремену било нерешено, а обе екипе дале мало поена, било је само питање времена када ће гости убацити у вишу брзину. Први пут су то урадили средином треће четвртине, међутим, опуштањем су дозволили противнику да приђе на само поен заостатка. Следећи пут није било спаса. Катић, Блажич и Џенкинс су ракетирали кош противника којем је понестало снаге, а први центар Собин је напустио игру због личних грешака. Деловало је као да су момци одиграли онолико колико је било потребно за победу, веома искусно и одговорно и показали да никаква врста притиска на њих нема превелики утицај.

Последњи меч у регионалној лиги пред својом публиком су црвено-бели играли против МЗТ-а. Један од ретких тимова који нам је нанео пораз ове сезоне и којем се ваљало одужити за то. Управо то  су наши играчи и одрадили, и  то уз доста ротација и одмарање играча који  су изнели највећи терет током сезоне. Победа је, као по обичају, била двоцифреном разликом, 87:77. Поново су високи играчи предводили наш тим и поново је најефикаснији био Драгићевић који је показао да када има шутерско вече, тешко га било ко може зауставити. Било је занимљиво видети и дуел два Звездина млада плеја, Цветковића који је на позајмици у МЗТ-у, и Ребића који је добио прилику у овом мечу, као и Тејић и Стојановић који је ушао у финишу. Овом победом се видело да Звезда има добру клупу и младе играче на које се може рачунати већ у финишу ове сезоне, с обзиром да све више показују свој раскошни таленат.

Последње коло АБА лиге се играло 30. марта. Судбина је укрстила управо учеснике Ф4 и управо тимове који ће се сусрести у полуфиналу. У Београду су играли Партизан и Цедевита, а у Загребу Цибона и Црвена звезда. У оба меча су београдски тимови однели победе, а резултат у „Драженовом дому“ је био 67:76. Још једном су играчи Звезде победили онако како њихови противници то вероватно највише мрзе. Јурили су заостатак и држали се у игри све до 34. минута. А онда је уследила серија 20:0 и домаћој екипи није било спаса. Играчи Звезде су просто засипали кош са свих страна, а Цибоси до нашег нису могли ни  да приђу. Џенкинс, Нелсон, Симоновић, Блажич су били водећи играчи у овом мечу, али ништа лошији нису били ни остали. А после четири месеца паузе, на паркет се вратио и Лука Митровић на којем је тек да покаже оно за шта смо били  ускраћени у претходном периоду.

Црвена звезда је у просеку ове сезоне постизала 77,6 поена, уз проценат шута из игре 47,9%. Слободна бацања смо шутирали само 65,9% и то је нешто на чему се мора радити. По утакмици смо у просеку бележили 34,1 скокова, 15, 7 асистенција и 6, 9 украдених и 12,9 изгубљених лопти. Последњи податак, морамо рећи да се смањио у финишу сезоне, али лош почетак је дао овакав резултат.

На крају, још једном понављамо, Црвена звезда је завршила лигашки део сезоне на првом месту, са учинком 22-4. Од 24-27. априла се игра Ф4 у „Комбанк арени“, а првог дана се у полуфиналу сусрећу Црвена звезда и Цибона.

Ови момци су нас много задужили ове сезоне, борили су се увек до последњег тренутка, окретали многе утакмице невероватно у своју корист, показали да и када их многи отписују умеју да се врате. До циља још увек нису дошли, а то  је финале АБА лиге и улазница за нову сезону у Евролиги. А где је финале, ту је и трофеј.

Зато им помозимо да дођу до њега, до оба циља, испунимо Арену као против Уникса и Будивељника и покажимо свима шта је КК Црвена звезда.

Још  једна победа…

12
Crvena zvezda - Čukarički 4:1

Crvena zvezda - Čukarički 4:1

Crvena zvezda - Čukarički 4:1

Crvena zvezda – Čukarički 4:1

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЧУКАРИЧКИ 4:1

СТРЕЛЦИ: Лазовић у 3. и 45. и 50. из пенала, Мрђа у 56. за Црвену звезду, а Мандић у 42. минуту за Чукарички.

Стадион: Црвене звезде.

Гледалаца: 17.380. Судија: Миленко Вукадиновић (Београд).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Печник, Павићевић, Келхар, Мијаиловић (од 88. Ненадић), Ковачевић, Милијаш, Лазовић (од 79. Гогић), Нинковић (од 74. Савићевић), Касалица, Мрђа.

ЧУКАРИЧКИ: Ристић, Стојковић, Павловић, Лукас, Брежанчић, Д. Срнић, Бојић, Матић (од 83. Јанковић), С. Срнић, Стојиљковић (од 88. Секулић), Мандић (од 65. Миросављевић).

Црвена звезда је највише захваљући Дарку Лазовићу остварила још једну победу у првенству и сачувала лидерску позицију. Након дугог одсуства Звездин „бисер“ показао је сав свој раскошни таленат и хет-триком практички сам решио утакмицу и донео 13. узастопну победу.

Играчи у црвено – белим дресовима нису играли добро, противник је имао више лопту у ногама, али је на крају пресудио Дарко Лазовић и искуство Црвене звезде за убедљиву победу од 4:1 (2:1).

Историја у сусретима ова два клуба се поновила јер нису прошла ни пуна три минута, а Звезда је повела баш као и јесенас на Бановом брду када је срећа, која је овај пут била на страни Црвене звезде, погледала Чукарички који је у тој утакмици остварио тријумф. Дарко Лазовић је био у пуном трку када се оклизнуо Павловић и омогућио Лазовићу да као „брзи воз“ прође крај дефанзиваца Чукаричког и са 15 метара погоди сам десни ћошак голмана Ристића.

Darko Lazović

Darko Lazović

Када су сви очекивали рапсодију играча у црвено – белим дресовима, догодило се управо супротно. Звезда је стала, а гости су преузели посед лопте и опасно претили скоро у сваком нападу. И у таквој игри могли су домаћи играчи решити питање победника у првих 45. минута, само да је Драган Мрђа искористио две колосалне прилике које су му припремили Лазовић и Печник. Најбољи стрелац лиге је у обе ситуације лоше реаговао.

Неписано фудбалско правило уследило је у самом финишу првог дела када је Мандић искористио грешку Келхара, лако избацио из игре Павићевића, изишао сам пред Бајковића и са десетак метара послао лопту у мрежу за изједначење. Ипак, да Црвена звезда не оде на одмор са великим притиском побринуо се још једном Дарко Лазовић. Мајсторски пас Печника, који је „распарао“ одбрану гостију, послао је спољним делом копачке у даљни угао Ристића за ново вођство и ерупцију одушевљења на „Маракани„.

Друго полувреме Црвена звезде је кренула са јасном намером да што пре отклони питање победника и у томе је успела. Прво је Мрђа претрчао Лукаса који га руши, а судија Миленко Вукадиновић показује на белу тачку. Сигуран егзекутор с пенала био је Дарко Лазовић за већ тада недостижних 3:1. Лазовић је могао постићи и сва четири поготка, али је његов шут, након феноменалног паса Нинковића, Ристић одбранио, али је Мрђа одлично испратио акцију и постигао свој 15. првенствени гол.

Након високог вођства Црвена звезда је у потпуности контролисала дешавања на терену и мирно привела меч крају. На крају Црвена звезда – Чукарички 4:1.

Црвена звезде је овог пролећа још једном показала два већ виђена лица. Прво, оно лошије у првих 45. минута и своје „право лице“ у других 45. минута. Осцилације су нешто што се догађа у фудбалу и сви имају право на лош дан, али код црвено – белих једини проблем је у приступу утакмици. Када сви играчи не уђу 100% у утакмици Црвена звезда против свих тимова у првенству има и имати ће проблема, док у супротном случају ретко тко може уопште да јој парира.

Срећом из утакмице у утакмицу неко бљесне и донесе превагу која повуче остатак тима, дође се до вођства и веру у сопствене могућности. Време је да играчи Црвене звезде почну играти свих 90. минута, да коначно видимо које су горње границе овог тима којих очито ни они сами нису свесни.

Slaviša Stojanović

Slaviša Stojanović

Првих 45. минута тешко је уопште анализирати јер је било доста нервозе, лоших постављања, кретања и изгубљених дуела. Ако би требали гледати за пример како не треба играти, првих 45. минута је најбољи пример како линије тиме не функционишу, како се лоше поставља у фази одбране и на крају како Црвена звезда не игра са 100% својих могућности.

Друго полувреме је с друге стране за пример како изгледа један озбиљан тим који у сваком тренутку зна шта жели и уз лошије партије неких појединаца, уз прави приступ успева исправити све грешке и доћи до лагане победе.

Појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Није имао много посла, тако да већину утакмице можемо слободно рећи да је неоцењен. Код гола направио је све „школски“, али није успео спречити нападача гостију да постигне погодак.

Печник: Све боље се сналази на позицији десног бека, мада у одбрани у постављању и даље „шкрипи“. Често се у фази одбране не зна кретати и како затварати простор, али зато одлично користи своју агресивнот кроз пресинг на противника. Утакмицу против Чукаричког одиграо је добро, одлично се прикључивао нападу и помагао Лазовићу који је добио додатни простор и искористио све „рупе“ у одбрани противника. Нејц Печник је управо идеално упослио Лазовића за његов други гол и уписао асистеницју. Такођер је имао пар запеженијих продора по десној страни и одличних проигравања. Однос према игри и приступ свих 90. минута за пример.

Павићевић: Одлично чита игру, добро се поставља и са Келхаром је донео потребну чврстину у задњу линију. Одиграо је добру утакмицу, са једном замерком код гола противника када се лоше поставио након грешке Келхара и дозволио противничком играчу да га лако избаци из игре. Грешка се догодила код постављања где је затварао леђа Келхару, уместо да је затворио простор у средини и у најгорем случају отежао ситуацију Мандићу којег би усмерио на десну страну. Остатак утакмице одиграо је на високом нивоу.

Savo Pavićević

Savo Pavićević

Келхар: Да није било грешке код гола противника вероватно би добио високу оцену. Лоше постављање, лоше кретање и лоша процена лопте коштале су Звезду олако примљеног гола. Ипак, све друго је било доста добро и тешко можемо дати праву замерку на двојицу стопера који раде велики посао овог пролећа.

Мијаиловић: У потпуности је зауставио Срнића на левој страни и самим тиме решио одбрану већих проблема у овој утакмици. Одиграо је одговорно, борбено и практично без грешке. Имао је прави приступ утакмици и слободно можемо рећи да је у фази одбране одрадио највећи део посла. Управо због тог дела је мање учествовао у фази напада.

Ковачевић: Лоше је ушао у утакмицу што се најбоље видело код поседа лопте противника. Без правог приступа далеко је стајао од играча и лопте, није успевао да његова борбеност и одлично кретање дође до изражаја па је самим тиме један од ретких који је заслужио критику за првих 45. минута. Друго полувреме неки други играч уз много боље постављање и кретње на терену.

Милијаш: Капитен Црвене звезде је постао за пример свим играчима. Борбеност, жеља и прави приступ утакмици су оно што је почело красити Ненада Милијаша. У таквој игри управо је он постао покретачка снага тима када му не иде и када је потребан вођа на терену. Добро се кретао, носио игру Звезде и добро користио своје предности и све боље скрива све своје мане. Ненад Милијаш каквог је уживање гледати.

Нинковић: „Изгорео“ је у жељи у првих 45. минута где га је превелика нервоза спречила да покаже све што зна. Превише времена и снаге је губио нерационалним кретањима, потезима и дозволио је да га води само срце. Добио је ударац од Стојковића који га је још више унервозио, али је успео у полувремену да се смири и остатак утакмице одигра на свом нивоу.

Касалица: Пружену шансу није искористио у правом смислу, иако је често истицао да је нападач, а не крило, управо је на овој утакмици показао да су му честе промене позиција утицале на кретање на терену. Превише се отварао у ширину, далеко је био од лопте и није осећао простор. Скоро по правилу ову утакмицу био је далеко од свих акција које су претходиле голу. Чак је изостала и агресивност на задњу линију с којом зна сам покренути читав тим.

Nenad Milijaš

Nenad Milijaš

Мрђа: Навикао нас је Драган Мрђа на голове, па када промаши две колосалне шансе као у првом полувремену сви се „хватамо за главу“. Звездин најбољи стрелац и ову утакмицу се „искупио“ за промашаје, изборио једанестерац и успео се на крају уписати у листу стрелаца. Одлично се креће, увек је у шанси и мишљења сам да Црвена звезда у њему и Дауди коначно има прави нападачи тандем.

Још су играли:

Од 74. минута уместо Нинковића, Савићевић: У пар наврата је показао да је мајстор фудбала, али и даље му недостаје део у коме би скренуо пажњу на себе да сви могу рећи: „Да, овај мали мора да игра!“ Преглед игре има одличан, добро се креће и има мирноћу у пасу, али му недостаје енергија с којом би променио ритам утакмице и скренуо пажњу на себе. Недостаје му енергија и приступ који је имао код Роберта Просинечког на припремама у Словенији.

Од 79. минута уместо Лазовића, Гогић: Унео је мирноћу у средину терена, смирио пас и успорио игру. Није имао запaженију улогу у овoj утакмици, али сигурно један од важнијих играча у овом тиму.

Од 88. минута уместо Мијаиловића, Ненадић: За кратко време проведено у игри остаје неоцењен.

Тренер Славиша Стојановић: Добро је поставио утакмицу и тактичке замисли које су се најбоље видјеле када је Звезда почела играти фудбал, али оно што и даље брине су замене. Славиша Стојановић има све да буде велики тренер и постави неке нове стандарде на „Маракани“ и једино што му још недостаје је осећај за измене.

Утакмицу је добро поставио, мада је улазак играча био катастрофалан, исправио је грешке из неких претходних сусрета и Звезда све боље изгледа на терену. Све похвале ћу упутити на адресу Славише Стојановића и једну замерку. А тa замерка је за измене, где нема осећај коју позицију покрити, кога заменити и када. Зар је могуће да је Дауду заменио против Вождовца у 62. минуту када је нападач Звезде играо одличну утакмицу, а Касалицу који је одиграо једну од својих најлошијих партија није заменио код резултата 4:1 и увео у игру Ракића?

Такође питање је колико би чекали до прве измене да се Нинковић није повредио. Мада сада те ситуације изгледају безазлено, врло су битан део игре. Али, нека то буду једине и највеће грешке у Звездиним победама.

Следи Нови Пазар где ће Црвена звезда на једном од најтежих гостовања показати да је далеко најбољи тим у земљи и да ће играчи у црвено – дресовима уписати и 14. узастопни тријумф.

„...ЦРВЕНО БЕЛИ, АЈМО У НАПАД ЗАЈЕДНО…“

Delija na utakmici sa Čukaričkim

Delija na utakmici sa Čukaričkim

38

Малобројни су веровали, сви су се надали. Звездаше оптимизам никада не напушта, па није ни овог пута. И деловало је након првог полувремена да се с разлогом надамо, али онда је у трећој четвртини један Грк чије име данас зба скоро цела Србија кренуо да руши тај сан. До краја утакмице је успео у томе. Уникс – Црвена звезда 84:67.

Претходних седам дана се интензивно причало о томе кога је Звезда победила, колика је разлика у  буџетима, колики је подвиг био спустити Уникс на 52 поена. Као да је све то утицало да и играчи, а и ми који смо били поред малих екрана са превеликом зебњом дочекамо почетак реванш меча.

А почетак, сам по себи, је био онакав какав се и очекује у оваквим мечевима. Несигуран и брзоплет од стране домаћина, бојажљив од стране гостију. Повео је Уникс  одмах на почетку, а онда се чекало више од два минута до наредног коша и постигао га је Раденовић иза линије 6,75. Покушавали су прво спољни Звездини играчи, Марјановић није искористио два почетна напада, убрзо је био замењен Катићем. Нелсон је брзо зарадио два фаула па је и  он отишао на клупу. Било је очигледно да је почетни план Дејана Радоњића пао у воду и да је морало нешто да се мења. Коначно  су наши играчи почели да погађају, док су противници били веома нервозни, а највише је форсирао Гаудлок. Раденовић је шепао све време, затим се и Катић повредио, а нешто као да се променило у глави Марјановића. Почео је да хвата лопте у нападу и да закуцава центре Уникса. До краја четвртине, Звезда се консолидовала и дошла до изједначења, 15:15.

Одлично је почела Звезда другу четвртину, Нелсон и Марјановић су наставили са одличнном игром. Добру одбрану  је играла Звезда и отворила себи неколико контри, али није све искористила, због брзоплетости. На другој страни је Харангоди везао две тројке, Кајмакоглу погађао и из рекета и споља и дошли су до преокрета. Покушавали су играчи Звезде да одрже минималан заостатак, али у финишу четвртине, два лоша напада преко Џенкинса и  Блажича су омогућила Униксу да се одлепи на максималних 6 поена предности.

У трећој четвртини се очекивало да играчи Звезде стегну  јаче противника у одбрани, да омогуће себи карактеристичне поене из транзиције, али десило се супротно. Одбрана Звезде није постојала, деловало је као да се играчи Уникса шетају кроз наш рекет, а у тим тренуцима се распуцао и јунак, Никос Зизис за серију свог тима 11:2 и потпуно анулирање резултата из Београда, након само три минута у трећој четвртини. У нападу се све сводило на повређеног Катића који ништа није могао да погоди, нити да додатно опетерети Кајмакоглу који је имао три личне грешке. Имала је Звезда контру за -9, али је Лазић направио кораке, а у наредном нападу смо примили тројку. Постало је јасно да Раденовић неће моћи да игра, а да Драгићевић у одбрани не обавља задатке како треба. У тим тренуцима је ушао у игру тек опорављени Лука Митровић и својом игром и у одбрани и у нападу вратио наду Звездиним навијачима. Звезда је губила 65:49 на крају ове четвртине, коју је изгубила резултатом 23:13.

На почетку ове четвртине је управо поменути Митровић деловао као једини играч Црвене звезде на паркету. Хватао је лопте под оба обруча, имао и једну  украдену, изнуђен фаул. Право ниоткуда се на шут дигао капитен Симоновић и погодио тројку. Враћа Зизис. Симоновић још једном покушава и погађа, али поново тај Зизис. Делују немоћно играчи  Звезде поред њега, одакле год да шутне, погодио би. Из  трећег покушаја није погодио Симмоновић, али ако смо нешто навикли да гледамо од играча Звезде то је борба до краја. Блажич је са две тројке вратио наш тим на -11, два минута пре краја. Једну тројку је поново анулирао Зизис, али не и другу. У наредним нападима су Блажич и Нелсон промашили чиста полагања након доброг блока Марјановића, на другој страни су били сигурни домаћи играчи и дошли до тријумфа. Коначан резултат 84:67.

Звезда је од почетка ушла нервозно у меч и тренер Радоњић је био приморан од старта да мења план игре јер почетни није дао ефекта. Онда су уследиле повреде Катића и Раденовића, које у тим тренуцима и нису имале негативан ефекат на тим. У наставку је ипак Драгићевић био превише оптерећен без замене, а Кајмакоглу непрелазна препрека у нападу. Покушавао је Радоњић и са зонском одбраном, али је она само за кратко дала Звезди прилику да се врати у живот током треће четвртине. Можда је фалило и мало храбрости, да се раније  проба са шутевима са дистанце уместо упорног спуштања на ниски пост. Мада, спољни играчи  Звезде ни  у  једном тренутку нису ни покупали да преузму иницијативу, до самог краја када је Симоновић погодио прву тројку.

Довољно је погледати односе у процентима шута свих категорија и схватити да Звезда није могла до победе ове вечери, нарочито са повређеним Катићем испод коша: 55:34% за два, 50:30% за три, 80:72% слободна бацања. Однос у ухваћен лоптама је био исти, с тим што је Звезда имала чак 7 офанзивних скокова више од противника, али ти поновљени нападу нису коришћени осим када је Марјановић закуцавао у првом полувремену. У асистенцијама је 18:7 за Уникс.

Играче Црвене звезде је очигледно пресекао и веома строг судијски критеријум на почетку када су досудили неколико јако сумњивих и лаких фаулова. У другом полувремену, Уникс је пунио кош Звезде, а њени играчи нису били ни близу бонуса, што је потпуно несхватљиво. Са друге стране, домаћи су ушли агресивно у меч, брзо излазили из бонуса, не желећи да дозволе Звезди могућност за лаке поене. Томе у прилог говори и осам фаулова више које су направили играчи Уникса.

Индивидуални учинак:

Никола Ребић: није играо.

Лука Митровић (11 мин.): 2 поена, 4 скока, украдена лопта. Показује Лука колико је само фалио нашем тиму у претходном периоду. Неочекивано је добио прилику и искористио је одлично. Доста боље је играо одбрану од Драгићевића, а за много краће време је успео да ухвати и једну лопту више. Енергија коју је унео је могла да се осети иако нисте били у дворани у казању, а остаје нам да се питамо шта би било да је ушао раније.

Бранко Лазић (15 мин.): 2 поена, 1 украдена лопта. Као  и у првом мечу, био је  задужен за Гаудлока и тај  задатак је обавио одлично. Поново је сјајни бек заустављен испод свог просека. Што се напада тиче, није се превише истицао, а у трећој четвртини је направио грешку у корацима у контри која је могла Звезду да врати на једноцифрен заостатак.

Јака Блажич (23 мин.): 7 поена, 3 скока, асистенција. У првом полувремену је покушао да вуче екипу напред и да је погодио прва два шута, вероватно би доста тога променио, пре свега у својој игри. Овако је до последње четвртине доста времена на клупи. На крају је ипак постигао две тројке и показао да никада не одустаје. У одбрани је неколико пута закаснио да покрије шут и на томе мора да ради убудуће, јер му се не дешава први пут да му падне концентрација.

Марко Симоновић (24 мин.): 6 поена, скок и украдена лопта. Играо је добро одбрану на овом мечу, у битним тренуцима преузимао Зизиса и добро га покривао. У нападу га није било, једноставно не учествује док не добије лопту на отвореној позицији за три поена. Постигао је, ипак две тројке и покушао да врати екипу у  утакмицу у последњој четвртини.

Бобан Марјановић (24 мин.): 12 поена, 11 скокова и асистенција за индекс корисности 23. Једини играч са двоцифреним индексом међу црвено-белима. Деловао је незаустављиво у првом полувремену. У другом је постигао само један кош, а несхватљиво је зашто је провео доста времена на клупи све док није постало очигледно да Катић једноставно не може да игра после повреде.

Иван Раденовић (9 мин.): 5 поена, 3 скока и украдена лопта. Знало се и пре утакмице да је ровит, а на почетку је након скока добио ударац у колено и остатак времена на паркету провео шепајући. Чак и такав је имао солидан учинак и показао да је драгоцен за Звездину одбрану и грађење коша.

Рашко Катић (15 мин.): 10 поена, без скокова. Превелика минутажа за повређеног играча. Сигурно је борбени Рашко имао најбољу намеру, али о његовој игри најбоље говори податак да је 6 поена да са линије слободних бацања. Оно што му треба признати, јесте да је једини био у стању да изнуди фаулове у тренуцима када је противник био у бонусу. Ипак, физички инфериоран, требало је чешће да игра помоћну  игру са неким од бекова.

Марко Тејић: није играо.

Демаркус Нелсон (33 мин.):  11 поена, 5 скокова, 3 асистенције. Бледа партија Звездиног Адмирала. Био је један од ефкиаснијих, али је из игре шутирао невероватних 5/18. Лоше је почео меч, мада више  захваљујућим лошем критеријуму судија. Касније је покушавао својим шутевима и продорима да покрене екипу, али једноставно није имао пратиоца, тако да се на крају уклопио у сивило целе екипе.

Чарлс Џенкинс (25 мин.): 9 поена, 1 скок, 2 асистенције. Неопрезан и брзоплет у неким ситуацијама, у другом полувремену одмарао већи део треће четрвтине, али  у последњој се није распуцао као што су се сви надали да ће урадити. Мада, није ни  узимао превише шутева, препустио је лидерску улогу Нелсону. Поново је ушао у неконстантну форму, мора да се стабилизује до краја сезоне да би екипа имала користи од његове експлозивности.

Тадија Драгићевић (19 мин.): 3 поена, 3 скока. Потпуно неприметан на овом мечу. Водио велику борбу са Кајмакоглуом и већину дуела изгубио. Поново није био агресиван у скоку, а неколико пута је остављао свог играча на шуту, што Кајмакоглу није сваки пут користио. Од њега се очекује да повуче екипу у оваквим тренуцима, али он то јуче није урадио.

После свега виђеног и исписаног, остаје утисак да смо превише респекта показали Униксу, да смо од њих направили непобедиву екипу, и у медијима и у нашим главама, а све се то изгледа одразило и на екипу. Ми смо тим који расте целе сезоне, учимо из сваког меча, у сваки меч улазимо са великом жељом, видели смо да за нас ништа није немогуће. И докле год буду момци тако играли, ми морамо веровати у њих. Уосталом, оне најзанимљивије борбе тек предстоје…

5

Прошле седмице сте могли у нашем прегледу АБА лиге да се подсетите утакмица кошаркаша Црвене звезде у октобру и новембру. Тада се екипа још увек уигравала и нисмо могли са сигурношћу да доносимо било какве судове. У наредна два месеца, ствари су полако почеле да долазе на своје место, екипа је играла све сигурније, али је дошло и до промена у играчком кадру. Но, пођимо редом.

У 11. колу Звезда је  угостила екипу са зачеља табеле, Задар. Због заузетости хале „Пионир“, овај меч је одигран у дворани  у Железнику, где су црвено-бели током лета тренирали. Улаз је био бесплатан па је ова мала дворана  била  испуњена до последњег места, а прима око 2000 гледалаца. Звезда је славила убедљиво, 82:69, међутим игра и није била баш  убедљива. Након убедљивог вођства на крају прве четвртине, домаћи кошаркаши су слабом, безидејном игром крајем другог дела и већем делом трећег, успели да врате противника у игру и чак да дођу и заостатак од пола коша. Међутим, у последњој четвртини, Џенкинс је тројком покренуо свој тим, тако да је предност константно расла до краја утакмице. Марјановић је поново предводио тим Звезде, а пратили су га Нелсон и пробуђени Џенкинс. После утакмице, велике похвале је добио и млади центар Ристић за одличну игру у последњој четвртини.

Седам дана касније, Звезда је доживела нови пораз, трећи у сезони и поново на гостовању. Потпуно неочекивано, Звезду је у Скопљу поразила екипа МЗТ. Резултат је био 65:58 за домаћу екипу. Мање од 60 поена су постигли пулени Дејана Радоњића по први пут ове сезоне. Противник је одличном игром у одбрани неутралисао све нападе Звездиних играча и држала вођство током целог меча. Иницијатор преокрета у прошлом мечу, Чарлс Џенкинс, на овом је имао напад за победу, али је уместо рутинске контре одлучио да шутира за три и промашио. Домаћи су везали 7 поена и дошли до победе. Прописно  су се испромашивали играчи Звезде, а један од ретких који је био на нивоу је, по обичају, Демаркус Нелсон. Поред њега је солидну игру пружио и Раденовић, али је још увек играо по систему топло-хладно. Након меча у Атини против Панатинаикоса, Блејк Шилб више није био онај стари и форма је била у константном паду.

У последњем колу прве половине првенства, у Београд је дошла екипа Цибоне. Иако проглашена за једног од фаворита пре почетка првенства, у том периоду се сусретала са великим проблемима. Услед лоше финансијске ситуације, неки играчи су напустили екипу, а неки  су били на прагу да то учине. То није уљуљкало наше играче и  стручни штаб, максимално су ушли у овај меч са жељом да се искупе за пораз у Скопљу и тријумфовали  убедљиво 88:63. Одлично су меч отворили Нелсон и Лазић, а касније су им се придружили прво Марјановић и Џенкинс, а онда и остатак екипе. Шилб је на свој рођендан одиграо нешто бољу партију него на претходним мечевима и деловало је да се враћа на стари ниво. Након повреде Митровића, Тејић је одлично користио своју минутажу и ротацију са Раденовићем који је још  увек имао проблема са кондицијом. У овом мечу су сви играчи добили прилику, а највише се очекивало од младог Цветковића који је потпуно подбацио у последњој четвртини.

nelsonНакон овог меча, Црвена звезда се осамила на челу табеле после неколико година играња регионалне лиге!

Последњи меч у 2013. години Звезда је поново играла пред својом публиком. Дошло је време за освету за пораз у првом колу, протвник је био увек незгодни Широки. Ово „увек незгодни“ се и овај пут показало тачним. Једна од ретких екипа која је из Пионира отишла са једноцифреном разликом у односу на Звезду, било је 73:66. Током целог меча су домаћи имали предност, али ниједног тренутка то није била предност која је уливала поверење. Кад год би Звезда дошла до веће залихе поена, Широки би се враћао у игру, а кад год би они билу близ изједначења, играчи Звезде су имали спреман одговор. Тачније, имао га је Симоновић који је погодио чак 5 тројки и био најефикаснији играч на паркету, а истакао се и украденим лоптама у фази одбране. Нелсон је поново био један од најбољих, а повратак у стару форму је одличним мечом најавио и Рашко Катић.

Звезда је децембар и 2013. годину завршила на сличан начин како је и почела: несигурно, неубедљиво, али ипак на првом месту, а то је било и најважније. Већ у следећим мечевима се испоставило да је екипа одлично припремљена и да форма и жељена игра полако долазе на тражени ниво. А нова година  је донела и нове играче, али и одласке појединих. Први је отишао Александар Цветковић, али на једноипогодишњу позјамицу у МЗТ. У први тим је пребачен јуниор, Никола Ребић.

И трећи узастопни меч је Црвена звезда играла пред својом публиком, а први противник у новој години  је била Игокеа. Видело се још у првом мечу, а и током сезоне да то није екипа која може да понови успех од прошле године, али с обзиром да су нас једини два пута победили и да су нам последњи пораз у Пиониру у АБА лиги управо они нанели 19.10.2012., а да је окосница тима остала, требало је озбиљно ући и у овај меч. Играчи Црвене звезде су то урадили и више него озбиљно, противник је декласиран резултатом 93:59. Звезда је по свим параметрима уништила противнички тим. Играчима је пријала пауза коју су имали у Евро такмичењима и на тренинзима се радило и на новим акцијама и на физичком опоравку играча. Поново је Симоновић био убитачан споља, а Џенкинс је шутирао без промашаја из игре. Марјановић је био нерешива енигма за противничке центре, а када није ишао шут, сјајном одбраном су отваране контре које су Блажич и Симоновић лако претварали у поене.

Овај меч ће публика ипак памтити по нечему другом. Бивши капитен и  Звездино  дете, Тадија Драгићевић је поново обукао дрес Црвене звезде, а већ у другом нападу је поентирао и подсетио на старе дане. Са друге стране, играч око којег се доста вртела игра Звезде у претходном периоду, Блејк Шилб је велики део меча провео на клупи и није изгледало да је све у реду.

После дуже времена, отишло се на гостовање, и то у град где је Звезда увек непријатељски била дочекана. Раднички је био следећи противник. Били су у доброј форми, предвођени Лешићем и Мариновићем, а Звезда је била на тешком испиту да ли може да игру са домаћег терена понови и  у гостима. Деловало је до 36. минута да не може. А онда су на сцену ступили Џенкинс и Катић, цела екипа је заиграла сјајну одбрану и противник је срушен резултатом, 73:78. Јурила је  Звезда од почетка предност противника, а због ниске поставе и шутерских карактеристика високих играча, цео терет под кошем је пао на Рашка Катића. Тражио је своју игру Рашко током целог меча, међутим успео је да дође до ње тек у финишу и то са линије слободних бацања, али и изнудивши неке битне фаулове. А када се није  знало како до коша, Џенкинс је поново одлучио да преузме све на себе и био прецизан, а тачку на „И“ ставио је  закуцавањем Нелсон. Осим поменутог трија, истакли су се поново Раденовић, пре свега игром у одбрани, и Блажич одличним индивидуалним акцијама. Звезда није показала добру, тимску игру, али су у финишу збили редове, сјајном одбраном изморили објективно слабијег противника и дошли до победе. Оно што је упало свима у око јесте поново минутажа Шилба, који је играо три минута.

Simon_alej_upИспоставило се да је у Крагујевцу Блејк Шилб последњи пут обукао дрес Црвене звезде. Већ у наредној утакмици у Еврокупу није ишао на гостовање, а његово место у протоколу АБА лиге на следећем мечу је заузео јуниор, Војислав Стојановић. Противник је била Олимпија. Звезда је лако и убедљиво дошла до победе резлтатом 87:62. Једноставно, када вам један играч за десет минута у првом полувремену да 19 поена, а колико-толико га испрате остали, онда немате шта да тражите. А тај играч је био Чарлс Џенкинс. Марјановић је одлично пратио у трећој четвртини, али је имао смањену минутажу због проблема са фауловима.  Драгићевић је још увек постепено убациван у први тим, а евидентно  је имао проблема да се привикне на нову  улогу  тиму где се константно игра јака одбрана и где се од њега не тражи да узима много шутева као раније. Поново је Звезда све време играла агресивну одбрану и контролисала игру под кошевима на обе стране, доминирајући у скоку. На крају утакмице, своје прве минуте у црвено-белом дресу сениорског тима су забележили и млади Стојановић и Ребић, а први је у последњој секунди постигао и свој први кош.

Након утакмице је објављено да млади центар, Душан Ристић, напушта екипу и иде у САД на школовање одакле је добио одличну понуду.

Последњи меч у јануару је Звезда је играла у Мађарској, против Солнока. У питању је била утакмица 18. кола. Победили су нашу кошаркаши и на овом гостовању и показали да се налазе у одличној форми, заређавши 6 узастопних победа у првенству, овог пута резлутатом 73:77. Међутим, овај меч је неодољиво подсетио на онај из Крагујевца. Поново је противник држао предност у својим рукама, а до ње су дошли захваљујући распуцаном Ворену и веома грубој игри. Свесно су слали играче Звезде на линију слободних бацања јер су они већ неколико мечева били  катастрофални у том сегменту, а катастрофа је кулиминирала на овом мечу где су проценти извођења пенала једва прешли 50%. Тек када се у последњем периоду пробудила центарска линија, пре свих Марјановић, када је заустављен офанзивни скок противника и успостављен наш, Звезда је почела да топи предност противника. Разиграо се на крају и Раденовић и сигурним извођењем слободних бацања он и Катић су сачували предност. Управо је Раденовић био најефикаснији уз Џенкинса и Нелсона, али су сви они поново чекали финиш меча да би заиграли онако како се од њих очекује.

После ове утакмице, објављено  је да је раскинут уговор са Блејком Шилбом и да ће Звезда покушати да ангажује замену на тој позицији. Тако је почела једна од најнеизвеснијих потрага за појачањем која је трајала све до марта.

Коначно смо у јануару видели Звезду која константно побеђује, која игра до самог краја и која у финишу ломи противника. Џенкинс се, након одласка Шилба, све више наметао као човек потеза који решава утакмице, уз увек одличног Нелсона. Катић се враћао полако у форму, а Раденовић почео да показује због чега је тренер инсистирао на његовом довођењу. Симоновић је био у одличној форми, Лазић се није истицао превише, као и увек, а пад форме је мучио младог Блажича, као и Марјановића. Новајлија Драгићевић се још увек навикавао на тим и захтеве тренера, а тројица јуниора су будно чекали своју шансу, нарочито Тејић који се пре доласка Тадије показао доста добро на тој позицији.

1

Одбојкашице Црвене звезде поражене су и у другом мечу финалне серије плеј-офа од Партизан Визуре, и сада губе са 2:0 у серији.

Црвено-беле нису успеле да наметну свој ритам игре. Лош пријем који није омогућавао техничару Јулији Миловић да боље организује игру, ровита Адела Хелић, и неоспорни квалитет који поседује противничка екипа довели су до резултата 3:0 за црно-беле.

Добрo су наше одбојкашице отвориле први сет, имале су предност на оба техничка тајм-аута, али нису успеле да је одрже до краја. Оно што је у првом делу сета било добро, то је сервис. Успеле су добрим сервисима да помере пријем противника, чиме су их одмаклe од мреже, што је јако важно када играте против екипе која доста игра преко средине, а има и високе крајње нападаче. Тај ризичнији сервис носио је са собом и више сервис грешака, али је укупно гледано давао резултате. Стечено сервисом није употпуњено блоком ( без блока у целом 1. сету) и проблем је настао када су црно-беле консолидовале пријем. Потом је противник побољшао и сервис, и није се много могло урадити до краја сета. Гледано само у том сету наше одбојкашице имале су више успешних напада (13:8), али су биле лошије у блоку (4:0) и сервису (4:1). Треба напоменути да је до половине сета одлично играла 17-годишња Бојана Миленковић, која је у пар наврата одлично „скувала“ лопту у небрањени део поља. У другој половини, Слађана Мирковић је напала сервисом, направила јој проблеме на пријему и успела да је избаци из напада.

Лош пријем сервиса наставио се и у другом сету. Наша екипа резултатски се добро држала док на сервис није дошла искусна Слађана Булић, и направила серију од 4 пoена, после чега је Партизан Визура повела са 13:8. И од тада ништа није полазило за руком гостујућим одбојкашицама. Фалили су поени Аделе Хелић, која није могла да игра на нивоу који смо од ње навикли. Такође, за разлику од првог сета, домаће су сервисом напале Љубицу Кецман, тако да ни она није била довољно поентерски активна и фалили су Звезди и њени поени. Када је било јасно да Хелићева не може да игра, Ласло Лукач је пробао и са Јеленом Новаковић, талентованом одбојкашицом из Звездине школе, али ни она није успела да битније промени дешавања на терену. При крају сета Звезда је успела да веже 4 поена и да се мало примакне црно-белима, што је требало да помогне у 3. сету. Домаће су опет биле боље у блоку (3:1) и сервису (4:1), а у овом сету и имале су и више успешних напада (12:11).

Почетак 3. сета донео је одређене промене у поставци игре браниоца титуле. На позицији коректора почела је Николина Лукић (примач), што због немогућности Аделе Хелић да пружи максимум, јер очигледно има проблема са зглобом, што због жеље да се појача пријем са 3. примачем у постави. Иако су боље почеле сет, то је више био одраз опуштености изабраница Дарка Закоча, него неког помака у игри девојака са Маракане. Средином сета шансу је добила техничарка Ана Јакшић, рођена 1998. која је показала да је она неко на кога Звезда може да рачуна у скоријој будућности. Успеле су црвено-беле да забележе неке поене из сервиса и пребаце тај сегмент игре на своју страну (3:0). Видели смо и неке добре реакције у пољу, али нису успеле да их реализују у нападу ( у целом сету, пролазност из напад свега 18%, 6 поена из напада). Све у свему, премало за јачи отпор екипи каква је Партизан Визура.

Као и у првој утакмици, нашем тиму највише проблема направила је Тијана Бошковић на коју је ишло нешто више од 50% лопти у нападу, и успела је да забележи 20 поена што је много за утакмицу од 3 сета.
У Звезди није било много играчица које су се истакле у добром смислу. Млада Бојана Миленковић, за коју већ сада можемо слободно да кажемо да ће се чути далеко ван граница наше земље, постигла је 10 поена и била једина двоцифрена у нашем тиму. Још једна ствар на коју смо навикли, а изостала је у овом мечу, су поени средњака из напада. Јелана Трнић прошла је 2 од 9 надапа, али је додала 3 блока, док је Мина Поповић имала 3/7 у нападу, али без блока.

Звезда није играла онако како уме, онако како треба да игра шампион, а Звезда то свако јесте. Колико год чудно то могло да звучи, управо то је чињеница која може да радује, и да да наду пред следећи меч, јер ако Звезда игра како уме, а то је свако много боље од овога, онда тешко ко у домаћем шампионату може да је угрози, па ни Партизан Визура. Ако се вратимо само мало уназад и присетимо се овогодишњег издања Лиге шампиона, видећемо да је Звезда имале неке прилично светле тренутке. Успела је да „откине“ по сет Динаму и у Београду и у Москви, и узеле је сет по једном Пјаћенци и Игтисачију. Успела је да освоји Куп, иако није било баш много људи који су веровали у то. Све ово, као и чињеница да су ово девојке које знају како се освају титуле и како се постаје шапмион, даје нам наду да нам 3. меч може донети нешто друачији исход. Ове девојке су шампиони и много пута су нам то доказиле. Заслужују нашу подршку. Заслужују аплауз на крају 3. утакмице па какав њен исход био. Подржавамо фудбалере, подржавамо кошаркаше, можемо и да напунимо ту малу халу у којој играју наше одбојкашице, које нису заслужиле да их гледа само ближа родбина. Уз вашу подршку ове девојке могу много више!

123...21След Страна 1 од 21

Последње вести

© Moja Crvena Zvezda

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Затвори

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Затвори