4


Марко Ивковић Јагода убијен је у петак, а током викенда широм Србије и Европе, бројне навијачке групе су му одале последњу пошту.

Навијачи Партизана на источној и јужној трибини јуче су против Напретка истакли су транспаренте.

jagoda jug

grobari istok

 

На истој утакмици, навијачи Напретка на северној трибини урадили су исто.

jakuze

На Бањици је гостовала Војводина, а њени навијачи такође су се опростили од Марка.

firma

Широм Србије виђено је исто.

Ужице

sloboda uzice

Крагујевац, такође, на месту где је играла Црвена звезда у суботу.

djavol

Земун

 

 

zemun

 

Бања Лука

banjaluka

Навијачи Бежаније

bezanija

 

10325657_4825069240085_966935640730565316_n

 

Раднички Пирот

pirgosi

 

Када је реч о региону, добили смо слике из Тузле, Марибора и Подгорице.

tuzlaci

viole

 

varvari

 

Сличне слике и широм Европе.

Меч Виљареал – Гетафе

viljareal

У Русији, навијачи Спартака и Зенита су му одали пошту.

fratrija

zenit

 

Слике стижу и из Грчке.

 

gate7

 

Kapsochora - Chariessa (прва аматерска лига у Грчкој) 22.11.2014.

 

 

Праг

prag

На утакмици у Чачку, навијачи Борца и нишког Радничког солидарисали су се и нису навијали првих 25 минута, јер је Марко имао толико година.

С друге стране, у Грчкој, на кошаркашком дербију између ПАОК-а и Олимпијакоса, црвено-бели су тражили да меч почне минутом ћутања, али су гости то одбили, под претњом да играчи неће изаћи на терен ако се то догоди! Такође, стижу и информације да је грчки Савез одбио да се Марку ода почаст.

У Турској још грознија слика. Навијачи Галатасараја, а међу њима вероватно и онај који је убио Марка, звиждали су док је трајао минут ћутања, иако је чак и тренер домаћих покушао да их смири. Турска федерација одлучила је дан пре тога да све утакмице почну на овај начин.

Брука и срамота!

4

Трагична смрт Марка Ивковића Јагоде потресла је све у Србији, а неми нису остали ни широм света, углавном згрожени људи, пре свега због зверског и кукавичког начина на који је убијен, и повода за то.

Да ли било који резултат или спортско такмичење вреде људског живота?! За нормалне и за људе – не. За турске навијаче – да.

Они то нису показали само Марковим убиством, већ и реакцијама након тога, али и оним што су радили годинама пре, било да је у питању гостовање Звезде од пре 40 година у Турској, када су наши навијачи једва успели да спасу своје животе од подивљале гомиле, било да је у питању 21. век и одлазак Челзија, Лидса или Борусије у Истанбул. Они не презају од убиства, они ножеве користе као навијачке реквизите, иако се добро знају кодекси у навијачком свету, они се диче тиме што гасе младе животе.

Марка више нема, а чему може да нас научи ова трагедија и да ли коначно из ње можемо доћи до нечег доброг?

Да ли би покојни Марко био нападнут од стране друге навијачке групе у Србији, било да је у питању Топчидер, Бањица, Вождовац, његов Земун, Нови Сад, Крагујевац, Ниш… да је на себи имао Звездин шал или обележје? Вероватно би. Зашто је то тако?

Навијачи у Србији показали су пре неколико месеци, у време трагичних поплава да заједно могу много. На Маракани је пре такође неколико месеци показано да се за своју земљу за неколико сати може прикупити преко 500 јединица крви и на тај начин помоћи да се спаси нечији живот и животи. Што је доказ да сви ти (млади) људи могу много. Могу много онда када на првом месту навијачку припадност замени свест о томе да су рођени у истој земљи, да су ишли у исте школе, да су имали исте проблеме и радости, да славе исту славу, да навијају за исту репрезентацију. Могу много када се сете да државу у којој живе годинама и деценијама нападају са свих страна – уценама, бомбама, санкцијама, дроновима и – ножевима. Јер овај нож у Марково срце био је и нож у срце целој Србији и Србима, знак да тамо негде постоји људи који нас мрзе толико да не желе да ми будемо тамо, макар привремено, али и да не желе да живимо. Тамо негде, спортски тренери који у својим екипама имају српске играче од којих зависе, њихове земљаке, које кољу његови земљаци и тиме се диче, називају терористима.

За то време, ми се на улици, интернету, стадионима препуцавамо око тога ко је институција, ко је већи Србин, ко има више навијача и ко гласније навија. А синоћ смо на ЈНА, Бањици, у Ужицу, прекјуче у Крагујевцу, Бања Луци, Тузли видели право лице свих тих људи, које често буде заклоњено неким другим, лошијим, које чешће излази на видело и о којем јавност пише у негативном контексту. Виђено је искрено саосећање, а пре свега људскост, која је изнад свега.

jagoda jug

firma

 

zemun

Марко, почивај у миру, нећемо те заборавити. И ваљда ћемо научити нешто из ове трагедије. А пре свега то да не смемо допустити да нас буде и уче гробови наших земљака, вршњака и другара.

Ове недеље сам одлучио да направим неку врсту најаве за наредне мечеве. Сматрам да Звезда мора да победи све мечеве до краја полусезоне, а ми, као навијачи, ту смо да јој у томе помогнемо.

 

СВИ У КРАГУЈЕВАЦ! СВИ НА СТАДИОН!

Утакмица између Црвене звезде и Удинезеа била је све само не обичан пријатељски меч у паузи због наступа репрезентације. Оно због чега је највећи број навијача отишао на стадион јесте опроштај Дејана Станковића, некадашњег играча,  капитена, шампиона, легенде Звезде, репрезентације Србије, Лација и Интера… Вече препуно емоција није испратио онолики број навијача колики је Дејан заслужио, мада треба истаћи и да остаје утисак и да је овај опроштај дошао некако „успут“, без правог плана и организације… Ипак, оних (званично) 15 238 гледалаца који су дошли на Маракану, имали су ту част да по последњи пут, а након 16 година, у црвено-белом дресу, са капитенском траком око руке испрате у тунел подно северне трибине великог играча и још већег човека…

98

На крају, Звезда је победила Удинезе, резултатом 1:0. А шта смо ми могли да видимо?

Када је резултат у питању – оно што могли гледати током претходна два месеца, минимална победа, мало голова. Када је игра у питању – залагање, борбa, изостанак респекта према јаком ривалу, жељa за наметањем и доказивањем и – ФУДБАЛ, у већем делу меча.

Када је саопштен састав тима, са играчима који су по годинама „сложени“ овако: Јовић (16), Јовановић (18), Грујић (18), Ристић (19), Антић (20), Лазић (20), Савићевић (20), Планић (22), Гаврић (22), уз нешто старијег Лазовића (24) и искусног Кахримана (29), било је јасно да ћемо гледати углавном Звездину децу, потпомогнуту младим играчима који су доведени на Маракану као залог за будућност. И на старту утакмице видели смо нешто што нисмо могли гледати у претходним првенственим утакмицама, у којима су Ристић, Јовић, Антић, Савићевић, Јовановић углавном били на клупи или трибинама, а Грујић на теренима широм Србије, у дресу Колубаре, такође неретко ван стартне поставе. Уз сво поштовање према играма и квалитетима Босанчића, Катаија, Ракића, па и Ковачевића, оно што су приказали Звездини омладинци од старта синоћњег меча нисмо често виђали на претходним утакмицама. Кретање везних играча и Луке Јовића без лопте, константан притисак на доста искусније играче гостију, чест изненадни пресинг на последњу линију и пас-игра одушевила је публику, посебно у првих пола часа утакмице.

Могао је тада, након што је себи сјајно изградио позицију, да погоди Лука Јовић, пре њега Вукан Савићевић, након што му је млади нападач практично поклонио прилику да да гол, иако је можда могао и сам да заврши акцију. Шутирао је одлично Ристић са више од 20 метара, а након једног прекида Вукашин Јовановић у жељи да спроведе лопту у мрежу практично засметао Декију Станковићу, који се у том тренутку нашао у игри да то сам уради… У том периоду Звезда је и постигла једини гол и водила резултаом 1:0. Сигурност Грујића, таленат и фудбалска дрскост Ристића, сјајно кретање и осећај да се нађе у прилици Луке Јовића, „понављање“ у нападу Антића и Планића, који и није бек, те сигурност Лазића и Јовановића, који, примера ради, заједно имају 38 година, пет више него легенда Удинезеа Пинци, који је играо против њих синоћ, показали су само једно.

83

Звездина деца морају да играју!

Да ли треба истицати колико су безболнији киксеви уколико их остваре дечаци од 16, 17, 18, 19 година у односу на очајне партије, без игре и резултата, знатно старијих и плаћенијих фудбалера? Да ли треба истицати колико Звезда можда да добије форсирањем момака које извела на прави фудбалски пут, а у које је опет мање уложила него у оне које доводи са стране, а који су много више плаћени, уз много мањи потенцијал, како финансијски, тако играчки? Да ли треба истицати колико би људе више привлачила чињеница да ће присуством на стадиону помоћи деци клуба да стекну искуство и сазре, те да једног дана доносе трофеје Црвеној звезди, него да морају да гледају мучење да се постигне један гол за победу против нижеразредних екипа, без стварања прилика, уз очајну игру?

Колико год да је Удинезе дошао са младим и комбинованим тимом, јасно је да у овој екипи која је тренутно у врху Серије А, наступа легија странаца, са интернационалним искуством, која жели наступ у Лиги Шампиона наредне сезоне. Све и да је ово њихов резервни тим (а није, при томе још више ако се погледа Звездин састав), оно што смо гледали синоћ када је Звезда у питању јесте тим дечурлије која је желела да покаже шта зна и колико може. И, што се аутора овог текста тиче – показала је.

Ако у Управи и даље постоји она дилема која се у јавности провлачила ових дана – довођење искусних играча и јуриш на титулу, уз склањање деце у страну и слање на позајмице или шанса Звездиним клинцима, уз непостојање императива и притиска, онда ми дижемо обе руке за другу солуцију. Дижемо обе руке да на терену до маја гледамо Рајковића, Јовановића, Лазића, Грујића, Ристића, Савићевића, Јовића, Стојановића, Мијаиловића, Планића, Антића, Јокића, па и по цену да титула изостане. Разлога је много. Ови момци ће након једне сезоне у који бисмо их истрпели били уиграни и сигурно направили велики резултат у будућности. Ови момци, а набројано их је преко 10, могу донети Звезди приход који ће моћи да стабилизује клуб (не врати дуг од 50 милиона) и колико-толико га стави на ноге. Ови момци неће морати да се чекају три или шест месеци да се физички припреме како би заиграли и неће бити плаћени 40-50-60 или 80 000 евра годишње. Само тако створићемо неког новог Декија Станковића и играча који ће бити поштован у фудбалском свету, а који је тамо отишао са Маракане, када су одласци већ неминовност и неопходност.

Ови момци играће фудбал! Потребна им је само подршка. И зато, пустите да играју. То је мишљење аутора овог текста, верујемо и одређеног броја навијача.

zvezdina deca

А Ваше?

Галерија са меча против Удинезеа.

У чувеној сезони 1978/79, када је Црвена звезда стигла до финала Купа УЕФА, црвено-бели су били пред испадањем већ у првом колу када су играли против Динама из Берлина, али је у невероватној завршници утакмице у Београду, Звезда преокренула резултат и прошла у следећу фазу. Тамо ју је чекао Спортинг из Хихона, а реванш меч је одигран на данашњи дан 1978. године. Након минималне победе у Хихону, Црвена звезда је играла нерешено код куће (1:1), што је било довољно за пролаз у осмину финала овог такмичења.

У првој утакмици, у Шпанији, Црвена звезда је победила са 1:0 голом Благојевића у 84. минуту. Пред око 35.000 људи, наш тим је играо са играчем мање целих сат времена, јер је већ у 30. минуту искључен Јовановић. Ипак, Спортинг никако није могао да искористи предност играча више, а Звезда је створила неколико опасних контранапада, и из једног таквог – постигла гол. Славољуб Муслин је повео акцију, лепо дотурио лопту Цвијетину Благојевићу иза леђа одбрамбеног играча домаћег тима. Благојевић је са десне стране упутио ударац левом ногом, лопта је закачила играча Спортинга, Кириока, и завршила у мрежи – за значајну предност пред реванш меч у Београду.

На „Маракани“, Црвена звезда је пред 55.000 људи очувала предност из првог меча. Аутогол Боровнице у 22. минуту донео је мало стрепње у Звездин пласман. Ипак наш тим је наставио са нападима, а круна такве игре био је погодак Владимира Петровића Пижона десетак минута пред крај меча. И против Динама из Берлина, Црвена звезда је одиграла одлично у завршници меча, па је Звезда тако већ трећи меч у овом такмичењу решавала у последњих десетак минута меча, а испоставиће се да ће бити још таквих утакмица те сезоне.

На овај начин, Црвена звезда се пласирала у осмину финала Купа УЕФА, а жреб је одлучио да противник буде лондонски Арсенал…

Нова кошаркашка посластица чека навијаче Звезде и све остале љубитеље кошарке у Србији овог четвртка. Евролига се наставља у Београду, а наш тим дочекује шпанску Валенсију у, сада већ добро познатој Арени.

Овога пута нисам желео да направим класичну најаву од 30-так секунди, па се искрено надам да вам се и ова допада.

Црвена звезда Телеком – Валенсија Баскет, четвртак, 19:00, „Комбанк Арена“

Сви у Арену!

Док чекамо да се врате славни дане наше прошлости, можемо с времена на времена да се подсећамо на њих, а данашњи дан, 24. октобар, био је један од успешнијих у историји нашег клуба. Три европске утакмице, све три одигране код куће, – и све три победе. Интересантно је да су то све биле прве утакмице, а Звезда није испустила предност коју је остварила у њима, тј. прошла је у следећу фазу такмичења. Да кренемо редом…

1973. Црвена звезда – Ливерпул 2:1 (1:0)

Када је Црвена звезда извукла Ливерпул у осмини финала Купа шампиона у сезони 1973/74, мало ко јој је давао шансе да прође даље. Ливерпул је тих година имао јак тим, а на „Маракану“ је стигао као освајач Купа УЕФА. Ипак, у првом полувремену, на терену је постојао само један тим – Пижон је био нерешива енигма за гостујући тим, а добру игру нашег тима крунисао је Слободан Јанковић прелепим поготком у 39. минуту – погодио је малте-не саме рашље. Само што је почело друго полувреме – било је 2:0 за Црвену звезду, волеј ударац Владислава Блекија Богићевића. Ливерпул се након тога тргнуо, и успео да смањи на 2:1. Реванш меч је тек био посебна прича, јер је Црвена звезда била боља и на Енфилду (исто је било 2:1) и нанела први пораз Ливерпулу у Купу шампиона на домаћем терену у историји (и испоставиће се једини у 20. веку).

Иначе до двомеча са Ливерпулом, Црвена звезда је стигла победивши првака Пољске, Стал из Мјелеца (2:1, 1:0), а елиминисана је у четвртфиналу овог такмичења од Атлетика из Мадрида, који је те сезоне постао вицешампион Европе.

1979. Црвена звезда – Карл Цајс-Јена 3:2 (2:0)

CZ - KCJ 3-2 1979У II колу Купа УЕФА, у сезони 1979/80, Црвена звезда је дочекала Карл Цајс из Јене. Ови ривали су се већ сусрели неколико година раније у оквиру Купа шампиона, када је наш тим био бољи од Источних Немаца и прошао у полуфинале овог такмичења. И овога пута је Црвена звезда била боља – победила је противника са 3:2. Звезда је играла боље од старта меча и већ након 25 минута је водила са 2:0. У 10. минуту, Репчић је оборен у шеснаестерцу гостију, а сигуран реализатор са беле тачке био је Душан Савић. Петнаестак минута касније, Владимир Петровић Пижон пролази по левој страни, шутира, голман гостију, Грубентин, кратко одбија лопту, на правом месту је Славољуб Муслин – 2:0 за Црвену звезду. Пижон је био посебно расположен на овом мечу, наставила је Звезда са нападима, и када су сви очекивали трећи гол нашег тима, противник смањује резултат. Након слободног ударца, Раб је на правом месту – 2:1. Четири минута након тога, у 66. минуту, пенал за госте, Раб је сигуран, и резултат је изјдначен. Ипак након још једне мајсторије Пижона, Шестић закуцава лопту у гол, и Звезда одлази са голом предности на реванш меч. Испоставиће се као довољан, јер је наш тим био бољи и у тој утакмици, и то поново са 3:2, а тај меч ће остати упамћен по голу Цвјетина Благојевића са пола терена.

Иначе, након меча у Београду, тренер Карл Цајса, Мајер, говорећи о Пижону, подигао је руке у знак „предаје“:

„Када је капитен Звезде имао лопту, тад готово ништа није могло да се уради. Моји играчи су често били збуњени његовим потезима.“

На слици испод можете видети исечак из новина након овог меча.

Pizon_KCJ

1990. Црвена звезда – Глазгов Ренџерс 3:0 (1:0)

Rendzers
Детаљ са утакмице против Глазгов Ренџерса

Друга препрека Звезди ка титули првака Европе био је Глазгов Ренџерс. Шкоти су искористили то што је енглеским тимовима било годинама забрањено да учествују у Купу шампиона, па су саставили јак тим, окупивши неке од најбољих играча са Острва. Ипак, против расположене Црвене звезде нису могли ништа. Изгледало је да нису ни очекивали да могу да парирају нашем тиму. Након реванш меча између Грасхоперса и Црвене звезде, у коме је наш тим бриљирао и победио са 4:1, скаут Ренџерса, Валтер Смит, кратко је описао тренеру Сунесу шта их чека: „We’re f****d“.

Већ у 8. минуту, Просинечки одлично проиграва Радиновића који шаље лопту у средину шеснаестерца, испречио се Браун и послао лопту у сопствену мрежу – 1:0. Наставила је Звезда да напада Шкоте, ређале су се шансе, али се до следећег гола чекало до 65. минута. Стошић је био у продору, оборен је мало изван шеснаестерца гостију (са леве стране), а Роберт Просинечки је мајсторски извео слободан ударац – лопта од стативе одлази у мрежу – 2:0. У 74. минуту, у нападу су били само Панчев и Бинић, али – и то је довољно – дупли пас и Панчев шаље лопту у мрежу – 3:0 за миран реванш и сигуран корак ка европској титули.

Тако је то било некада, а надамо се да ће бити поново оваквих дана!

Минуле суботе одигран је још један вечити дерби и као и сваки претходни подигао је пуно прашине – пре, за време и након утакмице. То није ништа чудно и управо та емоција и те реакције чине га једним од највећих на свету, иако квалитет фудбала одавно није на нивоу “вечитог“ ривалитета.

Црвена звезда је на стадион ЈНА изашла са једним од најмлађих тимова у својој историји, али су голобради младићи у црвеним дресовима оставили сасвим солидан утисак у Хумској, а добрим делом утакмице су били и доминантнија екипа. Међутим, неискуство је узело свој данак, па је Партизан остварио заслужену победу. Шта је онда спорно у овој причи?

Спорно је понашање једног дела медија и појединих играча Партизана, који као да нису знали да уживају у победи свог тима, већ су се упустили у анализу суђења како би ваљда доказали себи да једва понулетни црвено-бели момци нису били егал (у најмању руку) са њима, већ да је требало да славе и убедљивије, али су их судијске грешке, које су само они видели, спречиле у томе. Наравно, ту је и добро позната увертира пред сваки дерби и прича о чувеном недосуђеном пеналу 19 година, као да комшије очекују да тај пенал треба да буде свиран већ у тунелу.

Црвена звезда је велики клуб и разлоге пораза не треба да тражи у судијским грешкама. Судије су људи као и сви, у појединим ситуацијама је оштећен ривал, у појединим наш клуб. Међутим, оно што “боде очи“ је да се појединци чуде и сматрају да су оштећени, јер Лазић није добио црвени картон после дуела са Лазовићем. Ако је било тешко за судије да јасно виде ситуацију у делићу секунде на самом терену, бар се на тв снимку јасно видело да никаквог контакта није било, већ да је реч о вешто одглумљеном фаулу. Данко Лазовић јесте кренуо као голу Звезде, али у ситуацији искоса са десне стране и играчем “за вратом“, који је уз то и бржи, урадио је оно што је за њега у том тренутку било најбоље – покушао је да изнуди фаул. Нећемо да будемо лицемерни и да Данка критикујемо због симулирања, јер не бисмо то урадили да је у таквој ситуацији био играч нашег тима, али Данко заслужује сваку критику због изјава којима критикује суђење и чуди се одлуци да Лазић не добије црвени картон. Уместо да буде срећан што му је прошла подвала, он се усуђује да критикује судију који им је својом одлуком омогућио да постигну погодак.

Изјаве као изјаве не би биле проблем да нису део организоване игре. Пред почетак сваке сезоне прича је иста. Звезди је титула обећана, јер то треба Тадићу, Дачићу, Вучићу, Русима и коме све не. Појављују се криминалне анализе суђења, по којима испада да вишеструки првак државе, некадашњи првак Европе и света, може да победи само уз судијску помоћ, као да је реч о клубу који је до јуче играо Српску лигу, а не о Црвеној звезди, а у томе нарочито предњачи некада угледни спортски лист. На тај начин се формира лажна слика о некаквом повлашћеном положају који наш клуб има, а колико је то истина и колико смо повлашћени сведоци смо сви ми претходних 10-ак година.

Још једном вреди поновити, није нам намера да оспоримо заслужену победу Партизана, али на омаловажавање нашег клуба никад нисмо, нити ћемо ћутати. Ко је у праву просудите сами.

 

После изгубљеног дербија који ме је заболео као и све оне који воле овај клуб, кап која је прелила чашу и натерала ме да после дужег времена напишем неки блог је чињеница да су многи себи дали право да означавају некога као кривца и трагичара. Добро, па логично је да се мора анализирати ко је крив како се не би десио неки нови пораз, зар не? Али тужно је то што баш они који су јучерашње „кривце“ и „трагичаре“ до пре неколико дана дизали у звезде и прижељкивали их у стартних једанаест постали  први који су их каменовали увредама.

Јовић постиже гол у Новом Саду
Јовић постиже гол у Новом Саду

Пре неколико месеци млади нападач Црвене звезде Лука Јовић уписао се у историју клуба као најмлађи стрелац. Брзином светлости разни медији су нас избомбардовали помпезним насловима о дечаку са Маракане који ће бити страх и трепет за голмане у нашој земљи али и шире. Настало је право такмичење ко ће објавити бољи наслов и тако привући више читалаца.

Имала сам ту част да одмах након тог меча поразговарам са Луком и питам га за прве утиске. Још увек несвестан шта се око њега догађа, љубазно ми је одговорио на сва питања. Видела сам да испред мене стоји пре свега један скроман младић, заљубљен у фудбалску игру и гладан успеха у дресу вољеног клуба, будући љубимац навијача. Искрено, већ тада ме је то уплашило али надала сам се да људи у клубу знају шта раде и да неће поновити грешке из прошлости.

captureМлади играчи који су се овог лета прикључили првом тиму нису још поштено ни задужили дресове, а већ су их разни медији потковани менаџерским причама продавали разним страним клубовима за огромне суме. Свакодневно су се водиле полемике како искористити потенцијал који долази из наше школе, како да нам се не понови сценарио из претходних година када су таленти поникли на теренима поред Маракане отишли из клуба пре него што су оставили било какав траг у њему. Мени је одговор на то питање врло једноставан – пустите их да играју. По мом мишљењу, када год су добили шансу, ти млади момци нису разочарали. Ипак, неко је сматрао да су неискусни за први тим, али ипак довољно добри да једног дана донесу милионе?!

Лука на дербију
Лука на дербију

На 147. вечитом дербију су Лука Јовић и Михаило Ристић досањали један сан. Јовићу као да је предодређено да обара рекорде, постао је најмлађи актер дуела између Звезде и Партизана. Није мала ствар бити у стратној постави на вечитом дербију. И док су ова два млада играча заједно са својим саиграчима водили битке на терену,  разни људи смештени по ложама стадиона у својим главама су крцкали милионе од будуће продаје, јер за њих дерби није утакмица него добро посећена пијаца где своју робу могу добро да уновче. Нама који смо све ово посматрали са стране било је довољно нешто више од 90 минута да доскорошње јунаке прозовемо трагичарима и са звезда их бацимо право у трње.

Михаило Ристић
Михаило Ристић

Синоћ нису поражени само они на терену, поражени смо сви ми који волимо Црвену звезду. Ми смо трагичари целе ове приче јер са оваквим ставом можемо само да доживимо исто као и претходних година. А то је да изданци наше школе попут њихових нешто старијих другара оду и неким другим навијачима доносе радост. Ми ћемо као и до сада наставити да гледамо на сат последњег дана прелазног рока и у минут до дванаест очекивати неког спасиоца. Или ћемо за неколико година жељно ишчекивати да нам се врати неко ко је прве фудбалске кораке учио  код нас али је најблиставије тренутке фудбалске каријере доживео далеко од Маракане. Истрошили смо и понизили многе легенде, отерали их из Звезде, изгубили смо велики број талената, остали без много искрених Звездаша, а из тога нисмо ништа научили. Прича о Црвеној звезди одавно није бајка већ једна тужна прича, а таквом су је направили много старији и искуснији од ових дечака на чија леђа је неко неправедно бацио огроман терет.

Овај текст није написан у сврху одбране лика и дела неког играча посебно. Писан је да бисмо се сетили свих играча који су попут ових сада клинаца понели превелики терет, играча који су имали ту несрећу или можда срећу да не досањају дечачки сан и обуку дрес првог тима Црвене звезде, који су сада негде далеко од своје куће и раде оно што највише воле и најбоље знају – играју фудбал.

 

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!