Старији навијачи Црвене звезде, који клуб прате деценијама уназад, запамтили су бројне неправде и фудбалске несреће, када је наш тим у питању, посебно у европским такмичењима. Ференцварош, Фиорентина, Панатинаикос, Јена, Борусија, Келн, Бајерн, Милан… Говорило се да Звезду прати нека зла коб која не дозвољава да црвено-бели дођу до евро-трофеја, јер су поменуте утакмице биле игране углавном у завршницама европских такмичења, а Звезда имала моћне саставе.

Ипак, када се десио чувени меч против Бајерна и када је Аугенталер послао лопту у своју мрежу подно северне трибине, након чега је Звезда у Барију постала шампион Европе, многи су рекли – „Све се вратило!“

Међутим, гледали смо још Токио, а онда – санкције, па нове несрећне поразе и (жребове) – Екерен, Розенборг, Динамо Кијев, Лацио, Ренџерс, Левекузен, ПСВ… Један од њих десио се на данашњи дан.

Тог 14. децембра, сада већ давне 2005. године, Црвена звезда је, у најјачем саставу у ближој историји, отишла у Француску да победи Стразбур и дође до наредне фазе тадашњег Купа УЕФА и презими у Европи. Али…

Почело је сјајно.

Стразбур се Звезди супротставио у саставу: Касар, Дероф, Бока, Белаид (Хаги 77′), Шнајдер, Кребс, Ле Пен, Јохансен (Лакур 71′), Фати, Диане, Гамеиро, док је Валтер Зенга на терен послао тим: Стојковић, Баста, Луковић, Дудић, Бишевац, Ковачевић, Младеновић (Мудринић 70′), Миловановић, Ђокај (Драман 77′), Јанковић, Жигић (Пуровић 89′).

Након ударца Боке, који је Стојковић послао у корнер, уследило је славље готово 3 000 Звездиних навијача. Домаћи су играли необичну тактику, постављајући велики број офсајд-замки, далеко од свог гола и наш тим није имао решење за то. Ипак, када су се прилагодили на такав систем домаће одбране, Звездини играчи су повели. Бишевац је послао дугу лопту са своје половине, а Баста, који је играо у великој форми, претрчао, након што ју је умирио, готово пола терена са њом, ушао у шеснаестерац са њом и погодио даљи угао Касаровог гола – 0:1 у 34. минуту!

basta gol strazbur

Звезда је одговарао овај резултат за европско пролеће! Друго полувреме отворили су промашаји омаленог Гамеира, тада најталентованијег играча Француске, који ће годинама касније завршити у Шпанији, те Бошка Јанковића на другој страни. Ипак, након тога, уследила је мајсторија Ардијана Ђокаја, која ће се дуго памтити, у 64. минуту, за великих 2:0 и корак до пролећа у Европи. Тако су мислили наши играчи, али не и Французи.

slavlje

А онда, тај 75. минути велики промашај Николе Жигића… Ђокај је још једном био сјајан, пронашао високог нападача у казненом простору, а он са неколико метара несхватљиво лоше шутирао, преко пречке…

ziga strazbur

Након тога – пакао. Четири минута касније, Гамеиро, иако најнижи на терену, погађа мрежу Звезде, главом, након прекида, Жигић расечене главе уступа место Пуровићу, а Ле Пен не успева да погоди из „слободњака“… Ипак, на десет секунди до краја судијске надокнаде, десила се нова Звездина спортска трагедија. Ле Пен је опет центрирао, Гамеиро остао сам на другој стативи, Бишевац несрећно захватио лопту главом, таман толико да она дође до омаленог Француза, који је шаље у гол, а Звезду кући, а године које су дошле, показаће – и на дно.

dudic strazbur

Остало је толико времена да се изведе ударац са центра и судија је означио крај.

Шта би било да је овакав тим, који је декласирао Рому пре тога, са Зенгом на клупи и сигурно неким звучним појачањем на пролеће, прошао у наредну фазу нећемо сазнати никада. Да ли би Звезда дошла до овога до чега је дошла након тога, такође нећемо сазнати.

biske strazbur

Како год, Стразбур остаје једна од највећих спортских трагедија, када је Звезда у питању, у најмању руку, у ближој историји.

Наш тим играо је након тога у Француској још два пута, али се провео лоше. Рен је декласирао Робијеву екипу (4:0), а против Бордоа… Знате и сами. Две сличе приче у једном тексту биле би превише.

Одбојкашки клуб Црвена звезда је један од најтрофејних у црвено-белој породици. Одбојкаши су последњих неколико сезона поосвајали све што се могло освојити на домаћој сцени, успешно су нас представљали и у Европи, а одбојкашице су годинама биле неприкосновене у Србији, и учествовале у бројним европским такмичењима. Ова два клуба спортском друштву су током историје донела 70 трофеја, али, оно што је битније од самих бројки јесте чињеница да они „гину“ за сваки поен, и увек се максимално боре за свој грб. Ипак, тиме су „награђени“ слабом подршком.

Како год то звучало, и „слабо“ је преслаба реч, можда „мизерна“ ипак боље описује посету када наши одбојкашки тимови играју као домаћини. Зашто је то тако? Стиче се утисак да је људима у последње време испод части да дођу да бодре ове тимове, а не тако давно, имали су подршку, макар на битнијим утакмицама. Одбојка није толико популаран спорт у Србији, и, наравно да никада неће стићи фудбал или кошарку, али је за Београд, звездашки град, поражавајућа чињеница да на одбојкашким утакмицама буде често и испод 100 људи. Чак је 100 људи често и задовољавајућа бројка. Одбојкаши су последње две сезоне одустали од учешћа у Лиги шампиона, на крају сваке сезоне, тим напусти неколико битних играча, а они су и даље у врху. Шта би тек постигли да могу да понуде играчима боље уговоре, да имају подршку са трибина која би привукла спонзоре, и сл? Када после неког времена будемо прочитали како бивши одбојкаши и одбојкашице Звезде играју битне улоге у јаким европским клубовима, запитаћемо се шта би било да су се задржали дуже код нас. А чуда бисмо и ми правили у Европи, само уз праву подршку, и финансијску, и са трибина, а ово друго често зна да повуче ово прво.

Није ми циљ да било кога нападам појединачно овим текстом, али, просто када одете на њихову утакмицу, и видите да (уз дужно поштовање према тим клубовима) Динамо из Панчева или Ђердап, имају у најмању руку исту подршку, као и наш тим, не можете да останете равнодушни. Не желим ни да ја сада причам како сам рођен у „Шумицама“, нити било шта слично, пре неколико година сам „случајно“ отишао на једну утакмицу одбојкаша, а затим наставио да долазим колико ми је то време дозвољавало на утакмице оба тима. Схватио сам колико њима значи подршка, и са колико енергије играју сваки поен, и колико се труде, како за њих не постоји „изгубљен“ поен.

Одбојкаши Звезде су доста пута долазили у (наизглед) беизлазне ситуације, али су добијали „изгубљене“ сетове, правили серије када су већ били прежаљени, и показали како се бори за Звездин грб. Најсвежији пример је утакмица шеснаестине финала Купа изазивача коју су наши одбојкаши одиграли пре десетак дана у Финској. Лоиму Раисио је освојио лако први сет, у другом сету је Црвена звезда имала током већег дела осетну предност, али, ипак изгубила на разлику. Трећи сет је боље отворио домаћин, и када су сви већ помислили да ће Финци лагано завршити посао, наш тим преокреће сет, а потом и меч. Могу овде да набројим још много оваквих примера из претходних сезона, али све то не може да дочара тај њихов победнички менталитет, и вољу коју показују сваки пут када истрче на терен. Уосталом, због тога су и освојили чак осам од девет могућих трофеја у последње три сезоне, а и ову сезону су започели одбраном трофеја у Суперкупу Србије. А замислите како би тек било да се у тим одлучујућим тренуцима заори: „Играј, и бори се“?

odbojkasi_titula
Прослава титуле

Слична је прича и са одбојкашицама Звезде, које су четири године биле неприкосновене у Србији, а након одласка неколико битних играчица на крају претпрошле сезоне, пре свега Ане Бјелице, нису успеле да одбране титулу, али су са јако младим тимом успеле да освоје нову титулу у Купу Србије. Приликом освајања до сада последње титуле, одбојкашице су последњи пут имале велику подршку, и тада се могло видети колико њима то значи, што се може видети у клипу испод. Мислим да клип ниједног Звездаша не оставља равнодушним, чак ни оне који, пре него што и погледају, мисле нешто типа: „Ма, пусти, то је само женска одбојка“. Ово се посебно односи на део око 1:10.

Мушки и женски одбојкашки клуб су дефинитивно понос Спортског друштва Црвена звезда. У последњих неколико година су нам донели прегршт трофеја, али изгледа да ни то није довољно да би имали макар минималну подршку. Као што сам већ написао, није ми циљ да било кога нападам, свестан сам ја да су фудбал и кошарка главни спортови код нас (уосталом тако би и требало да буде), има грешака и код Клуба, односно нашег спортског друштва, јер се често дешава да (и када не мора) дође до преклапања термина између различитих спортова, али, и када нема таквих сметњи, опет нема подршке за одбојкашки клуб. Никада нисам по броју одлазака на утакмицу мерио звездаштво, људи из других градова би вероватно желили да више прате Звезду, али не могу то због даљине, неки због обавеза не могу да стигну, или једноствано не воле овај спорт, не могу сви ићи на све колико год то хтели, али овако мизерне посете стварно превазиле све минимуме. Не може нико да ме убеди да се увек изабере такав термин за одигравање утакмица тако да 99,99% београдских Звездаша не може да дође до „Шумица“, или да их уопште не интересује одбојка. Сви се диче одбојкашима и одбојкашицама, али када је потребно бодрити их, сви нестану. Како беше оно: „Ако је волиш, мораш и да је бодриш“, а подршка овој Звезди, једној од најсјајнијих од свих, одавно касни… Не дозволите да се то настави, нека добије подршку барем на неким, „јачим“ утакмицама за почетак, и помозите јој да засија још јаче!

АЈМО У НАПАД ЗАЈЕДНО!

На данашњи дан 1979. године, у оквиру осмине финала Купа УЕФА, Црвена звезда је дочекала Бајерн из Минхена. Након победа Бавараца од 2:0 у Минхену, Звезди није преостало ништа друго него да силовито крене на гол минхенског клуба. Ређале су се шансе пред голом Бајерна, Звезда је одиграла маестрално првих сат времена ове утакмице, и право је чудо што је након 60 минута игре било само 3:0 за Звезду. Ипак, Звезда је стала након тога, а Немци – као Немци, чекали су своју шансу, и – на крају казнили Звездине промашаје. Дитер Хенес је на брзину постигао два поготка, и одвео свој тим у четвртфинале.

Писао сам већ раније да сам одрастао уз очеве приче о вољеном клубу, листајући његове „књижице“, у којима је бележио резултате, лепио карте са утакмица на којима је био, итд, а једна од страница на којој смо се често задржавали била је управо у вези са овом утакмицом. Не само што сам тада научио шта значи Пирова победа, и шта значи „играти до краја као Немци“, већ и због једне шире приче, која је некако увек кретала од ове утакмице. Кренимо редом…

Пред око 100.000 гледалаца, Звезда је одлично отворила утакмицу, и повела већ у 4. минуту. Јовин и Репчић су одиграли дупли пас по левој страни, а након центаршута Јовина, на правом месту је Душан Савић – за вођство и ерупцију одушевљења на трибинама – 1:0. Убрзо, још једна велика прилка за наш тим – Јовановић је центрирао са десне стране, Савић мајсторски пропустио лопту, али Репчић је лоше шутирао са десетак метара и погодио голмана Бајерна, Јунгханса. Наставила је Звезда са нападима, али лопта никако да уђе у гол све до 42. минута, када је Владимир Петровић – Пижон прелепим ударецем са 20-ак метара повећао предност на 2:0 и анулирао резултат из Минхена. Како се завршило прво полувреме – тако је почело и друго, опсада гола гостију је наставила. У 50. минуту, Благојевић додаје лопту до Савића, који оставља лопту за Репчића, а овај са ивице шеснаестерца постиже нови погодак за наш тим – 3:0. Исти играч је убрзо имао још једну прилику, али је био за мало непрецизан. Нажалост, након тога, Звезда је стала, што су гости знали да искористе.

CZ-Baj
Детаљ са утакмице против Бајерна – слика из монографије Спортског друштва Црвена звезда, издате у част 40 година од оснивања истог

Након корнера, и гужве у казненом простору Звезде, шутирао је Јанцон, голман Стојановић је одбранио, али је одбио лопту само до Хенеса, који је био потпуно сам, па му није било тешко да са 2-3 метра постигне гол. Имала је Звезда поново шансу након тога, али није постигла гол, али зато јесте Бајерн који минут касније, и то поново преко Дитера Хенеса. Играо се 73. минут, и тада је било јасно да су Звезди шансе за пролаз минималне, а до краја меча није било голова, па је остало 3:2 за Звезду.

Иначе, ово је била последња утакмица Николе Јовановића у дресу Звезде, који је за наш тим наступао од 1972. године и одиграо 179 званичних утакмица. Прешао је у Манчестер Јунајтед, и постао први играч ван Острва, који је заиграо у овом клубу.

За крај се враћамо на причу са почетка текста. Завршавајући причу о овој утакмици, отац ми је говорио како је сезону пре тога Звезда изгубила финале Купа УЕФА, када је Микелоти измислио једанаестерац за Борусију, памтио се и несхватљив пораз од Панатинаикоса, реми с Ференцварошем пред 110.000 људи, после тога Келн, Милан и магла која га је спасила, итд. И поред ове „кукњаве“, у суштини се прича завршавала осмехом: „Осећало се да ће се све то једном вратити, а ти знаш шта је било баш са тим Бајерном када се следећи пут састао са Звездом?“ Наравно да сам знао:

„Михајловић у средину…“

Кад неко пошто – пото тражи реакцију не би ли вас увукао у своје блато, у којем доказано најбоље плива, решење је игнорисати га и не приуштити му то задовољство. Међутим, кад неко оде толико далеко са својим сејањем мржње, толико далеко да питање титуле поставља као питање живота и смрти, онда се таквом човеку мора одговорити.

Поштовани “господине“,

Поново сте се поиграли са “чињеницама“ и чињеницама, по ко зна који пут заменили тезе и дошли до “истине“ по Вашој мери. О “равноправном“ третману СД Црвена звезда и ЈСД Партизан сте, вероватно, последња особа која треба да говори и с којом треба да се дискутује, али ћемо Вам, ипак, одговорити на Ваше тврдње.

Свака Вам част на постигнутим резултатима (о начину не бисмо овом приликом, мада, има се шта рећи о тројкама из аута и уласцима у судијску свлачионицу), али оно што би требало да знате кад тражите новац пореских обвезника је да међу њима има и навијача Црвене звезде. Као што се Ви питате зашто би навијачи Партизана финансирали наш клуб, исто тако се и ми питамо због чега сте ви добијали “незнатно“ више новца када по свим истраживањима Звезда има убедљиво највећи број навијача? Нас ваши резултати и титуле не занимају и немамо разлога да их плаћамо и награђујемо.

Пошто сте се јавности обратили као председник ЈСД Партизан, питамо Вас да ли је равноправан третман када се ВК Партизан поклања базен Бањица, док су ватерполисти Црвене звезде 20 година бескућници? Да ли је једнак третман када се првак Европе у фудбалу очерупа како би тадашњи премијер градио спортски центар клубу који у том тренутку има дупло мање титула? Кад сте се већ дотакли фудбала, тачно је да наш клуб дугује много, али никако да чујемо колико дугује Ваш клуб и поред вишемилионских трансфера. Вас не занима зашто ваши запослени покушавају да изврше самоубиство, али Вас интересује Црвена звезда.

Што се тиче плаћања пореза, зашто не одговорите кад сте почели да га плаћате? Колики је био дуг КК Партизан оног дана када је КК Црвена звезда “утопљен“ у ФМП, како кажете? Да ли је равноправан третман када један клуб мора да се “утопи“ или “заледи“, а други са истим дуговима наставља нормално да функционише? Када ћете изаћи са цифрама колико сте зарадили од тих Ваших успеха, да ли су играчи са НБА искуством долазили код Вас због часова љубави или су играли за новац? Колико сте зарадили од продаје играча? Зашто не кажете због чијег места у одбору ФИБА је одбијен позив да се Србија прикључи УЛЕБ-у, па један новинар већ годинама подмеће причу како је Звезда крива што смо принуђени да играмо АБА лигу?  Постоји ли у Вашем клубу неки званични документ или само исечци из новина? Да ли је Звезда била повлашћена и кад сте јој узимали децу, када сте јој узели капитена Милоша Вујанића или када сте узели Луку Богдановића? Позивате се на пројекат “европска Звезда“, а у тим годинама сте имали дупло скупљи тим??? Наравно, кад на ово треба да се одговори, онда сте председник ЈСД Партизан.

Да ли у овом тренутку КК Црвена звезда треба да запрети да ће њени навијачи отказати  услуге Телекому уколико постану спонзор Вашег клуба или да им препоручи да не сипају гориво на НИС пумпама док се исти спонзорски уговор не потпише и са нашим клубом? Наравно да не, јер манипулације не станују на овој страни брда.

Наша репрезентативна кошарка је ове године почела поново да се враћа на велику сцену, Црвена звезда бележи сјајне резултате у Европи и у својим редовима има 4-5 потенцијалних репрезентативаца, за разлику од периода Ваше “доминације“ када сте стварали играче за друге земље. Схватите да је ово спорт и да су победе и порази саставни део игре. Не уносите више мржњу међу овај народ, радите оно што Вам је посао – учите децу да играју кошарку!

 

Шокантне вести су вечерас саопштене на сајту Евролиге. Шокантне, али не и сасвим неочекиване. Црвена звезда је кажњена играњем једног меча на домаћем паркету без присуства публике и новчаном казном од 50 000 еура за смрт свог навијача у другој држави којег је убио навијач домаће екипе?!

Када се то овако каже заиста делује и апсурдно и шокантно и готово немогуће, скоро да помислите да је нека неслана шала у питању. Али нажалост није. Тако гласи казна коју је изнела „НЕЗАВИСНА“ дисциплинска комисија Евролиге. Питамо се само од чега су независни. Да ли од правде? Здравог разума? Истине?

Оно што заиста упада у очи јесте основ по којем се кажњавају оба клуба. Тај основ је кршење члана 29.1, параграфа (е) и (г) Дисциплинског кодекса Евролиге. Дакле, оба клуба су кажњена по истом основу за инциденте у Истанбулу у којима нашим навијачима није дозвољен улаз у Арену, није пружена адекватна заштита као страним држављанима и у којима је Марко Ивковић на смрт избоден. Према мишљењу „независне“ комисије, оба клуба су починила исти прекршај! Притом, КК Црвена звезда Телеком је јасно ставио до знања да није имао никакве везе за одласком навијача у Истанбул, као и да је тек по њиховом доласку ступио у контакт са домаћим органима да би се све организовало што боље, али и да је ту било проблема у комуникацији.

Скандирања турских навијача за време, као и њихове иступе након утакмице, заједно са изјавама тренера Атамана нећу ни помињати у овом тексту, то је већ нажалост одавно заборављено. Клуб који грца у дуговима, који напуштају играчи један по један, који по организацији тренутно не може ни да приђе Црвеној звезди на овакав начин се извлачи након једног убиства. Зар је Марков живот вредан само 100 000 евра и три утакмице без публике? Зар су то вредности које се пропагирају кроз ово такмичење које, сасвим случајно, носи име турског авиопревозника?

На крају, могу само да закључим да вероватно и није важно ко је крив… Зна се ко су увек лоши момци и дежурни кривци, чак и у спорту у којем смо увек витешки наступали и увек били у самом врху, чије смо темеље поставили. Очигледно, некада ни то није довољно, не само да те поштују и заштите, већ ни да праведно суде када недужни људи гину.

Црвена звезда одавно не припада ни европском фудбалском просеку, а камоли врху, а то се одражава и на играче који долазе у наш клуб, као и на њихове одласке из њега. Одавно са Маракане неки играч, не рачунајући оне неафирмисане, које су разни менаџери одвели у иностранство, није направио трансфер попут Перице Огњеновића, Дејана Станковића, Зорана Његуша, Рамба Петковића…

Неки су стигли далеко, углавном заобилазним путем (Немања Видић, примера ради), али је највећи део њих из Звезде отишао у мале и просечне клубове и лиге и на том нивоу и остао. Ако кажемо да је то и очекивано за период 2007-2013, када је Црвена звезда била без титуле, новца, плана, организације, за претходно лето, које је дошло након прве титуле црвено-белих након шест година, могло се очекивати нешто више, јер је та екипа, мада састављена махом од искусних играча, ипак освојила шампионат Србије.

Некадашњи репрезентативци Србије, учесници Мундијала – Ненад Милијаш, Драган Мрђа, Милош Нинковић, те чланови националног тима Словеније – Дејан Келхар и Нејц Печник, искусни голман Бобан Бајковић и тамнопути нападач Абиола Дауда, уз Сава Павићевића и Николу Мијаиловића, који нису размишљали о одласку из клуба, чинили су окосницу тима Славише Стојановића, који је донео пехар на Маракану након више од пола деценије „поста“.

А где су они завршили након Звезде? Кренимо редом…

Бобан Бајковић можда није имао голманско знање неких својих претходника на голу Звезде, али је давао свој максимум и на сваком кораку показивао лојалност клубу, због чега је заслужио поштовање навијача. Дочекао је да са својом Звездом освоји титулу којој је и он значајно допринео, а након тога – одлучио да оде и реши егзистенцијално питање. Чекао је дуго, тренирао са Звездом, а онда је стигао позив из Белгије, од човека који га је тренирао и у Београду. Отишао је у Лирс код Славише Стојановића, већ на првих утакмицама одушевио навијаче и постао њихов љубимац, али резултата никако нема.

Лирс се налази на последњем месту, са тринаест бодова, три мање од Варегема, који је изнад зоне испадања и са осам освојених бодова од могућих тридесет у претходних десет утакмица.

Очекује их велика борба за опстанак у Белгији.

10371607_726670307393868_4800614106922661048_n

Дејан Келхар је стигао тихо на Маракану и на почетку био скептично дочекан. Тражио га је лично Славиша Стојановић и, испоставило се – није погрешио. Са Павићевићем је чинио тандем који је довео Звезду до титуле, а онда и он одлучио да оде. Дуго се провлачила прича о његовом повратку у Звезду, био је на дугој проби у Шефилду, а онда су Енглези одлучили да га ангажују. Ипак, догодило се нешто страшно – покидао је лигаменте колена, тек што је потписао уговор, па ће вероватно паузирати до краја сезоне.

Његов клуб налази се на средини табеле у енглеској другој лиги.

10320508_10152012608345952_4956805031830084942_n

Ненад Милијаш је као капитен освојио још једну титулу са Звездом. Преживео је пакао на почетку сезоне, успео да се врати и психички и физички, а онда и да на невероватан начин започне нову сезону и практично сам донесе Звезди одличан старт. Ипак, катастрофална ситуација у клубу натерала га је да покуша да заради још један уговор у иностранству, па је отишао у турску Манису, придруживши се на тај начин још једном некадашњем капитену Звезде, Николи Микићу. За сада су на дну табеле друге турске лиге! До пре два кола имали су свега четири освојена бода, а онда су се са две победе „попели“ на претпоследње место. Сада су опет у серији од два пораза. У Црвеној звезди и нашој лиги Ненад Милијаш био је без премца до пре три месеца.

Очекује их велика борба за опстанак у другој турској лиги. 

10418321_726660807394818_7780947304967394514_n

Милош Нинковић је након велике саге дошао у Звезду и, како је сам истицао више пута, остварио свој дечачки сан. Повратак је био први, а титула други. Успео је да оствари и њега. Након тога, много се говорило о останку на Маракани, али је лоше стање у клубу и неиграње у Европи можда и превагнуло да оде из Звезде. Дуго је био без клуба, размишљао да се опет врати у наш клуб, чак и да заврши каријеру, али је након неколико месеци паузе одлучио да се врати, али – у Француску. Поново је отишао у Евијан, а тамо, због физичке спреме, није ни играо до пре неколико дана.

Први пут је ушао у игру пре два кола, а у овом колу је заиграо од почетка. Његов тим је до пре пет утакмица био на зачељу табеле, са десет бодова, а онда су уследиле три победе, које су их повеле мало напред. Има четири бода више од првог тима у зони испадања.

Очекује га вероватно борба за опстанак са Евијаном и доња половина табеле уколико га обезбеде.

nine

Драган Мрђа је по други пут прошле сезоне био најбољи стрелац српског фудбала, а онда након много препирки у јавности отишао из Звезде. Његова следећа дестинација била је јапанска Омија. Тамо је такође одиграо добро, постигао девет голова у полусезони, али је његов тим био лош.

Драган Мрђа, први стрелац српског фудбала у претходној сезони завршио је у другој лиги Јапана.

10295793_726661040728128_2862135567448400760_n

Абиола Дауда, као ни остали, није направио велики трансфер, али се може рећи да је кренуо најбољим путем. Каријеру је наставио у Витесеу, који игра солидно у холандској лиги, као и Нигеријац. Није му много требало да се прилагоди, а када је дошао у тим постигао је добрих шест погодака. Витесе је везао пет утакмица без победе, па је из горњег дела табеле пао на средину, али је и даље на свега четири бода заостатка у односу на екипе које иду у разигравање за евро-купове.

Ако се врате у форму из првог дела сезоне, он и његови саиграчи бориће се за Европу у холандској лиги.

1098210_583238781737022_1657993822_n

Славиша Стојановић, човек који је својим радом, лојалношћу и ентузијазмом остао у лепом сећању навијача отишао је на старту сезоне у већ поменути Лирс, а о резултатима до сада смо писали када смо навели одлазак Бобана Бајковића.

Надамо се да ће до краја сезоне успети да избори опастанак у Белгији.

10350435_726653124062253_6238609476183858548_n

Нејц Печник, по мишљењу многих, најбољи играч Звездине шампионске екипе, остао је у клубу, иако га је формално напустио у мају, али ове сезоне не пружа партије као претходне сезоне. Наводно је у јуну био на прагу Земановог Каљарија, али је остао на Маракани, а ове зиме могао би да оде у другу кинеску лигу, према наводима неких медија из претходних дана.

10295747_726660737394825_5475498486495530038_n

Поменућемо и Ифеани Оњила, нигеријског нападача, који није имао велику улогу у шампионском походу, а који је отишао у кипарски Ермис, са којим се бори за средину табеле на Кипру и за који је постигао шест погодака од потписивања уговора о позајмици из Црвене звезде.

10329307_726662287394670_1237931635062032242_n

 

Јован Крнета је у првом делу прошле сезоне имао своју улогу у тиму, одиграо и вечити дерби који је Звезда добила са 1:0, али је тај део сезоне углавном био обележен нефудбалским стварим и скандалима. Ненад Лалатовић одрекао се његових услуга, а он је одлучио да каријеру настави у дресу крагујевачког Радничког.

Са својим клубом тренутно се налази на дну табеле, са свега седам бодова у петнаест утакмица и са врло малим шансама да избори опстанак у лиги.

59297_726650800729152_423933817704708594_n

Некада су Звездини шампиони каријеру настављали у Шпанији, Италији, Енглеској, а данас… Могли сте прочитати где – енглеска, турска, кинеска и јапанска друга лига, доњи дом француске, кипарске и белгијске лиге…

И то говори о нашем фудбалу и стању у којем је данас Црвена звезда…

На данашњи дан 1978. године, Црвена звезда је одиграла реванш утакмицу осмине финала Купа УЕФА, у коме се на „Хајберију“ састала са Арсеналом. Звезда је имала предност из прве утакмице (1:0), али је Арсенал успео да анулира ту предност средином другог полувремена. Пред крај утакмице, Душан Савић постиже прелеп погодак након фантастичне акције нашег тима, што је било довољно за пролаз даље. Али, да кренемо редом…

Прва утакмица, у Београду, одиграна је 22. новембра 1978. године. Звезда је стигла до ове фазе тако што је у I колу такмичења након фуриозне завршнице избацила Динамо из Берлина (2:5, 4:1), а затим је била боља и од шпанског Спортинга (1:0, 1:1). Са друге стране, Арсенал је прво било убедљив против Локомотиве из Лајпцга (3:0, 4:1), а затим је захваљујући голу у гостима елиминисао сплитски Хајдук (1:2, 1:0). Наш тим је победио са 1:0 голом Цвијетина Благојевића у 14. минуту, који је један одбитак сместио у мрежу енглеског тима. Пред око 50.000 гледалаца, Црвена звезда је направила први корак ка пласману у четвртфинале, али, остао је тежи део посла – одолети Арсеналу у Лондону.

Уз подршку више од 41.000 навијача, Арсенал је ушао силовито у овај меч. Првих десет минута су се ређале напади домаћег тима, али се наш тим одлично бранио. Звезда се касније ослободила притиска, било је шанси на обе стране, додуше више пред голом Звезде. Одлично је бранио Александар Стојановић, али, ипак, у 67. минуту, љубимац домаћих навијача, Сандерленд је успео да главом савлада нашег голмана, и анулира Звездину предност из Београда. Било је тада стрепње у Звездин пласман, очекивало се да ће Арсенал појачати нападе, и покушати да стигне и до другог гола, али, уместо тога, Звезда започиње „јуриш“ ка голу Арсенала. У 87. минуту меча, Душан Савић постиже погодак, након акције од 14 додавања – за мук на трибинама, како је касније и описано у чувеном домаћем филму „Муње“, у коме Небојша Глоговац, иначе велики навијач Звезде, детаљно објашњава како је Савић матирао голмана Арсенала. Овај легендарни погодак, УЕФА је прогласила за најлепши гол у еврокуповима за ту сезону. Остаће забележена чувена акција: Милосављевић је додао лопту до Пижона, који петом додаје лопту до Благојевића, а овај одлично центрира. Душан Савић се нашао на правом месту, и феноменалним удрацем закуцао лопту у рашље гола Арсенала. Гол Савића и комплетна акција се нашла и у енглеској књизи „Техника и тактика фудбала“, помоћу које се изучавају сви елементи фудбалске игре. Све је илустровано цртежима, уз напомену да је то пример како се савршено изводи полуволеј. Такође, годинама након меча, Енглези су прогласили овај гол као један од најлепших голова у историји који су постигли гости на „Хајберију“.

Остаће упамћено и да је ова утакмица била последња коју је одиграо Михаљ Кери у дресу Звезде, била је то његова 263. званична утакмица за Црвену звезду, за коју је наступао од 1969. године, и по броју одиграних мечева дели 11. место са Зораном Филиповићем.

Тимови су наступали у следећим саставима:

Арсенал: Џенингс, Гатинг, Рајс, О’Лири, Нелсон, Рикс (од 68. Мекдоналд), Прајс, Јанг, Хили (од 89. Козмина), Стејплтон, Сандерленд. Тренер: Тери Нил.

Црвена звезда: А. Стојановић, Јовановић, Крмпотић, Муслин, Кери, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Боровница, Милосављевић. Тренер: Бранко Станковић.

На овај начин, преброђена је још једна препрека у Купу УЕФА, а жреб је одлучио да противник у четвртфиналу поново буде из Енглеске – ВБА…

Тешко је започети било какав текст о Црвеној звезди, а не запитати се да ли постоји нешто што већ није речено о стању у којем се налази. Ударац за ударцем, понижење за понижењем, а и у ретким тренуцима среће не можемо дуже од два дана да уживамо, јер нас стигне нека нова тужба или избацивање из Европе.

Данас смо сведоци незапамћеног, нико не жели да буде председник нашег клуба! Оног истог који је деценијама био симбол успеха, нечег магичног, препознатљивог у целом свету… Да ли имамо право било кога да кривимо што смо ту где јесмо? Да ли може да се замери некој од легенди што се није кандидовала за првог човека клуба који Јавору треба да исплати 350.000 евра за трансфер Оњила или 800.000 евра неком пијаном Пољаку за нешто више од 3-4 утакмице у црвено-белом дресу? Управо такве ствари су одличан пример зашто је Звезда ту где јесте. Како су ствари функционисале и како функционишу?

Пре фамозног Лукићевог и Весићевог Статута, Скупштина је бирала председника, а Сабор Скупштину. Само Бог зна да ли се икад тај Сабор одржао и који су критеријуми били за избор чланова тог тела, као и оног које је оно бирало. Руку на срце, кад би новине објавиле ко ће то да бира председника Звезде, имало се шта и видети. Угледни грађани, адвокати, лекари, академици, писци, глумци… Скупштина достојна некадашњег првака Европе, рекло би се на први поглед. Међутим, у стварности другачија слика. Већина чланова је била потпуно незаинтересована за било каква дешавања у клубу, па је и оним малобројним посетиоцима понеког заседања било свеједно да ли гласају за Џајића, Пиксија, Тану или Топлицу. Руке горе, честитамо новом председнику. Од обавеза нема ништа, а има право да ради шта хоће. И радили су шта су хтели. Гомилали су се играчи са свих континената, обећавали су куле и градове, милион овом, милион оном, Тојоте, Делте, Сузуки, Шишић итд. Сећања на Бари су била још свежа, освајала се и понека титула, пласман у Лигу шампиона увек на један гол од нас, а ми смо ћутали. Није био тренутак.

Кад је враг однео шалу и катанац почео све јаче да звечи, мало смо се побунили и дигли глас. Нажалост, већина нас за погрешног. Добијамо једну лепу идеју чланства и потпуно уништавање исте Статутом ван сваког смисла и логике, по угледу на клубове који су одавно ван наше лиге. Добили смо још масовнију Скупштину, чији део сте могли да постанете уколико сте се претходно учланили и уколико вас је предложио клуб навијача вашег региона. Никаква биографија, никакво достигнуће у животу, ништа није потребно приложити, ништа то није важно. Наравно, Статут је омогућио да се избори одрже и ако постоји само један кандидат, којем је довољно да гласа сам за себе!? Обавезе остају исте, тј. нема их, права су и даље ради шта хоћеш. Наши спасиоци успевају да дуплирају дуг, а ми занесени буђењем звездашког духа и враћањем навијача на Маракану, опет смо ћутали. Није био тренутак.

Упадом у просторије клуба, добили смо ново руководство и враћање легенде на његово чело. Не треба рећи колико је легенда била одушевњена тиме, вероватно свесна да му је тако нешто потребно колико и трећа нога. Исцрпљени, али још увек непобеђени, дочекали смо и ту титулу, а онда и највећи шамар у историји клуба. Избачени смо из Европе и опет смо ћутали! Није био тренутак.

Данас смо поново пред изборима и не чује се ништа. Изборе ће организовати и између себе бирати исти они који су прегазили Статут (колико год нелогичан био и даље је важећи), исти они који су дозволили највећу срамоту, исти они који најављују смену Толета и мире се с њим на свака два месеца, исти они који су дозволили да играчи немају ни за шампон, исти они који су од једног Џајића правили само фигуру, исти они који форсирају “нашу децу“ само у утакмицама за продају, исти они који нису продали ниједног играча, а довели су оне који ни након шест месеци тренинга немају снаге за полувреме, исти они…

Ћутимо? Поново није тренутак? Тренутно нема оних који би се усудили да воде Звезду, или не знамо ко би то могао да буде, али можда је тренутак да кажемо ко не би смео више ни минут да проведе у њој и да тражимо да коначно неко за нешто одговара!

Фото: Звездина ревија

„… Какав гол Николе Жигића!“

На данашњи дан 2005. године, у оквиру IV кола групе „Е“ Лиге Европе, Црвена звезда је дочекала Рому, и остварила велику победу над једним од најбољих европских клубова – 3:1 (1:1). Иако без прве звезде тима, Франческа Тотија, Рома је свакако била фаворит у овом мечу, нарочито имајући у виду да је Звезда у прве две утакмице забележила два пораза. Пред празним трибинама, наш тим је прво изгубио од Базела (1:2), а затим је у Норвешкој одиграо катастрофалан меч против Тромза (1:3), па су црвено-бели морали да забележе победу против Римљана не би ли задржали шансе за пласман у наредну фазу овог такмичења.

Многи су већ „прежалили“ Звезду, мислећи да наши играчи немају шта да траже против оваквог ривала. Наравно, тако нису размишљали навијачи Звезде, па је прилично попуњена „Маракана“ (око 45.000 људи) дочекала римски клуб. Никола Жигић, један од најбољих нападача Звезде у постбаријевској ери, одиграо је можда и најбољу утакмицу у црвено-белом дресу, и био просто незаустављив за одбрану „вучице“. Али да кренемо редом…

Пола сата-сат пред почетак меча, већ је било више од 25.000 људи на трибинама, и већ се могло очекивати да ће се направити још једна атмосфера за памћење. Први је запретио Никола Жигић, а онда су прилику имали и гости преко Касана. Уследио је слободан ударац Дејана Миловановића, али његов центаршут није стигао до Звездиних играча.

У 23. минуту, шок на „Маракани“. Грешка Милана Бишевца, који је из прве хтео да упосли Милана Дудића, али је лоше захватио лопту, што је искористио Касано, одлично упослио Нонду, коме није било тешко да постигне погодак и доведе госте у вођство. Умало да убрзо буде и 2:0, након још једне грешке нашег тима, али, на срећу, Касано не користи идеалну шансу. Пет минута након примљеног гола, одлично пролази Луковић по левој страни, центрира, Жигић шутира, али је био сигуран голман Роме, Курћи. Пар минута касније, још један слободан ударац изводи Миловановић, али одбрана Роме поново добро интервенише. Наставио се притисак Звезде, након корнера Луковића, мало је фалило да Де Роси постигне аутогол. Серију корнера је извела Звезда, али никако да лопта уђе у мрежу Римљана.

Ипак, у 37. минуту, црвено-бели коначно стижу до изједначења. Жигић упошљава Бошка Јанковића, који је покушао да одмах врати лопту до Жигића, ипак, овај покушај је био изблокиран, али се лопта вратила до Јанковића, који још једном центрира ка Жигићу, који са 5-6 метара смешта лопту иза леђа голмана Роме за 1:1 и велика радост на трибинама. Два минута касније, поново су комбиновали Јанковић и Жигић, али, овога пута без реализације, па се на одмор отишло са резултатом 1:1.

Zigic_Roma
Исечак из новина након утакмице са Ромом: Жигић постиже први погодак за наш тим

Прву велику прилику у наставку имала је Рома – Панући је центрирао са десне стране, а Касано је био потпуно сам на пет метара од гола, али је лоше шутирао. Уследио је и слободан ударац за Рому, али су се одбранили наши фудбалери. У 58. минуту тренер Звезде, Валтер Зенга појачава напад – изводи Миловановића, а уводи Пуровића, и ово ће се испоставити као један од кључних потеза на овом мечу.

Играо се 77. минут када је Никола Жигић одлично упослио Милана Пуровића испред шеснаестерца гостију, а овај је направио корак-два, и прецизним ударцем са 15-ак метара искоса савладао голмана Роме за вођство од 2:1 и делиријум на трибинама. Или смо барем мислили да се то зове делиријум, јер је „прави“ уследио неколико минута пре краја утакмице. Пре тога, нажалост, Пуровић се повредио, а заменио га је Јоксимовић.

CZ -Roma 3-1 2005У 86. минуту, Јанковић избија једну лопту дубоко у поље противника. Тамо је био усамљен Никола Жигић, који је успео да прими лопту, задржи је у свом поседу, а затим прелепим ударцем са око 30 метара пошаље лопту у саме рашље гола Роме. Тада је уследио поменути делиријум на трибинама, и почело је велико славље. Аутор овог текста памти то као једну од утакмица са свакако најбољим навијањем и делиријумом, а десило се да сам тада био на јужној трибини нашег стадиона, и то на таквој позицији да се лепо видело где се лопта закуцава.

До краја меча, било је мало стрепње, јер је убрзо свиран пенал за госте. Лопту је узео Касано, покушао да поткопа лопту и постигне ефектан погодак, али га је наш тадашњи голман прочитао, ухватио „живу“ лопту, и славље је могло да се настави.

Тимови су наступили у следећим саставима:

Црвена звезда: Стојковић, Луковић, Дудић, Бишевац, Баста, Ђокај (Мудринић 75), Јанковић, Ковачевић, Миловановић (Пуровић 58; Јоксимовић 87), Младеновић, Жигић;

Рома: Курћи, Панући, Куфур, Мексес, Алварез (Роси 72), Аквилани, Харжа, Де Роси, Касано, Куфре (Тадеи 82), Нонда.

Ова утакмица ће остати упамћена као једна од најбољих које је одиграо наш тим у постбаријевској ери, и дан када је савладан један од најбољих тимова Европе, као и по сјајној партији Николе Жигића. Гол који је он постигао проглашен је потезом кола на престижном каналу „Еуроспорт“, а његов чувар, француски репрезентативац Филип Мексес је истакао након меча да је Жигић сјајан нападач и да има „три метра“. Атмосфера је такође била за памћење, френетично се навијало током читавог меча.

Ето, мали подсетник на овај велики догађај.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!