0
Па што мене гледаш Дуле? Тек сам стигао јбт

Сигуран сам да познајете онај осећај када вас нека ствар мучи веома дуго, а онда у једном тренутку пукнете, па одреагујете можда и бурније него што би требало. Е управо се са тим се суочавам ја вечерас(а верујем и добар део Звездаша). Али је ако ништа друго бар добра ствар, што смо добили још једног доктора у држави, али овај пут кошаркашког доктора. Наиме ако нисте били упућени, тренер КК Црвена звезда Дејан Радоњић, већ месецима ради на свом докторату и то на крају веома успешно завршава. Е сад неки ће рећи да је чудно то што се његова докторска дисертација завршава баш данас, али је још занимљивије тема овог рада – „Како изгубити све битне утакмице у једној сезони и постати синоним за лузера“. Погодите како је оцењен овај докторат?

radonjic-finale1

Тренерска громада из Црне горе (не мислим на физичке карактеристике доктора демагогије), доказала нам је небројано много ситуација, да се ради о човеку који нема апсолутно никакве позитивне особине једног тренера, па макар се радило и о тренеру пикадо тима. Али зар није то из угла Радоњића феноменална ситуација? На поклон добијеш један тим од 15 играча, са дозволом да радиш апсолутно све што пожелиш. Без притиска да ћеш бити отпуштен, отеран од навијача или исмеван од стране јавности. Имаш све најбоље услове, две сале у којима можеш да „водиш тим“ и стабилну управу која играчима редовно даје плате. И још добијеш паре за то…мада добро да се не лажемо, докторат је веома скупа ствар. Милина брате!

Мада нешто размишљам да се можда и ја кандидујем за тренера КК. Ево већ јурим број од Мишка таксисте, да ми среди пробу. И гарант би прошао. Можда се трипујем, али сам сигуран да бих смислио више акција за игру у нападу од доктора Радоњића (јбт па ако ништа друго, бар ћу скинути неке са нета – живело сајбер време!). Гарантовано бих могао да искористим и више Марјановића у зонској одбрани (то је оно чиме је нас Мега урнисала прошле сезоне у полуфиналу, али немојте то да кажете Радоњићу – не мора он баш све да зна). Па чак и да ми то не успе, убеђен сам да бих поправио провценат слободних бацања, мада цела сезона није двољна за тако велику ствар. Дејо мисли да је свако друго убачено сасвим ОК!

Dejan-Radonjic-foto-TANJUG

Ипак постоје и неке ствари у којима нико не може да надмаши нашег Деја. Кладим се да нико од вас није способан да телећим погледом 2 сата гледа своје играче, а да још мисли да их тако мотивише. Друга ствар коју сам сгуран да не можете је да буде тако провидни колико је Дејо Геније, када на сваком мечу на исти начин води утакмицу, у истим минутима ради исте ствари и олакшава посао скаутинг тиму противника. Сад кад је већ готова сезона могу да вам кажем и један пример за то. Какав год да је Марјановић имао учинак у првом полувремену, ми играмо са Катићем 80% другог полувремена, јер смо тако у могућности! Па шта као 3 фаула у нападу, 4 изгубљене лопте и шут из игре 0-5 је лош учинак Катића?! Немате ви појма бре! Па не постоји џабе табела са минутажом.

Е сад игром случаја ја из непознатог разлога одгледах и финалну серију НБА лиге и спазих једну сличност између америчке и српске лиге. Тренерска громада у тиму Мајамија ме неодољиво подсећа на нашег Деју, а и вас ће ако сте гледали макар 2,3 пута екипу Мајамија. Неверованто сталожен (неки ће рећи и незаинтересован), константно збуњен (то је уствари маска) и неуспешан чак и када имаш све на тацни. Шта зна тамо неки темераментни Грег, што се дере стално поред терена, реагује и утиче на сваку одлуку судија, а онда још те понизи и пред твојим навијачима. Незналица бре! Па није кошарка само битна због победа и трофеја. Има нешто и у докторатима. Ерик Сполстра око себе има читав тим људи који га саветују и када треба кравату да изабере, а он прима највећу плату и спрда се по Флориди. Дејов сан човече!

Блејааа

Занимљиво је да је тренер Дејо на готово сваком битном мечу потврдио своју дисертација и на беспрекоран начин одрадио посао. Када се ломи резултат у Евролиги ти нацртај најглупљу могућу акцију које се сетиш, па ћеш окривити Шилба ако промаши. Ако случајно водиш на врућем гостовању у Макабију, ти немој да дозволиш да разочараш толико људи. Изгуби меч, па се надај да ће ти Макаби узвратити. Ако не, ти си испао људина баш те брига. Ако имаш шансу да добијеш 3 меча тесно или 1 меч са 30+, ти изабери ово другу ситуацију, јер је је#ено до јаја осећај. Ако ти се главни конкурент за небитан трофеј у Купу, повуче ти освоји (ал после великог преокрета да мало покидаш живце навијачима) тај трофеј.

Па што мене гледаш Дуле? Тек сам стигао јбт

Ако водиш после првих 8 кола домаће лиге ти вежи намерно 3 пораза, јер је глупо имати предност домаћег терена, кад ти знаш да стално пада брејк. Ако видиш да се Вујошевић преко пута тебе дере на Небојшу Илића и псује га, ти само сложи фацу као да си тек мало пре ушао у Пионир. Срећа па има семафор, па не мораш да питаш некога за резултат. Без блама наравно.

Ал да не дужим више. Шта год ми рекли, морамо да се сложимо сви да је Дејан Радоњић свој докторат урадио врхунски и да заслужује све похвале. Ја као навијач могу једино да одем и да се напијем вечерас, јер је мој клуб добио једну истинску легенду и узора многим наредним генерацијама. Без морала, без части, чојства и јунаштва завршити сезону и то у великом стилу пред својим навијачима. Непроцењиво.
Све честитке тренеру уз наду да докторат неће морати да иде на проверу после пар година. То би било мучно за све Звездаше! За остало ћемо лако!

Наслов би вас навео да помислите да је реч о тексту са сајта Њуз.нет, али не… Мићко жртва менаџерисања, Јанковић мешетари, уништавање Звездине деце…не зна се која од ових изјава више спадају у оне глупе. Пре ће бити да су све, јер је потпуно невероватно како се лако може манипулисати масом званом Звездини навијачи.mijailovic600103089020121120152752

Довољно је поменути да је неко звездино дете и већ могу „видети“ крваве очи и дрхтање у коментарима звездаша. У неку руку је то и очекивано с обзиром на то да је годинама уназад „Звездино дете“ постала готово изумрла врста, па су Вукан Савићевић, Срђан Мијаиловић и Стефан Михајловић последња сламка спаса целог клуба и донеће милионе у касу нашег клуба. Можда и јесте тако, али у нашој машти. Једно су очекивања, а друго реалност… Очекивања/реалност = незадовољство.

Још занимљивије је како је све ово почело тј. боље питање је од кога? Изгледа да велики део навијача има веома кратко памћење, па заборавља на који начин су уништена иста та звездина деца о којој се прича. У свом првом блогу на овом сајту навео сам три главна чиниоца менаџерисања, а по редоследу важности они су: Родитељи, Менаџери и Клуб. Јасно је због чега су родитељи најважнија карика овог троугла. Једноставно је финансијска стабилност породице често главни извор негативног утицаја на дете, да по сваку цену спасе породицу и добро уновчи своју каријеру. То је наравно готово немогуће јер играч са 17, 18 година то не може да уради (или ти треба луда срећа или да си светска класа). Резултат тако лоше стратегије је да већина тих голобрадих момака на крају заврши у неком клубу 3. лиге на позјамици. Али и ти родитељи су само људи, нису имуни на паре или бар на обећања везана за исте, па често упијају све што кажу они главни у овом ланцу.

13629154734487
Стеван Миковић(лево)

Рекох већ да су родитељи на првом месту, јер су они највише одговорни за своје дете, али да се не лажемо менаџери су главни. Зашто? Зато што је њихово основно занимање „трговина људима“. Е сада пошто европски закони и УЕФА не сматрају то кривичним прекршајем, довољно је да менаџеро узме лиценцу за трговину и крене са потрагом међу децом у свим омладинским школама. Управо један од тих и јесте Стеван Миковић, који свој посао обавља у нашем дворишту вребајући „потенцијале“. Истина је да се то у последњих годину-две променило, па поменути нема више толико својих клијената код нас, али један од старих је управо Срђан Мијаиловић. Е због њега и јесте цела ова прича, јер је овај младић свом менаџеру препустио у руке целу каријеру, а вероватно тиме и свој будући живот. Довољно је погледати изјаве Мићка везане за трансфере, нови уговор или за било коју битну одлику и видећете да су му дате јасне инструкције да не изјављује ништа, већ да ће све његов менаџер урадити уместо њега. Још само да му да пуномоћје да потписује уместо њега и онда имамо право робовласништво!

Исти тај „пуномоћник“ је за свог „властодавца“ издејствовао нови уговор у јулу 2012. године, по којем је  Срђан Мијаиловић слободан у избору нове средине уколико неки клуб понуди два милиона. Наравно опет и тај избор нове средине неће бити његов прави избор, него клуб који ће највише одговарати Стевици Мајамију. А управо јуче исти тај Стевица изјављује: „Мијаиловић је био једини играч за кога је постојало озбиљно интересовање клубова из иностранства. Срозали су му цену са два милиона евра на 150.000.“ па је јасно да се цифра од два милиона поклапа и да је човек љут јер му је пропала „добра инвестиција“ и није успео да је уновчи. Остатак приче око подизања цене не пије воду јер и да се дигне сигурно не би тај вишак отишао цео у касу Звезде…али зашто би неко дао више него што мора?

micko 6423fПоставља се питање какве то интересе има Јанковић и у игру убацује новајлију Луиса Гарида и Луку Миливојевића? Никакве! Луис Гаридо је дошао на препоруку спортског директора Зорана Стојадиновића, а не на захтев Јанковића. Уз то дошао је на позајмицу, па стварно не постоји ниједан неспортски разлог да Гаридо добије предност. Ако причамо о Луки Миливојевићу он је у клубу од раније када Јанковић није био ту, па је такође немогуће да Јанковић добије проценте од продаје овог играча. Право питање за господина Мајамија је: Како то менаџерише Јанковић? Којим играчима он располаже и какву корист има? Да ли је манаџерисање и што не игра Димитријевић?

Ако ћемо да гледамо са фудбалске стране, Мићко играма у последњих 6 месеци није ни заслужио да игра с обзиром на велику разлику игара у односу на период пре годину дана. Занимљиво је да и онај кога је највише волео, а то је Роберт Просинечки, њега није користио на 2 од 5 мечева на почетку сезоне док је код Александра Јанковића од могућа 23 меча Мићко играо на 16, што се не може окарактерисати као склањање из тима, а поготово не као мешетарење. Јел Јанковић крив што момак не игра добро? Или је можда обавезан да у игру стави 3 задња везна како би менаџери били задовољни? Да се не лажемо играч као Милијаш из 100 разлога мора да игра и ту нема спора, док се испред њега налазе или Савићевић или Каду. За једно упражњено место задњег везног треба да конкуришу три, четири играча. Јасно је – најбољи ће играти!

Уз то треба напоменути да се фудбалски квалитети поменутих играча разликују, те стављање у исти кош Мићка и Миливојевића делује смешно. Лука Милијвојевић је савремени дефанзивни везни играч, који се веома добро укључује из другог плана и користи свој добар шут. На тај начин је и постигао 6 голова у овој сезони док је Мијаиловић на више од 60 мечева за наш клуб није постигао ниједан гол, а како и да постигне када је његов шут са дистанце очајан! Са друге стране Гаридо можда има сличне задатке као Мићко што се тиче дефанзиве, али делује као доста комплетнији играч од њега, јер поред одузимања лопте и покривања великог дела терена, он има и доста сигуран пас и контрлу лопте. Стевицин мали ипак није одавао утисак сигурног играча, али му то није никада узето за зло, јер је био млад и неискусан играч. После треће сезоне у првом тиму то више не може да буде аргумент.

За крај морам да напоменем да овај текст нема поенту да брани Јанковића, јер је игра нашег тима далеко од онога што је он обећавао. Поента је да људи морају да схвате са ким имају посла и да изјава муљатора као што је Стева Мајами није мерило истине у целој причи. Очигледно је неко покушао да саставља тим Јанковићу, како не би пропала инвестиција, али после одбијања наравно иде притисак преко медија и контра напад. Мени је такође жао што Мијаиловић не игра, пошто верујем да је могао да је могао да постане добар ослонац Црвене звезде, али је његова одлука да свој живот препусти другом човеку утицала на тренутно стање. Играње за А репрезентацију Србије никако не може да буде мерило пошто знамо на који начин се тамо стиже, па тако Мићко и Макса могу на миру да тренирају са екипом и чекају да њихови „пуномоћници“ заврше започети посао…овога пута не преко леђа Звезде.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Иако сам био један од ретких који се обрадовао због одласка Роберта Просинечког са места тренера, сада сам, логично, разочаран појединим дешавањима. Да се разумемо, нисам ја мислио да је лоше било оно што је Роби замислио, али није умео да се прилагоди ситуацији и извуче максимум из екипе на други начин. Другим речима, тврдоглавост у вези са саставом и формацијом коштала нас је титуле, мада је ту било још битних фактора. И управо због тога сам био задовољан доласком Салета Јанковића, јер је он тренер који је на тактичком плану много испред Робија. Наравно, проблем је што је имао већ селектирану екипу у коју су на брзину упали Мудрински, Пантић и Милијаш, са епитетима правих појачања и очекивањима да одмах дају максималан допринос на терену. И за то скидам капу Салету јер су сва три играча од старта показала свој квалитет с обзиром на то да нису прошли припреме са остатком екипе. Али да ли је то довољно?

Нисам од оних који чекају први кикс да упуте критику играчу или тренеру, а и управи, што да не, али неке ствари не штимају већ неко време и то што смо пре овога успевали да добијемо преокретима не значи да је све било бајно. Мада, руку на срце, управо је то печат тренера јер је усадио победички менталитет екипи и дао им самопоуздање да верују у победу и када губе. Али како да не забрине велики број примљених голова? Довољно је рећи да је само једна екипа из горњег дела табеле примила више голова од наших 15 (Слобода са 18). Постало је приметно да нам противници прете (и пред долазак на Маракану) да ће доћи да играју нападачки знајући да је наша игра у дефанзиви много лошија него претходних сезона. Па се зато дешава да нам најслабија екипа у лиги (БСК) да чак два гола на Маракани, Јагодина 2, Раднички Ниш 2, Рад 2, Спартак 3(!), па чак и Смедерево иако је играло бункер – 1. Што је много, много је!

Оно што највише брине је управо разлог примања голова, јер је 80% тих голова „пало“ на сличан начин. Веома ретко је наш тим примао голове из прекида, али је зато из игре свака лопта између два штопера или бека и штопера била потенцијална шанса за гол. У томе је предњачио, наравно, ове сезоне веома лош Никола Максимовић, који ни сам не зна којим заслугама се налази на списку А репрезентативаца(?!). Наравно да је и мени драго да имамо што више играча који ће играти за национални тим, али је питање какав је то тим када знамо чији играчи једино могу да играју у репрезентацији и на шта је спао Синиша Михајловић тј. какве потезе и изјаве је имао у скорије време. Ал’ ајде, нећу сада да пишем о Шћепакадабри и осталим суперхеројима Рамаданијеве дружине. Имамо ми својих проблема.

Један од њих и јесте игра Николе Максимовића који из утакмице у утакмицу прави страшне киксеве и лошом кретњом помаже противнику да изађе сам испред голмана. Кикс у Бордоу након кога је досуђен пенал, код оба гола БСК-а кривац  заједно са Пантићем, против Спартака код два гола имао је излет чак и преко половине терена и беспотребно стварао рупу у последњој линији. Ја и поред свега не мислим да је Макса лош играч, али је очигледно да је он у својој глави помешао неке ствари и на тренеру је да га врати на прави пут, јер ово није ни приближно онај добар Максимовић из прошле полусезоне. Да ли су његове игре овакве зато што је постао превише надмен после позива Михајловића или због прича о трансферу у иностранство, потпуно је небитно. Клуб не сме да трпи због лоше форме пар играча, а ако се овако настави, изгубићемо титулу због лоше одбране.

И није то једини проблем који постоји код Јанковићеве Звезде, јер одбрана може чак и да прими гол, али остатак тима мора да постигне гол више, а успут и да игра одбрану јер стварно није флоскула да одбрана једне екипе почиње од нападача. Онда се, логично, поставља питање која је улога Милоша Димитријевића на терену? Он нити игра одбрану, нити је користан у нападу! Што би неки рекли, он је Гума Богдановић играч – алиби играч који пасом најближем до себе покушава да одаје утисак искусног и сталоженог играча, а својим квалитетом не одскаче од обичног ЈСЛ везног фудбалера. У ситуацији када прими лопту, обавезно је мора оверити два, три пута, јер он за игру на један додир не зна. А да не причамо о томе што стално прави неке силуете при пријему лопте, као да је плоча на грамофону. Ево, ово је његова друга сезона у клубу а ја од њега нисам ниједном видео да је при првом контакту дао себи фор и освојио део терена или одиграо из прве пас у простор за саиграча. Уз то, средину терена нам чине два најспорија играча у тиму – Чава и Милијаш, с тим што Ненад стварно има неки учинак за сада и на сваком мечу направи пар одличних потеза (не причам само о головима и асистенцијама). Наравно, нису сви имали резултата, али од његовог доласка број „паметних“ лопти је порастао више пута. Једноставно је немогуће упарити два оваква играча, јер уз „потез играча“ као што је Милијаш, мора да постоји један који је права радилица и зврк у маневарском простору. Можда ми таквог играча баш и немамо, али хајде да га створимо! Пре ћу да гледам малог Савићевића него Чаву како се окреће око своје осе.

За крај да додам да игра нашег тима уопште није толико лоша јер у просеку стварамо много више шанси од доласка Јанковића. Чак и на утакмицама које су резултатски биле неубедљиве, ми смо своје шансе имали, али лопта није хтела у гол, баш као против Јагодине на Маракани. Уз то игра је конкретнија и мање досадна него код Робијеве „Барса“ тактике, али се неки сегменти морају поправити, а то је искључиво Салетова одговорност. Некако и даље верујем да уз пар промена овај тим може да пружи много више, али је за то потребно уклопити све коцкице, а када имате неке делове слагалице који се не уклапају, цела слагалица пропада.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Сада када је релазни рок напокон завршен(и што се тиче Русије)време је да се сумирају утисци и анализирају одређени потези нашег фудбалског клуба. Иако се на самом старту чинило да овога пута неће бити превише промена у саставу, а поготово што се тиче одлазака, десило се да је одређени број играча из стартне поставе ипак отишао из клуба. Прва идеја је била да се костур екипе задржи, али може се рећи да то и није баш испоштовано.

Прво ћемо кренути од одлазака и свакако најбурнији од свих је одлазак Душка Тошића у Турску. Могло се наслутити да Душко жели да опет оде у иностранство, заради више и покуша да се пробије у неку јачу лигу, али је његов потез „до коске“ разочарао све навијаче Црвене звезде. Поготово када се погледају његове изјаве пре самог одласка, где се из његових речи осетила верност према клубу, те да ће нови уговор бити потписан. На жалост Душко је изиграо управу клуба и тренера Просинечког и побегао са одмора у Турској на потписвање уговора са клубом Генчлербирлиги, забивши свима нож у леђа. Што је још горе то се десило други пут пошто је он већ једном напустио клуб (одлазак у Бетис) када је био потребан тренеру и саиграчима, ради својих личних интереса. Искористио је своје право у уговору и грешка клуба је што је дозволила такву клаузулу, али је опет Душко показао да је веома лоша особа и да не заслужује поштовање навијача и дрес нашег клуба! Срећно му било, али нека се не враћа више!

Поред овог одласка десио се и још један такође неочекиван, а поготово јер је тај играч напокон почео да пружа одличне партије у нашем дресу. Реч је о Кристијану Борхи који је одлучио да више не игра за наш клуб, јер није задовољан односом управе према играчима, првенствено мислећи на неисплаћене обавезе. Његова позајмица требала је да траје још 6 месеци, али су људи из клуба (наводно) одлучили да раскину сарадњу, јер не треба улагати у играча којег касније не могу да откупе 100% (откупна цена 650 хиљада евра). И то је ок, али је Борха причао сасвим другу верзију свега тога. Како год изгубили смо једног доста важног играча у нападу, а његов одлазак навијачи су приметили већ у првим мечевима.

Да су играчи незадовољни, потврдио нам је и одлазак још једног странца, а то је Евандро Гебел. Истина Евандро није пружао увек партије које су се очекивале од њега, али ајде да станем мало и на његову страну. Момак је био други стрелац екипе после Кадуа и уз то забележио неколико важних асистенција. Некако је његово учивак увек остајао у сенци утиска који је остављао на терену, а многи су сматрали да Евандро изгледа тотално незаинтересовано (да не употребим неки ружнији израз) тј. да не даје 100% својих могућности. Ко зна. Можда момак не може да игра када му се не даје редовно плата, треба да издржава породицу од које је одвојен, а од самог старта створен је притисак на њега надимком „Маестро“, док је сада доста цењени Каду кренуо од нуле и временом стекао поверење навијача. Лично сматрам да Евандро јесте добар играч, али да често није имао добре саиграче испред и поред себе, те и његов квалитет није дошао до максимума. За добар фудбал је потребно више добрих играча. Истина његове игре не вреде 400 хиљада по сезони колико би зарађивао да је остао(потписан растући уговор). На изненађење свих нас по одласку смо сазнали да је он уствари био на позјамици, иако је на промоцији било речено да је потписао уговор на три године. Стварно невероватно!

После ова три важна одласка играча из стартне поставе, уследило је и још неколико очекиваних. Пре свега Владана Бинића који је отишао у Раднички из Ниша, мада се не зна да ли је отишао за стално или опет на позјамицу. Ту је и одлазак незадовољног Николе Петковића са којим је раскинут уговор, а он сада брани боје Хапоела из Тел Авива. Уговор је раскинут и са Данијелом Михајловићем који за две године у клубу одиграо само 4 меча углавном због тешке повреде, а он је након раскида успео да се договори са својим претходним клубом – Јагодином. Навијаче је јако занимало шта ће се десити са још једним дуго повређеним играчем , а то је Виницијус Пашеко. На крају на изненађење свих, када се напокон опоравио од тешке повреде, Вини је такође напустио клуб, тј. раскинута је позајмица са његовим матичним клубом Фламенгом. За наш клуб је играо само 25 минута те је остао жал, што овај момак није добио прилику да се више покаже. Виша сила је стварно била немилосрдна према њему. У самом финишу прелазног рока још неки млади играчи напустили су клуб. Ипак не за стално, већ само на позајмицу отишли су Стеван Луковић који је отишао у Колубару, браћа Срнићи Драгољуб и Славољуб отишли су у Чукарички, док су у Банат отишли Огњен Ожеговић и Филип Стојковић. Пре њих клуб је напустио на исти начин и Петар Ђуричковић који је прослеђен Радничком из Крагујевца. Као слободни играчи клуб су напустили Милан Вилотић који сада игра у Грасхоперсу и Бојан Ђорђевић (Раднички Ниш). За сада је непознато шта се дешава са Марком Перовићем, који је такође био незадовољан својим статусом, али је он још увек званично играч нашег клуба. Уколико се његов агент и клуб договоре сарадња ће се наставити и Александар Јанковић ће моћи да рачуна на њега.

Екипа ФК за сезону 2012/13

Што се тиче долазака било је доста тихо до пред сам крај, што и није баш у стилу наших клубова. Занимљиво је да у овом року није било много измишљених трансфера од стране новинара, док се нпр. у претходном прелазном року десило да повежу чак 50 играча са нашим клубом, а да они нису ни близу. Први је стигао Љубо Ненадић(26 год.), као замена за одлазак Николе Петковића и алтернатива за Филипа Младеновића, али за сада није имао прилику да заигра на званичном мечу. Многи се питају какве партије он може да пружи с обзиром да не игра а Младеновић је у веома лошој форми од почетка сезоне. Поред њега представљни су и нови играчи који су пребачени из млађих катерорија, а то су Вељко Симић(17), Вукан Савићевић(18) и Стефан Чикић(18), док је професионални уговор са клубом потписао већ поменути Стеван Луковић. После тога уследио је долазак једног веома битног играча за клуб ове сезоне, а то је Милан Јовановић(29 год.). Овај црногорски репрезентативац на првих пар мечева пружио је одличне партије, а у последња два, три уследио је велики пад форме, највише као последица умора и повреда, а када се томе дода да није имао клуб пре доласка, да није прошао комплетне припреме са клубом као и да је недавно доживео сабраћајну несрећу, може се рећи да је то било очекивано. Са друге стране навијачи се сваки пут чуде зашто овакви играчи не дођу на самом старту припрема, па би и њихова спремност била на много вишем нивоу, а он на пример не би пропустио прва четири меча по доласку. Милана краси сталоженост у важним тренуцима, покривање великог дела терена(важно када Малденовић залута напред), скок игра као и одлична антиципација, што је и најважније за штопера.

Ели Бабаљ(20 год.)  је био наредни играч промовисан у медија центру нашег клуба, а цела прича око његовог доласка добила је на популарности као да долази Кристијано Роналдо лично. Хвалоспеви су стизали са свих страна, али нико није знао ништа конкретно о њему. Све се сводило на то да га тренер Роберт Просинечки жели по сваку цену, али да ни он не зна много о њему, већ је само добио препоруку. То малтене значи да је опет купљен играч преко ЦД-а, што је катастрофалан вид пословања! И опет неспреман играч, и опет  период привикавања, а можда и опет промашај? Ајде ипак да не грешим душу. Можда момак није толико лош и још увек није добио шансу, али да сам скептичан, то сигурно јесам. Како год прича о новом Видуки стварно је занимљива( у најмању руку). На њему је да нам докаже да грешимо.

Уследио је долазак још једног шпица и то у самом финишу прелазног рока. И ја као многи чудио сам се зашто баш сада долази нови шпиц када их имамо довољно у екипи и због чега је онда доведен Бабаљ? Огњен Мудрински (20 год.) нас је ипак разуверио већ на свом првом мечу, када је постигао три гола. И не желим да га хвалим превише још увек, јер једна добра утакмица није довољна за клуб као што је наш, али је почетак свакако феноменалан. На мечевима Јагодине које сам гледао, Огњен је остављао увек одличан утисак , иако је буквално играо сам у нападу. Његова кретња без лопте, осећај за гол, добра игра главом као и грађење лопте, његове су врлине. Може се рећи да је доста сличан играч Борхи, тако ћемо видети како ће се снаћи у наставку. Уз то ради се о играчу који има само 20 година и који за годину, две врло лако може да постане шпиц А репрезентације, поготово јер их нема довољно на тој позицији. Живи били, па видели.

Играч који је највише обрадовао нас са сајта је Ненад Милијаш(29 год.) наравно. Поред тога што сам убеђен да се ради о одличном играчу за наше услове, Милијаш је такође био терет на леђима за МЦЗ екипу јер је компликацијама пре доласка ставио нас у неугодан положај. Ипак после три месеца чекања он је стварно дошао и обрадовао Звездаше који верују у њега. Неки ће рећи да на првом мечу није ништа показао, али се ја уопште не слажем са тим , јер је Мики са пар потеза најавио тотално другачије функционисање везног реда од оног када је ту био Евандро. Лопте које он шаље једноставно имају „навођење“ и само је битно да то испрате и његови саиграчи, који се нису навикли на то. Поготово јер бивши тренер Роби, није дозвољавао дуге лопте. Ја сам убеђен да ће његове лопте у простор имати велику тежину ове сезоне, а што се тиче њеогвих бомби, то је неизбежно.

Последње појачање само пар сати пре истека прелазног рока био је Александар Пантић(20 год.). Млади репрезентативац и бивши члан Рада дошао је у Црвену звезду како би побољшао конкуренцију у одбрани. Може се рећи да подједнако добро покрива и позицију штопера(најчешће играо у младој репрезентацији) и позицију десног бека. Нисам могао да не приметим да момак и није нешто одушевљен доласком у наш клуб, али ајде да то оставимо по страни, јер је било таквих случајева и раније, па су ти играчи играли максимално ангажовано на терену. Како год, он је био жеља тренера Јанковића и очигледно он види у њему доброг играча у перспективи, а када ће имати прилику да дебитује остаје да се види.

Александар Јанковић, нови тренер ФК

И највеће појачање по мом мишљењу је смена тренера. За разлику од многих који су се разочарали одласком Роберта Просинечког, ја сам тиме задољан(гледано само са фудбалске стране, док сам и ја био веома разочаран односом управе према њему), а још када сам сазнао да ће га заменити Алексанар Јанковић сматрао сам то одличним потезом. Без намере да било коме правдам своје ставове, сматрам да Роби није успео да уради доста тога за годину и по дана, иако је имао невиђену подршку навијача, као и да је напокон после много година један тренер остао дуже на клупи од једне сезоне(последњи био Зоран Филиповић 2003.). За то време много лошије екипе могу да поправе своју игру у оба правца, али ми нисмо напредовали. Много је било мањкавости у нашој игири, а његова тврдоглавост коштала нас је неких бољих резултата. Управо због форсирања једног истог система, игра наше екипе постала је толико очигледна и провидна да су се и мање екипе лако спремале за дуел са нама и узимале нам по бод или су нас макар намучиле. Уз то треба додати и податак да је од првих шест екипа на табели дупла победа остварена само против Јагодине, уз два ремија са Радничким 1923 и два пораза од Војводине. То сигурно није довољно за освајање титуле те стварно мислим да је нешто морало да се промени. Сале ће нам донети неку свежину у игри у то сам убеђен, али је ипак потребно мало времена. Првенствено јер се мења формација – сада ћемо играти са два нападача у 4-4-2(навијачи то прижељкују већ дуго!), а и тактика за мечеве ће бити пуна промена. А да не причамо о томе што Сале сваком мечу прилази засебно анализирајући противника ,али и свој тим, док се Роби углавном ослањао на квалитет своје екипе и понављао да ако ми будемо играли добро – победићемо. Наравно у модерном фудбалу се тако не игра, па ни резултати нису били добри. Исто тако Роби је имао и слободу састављања списка појачања, пошто спортског директора није било, али је он упорно понављао на припремама да му не требају нови гирачи. Тиме је наравно он кривицу свалио на себе, јер је имао слободу да каже макар да није задовољан ако већ није било пара.

У сваком случају очекује нас веома добра сезона у наставку. У то сам убеђен, а надам се и да други осећају исти оптимизам. Са новим тренером и новим играчима кренућемо у освајање дупле круне коју толико дуго желимо и чекамо. Мада и не мора да буде дупла…нека другима Куп, али титулу једноставно морамо освојити. Игром на резултат и што више голова, успећемо у томе, а управо то ће нам донети ова ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!

[poll id="84"]

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

 

Потпуно невероватна ноћ на нашој Маракани. Толико различитих емоција и различитих реакција за само 90 минута одавно није виђено. Што је још горе исти онај горки укус који су имали на трибини, многи су понели са собом кући – тешка ноћ за спавање. Ок. Ми теби стварно певамо и када губимо и када водимо, али има ли некада неке границе? Зар увек морамо да дотакнемо само дно да би схватили да нешто није у реду? Тада је већ касно за исправљање грешака. Верујем да неко ко гледа са стране мисли да смо мазохисти, јер ово не ради нормалан човек.

Ајде да кренемо од нас на трибини. Убедљиво најгоре издање у последњих неколико година, а трибина пуна! Е сада неки ће рећи било је много оних евро-туриста који знају само за квалификације, док када је Јавор на Маракани седе кући и гледају преко ТВ-а. Јесте их било много, али то никако није оправдање за онако катастрофално навијање. Ја стварно не знам да ли се икада догодило да остатак трибине промени песму коју „гура“ шипка? Да ли је неко доле уопште приметио да 70% људи звижди управо њима због форсирања очајне нове песме, а не играчима? Првих 15 минута потрошили смо да учимо нову песму, коју људи не желе да певају, а ми смо управо били најпотребнији играчима у првих пола сата да потпуно сломимо противника и завршимо посао. А тек они доле су посебна прича…

Најбоље је да почнемо од оног ко је највише одговоран, а ко упорно вређа интелигенцију навијача својим изјавама. Роберт Просинечки је тренер који има вероватно највећу подршку Звездаша у последњих X година, али изјаве које он даје за медије и потезе које прави, остављају утисак да дебело греши у нечему. Пре двомеча говорио је: „Не очекујем лаку утакмицу, Нафтан је добра екипа, освојили су Куп своје земље.“ Након првог меча Роби је наравно био задовољан, иако нико није знао због чега. Сваки други тренер би се забринуо када би његов тим од три гола предности дошао до тога да замало буде нерешено тј. да прими чак три гола! Уследила је изјава и пред реванш: „Много смо бољи од Нафтана и не треба бежати од тога”. Очигледно је да смо ипак бежали од тога. Али право питање за Роберта је како то да је Црвена звезда, иако је по његовим речима много боља, примила чак 6 (ШЕСТ) голова од много лошије екипе?!? Шта ће бити када дође озбиљнија екипа, а Омонија сигурно јесте. Јел то та спремност играча о којој кондициони тренер Радаковић упорно прича? Јел треба да се задовољимо тиме што смо постигли гол више? Прошле године је Вентспилс добио 7 за један меч, а сада пролазимо даље у другом колу са гол разликом 7:6? Мене је мало срамота, не знам за вас…

И када ће више Роби схватити да нема играче за систем који он форсира? Јел може неко да каже да је задовољан игром Димтријевића иако је дао гол? Која је његова улога на терену? Да се врти око своје осе и пада на траву? Мићко је са својих 18 година искуснији од свих ових „искусних везњака“ те стварно не видим потребу да “мали” Чава уопште игра. Али шта ћемо са оним што навијаче највише нервира? БЕСПОТРЕБНО ВРАЋАЊЕ ЛОПТЕ НАЗАД! Зар у сваком Божијем нападу лопту морају бар два пута да овере Крнета и Максимовић? Зар мора свака солидна позиција за убацивање да се уништи помоћном игром и очајним акцијама које на крају заврше повратном на половину терена, а место прекшаја било на 30 од гола. Јел Роби не види да то навијачи мрзе? Ми хоћемо да гледамо фудбал, а не вуцарање по терену и трошење времена у 50. минуту! Да гледам како Милуновић излази у 85. минуту и спушта штуцне да би уштедео што више времена? Или да за 20 минута са играчем више не можемо да шутнемо на гол, чак и примимо један? И горе генерације по квалитету више су се залагале на терену од вас. Прекините да брукате наш грб више. Или играјте и борите се као лавови или скините тај дрес и одлазите! Средину не желимо!

Схватамо сви наравно да пара нема у клубу иако је било обећано да ће их бити у овом прелазном року, али ајде да мало мање мажемо очи једни другима? Готово 90% играча које ми доведемо неспремни су и потребно им је једно 2 месеца да уђу у форму. Па боље играче у Кенији да смо тражили, они су бар спремни. Бабаљ није ни тренирао тамо у Аустралији, Јовановић није имао клуб, Кадуа чекали пре тога годину и по, Лазовића исто(мада није играо много), Тошића првих 6 месеци трпели, па после постао можда и најбољи играч тима. А ето тек после његовог одласка схватили смо колико нам фали и колико је наша одбрана рањива. Против Олимпије примимо 3 гола, против Нафтана 2×3, против оних друголигаша 2 и како онда да се надамо нечему? Зар да уигравамо одбрану која ће се после опет мењати? Колико је то Јовановић неспреман да не може ни мало да игра? Ено мали Спајић спреман као запета пушка! Био један од најбољих играча У19 репрезентације, а нема га ни на видику. Одлазак Борхе много тога нам је такође пореметио, посебно што се тиче последње фазе напада. Јуче смо у зони на 25 метара од гола Нафтана изгубили бар 10 лопти, јер ниједан играч не зна да се загради, смири лопту мало, проигра другог када га удвоје или пошаље квалитетну лопту у простор. Знам да неки и нису ценили толико Борху, али вам гарантујем, плакаћемо ми за њим и Тошићем. Отишла су два играча, али су остали због тога изгубили бар по 30% своји могућности, јер су због њих други играли боље (нпр. Максимовић).

А хоћемо ли мало и о управи? Овој која је сада поново изабрана и која сама себе тера глупим потезима? Оној управи којој 80% стадиона самоиницијативно скандира да одлази? Имао сам разумевања за њих и када многи нису, бранио сам их некада и када нису заслужили, али више не желим. Неспособни су и тачка! Уместо да понудимо нов уговор Тошићу пре прелазног рока и прекинемо сву причу око клаузуле и могућег одласка, ми чекамо да он одлучи на летовању. Борху нећемо да откупимо за лову за 6 месеци, ал зато хоћемо Бабаља одмах? Пашеко се тера иако није добио прилику, уз то уместо да бар тренира и покуша да покаже да греше када му већ дају плату, он човек на трансфер листи. Гомила по мени нелогичних потеза. Синоћ су чули поруку па нека размисле шта ће даље. Од обећања се не живи, а то су осетили и играчи на својој кожи. Наравно ко год се побунио добио је шут карту (Миловановић, Перовић, Петковић…)  уз причу да је Звезда изнад свих. Е па и изнад вас је господо! Нисте способни да задржите два понајбоља играча, да доведете неко конкретно појачање, да промените положај клуба у ФСС, да срушите тиранију Толета. Пошто нисте, онда боље идите. На тај начин свако може да води клуб. Демагогијом се ништа не постиже. Е у томе вам вероватно нема равних. Скидам капу.

Аплауз на крају меча довољно је рекао, јер су највећи добили играчи Нафтана при изласку са терену. Иако нису имали шта да изгубе дали су свој максимум и поносно могу да оду назад у Белорусију. Чак им за то није била ни потребна мотивација тренера јер га није било ту. Дакле екипа без првог тренера преокренула је резултат из два гола минуса и испустила победу на нашем стадиону. Време је да ставимо прст на чело и добро размислимо о даљим корацима. Сваки следећи може бити пресудан, само је питање на коју страну ће превагнути…

 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

86

Ух! Тешко је после три везане победе причати о лошим стварима. Једноставно дуго смо чекали да нам резултати буду аргументи и сада их имамо, па свака злонамерна критика пада у воду. Али када кажем лоше ствари ту не мислим да лошу игру или лоше залагање играча. Напротив, мислим на лошу реакцију „публике“ када не иде све као подмазано тј. довољно добро за нечији укус.

Прво да се разумемо. Сви знамо да долазак 40 хиљада људи на стадион доноси велику енергију, шаље лепу слику у свет и што је најважније подиже морал екипи. Нажалост то са собом носи и неке лоше ствари, а то је да тада дођу и они који дају себи за право да звижде сопственим играчима! И то при резултату 1:0! Не знам да ли постоји већа глупост коју домаћа публика може направити свом тиму (осим наравно оних екстремних као што су туче, улазак на терен и остало)? И то када твој тим води! Управо због доласка толиког броја људи на претходне две утакмице на Маракани, долази и до стварања одређеног процента фудбалски неписмених људи. Оних који нису били ту када је на целом стадиону било и по пет хиљада људи, па ни онда када је било по 10-15. То су углавном они који су навикли да поред свог телевизора опсују играче, причају о тактици као лик са рекламе за пиво и убеђују себе и друге да су стручни као да имају иза себе 30 година тренерског посла. Мора се рећи, врло маштовити људи.

Мене је срамота да гледам такве људе око себе. Једноставно таквим понашањем они покушавају да ставе нека своја размишљања испред остатка навијача. Ко теби даје за право да звиждиш? Ок нико ти не може забранити, али где је ту резон? Чист пример су два човека која су стајала иза мене целу утакмицу против Смедерева (на северној трибини). Један од њих је после сваког лошег потеза пљувао (некад и буквално) и уз сочне псовке показивао своју љутњу, јер он није срећан исходом акције. Овај други је био мало ћутљивији, али је исто тако чекао тренутак да покаже своју стручност. Па се дешавало да у једној акцији за истог играча кажу: „Браво мали“, а онда после 5 секнуди „Е ко%у један!“ Такве људе треба једноставно одстранити са трибине, јер се они у навијачком свету зову индијанци! Дошли су ту јер је џабе улаз или најјефтинија карта, да могу да се сликају или да причају како су учествовали у кореографији. Нажалост такви људи не знају сврху те кореографије. Они су ту из личних разлога.

И баш ме брига што нека акција није имала успешну завршницу! Баш ме брига што се играч оклизне и падне у пресудном тренутку! Баш ме брига што после 70 минута водимо само 1:0 против слабашног Смедерева! Не идем на утакмицу да бих бринуо за такве ствари, већ да водим са остатком трибине наш клуб до нове победе. До свих 18 победа у другом делу сеозне.

Никада нећу разумети оне који звижде у тренуцима када екипа почиње грађење дугог напада из последње линије тима. Незадољство због враћања лопте штоперима или голману? Па само фудбалски необразовни људи не знају да се то ради због разбијања одбране противника, а не зато што и Бајковић мора да пипне 10 пута лопту на утакмици. Пас игром у последњој четвртини терена противничка одбрана се шири и на страну, али и у дубину. Тиме се ствара много већи простор за маневре везних играча који након тога уз пар додавања освајају простор и стварају шансу за остатак тима. Зар је потребно цртати то некима? Ја синоћ нисам чуо ниједан звиждук на стадиону Челзија, иако су морали да нападну и стигну заостатак из прве утакмице. Мислите да је неко од њихових навијача замерио на додавањима Терија, Ивановића и осталих на 70 метара од гола Наполија? Наравно да није, јер су то људи који сваке сезоне активно гледају своју екипу на стадиону, знају да је то сасвим нормална појава и да без тих ситница, не може бити ни добрих резултата. Фудбал није толико једноставна игра, посебно када против себе имаш екипу са само једни циљем – одбрана.

Дакле ми као клуб и као навијачи направили смо огроман помак у многим сегментима, али нам предстоји и онај мало тежи задатак, а то је едукација људи који долазе на стадион. Није само битно доћи и бити ту. Битно је разумети игру, разумети шта значи права подршка и стварати једну здраву атмосферу која остаје на трибини годинама. Јер многи људи гледају видео клипове у којима Љуба Тадић говори о Црвеној звезди и значењу које навијачи имају по клуб, али не разумеју шта он стварно жели да каже. Када то сви будемо разумели, знаћемо да је наш вољени клуб поново европски великан у сваком смислу те речи.

„У срећи се не треба гордити, као ни у несрећи очајавати… а ја волим да додам, и увек треба волети Црвену звезду!“

Иако је пре шест месеци мирисало на то да ће то бити најбољи прелазни рок то се нажалост није десило. Знам то, јeр сам ја био један од оних који су били у потпуној еуфорији нa почетку, али сви знамо како се завршило. И онда после тога некако изгубиш онај осећај узбуђења плашећи се нових разочарењa у нaредном прелазном року. Овога пута све је стављено на “mute”. Ради се и прати у тишини, али је то и очигледно боље решење.

Ако кренемо у анализу прелазног рока и доведених играча, прво морамо да напоменемо једну важну чињеницу – ово је први прелазни рок који није био одрађен од стране Ивана Аџића у мандату ове управе. Разултат тога? Довођење 4 играча који чланови младе репрезентације Србије, убацивање 3 играча из омладинске школе, као и довођење искуснијих играча. Ок, не желим да поредим учинак Аџића и тандема Стефановић-Просинечки, јер су били другачији услови у сваком року до сада, али је очигледно да је промењен начин селектирања екипе. То се наравно односи и на одласке и на доласке.

И пред последњи меч јесењег дела са Војводином знало се да ће бити великих промена у најкраћем могућем року. И сам тренер, као и навијачи желео је да направи велики рез и донесе свежину екипи, а то се није завршило само на речима! Већ на старту прелазног рока било је видљиво да је прелазни рок планиран доста пре почетка и да се за разлику до неких претходних неће радити на исти начин. Пре свега преговори са играчима и клубовима у већини случајева вођени су доста тихо уз конкретне понуде. На нашу срећу нисмо били приморани да слушамо нагађања “новинара” свакога дана, који су примера ради у претходном прелазном року у везу са нашим клубом доводили око 70 играча, а да менаџмент нашег клуба није имао никакав контакт са тим играчима или њиховим менаџерима. То довољно говори о озбиљности овога пута, јер једноставно није остављен простор за тако нешто. Ако би се пак и десило да неко крене да баљезга по новинама нешто секретар клуба Ђорђе Стефановић на прави начин-оштро и категорично демантовао је то стављајући им до знања да се не могу играти са Црвеном звездом! Другим речима:   “Питајте нас и ми ћемо вам рећи шта треба, нема потребе да смишљате бомбастичне наслове.”

Играчи ФК - клик за већу слику

Ако погледамо “ростер”(што би Амери рекли) видећемо да је екипа допуњена на свим позицијама осим на месту голмана и десног бека. Пазите, то није мали број нових играча, а да не причамо  томе што доста њих игра на веома одговорним позицијама. Неки ће рећи остао је костур екипе, али се не бих сложио са тим првенствено због тога што нико од играча који су пре чинили костур, сада нису више толико сигурни у првих 11. Чист пример су Каду и Димитријевић који су одиграли велики број утакмица јесенас, али је питање колико минута ће добијати сада? Некако се стиче утисак да је једини са сигурним местом у везном реду Евандро Гобел, али то не значи да ће имати то место осигурано до краја сезоне већ ће морати дебело да се потруди да га задржи. По до сада виђеном може се наслутити да је поред Евандра најближи стартној постави Лука Миливојевић који може играти и као задњи везни и као централни.Уколико се Роби одлучи за прву варијанту, за место централног или другог играча у вези конкурисаће, поред искусних играча као што су Мендеш Каду и Милош Димитријевић и два млада играча, а то су Филип Јанковић и Петар Ђуричковић који могу да играју и на крилним позицијама(Фића десно и Ђуричковић лево).  Ако се тренер ипак одлучи за другу варијанту, вероватно ће Срђан Мијаиловић добити прилику да игра као задњи везни што смо и пре гледали.

До великих промена дошло је и у задњој линији где осим новог капитена  Николе Микића који ће уједно бити тутор Филипу Стојковићу, сви остали су новајлије. Додуше није сигурно ко ће играти на месту левог бека; млади и продорни Филип Младеновић или јачи и искуснији Никола Петковић, али је свакако мањи проблем определити се за једног од њих, него имати на располагању играче као што су Рељић и Игњатијевић( . Штоперски тандем потпуно је другачији него јесенас и сада је већ очигледно да ће га чинити Душко Тошић и Никола Максимовић. И нема потребе сада расправљати о томе да ли је то добро решење. Одлука је таква и на време је тај тандем почео да се уиграва. Са друге стране још 3 играча чекаће своју шансу, али се мора признати да ниједан од њих тренутно није близу из различитих разлога. Најискуснији од њих Данијел Михајловић и сам је свестан да после опоравка од повреде, његов ниво игре није исти. Играчи који тако дуго паузирају, доста изгубе на мишићној маси, али и екплозивности која је можда и најбитнија код штопера, те навијачи морају да схвате да то више није онај стари Михајловић којег гледају на клиповима, док је играо за Јагодину. Сетите се само како је Даглас Кошта из Шахтјора претрчао Данија код другог гола. Мислите да би могао да стигне Дијару или Марковића на дербију? Е то је одговор за оне који се питају зашто игра Тошић! Зато што после одласка Адија немамо брзог штопера, већ углавном високе и јаке(аутоматски и спорије). Урош Ћосић је ипак из других разлога далеко од стартне поставе, а провенствено због тога што није играч нашег клуба и мало је вероватно да ће се ту нешто променити. Једноставно нема резона по сваку цену форсирати играча који је ту првремено, па ће вероватно Ћосић играти само уколико је потребно. Поред тога већ неко време он вуче повреде због којих је пропустио и доста мечева у последњих годину дана. На самом крају новајлија Јован Крнета, који је са још два омладинца прекомандован у први тим, још увек мора да учи доста тога, па се очекује да његово време за минуте тек дође за око годину дана.

У офанзивној линији је дефинитивно највећа гужва и следи права борба за „своје“. Чак 10 играча боре се за три места у ударној линији тима и мање-више нико није сигуран. Истина, три играча су највећи фаворити по ономе што смо до сада гледали на припремама, а то су Марко Перовић, Кристијан Борха и Дарко Лазовић. Међутим ротација коју непрекидно врши Просинечки говори нам да на неким мечевима можемо видети и изненађења, а посебно због чињенице да неки играчи могу да играју и као крилни нападачи и као класични шпицеви. Пре свих ту се мисли на Филипа Касалицу који је углавном током каријере играо шпица, али и Луку Милуновића који по неким информациајма може чак да игра и као офанзивни везни. Исто важи и за повратника у тим Винисиуса Пашека који је на многим утакмицама у Бразилу играо више у средини него по крилу. Слично избалансирано је и на десној страни где конкуренцију Лазовићу праве Марко Мирић који са скоро два метра представља и опасност у игри главом, али и Марко Вешовић који је видно наредовао у последњих шест месеци, те сада доста боље и квалитетније користи своју брзину. Борха ће за конкуренте имати доста добре саиграче, који су по мом неком мишљењу различити типови нападача. Натаниел Асамоа који је право ниоткуда дошао на пробу и задовољио укусе Просинечког, играч је који уз доста кретње у пољу ствара велике проблеме противничкој одбрани. Иако није претерано висок видели смо да се доста добро служи главом што је још један плус. Огњен Ожеговић ће своју прву сезону вероватно искористити за привикавање на сениорски фудбал. Момак који ме својим изгледом, грађом и игром подсећа на Рунија( наравно младог Рунија), упијаће наредних шест месеци све од тренера и саиграча па се његово право лице може очекивати тек наредне сезоне.

Роберт Просинечки и његова жеља Лука Миливојевић

Припреме су у завршној фази и одиграно је доста мечева након којих је стручни штаб имао прилику да види оно што их занима, па сада следи онај најтежи део, мада то неки зову слатке муке. Како и кога изабрати за меч остаје да одлучи само Роберт Просинечки те ће и и одговорност бити само његова. За разлику од претходне сезоне онај пут он је добио играче које је сам изабрао и који се могу уклпити у његов систем игре(да не цитирамо сада чувену изјаву Љупка Петровића о прављењу „пите“). Зато аплеујем на све који искрено воле Звезду(а знам да је то већина јер да нисте не бисте били са нама) дају још мало простора за подршку, а ако ни тада не буде ишло и управа и тренер знаће шта им је дужност. Ми наше морамо испунити, јер ми нисмо ништа више од навијача. Зато ћемо увек моћи да погледамо друге у очи кажемо да нисмо криви за оно што се дешава нашем клубу. Да ниједном брзоплетом одлуком нисмо угрозили будућност вољеног клуба већ смо само пружали подршку. Сваки клуб је бар некада улазио у кризу, али су само највећи остали велики и после те кризе, док су мали били још мањи и у својим и у очима других.

И изнад свега бићеш човек, пријaтељу мој!

 

И кад је туга...

Колико је само добродошла ова пауза у првенству због репрезентација, рекао бих као „full house“ на флопу. Толико су ствари око нашег ФК почеле да се загревају, да сам се плашио да све што је стварано у последњих скоро годину дана падне у воду! И то на најгори могући начин – измаћићемо сами себи столицу на којој седимо. Е такав пораз боли највише, јер ће највећи ривал у целој причи профитирати ни крив ни дужан!

Последњих месец дана не могу да се начудим коментарима појединаца, не само на нашем сајту већ уопштено. Људи су из неког разлога одједном постали кивни, бесни на све и свакога, помињу родбину нашим фудбалерима и све што иде уз то, али када дође победа све се то брише по принципу „појела маца“. Е па то је недопустиво господо. Ја сам свестан да се свака победа и сваки гол значи огромну срећу, као и да сваки неуспех доноси дупло већу тугу, али ово друго поменуто играчи не смеју да виде у нашим очима или чују из наших уста! То су одлике малих људи, јер је љубав према Црвеној звезди нешто као склапање брака. Још као мали обавезао си се на љубав према клубу и када је срећа и када је туга, и када је немаштина и када има свега у изобиљу. И зато немој да ти пада на памет да показујеш немоћ и срам када је неком љубав потребна.

„И када ти лоше крене, нећу те напустити, и у срећи и у тузи, Север ће с тобом бити“

Црвена звезда је годинама и деценијама уназад своје навијаче навикла само на најбоље, па су 4 „сушне“ године прошле у нашим мислима као 4 деценије немаштине. Али баш сада када је најтеже треба изаћи као најјачи или се ни ова година неће завршити „родно“ за нас. А то ће се постићи на један начин, а то је безрезервна подршка! Дакле БЕЗ РЕЗЕРВА! Нема изузетака, нема погнутих глава, нема кукања или леле-кања. Свако од вас је важан, а уколико не останете уз Звезду оставили сте је на цедилу. И не желим да слушам приче како играчи добијају подршку коју не заслужују, јер ти као навијач то не смеш да радиш. Тим чином газиш оно што си већ урадио на трибини.

Јасно је свима да смо велики луб и да сваки промашај боли, али треба имати разумевања за све, па и за то. Тада већ ступа она чувена реченица „Није битно да ли си пао, већ колико брзо си устао“. Е па не дозволимо да својим притиском, играчима не дозволимо да устану и наставе. Мислите да Калуђеровић и Мезенга воле промашаје? Да им то доноси неке бенефиције? На нормално да не, а можете замислити како је сада у њиховима главама! Мислите да ће тај хаос да их тргне из лоше форме? Зашто се променило мишљење о Каду-у од ове сезоне? Наравно јер је почео да игра одлично, и сам признајем да га нимало нисам волео. Али је успео да се избори за то уз подршку оних који су веровали у њега. Исто је и са Лазовићем који је тренутно можда и најбољи играч у екипи. Чему толико нападање Борхе, када он игра на позицији која није његова? Не треба пуно размислити да би се дошло до закључка зашто је спор. Једноставно пробојност и брзина зависе од сналажљивости у правом моменту, а са „контра ногом“ то је веома тешко. А он је и поред тога од почетак постигао пар изузетно лепих голова! Или хоћете да на тој позицији гледамо можда опет Каду-а као код неких других тренера? Боље решење тренутно немамо, а ако је потребно жртвовати једно десно крило да игра на левој страни, признајте да бисте сви пре изабрали Борху, а не Лазовића…

Потребно је пре свега прихватити фудбал као спорт у којем се неминовно добија и губи(друга је ствар што велики клубови, као Звезда и реми доживљавају као пораз). Па тако имамо једну Барсу која киксне против много слабијих екипа у лиги, да Виља не може да погоди ништа(као Калуђеровић код нас само на светском ниву), иако око себе има врхунске играче. У Енглеској Арсенал има само седам бодова, да су Милан и Интер у лиги при дну табеле, да прошлогодишњи шампион Немачке Дортмунд већ има 3 пораза из 8 мечева и да један Леванте на деоби првог места у Шпанији са Барсом. И то људи широм европе прихватају као нормалну ствар. Немогуће је стано побеђивати и имати врхунску форму. Важно је оно друго, а то је да и тада када упаднеш у лошу форму останеш у трци, да би када изађеш из ње, могао да наставиш до циља. Заостатак од два бода је смешан!

...и кад је срећа

Црвена звезда очигледно није у најбољој форми у последњих пар мечева, али и поред тога одигран је само један X и то са квалитетном екипом, а не неким аматерима. Раднички је по квалитету међу топ 5 клубова у ЈСЛ и веома лако се могу борити за европу. Зар је толико страшно одиграти нерешено са њима, посебно када знамо како и када су стигли до тог бода? Па није. Знам, знам, утакмица је морала раније да се реши, али када те неће, онда те неће и ко за инат стићиће те казна у последњој секунди. Ми морамо остати прибрани и несмемо допустити да се „непријатељ“ слади нашим мукама и трља руке, док једемо сами себе.

„Док срце куца у нама, ти Звездо ниси сама, и крв тече моја, црвено-белих боја“

Немојте радити оно што противници желе. Немојте после сваке омашене прилике помињати мајке фудбалерима, немојте после сваког примљеног гола тражити кривца и упирати прст у њега, немојте после сваког икса доводити у питање Робијеву стручност и ефикасност формације, немојте после сваког пораза тражити одлазак управе. Будите навијач! Будите увек уз клуб са истим поштовањем, без обзира на тренутно стање и емције. Клубу не треба подршка кад је све идеално, већ када почне саплитање. Ми смо ти који их дижемо на ноге и гурамо као угашеног југа, све док не упали и поново поведе у трци! Зато Звездаши загрејте дланове, наоштрите гласне жице, јер ће „гурка“ бити никад важнија!

Evo i 4. dela o mogućim rivalima u trećem kolu kvalifikacija. Neki od njih su već odigrali svoje prve mečeve u prvom kolu kvalifikacija (30. juna), a možete ih pogledati ovde.

Za one koji nisu pročitali evo prethodnih delova: I deoII deo, III deo

Mogući rivali u trećem kolu kvalifikacija su: FK Dundee United, Bnei Yehuda Tel Aviv, FK Hajduk Split, FK Omonia, FK Midtjylland, Maccabi Tel Aviv, K.V.C. Westerlo, Legia Warszawa, FK Baumit Jablonec, FK Ventspils, FK Thun, Valerenga Fotbal, Tromso IL, FK Qarabağ, Jagiellonia Białystok, FK Ried, FK Rabotnički, FK Aalesunds, FK Aktobe, FK Bohemian, AEK Larnaca, FK Spartak Trnava, FK Dinamo Tbilisi, FK Sarajevo, FK Levadia Tallinn, RFK Split, FK Varaždin, FK Gomel, FK Senica, FK Strømsgodset, FK Sligo Rovers

___________________

FK Aktobe

Zemlja: Kazakstan

Koeficijent: 3 874

Stadion: Centralni stadion Aktobe(13 500)

FK Aktobe takmiči se u Premijer ligi Kazakstana od 1992. i mogu se pohvaliti osvajanjem nekoliko šampionata. Klub je osnovan 1967. godine, a iako je nekoliko puta menjan naziv kluba, Aktobe je uvek bilo u nazivu(Aktobe-Lento,Aktobemunai…). U dosadašnjoj istoriji titulu su osvojili 4 puta (2005, 2007, 2008 i 2009), Kup Kazakstana jednom (2008) i Superkup 2008 i 2010. U jednom trenutku ovaj tim se našao u rangu nižem od Premijer lige, ali su se već sledeće sezone vratili u najviši rang.

Prošlu sezonu završili su na drugom mestu iza Tobola. Trenutno u novom šampionatu nalaze se na 4. mestu. U prvom timu imaju 6 stranaca, dok ostatak čine domaći igrači.

Što se tiče učinka u Evropi, Aktobe je učestvovao 4 puta u kvalifikacijama za Ligu Šampiona i 3 puta u kvalifikacijam za Ligu Evrope(Kup UEFA). Najbolje rezultate zabeležili su 2009. kada su u kvalifikacijama za LŠ stigli do 3. kola,ali su sipali od Makabi Haife. Kasnije su posle poraza imali priliku da takmičenje nastave u play-offu za Ligu Evrope, ali ih je tamo Werder lako savladao i izbacio(ukni rezultat 8-3). Takodje su i 2010 godine na isti način završili učešće. Najpre su prošli drugo kolo, u trećem su ispali od Hapoela iz Tel Aviva, da bi u play-offu za Ligu Evrope ispali od AZ Alkkmara (ukupni rezultat 3-2). Prvo kolo kvalifikacija ne igraju, dok se u drugom kolu sastaju sa mađarskom ekipom Kecskemet.

Iako je ova ekipa za nas nepoznanica i deluje kao neka „amaterska ekipa“(jer je opšti utisak da su ekipe iz Kazakstana, Uzbekistana i drugih zemalja loše), njihovi rezultati u evropi govore da su veoma ozbiljan protivnik. Štaviše njihovi rezultati na međunarodnoj sceni u poslednjih nekoliko godina, bolji su nego naši, a takođe je poznato da su ulaganja u fudbal u Kazakstanu dosta povećana. Moj lični utisak je da bi bilo bolje izbeći ovog protivnika, jer osim po tome što imaju nizak koeficijent, oni kvalitetom ne zaostaju uopšte za nekim drugim evropskim ekipama.

____________________

FK Aalesunds

Zemlja: Norveška

Koeficijent: 3 875

Stadion: Color Line Stadion (10 780)

Norveški klub koji je osnovan 1914. godine i nalazi se u istoimenom gradu Alesundu. Kroz svoju dugu istoriju prolazio je kroz dosta teške trenutke pa se tako često nalazio u situaciji da ispada iz prve lige, posle tek provedene jedne sezone. Posle 2005. godie postaje stalni učesnik prve norveške lige, a najbolji rezultat je ostvaren prošle godine kada su završili na 4. mestu. Međutim oni se u kvalifikacijama nisu našli zbog svog 4. mesta ili kupa, već su to mesto dobili kao najbolja ferplej ekipa za prošlu sezonu u Evropi (najmanje žutih i crvenih kartona, respektovanje protivnika, sudija i navijača). Osvajači su domaćeg kupa 2009. godine. Trenutno u prvenstvu se nalaze na 3. mestu.

Što se tiće međunarodnog iskustva nisu baš iskusna ekipa. Samo jednom su učestvovali u kvalifikacijama(od trećeg kola kao pobednik kupa) i ispali su od škotskog Motherwell-a(ukupni rezultat 4-1).

U ekipi imaju može se reći dosta stranaca (čak 10), a uglavnom igrači koji su dolazili su bili slobodni. Inače klub je prošle godine prodao svog golmana, Andersa Lindegaarda slavnom Mančester Junajtedu za 4,4 miliona evra.

U prvom kolu kvalifikacija se sastaju sa Heathom(Vels), a ukoliko prođu njih(u prvom meču pobedili su 4-1), sledeći protivnik će im biti bolji iz duela Ulises/Ferencvaros.

Svakako ekipa koje se ne treba bojati. Oni se jesu pojačali ove sezone zbog učešća u evropi, ali sigurno nisu neko koga bi trebali da se plašimo.

____________________

FK Rabotnički

Zemlja: Makedonija

Koeficijent: 4 041

Stadion: Filip II (35 000)

Klub osnovan 1937 godine u Makedoniji tačnije Skoplju. Do 1951. nosio je naziv Volga, ali je kasnije promenjeno ime u FK Rabotnički. U staroj Jugoslaviji nisu često igrali u prvoj ligi, pa se može reći da nisu najpozatiji i najuspešniji klub u našem susedstvu(Vardar osvojio 5 titula). Rabotnički ima osvojene 3 titule i sve su u novije vreme (2004/05, 2005/06 i 2007/08). Upravo u tom periodu imali su uspehe zahvaljujući sponzorstvu kompanije „Kometal“. Kup Makedonije osvojen je dva puta 2007/08 i 2008/09. Prošlu sezonu završili su na 4 mestu, dok su u finalu kupa bili poraženi od Teteksa.

U prvom timu nalazi se 6 brazilaca i po jedan Srbin i Hrvat. U kvalifiakcijam su učestvovali nekoliko puta, ali nikada nisu prošli dalje od 3. kola. 2006. godie su uspeli da stignu do 3. kola kvalifikacija za LŠ, ali ih je Lil izbacio. Još dva puta su stigli do 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope (2009 i 2010), ali su ih tu zaustavili Odenze odnosno Liverpul. U prvom kolu igraju protiv ekipe Trans (prvi mec dobijen 4-1).

Ovo je ekipa koja može a i ne mora da bude nezgodna. Nisu preterano atraktivan protivnik, ali bi sigurno Crvena zvezda imala odličnu podršku i na gostovanju. Čini se da im je kvalitet u poslednjih nekoliko godina u porastu, tako da se može reći da ne bi bili „lak zalogaj“. Moguće je proći ih, ali bi nas dobro oznojili.

_____________________

FK Ried

Zemlja: Austrija

Koeficijent: 4 140

Stadion: Keine Sorgen (7 800)

Austrijski klub iz istoimenog grada, koji je osnovan 1912. godine, ali je tek od 1995. godine postao stalni učesnik prve lige. U svom muzeju SV Ried( Sportsko Društvo Ried), ima samo dva trofeja i to oba kao pobednik austrijskog kupa. Prvi je osvojen 1998. godine, a drugi upravo u prošloj sezoni. To je ujedno i može se reći njihov najbolji rezultat, s obzirom na to da su na putu do finala savladali Sturm, Rapid iz Beča i LASK, da bi u finalnoj utakmici savladali Lustenau sa 2-0. Priliku da se takmiče u kvalifikacijama stekli su upravo osvajanjem kupa, čiji pobednik ide direktno u treće kolo. U prevenstvu su završili na 4. mestu iza Sturma, Red Bula i Austije iz Beča.

U svom prvom timu imaju sedam stranaca(3 iz Španije, 2 iz Nemačke i po jedan iz Hrvatske i BiH). Trener ekipe je Paul Gloduvac koji je na tom mestu jos od 2008. Kada je u pitanju njihovo učešće u evro-kupovima, uglavnom je bilo u Intertoto kupu, ali ni tu nije bilo nekih većih uspeha. U sezonama 2006. i 2007. uspeli su da se plasiraju u drugo kolo kvalifikacija za tadašnji Uefa kup, pa će im ovo biti prvo učešće u trećem kolu u dugogodišnjoj istoriji.

U suštini nisu preteška ekipa. Svoj kvalitet pokušavaju da podignu preko stranaca na bitnim pozicijama, ali i pored toga zaostaju za vodećom trojkom iz Austrije. Ne bi se moglo reći da su lagan protivnik, ali nisu sigurno ni pretežak.

 

Posle nekog perioda bez nastavka, vraćamo se pretstavljanju mogućih rivala u 3. kolu. Momak koji je prethodno radio na ovome, ima obaveze tako da ću od sada ja raditi, a nadamo se da ćemo stići da predstavimo sve one koji će se naći sa nama u „bubnju“.

Mogući rivali u trećem kolu kvalifikacija su: FK Dundee United, Bnei Yehuda Tel Aviv, FK Hajduk Split, FK Omonia, FK Midtjylland, Maccabi Tel Aviv, K.V.C. Westerlo, Legia Warszawa, FK Baumit Jablonec, FK Ventspils, FK Thun, Valerenga Fotbal, Tromso IL, FK Qarabağ, Jagiellonia Białystok, SV Ried, FK Rabotnički, FK Aalesunds, FK Aktobe, FK Bohemian, AEK Larnaca, FK Spartak Trnava, FK Dinamo Tbilisi, FK Sarajevo, FK Levadia Tallinn, RFK Split, FK Varaždin, FK Gomel, FK Senica, FK Strømsgodset, FK Sligo Rovers

__________________

FK Varaždin

Zemlja: Hrvatska

Koeficijent: 3.275

Stadion: Andjelko Hejravec (10 800)

Fudbalski klub iz istoimenog mesta u Hrvatskoj, sa veoma dugom istorijom koji se uspešno takmiči već godinama u prvoj hrvatskoj ligi. Osnovan je 1931. godine, a sam klub je nastao iz prvonastalog Sportskog kluba Slavija.  Kasnije 1945. prvo menja naziv u RFD Tekstilac, da bi 1958. dobilo naziv FK Varaždin koje je i danas aktuelno. Nakon raspada stare Jugoslavije Varaždin je jedan od šest klubova koji nikada nisu išli u rang niže. U kvalifikacije za Ligu Evrope su dospeli učestvovanjem u finalu hrvatskog kupa. U samom finalu nisu se baš proslavili zbog činjenice da su izgubili ukupnim rezultatom u dva meča, čak 8-2 od Dinama. U prvenstvu Hrvatske završili su tek na 11. mestu.

Što se tiče njihovih prethodnih učestvovanja u evropi, može se reći da nisu ostavili neki preterano dobar utisak. U sezonama 2002/03 I 2003/04  ispadali su u prvom kolu kvalifikacija od Mitjelana i Debricina. Nešto bolje rezultete imali su u sezoni 2004/05, kada su stigli do 3. kola kvalifikacija, ali u Intertoto kupu. U Sezoni 2006/07 ispali su od Tirane u prvom kolu ukupnim rezulratom 3-1, što ujedno bilo i njihovo poslednje učestvovanje u Evropi. Kvalifikacije za ligu šampiona nisu igrali.

Može se reći da ekipa Varaždina ne bi trebala da pretstavlja problem za naš klub, ali je uvek poželjno izbeći ekipe iz Hrvatske zbog atmosphere koja se uvek stvara na tim mećevima.

__________________

RFK Split

Zemlja: Hrvatska

Koeficijent: /

Stadion: Park mladeži(8 000)

Radnički fudbalski klub Split, drugi je klub iz tog grada koji se takmiči u prvoj Hvatskoj ligi. Osnovan je  1912. godine (samo godinu dana posle Hajduka) i kroz svoju istoriju imao je dosta uspona i padova, a može se reći da je prethodna sezona bila jedna od najuspešnija u dugoj istoriji ovog kluba.Ove sezone su se odličnim rezultatima izborili za kvalifikacije Lige Evrope, a to im je omogućilo osvajanje 3. mesta na tabeli. Iako su bili dosta daleko od prvoplasiranog Dinama, za drugoplasiranim Hajdukom su zaostali samo 2 boda. U ekipi nemaju stranaca osim igrača iz Bosne i Hercegovine. Po mojim informacijama ovo će im biti prvi evropski nastup u istoriji. Stadion je dosta mali, ali je uvek tu i određen broj navijača. Iako imaju dugu istoriju nekoliko puta su morali da se sele u niži rang, tj. u drugu ligu.

Slično kao i Varaždin, RFK nije klub kojeg bi trebali da se pribojavamo, jer u svom sastavu nemaju neke vrhunske igrače, ali bi bilo lepše kada bi gostovali u nekoj drugoj zemlji.

__________________

FK Levadia Talinn

Zemlja: Estonija

Koeficijent: 3.458

Stadion: Kadriorg (4 750)

 

FK Levadia iz Talina nam je poznata i od ranije, ali ne pamtimo ih baš po dobrom. Klub je osnovan dosta kasno 1999. te predstavlja jedan od najmladjih klubova od mogućih protivnika. Istina oni su nastali tek tada zvanično, mada je sam klub nastao iz starijeg koji se zvao FC Maardu. Naziv je promenjen u čast firme koja je bila sponzor (proizođač metala “Levadia”), te je od tada to ime ovog kluba.

Već u prvoj godini posle osnivanja “novog” kluba, osvojena je prva titula, da bi kasnije to uradili još šest puta. Poslednja titula osvojena je 2009. godine, a prošlu sezonu Levadia je prvenstvo završila na trećem mestu. Što se uspeha u Evropi tiče veoma se retko dešavalo da pređu drugu prepreku da li u kvalifikacijama za Uefa Kup ili Ligu Šampiona. Pamtimo i međusobni okršaj između njih i naše Crvene Zvezde, u sezoni 2007/08, kada smo se dosta opekli, ali ipak prošli posle boljeg rezultata u gostima(primljen je čak i gol sa pola terena). Posle te sezone još 3 puta su učestvovali u kvalifiakcijama za LŠ i jednom za Kup Uefa, ali su samo 2009/10 uspeli da preskoče i drugu prepreku, da bi kasnije ispali u 3. kolu od Debrecina.

U ekipi nema mnogo stranaca i uglavnom su to domaći igrači, koji nisu preterano poznati javnosti. U ekipi ima nekoliko igrača iz Ukrajne , Rusije i Litvanije, a trener ekipe je Pustov.

Moglo bi se reći da je Levadia protivnik kojeg možemo savladati, jer em to nije ekipa koja je igrala 2007. protiv nas, em mi nismo ista ekipa od tada. Naravno vreme je i za osvetu.

__________________

FK Sarajevo

Zemlja: Bosna i Hercegovina

Koeficijent: 3.458

Stadion: Asim Ferhatović (37 500)

FK Sarajevo osnovano je 1946. spajanjem dva kluba( FK Udarnik i OFK Sloboda), ali je tada naziv novonastalog kluba bio SD Torpedo. Do 1949. još jednom je promenjen naziv da, bi te godine uzeo ime Sarajevo koje je ostalo i do danas. Smatra se da je Sarajevo jedan od najuspešnijih i najpoznatijih klubova sa tih prostora uz Borac iz Banja Luke. Upravo ta dva kluba i jesu završila na prva dva mesta u šampionatu. Borac je postao prvak, dok je Sarajevo završilo na drugom mestu sa zaostatkom od sedam bodova. U novijoj istoriji, od kada postoji Premijer liga BiH ,Sajrajevo samo jednom uspelo da uzme titulu, a to je bilo u sezoni 2006/07. U staroj ligi BiH i staroj Jugoslaviji osvojene su još tri titule (1966/67, 1984/85 i 1998/99), dok su kup osvojili ukupno četiri puta (1996/97, 1997/98, 2001/02 i 2004/05). U sadašnjoj ekipi uglavnom se nalaze domaći igrači, a među njima se nalaze i 4 Srbina, 2 Crnogorca i jedan Makedonac.

U Evropi su uspevali da dođu do treće runde, međutim tada su obično isapdali. U sezoni 2007/08 Sarajevo je uspelo da se domogne trećeg kola kvalifikacija za LŠ, ali ih je tada izbacio Dinamo iz Kijeva ukupnim rezultatom 4-0. Poslednji učinak u Evropi imali su u sezoni 2009/10, kada su uspeli da dođu do poslednjeg kola kvalifikacija za LE, ali ih je Kluž sprečio da uđu u grupnu fazu.

FK Sarajevo ima dugu tradiciju, ali je godinama unazad bilo u senci drugih klubova. Kao potencijalni rival bi pretstavljao opasnost, jer je domaćem terenu veoma neugodno, a i ima veliku podršku navijača. Moguće da rezultatski ne bi bilo toliko teško, ali bi bilo dobro izbeći ih.

 

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!