Blog pod nazivom „Istorija FK Crvena zvezda o kojoj se (ne)priča“ izazvao je možda i neočekivane reakcije. U svakom slučaju više sam nego iznenađen dobijenim podacima da se o navedenom tekstu mnogo pažnje posvetilo i na različitim forumima. Kao i što biva reakcije su različite. Dok sa jedne strane određena grupa apsolutno podržava, po meni sasvim opravdanu želju da se 2013. godine proslavi stogodišnjica našeg fudbalskog kluba, sa druge strane postoje i oni koji takvu ideju karakterišu kao samovolju nekolicine neodgovornih pojedinaca.

Kakvo god imali mišljenje o istoriji našeg fudbalskog kluba, relevantne činjenice govore u prilog tome da naš klub nije osnovan 4. marta 1945. kako su nas decenijama zaluđivali, već je navedenog datuma samo obnovljen rad kluba čije postojanje datira od pre I sv. rata, tačnije od avgusta 1913. O tome se do skoro samo šaputalo, ali i prve generacije fudbalera i navijača Crvene zvezde govorile u prilog tome.

Treba postaviti pitanje, zašto je upravo Crvena zvezda u momentu osnivanja privukla toliki broj navijača iz Beograda i Srbije? Odgovor je veoma jednostavan. Ljudi su prepoznali kontinuitet kluba sa predratnom SK Jugoslavijom i od samog starta su samo nastavili da podržavaju klub crveno-belih boja. Dobijen je i stadion nekadašnjeg kluba, a kao motiv za grb „novog“ kluba, uzet je deo grba „starog“ kluba. Boja dresova je ostala ista. Voleo bih, kada bi neko mogao relevantnim činjenicama sve to da ospori.

Međutim, smatram da je ipak neslaganje sa idejom zvaničnog priznavanja kontinuiteta FK Crvena zvezda sa SK Jugoslavijom, pospešeno samim imenom nekadašnjeg kluba. Sam naziv Jugoslavija, mnogima je trn u oku, ali i oni moraju znati da je klub osnovan 1913. godine pod nazivom SK Velika Srbija, a da je nakon I sv. rata ime promenio u SK Jugoslavija, kao potrebu, i da ne kažem moranje zbog sveopštih političkih dešavanja u zemlji tog doba. Formirana je Kraljevina SHS i bilo je pogodno i tada sve što ima srpske atribute preinačiti u jugoslovenstvo.

Koliko je poluvekovna zabluda bila jaka, govori i još jedan podatak koji će

Večiti rivali "BSK:SK 1913"

siguran sam podići još više prašine od svega gore navedenog. Takozvani „Večiti derbi“ između Crvene zvezde i Partizana je samo jedna u nizu tvorevina nastalih nakon II sv. rata, sa ciljem da se tradicija ovog naroda preinači. Mečevi sa „zagrabačkim klubom“ koji nastupa na otetom stadionu predratnog BSK-a predstavljaju samo jedan od prvenstvenih susreta kao što su svi ostali u današnjoj srpskoj Super ligi. Pravi, izvorni i jedino mogući „Večiti derbi“ jedino su susreti između SK Jugoslavije i BSK-a, odnosno danas između Crvene zvezde i OFK Beograda. Prva knjiga „Večiti rivali BSK:SK 1913“, Ljubomira Vukadinovića, objavljena je na početaku II sv. rata i u njoj se mogu naći podaci o svim večitim derbijima ova dva kluba počevši od 8. septembra 1913. pa do 15. avgusta 1943. Ko želi lako je može na internetu naći.

Postignutim efektima prvog bloga, kao i očekivanjima od ovoga, znam da sam na pravom putu da naš klub, naša Crvena zvezda konačno dobije ono što joj pripada. Nisu to dve nacionalne titule iz 1924. i 1925. već težnja da istorijske činjenice konačno ugledaju svetlost dana. A da bi se to i zvanično postiglo, uskoro ću pokušati da stupim i u kontakt sa relevantnim ljudima iz FK Crvena zvezda, od kojih očekujem podršku za celokupnu ovu priču. Ukoliko Crvena zvezda nije nastavljač kluba SK Jugoslavija, onda ni OFK Beograd nije nastavljač BSK-a, niti BASK nastavljač rada predratnog Sokola. Onda se ni fudbal do 1945. u Srbiji nije ni igrao.

FK Crvena zvezda 1990/91.

Fudbalski klub Crvena zvezda predstavlja jednog od najznačajnijih evropskih klubova kada je u pitanju učestvovanje u međunarodnim takmičenjima. Crveno-beli su više puta upisani zlatnim slovima u istoriji evropskog fudbala. Ne samo da je naš klub osvajao Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup, dva puta bio  pobednik Mitropa kupa (Srednjeevropski kup), učestvovao u prvoj Ligi šampiona, igrao finale Kupa UEFA, ostaće zapamćeno da je više puta nastupao i u samim završnicama međunarodnih takmičenja.

Prvo učestvovanje u nekom od evropskih kupova, crveno-beli su zabeležili u Mitropa kupu 1956. godine. Mitropa kup je prvo međunarodno klupsko takmičenje koje je osnovano 1927. godine i postojalo je do 1992. Mitropa kup je formiranjem Kupa UEFA počelo da gubi na svom značaju, a umesto nacionalnih šampiona, jedan period učesnici ovog takmičenja bili su pobednici nacionalnih Drugih liga.

Te 1956. godine, crveno-beli fudbaleri su odigrali dva susreta sa mađarskom ekipom Lobogo iz Budimpešte (današnji MTK) i eliminisani rezultatima 1:1 i 3:5.

Sezonu 1956/57 obeležio je i prvi nastup našeg kluba u Kupu evropskih šampiona. Osvajanjem treće po redu titule u domaćem šampionatu, fudbaleri Crvene zvezde su dobili priliku da se takmiče sa najboljim evropskim ekipama. U 1/8 finala savladana je ekipa holandskog Rapid Harlema (3:4; 2:0), u 1/4 finala slabija je bila bugarska ekipa CDNA Sofija (3:1; 1:2), da bi u polufinalu Fiorentina zaustavila pohod nakrov Evrope (0:1; 0:0).

Naredna sezona 1957/58 donela je nove borbe u KEŠ-u- Padali su Stad

Crvena zvezda : Mančester junajted 1957/58.

Didelanž iz Luksemburga (5:0; 9:1), švedski Norčeping (2:2; 2:1), da bi u 1/4 finala bolji bili fudbaleri Mančester junajteda (1:2; 3:3). Revanš susret sa „Bezbijevim bebama“ ostao je upamćen po avionskoj nesreći u Minhenu u kojoj je poginula nekolicina fudbalera engleskog velikana.

Trofej Mitropa kupa

1958. godina donela je prvi veliki uspeh u međunarodnom takmičenju. Crvena zvezda je osvojila Mitropa kup pobedama nad čehoslovačkom Duklom (2:0; 0:0), Lokomotivom iz Sofije (4:4; 1:0), beogradskim Radničkim (0:0; 2:1), a u finalu je pala još jedna čehoslovačka ekipa Ruda Hvezda (4:1; 3:2).

Sezona 1961/62 donela je učešće u polufinalu Kupa sajamskih gradova. Nepremostiva prepreka za novo evropsko finale bila je Barselona (0:2; 1:4), a do tog dvoboja padali su Bazel (1:1; 4:1), Hibernijan (4:0; 1:0) i Espanjol (1:2; 5:0).

U sezoni 1967/68 naši fudbaleri su ponovili uspeh iz 1958. godine. Ponovo su podigli trofej namenjen pobedniku Mitropa kupa, koji je tadanosio naziv Srednjeevropski kup. Put do trofeja vodio je preko Đera (3:0; 1:3), Intera iz Bratislave (3:0; 2:3), Ujpešt Dože (0:1; 4:1) i Spartaka iz Trnave (0:1; 4:1).

Do narednog velikog evropskog uspeha, naš klub je čekao do sezone

Panatinaikos : Crvena zvezda 1970/71.

1970/71. Ni danas nikome u Crvenoj zvezdi nje jasno kako je izgubljen polufinalni susret u Atini, a realno te sezone Zvezda je već bila viđena kao evropski šampion. Redom su padali Ujpešt Doža (0:2; 4:0), UTA Arad (3:0; 3:1) i Karl Cajs Jena (2:3; 4:0). U prvom polufinalnom susretu Marakana je videla rapsodiju protiv Panatinaikosa i pobedu od 4:1, da bi u Atini došlo do senzacionalnih 0:3. I danas stoji priča da su naši fudbaleri bili otrovani hranom pred sam susret.

Novo evropsko polufinale viđeno je u sezoni 1974/75. U Kupu pobednika kupova pao je i veliki Real Madrid, a put do polufinala izgledao je ovako. Padali su: solunski PAOK (0:1; 2:0), Avenir iz Luksemburga (6:1; 5:1), i već pomenuti Real (0:2; 2:0 – 6:5). U polufinalu isprečio se mađarski velikan Ferencvaroš (1:2; 2:2), a ostaje zapamćeno da je beogradskom susretu prisustvovalo rekordnih 110.000 navijača.

Sezona 1978/79 bila je najuspešnija u istoriji našeg kluba sve do trijumfa u

Arsenal:Crvena zvezda 1978/79.

Bariju i Tokiju. Te sezone je samo sudija u revanšu finalnog susreta sprečio naš klub da osvoji Kup UEFA. Put do velikog finala vodio je preko Dinama iz Berlina (2:5; 4:1), Sportinga iz Hihona (1:0; 1:1), Arsenala (1:0; 1:1), Vest Bromvič Albiona (1:0; 1:1) i berlinske Herte (1:0; 1:2). U finalu isprečili su se Borusija iz Menhengladbaha i pomenuti sudija revanš suserta. Posle nemačkih 0:1, u Beogradu je postignut rezultat 1:1, a Nemci su gol za trofej postigli iz izmišljenog jedanaesterca.

Čitava naredna decenija protekla je u relativno skromnim evropskim rezultatima, ako se pod tim podrazumevaju četvrtfinala u sezonama 1980/81-KEŠ poraženi od Intera (1:1; 0:1), 1981/82-KEŠ poraženi od Anderlehta (1:2; 1:2), 1985/86-KPK poraženi od Atletiko Madrida (0:2; 1:1) i 1986/87-KEŠ poraženi od Real Madrida (4:2; 0:2).

Crvena zvezda : Milan 1988/89 - magla na Marakani

Sezona 1988/89 pokazala je da Crvena zvezda stvara tim za evropsku šampionsku titulu. Iako je naš klub te sezone poražen već u 1/8 finala mnogi evropski poslanici su tvrdili da ekipa predvođena Draganom Stojkovićem Piksijem ima potencijal za sam vrh. U 1. kolu lako je eliminisan irski Dandalk (5:0 ; 3:0), a zatim je sledio neverovatan dvomeč sa Milanom. Nakon milanskih 1:1 usledio je revanš na Marakani. Zvezda je Piksijevim golom vodila 1:0 i imala igrača više na terenu, ali je zatim usledila nezapamćena magla u Beogradu i susret je početkom drugog poluvremena prekinut. Odigran je novi susret dan kasnije i ponovo je postignut rezultat 1:1. Izvođenjem penala, budući osvajač KEŠ-a ekipa Milana je slavila rezultatom 4:2. Našem klubu je ostalo da propuštenu priliku nadoknadi dve godine kasnije.

Šta reći o sezoni 1990/91. Slika na kojoj Stevan Dika Stojanović drži trofej namenjen prvaku Evrope sve govori. A do tog trenutka momci u crveno-belom redom su izbacivali Grashopers (1:1; 4:1), Rendžers (3:0; 1:1), Dinamo Drezden (3:0; 2:1) i Bajern Minhen (2:1; 2:2)

Pozdrav pred početak susreta Crvena zvezda : Bajern Minhen 1990/91

. Pokušati da se ta sezona opiše rečima gotovo je nemoguće. Mlađi će morati da potraže te utakmice na internetu i pokušaju da osete ono što je veliki broj nas doživeo. Kulminacija se dogodila u Bariju 29. maja oko 22:30 časova. Naša „Kobra“, Darko Pančev je uzeo loptu, a onda je usledio Milojko Pantić: „Darko

Darko Pančev izvodi odlučujući jedanaesterac u finalu KEŠ-a protiv Olimpika iz Marseja 29. maj 1991.

Pančev i Olmeta, Darko Pančev i …, goooool, …, Crvena zvezda je šampion Evrope, Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona, Darko, Darko, Darko,… zlatna kopačka Evrope pozlatila je naš crveno-beli tim“. Današnji predsednik kluba Vladan Lukić je proveo finalni susret na klupi za rezervne igrače.

Nakon evropske titule Crvena zvezda je naredne sezone učestvovala u prvoj Ligi šampiona. Prve dve runde novog takmičenja bile su kvalifikacione, a naši momci su bili bolji od Portdauna iz Severne Irske (4:0; 4:0) i kiparskog Apolona iz Limasola (3:1; 2:0). U grupnoj fazi usledili su mečevi sa Sampdorijom (0:2; 1:3), Anderlehtom (3:2; 2:3) i Panatinaikosom (2:0; 1:0). Nakon tih susreta na tabeli je prva bila Sampdorija sa 8 bodova, Crvena zvezda i Anderleht su imali po 6, a Panatinaikos 4 boda. Sistem takmičenja prve Lige šampiona bio je takav da samo pobednik grupe ide direktno u finale koje je te sezone odigrano na Vembliju. Ostaje žal što su naši fudbaleri zbog sankcija sve utakmice odigrali van Beograda i Srbije. U suprotnom, svi se slažu da bi smo prisustvovali još jednom finalu.

Crvena zvezda : Kolo kolo 8. decembar 1991.

Te sezone Crvena zvezda je kao evropski šampion igrala i finale Interkontinentalnog kupa u Tokiju sa prvakom Južne Amerike, čileanskom ekipom Kolo kolo i golovima Jugovića 2 i Pančeva slavila sa ubedljivih 3:0, a u Super kupu Evrope sastali smo se sa pobednikom KPK-a Mančester junajtedom. Iako su bila predviđena dva susreta, zbog sankcija je odigran samo jedan meč i to u Mančesteru. Domaćin je slavio sa 1:0, a ostaje upamćeno da je golman Milojević u 3. minutu odbranio jedanaesterac i da su se naši fudbaleri ispromašivali u tom susretu i na kraju poraženi iakosunadigrali Mančester na Old Trafordu.

Godine sankcija i ratova odvojile su našu Crvenu sezonu od Evrope sve do

Crvena zvezda : Ksamaks 1995/96.

sezone 1995/96. Povratak na međunarodnu scenu je bio više nego bolan. U kvalifikacijama za Kup UEFA, crveno-beli su poraženi od švajcarskog Ksamaksa (0:1; 0:0).

Zatim su usledile teške međunarodne sezone:

–         96/97 KPK: Harts (0:0; 1:1), Kajzerslautern (0:1; 4:0), Barselona (1:3; 1:1);

–         97/98 KPK: HJK Helsinki (0:1; 3:0), Ekeren (2:3; 1:1);

–         98/99 Kup UEFA: Kolheti (4:0; 7:0), Rotor (2:1; 2:1), Mec (2:1; 1:2-4:3), Lion (1:2; 2:3);

–         99/00 Kup UEFA: Nefči (3:2; 1:0), Monpelje (0:1; 2:2);

–         00/01 Kup UEFA: Lester siti (1:1; 3:1), Selta (1:0; 3:5);

–         01/02 LŠ: Omonija (1:1; 2:1), Bajer Leverkuzen (0:0; 0:3), Kup UEFA: CSKA Kijev (2:3; 0:0);

–         02/03 Kup UEFA: Kairat (2:0; 3:0), Kjevo (0:0; 2:0), Lacio (0:1; 1:1)

–         03/04 Kup UEFA: Nistru (5:0; 3:2), Odenze (2:2; 4:3), Rozenborg (0:0; 0:1)

–         04/05 LŠ: Jang bojs (2:2; 3:0), PSV (3:2; 0:5), Kup UEFA: Zenit (0:4; 1:2)

 

Crvena zvezda : Inter Zaprešić 2005/06.

U sezoni 2005/06, naš klub je konačno uspeo da se plasira u grupnu fazu jednog evropskog takmičenja. Pobedama nad hrvatskim Interom iz Zaprešića (3:1; 4:0) i Bragom (0:0; 1:1), Zvezda se plasirala u Ligu kupa UEFA. Usledili su mečevi sa Bazelom (1:2), Tromzom (1:3), Romom (3:1) i Strazburom (2:2). Upravo je poslednji susret u Francuskoj i pogodak koji je primljen u zaustavnom vremenu sprečio naš klub da zaigra i na proleće u

Crvena zvezda : Roma 2005/06.

Evropi.

Sezona 2006/07 je ponovo bila slaba. U kvalifikacijama za Ligu šampiona savladan je Kork siti (1:0; 3:0) i zabeležen poraz od Milana (0:1; 1:2), a u Kupu UEFA, češki Liberec je bio bolji (0:2; 1:2).

Sezona 2007/08 je donela novu grupnu fazu Kupa UEFA. Nakon ispadanja u kvalifikacijama za LŠ, Levadija (1:0, 1:2) i Rendžersa (0:1; 0:0), crveno-beli su za plasman u Ligu UEFA savladali poljski Groclin (1:0; 1:0). U grupi je usledio potop. Bajern Minhen (2:3), Aris (0:3),

Aris : Crvena zvezda 2007/08.

Bolton (0:1) i Braga (0:2) i time poslednje mesto u grupi bez bodova.

Sezona 2008/09 je obeležena ispadanjem u kvalifikacijama za LŠ od APOEL-a sa Kipra (2:2; 3:3), a u prethodnoj 09/10 zabeleženi su trijumfi protiv slovenačkog Rudara (1:0; 4:0) i Dinama iz Tbilisija (0:2; 5:2) i poraz od praške Slavije (0:3;2:1) u okviru Lige Evrope.

Nakon neuspeha i u tekućoj sezoni, poraz od Slovana iz Bratislave (1:2; 1:1), ostaje nada daće naš klub predvođen Robertom Prosinečkim od naredne sezone ponovo u Evropi zauzimati mesto koje mu pripada.

Moram napomenuti da navedene međunarodne sezone ne predstavljaju sva učešća u Evro kupovima naše Zvezde, već samo izbor iz naše bogate istorije.

Pre nekoliko dana na jedan od naših tekstova koji su govorili o mladim fudbalerima našeg kluba, a prevashodno njihovom predvodniku Srđanu Mijailoviću, jedan od naših mladih posetilaca uporedi igru popularnog Mićka sa legendarnim Dejanom Stankovićem. Na moju opasku da Mićkova igra i pozicija na terenu, mnogo više podseća na igru Vladimira Jugovića, cenjeni mladi posetilac reče da je mlad (`93. godište) i da nije imao prilike da posmatra „velikog Vladimira“. Svakako, bez ikakve uvrede spram mladog posetioca, ostadoh zatečen i slobodno se može reći razočaran zbog svega toga. Zapitah se koliko je danas mladih navijača Crvene zvezde koji malo ili ni malo ne poznaju istoriju i legende našeg kluba.

Način života i konstantna borba za golu egzistenciju svakako su uticali na tu pojavu. Roditelji ne mogu deci da posvete dovoljno pažnje, a pod tim podrazumevam i deo koji se odnosi na vaspitavanje. Mora se znati da se navijač Zvezde vaspitava, ljubav prema Zvezdi se prenosi sa oca na sina, sa dede na unuka. Za Zvezdu se ne navija iz inate prema nekome ili nečemu. To je „Kult Crvene zvezde“ koji se porodično neguje decenijama. To je tradicija kao i sama Krsna slava.

Sećam se i ja samog početka 80-tih godina XX veka i moje prve Zvezdine utakmice na našoj Marakani. Otac me je odveo na stadion, ali mi je pre toga mnogo pričao i o Zvezdi, o njenim uspesima i trofejima, o Rajku, Šekiju, Kostiću, Džaji, Kuletu, Vladici Popoviću, Vasketu,… , i bukvalno usadio ljubav prema Crvenoj zvezdi za sva vremena.

… a na Marakani preko 40.000 ljudi, lepo vreme, protivnik sarajevski Željezničar. Naravno pobedismo, a ja dete impresioniran i već tada doživotno zaražen crveno-belom bojom. Od tada, pa do današnjih dana zajedno proslavljamo svaki uspeh naše Zvezde, zajedno pustismo i suzu radosnicu kada Pančev savlada Olmetu `91. na „Svetom Nikoli“ u Bariju, a zašto ne reći, zajedno i tugovasmo kada doživesmo neki od retkih neuspeha. Sve to čini navijača Crvene zvezde. To je kult koji se prenosi sa kolena na koleno. Započinje zajedno sa dedom ili ocem na zapadu, pa sa društvom na severnom kopu, pa ponovo sa svojim detetom na zapadnoj tribini,… i tako će biti vekovima.

Međutim, kult Crvene zvezde se ne gradi samo na stadionu, hali, bazenu,…, ne gradi se samo na utakmicama. To je stil života. Treba posetiti Zvezdin muzej, jer tek tada će mladi navijač moći da shvati veličinu kluba kojeg voli. Treba pročitati i pogledati sve što se može o klubu i njegovoj istoriji, a danas je to barem lako dostupno.

Zato smo i mi tu. Pored informacija o svim aktuelnim dešavanjima u našem klubu, tu smo i da mladim navijačima pružimo sve relevantne informacije o istoriji Crvene zvezde. Zbog svega toga, bio bih više nego zahvalan Vama posetiocima našeg sajta, kada bi ste nam rekli šta je to što bi želeli da pročitate o istoriji našeg kluba, kao i o legendama koji su nosili crveno-beli dres bez obzira da li se radilo o fudbalskom, košarkaškom, rukometnom, odbojkaškom, vaterpolo, ili nekom drugom klubu našeg Sportskog društva. Mi Vam obećavamo da ćemo se potruditi da Vas o svemu blagovremeno i tačno informišemo.

Kao što reče doajen srpskog glumišta i veliki Zvezdaš, na žalost pokojni Ljuba Tadić:

- „Voleti devojku je lepo, voleti ženu još lepše, voleti decu je najlepše, ali voleti našu Crvenu zvezdu ni to nije tako mala stvar.“

KK Crvena zvezda

Košarkaški klub Crvena zvezda nikada u svojoj istoriji nije bio u težoj i nezavidnijoj poziciji. Možda se tekuća sezona može jedino uporediti sa dobro nam poznatom sezonom 1996/97, kada su crveno-beli košarkaši u poslednjim kolima obezbedili opstanak u tadašnjoj Prvoj „A“ košarkaškoj ligi ondašnje SR Jugoslavije. Međutim, već naredna sezona bila je više nego uspešna i klub je od borbe za opstanak stigao do 15. šampionske titule (u seriji savladao FMP rezultatom 3:1) i igrao finale tada međunarodnog Kupa Radivoja Koraća (nesrećno poražen od italijanskog Meša iz Verone).

Da li se nešto slično može očekivati i sada? Na veliku žalost svih nas koji smo bespovratno zaraženi crveno-belim bojama sličan scenario je apsolutno nemoguć.

Pre nekoliko nedelja naši košarkaši su odigrali fantastičan meč i savladali direktnog konkurenta u borbi za opstanak ekipu Zadra i to na uvek vrućem parketu zadarske hale „Krešimir Ćosić“. Rezultatom 83:60 ostvarili su prednost kojom su svi mislili da je pitanje opstanka rešeno. Naredni susreti sa Krkom i Cibonom ipak su pokazali da su naši momci ne samo daleko od opstanka, već je i forma celokupne ekipe daleko i od barem korektne. Sve navedeno potkrepljeno je i sramotnim učestvovanjem u nacionalnom Kupu.

Do kraja ligaškog dela NLB lige ostalo je još šest kola, a naši momci trenutno zauzimaju predposlednju 13. poziciju sa istim učinkom kao i poslednjeplasirani Zadar. Jedina olakšavajuća okolnost je ta da crveno-beli košarkaši imaju bolji međusobni skor sa Zadranima. Ipak, ne sme se prenebregnuti činjenica da raspored preostalih susreta nikako ne ide u korist našim igračima. Crvena zvezda do kraja prvenstva se sastaje kod kuće sa Partizanom, Širokim i Olimpijom, dok ide na noge Hemofarmu, Cedeviti i Zagrebu. Realno sagledavajući situaciju, za očekivati je da crveno-beli ostvare pobedu jedino u duelu sa Širokim i time bi na kraju prvenstva imali skor od 7 pobeda i razočaravajućih 19 poraza. Sa druge strane, jedini konkurent, ekipa Zadra na svom parketu dočekuje Budućnost, Cibonu i Hemofarm, dok gostuje Krki, Partizanu i Širokom. Iako trenutno poslednji, košarkaši Zadra imaju veliku priliku da u susretima sa crnogorskim šampionom, kao i zagrebačkim velikanom ostvare dve ključne pobede, a može se desiti i da ključnu pobedu ostvare u Novom Mestu ili Širokom Brijegu. Time naš klub sasvim izvesno vadi vizu za učestvovanje u KLS-u u narednoj sezoni.

Međutim, ako se i desi čudo i crveno-beli ostvare senzacionalni opstanak, tek tada sledi borba u srpskoj Super ligi. Srbija daje četiri predstavnika za Jadran, a s`obzirom da su Partizan, Hemofarm i kragujevački Radnički daleko kvalitetniji ostaje borba sa FMP-om za poslednju četvrtu vizu. Nedavni susret dve ekipe u nacionalnom Kupu pokazao je da je ekipa iz beogradskog predgrađa trenutno i igrački i organizaciono daleko ispred našeg kluba. Povrh toga, „Panteri“ imaju i pobednički mentalitet koji odavno ne stanuje na Malom Kalemegdanu. Sagledavajući sve navedeno, nada da će crveno-beli i naredne sezone videti Jadran, ostaje jedino u domenu teorije. Žalosno je što se mora priznati da KK Crvena zvezda sa ovakvim igračkim kadrom, rukovodstvom i organizacijom ne može računati ni na neki poseban plasman ni u konkurenciji OKK Beograda, Metalca, Mega Vizure, Tamiša, …

Na kraju mora se i odgovoriti na pitanje postavljeno još i u naslovu. Da li Crvena zvezda opstaje u NLB ligi? Odgovor je sasvim sigurno NE!!! Ne moramo se više zanositi. Priznajmo sebi i otiđimo u Pionir i mirno gledajmo utakmice našeg voljenog kluba, a takođe podržimo ga i kada u Pionir budu dolazili Crnokosa, Proleter, Napredak, Sloboda, …

Zvanično beše ovako…

Ideja o osnivanju krenula je na inicijativu Gradskog odbora USAOS-a Beograda i tokom februara, ratne 1945. godine vršene su pripreme za osnivačku skupštinu. U planu je bilo formiranje Omladinskog Fiskulturnog Društva (OFD) koje bi bilo sastavljeno iz raznih sportskih sekcija. Konačno, osnivačka skupština održana je 4. marta 1945. godine u zgradi starog DIF-a u Deligradskoj 27. Na osnovu sećanja osnivača, sala u kojoj je održana Osnivačka skupština bila je sa polomljenim staklima na prozorima, dok su se u daljini i dalje čuli topovi sa sremskog fronta.

Slobodan Ćosić

Glavna diskusija se povela oko dodele imena budućem sportskom „čedu“. Postojali su brojni predlozi: Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva,… Međutim kao kumovi zvanično se vode Slobodan Ćosić i

Zoran Žujović

Zoran Žujović. Ćosić je dao predlog:

- Da naše društvo nazovemo „Zvezda“?

Na taj predlog reagovao je Žujović:

- Odlično. Samo kada je Zvezda, neka bude Crvena zvezda!

I tako je rođen sportski kolektiv koji je danas bez premca u ovom delu Evrope. Još istog dana, fudbalska sekcija odigrala je i svoju prvu utakmicu. Protivnik je bila ekipa Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a, a Crvena zvezda je slavila rezultatom 3:0. Prvi strelac za novonastali klub bio je Kosta Tomašević, koji je na tom susretu postigao ukupno dva pogotka, dok je jednom strelac bio Pečenčić. Crvena zvezda je svoj prvi susret odigrala u sastavu: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Jovanović, P. Veličković, Šapinac (Stokić), Spasojević, Tomašević, Pečenčić i Horvatović.

Istovremeno fudbalskoj sekciji je dodeljen i stadion predratnog kluba SK Jugoslavija.

Upravo taj podatak govori o delu istorije našeg kluba koji je tokom prethodnih gotovo 70 godina uspešno skrivan od sportske javnosti. Iz tog razloga istorija Crvene zvezde mora se predočiti na pravi način, protkana istorijskim činjenicama.

6. avgusta 1913. godine u restoranu „Kasina“ u Beogradu je osnovan klub SK Velika Srbija. Bio je to klub za koji se može reći da je nastao iz „disidenstva“. Najzaslužniji za nastanak kluba bili su Danilo Stojanović i budući večiti rival BSK (današnji OFK Beograd). Danilo Stojanović, poznatiji kao Čika Dača, zbog sukoba sa rukovodstvom BSK-a osnovao je novi klub kome su pristupili igrači kluba „Slavija“ sa Vračara, a klubu su pristupili i neki fudbaleri BSK-a i kragujevačke Šumadije. Pored njih SK Velika Srbija je imala i tri stranca. Edvard Mifek, Vencel Petrovicki i Lojda Mahek bili su češki internacionalci koji su obukli dres novog kluba. Prvi susret SK Velika Srbija odigrala je protiv ekipe BSK-a i poražena je rezultatom 2:0. Prvi susret je pratilo oko 1.000 navijača, a treba napomenuti da su fudbaleri SK Velike Srbije nosili zelene dresove.

Usled početka I svetskog rata, SK Velika Srbija je prekinula svoj rad, a funkcionisanje kluba nastavljeno je 1919. godine, ali pod novim imenom SK Jugoslavija. Prvi susret odigran je protiv ekipe engleskih mornara i proslavljena je ubedljiva pobeda od 9:0. Po prvi put, klub je nastupio u crvenim dresovima. Ubrzo je klub dobio i svoj grb. U gornjem delu bio je štit podeljen dijagonalno na crvenu i belu boju oko kojeg je postojao venac sa metalnom pločicom na kojoj je bilo ispisano ime kluba. Upravo taj štit kasnije je dodatkom crvene zvezde izabran za grb FK Crvena zvezda.

Još od osnivanja 1913. godine, SK Velika Srbija, pa kasnije i SK Jugoslavija svoje mečeve igrala je na malom stadionu koji se nalazio na uglu ulica Bulevara Kralja Aleksandra i Ruzveltove, na mestu gde se danas nalazi zgrada tehničkih fakulteta. Taj stadion je 1919. godine proširen i pridodata mu je

Stadion SK Jugoslavija na mestu na kome se nalazi današnja "Marakana"

atletska staza i teniski tereni. Tokom 1925. godine, stadion je srušen, a SK Jugoslavija je dobila novu lokaciju za izgradnju znatno većeg stadiona. Lokacija je bila Topčider, Ulica Ljutice Bogdana 1a. Lokacija na kojoj se danas nalazi i „Marakana“. Novi stadion sa čak 30.000 mesta zvanično je otvoren 24. aprila 1927. godine. A poslednja utakmica na tom stadionu odigrana je 27. decembra 1959. godine kada su se sastale ekipe Crvene zvezde i Novog Sada, a zatim je započela izgradnja današnjeg stadiona FK Crvena zvezda.

Klub SK Jugoslavija je pred početak II svetskog rata promenio ime u SK 1913 u čast datuma osnivanja kluba, a tokom ratnih strahota od aprila 1941. do 1945. nije funkcionisao. Završetkom rata veliki broj predratnih fudbalera, kao i stadion SK Jugoslavija prešao je u ruke FK Crvena zvezda.

SK Jugoslavija je dva puta bila i šampion Kraljevine Jugoslavije i to 1924. i 1925. godine, dok je 1926., 1930. i sezone 1934/35 bila vicešampion.

Da li svi podaci, kao i evidentan kontinuitet vezan za fudbalere, stadion i grb, dovoljno govore da je u pitanju samo jedan klub koji je do sada kroz istoriju četiri puta menjao ime.

–          SK Velika Srbija (1913 – 1919);

–          SK Jugoslavija (1919 – 1941);

–          SK 1913 (1941 – 1945) i

–          FK Crvena zvezda (od 1945. pa do večnosti)

O ovom pitanju treba povesti javnu raspravu i pokazati da naša Crvena zvezda ima korene koji potiču još od početka XX veka. Zbog svega toga svi Zvezdaši će 6. avgusta 2013. proslaviti 100 godina od osnivanja našeg kluba. Ipak je to pravi datum kada se rodilo naše „čedo“, a ako budemo složni i uporni tog dana će na zgradi restorana „Kasina“ u Beogradu osvanuti i tabla koja će i buduća pokoljenja informisati da je tu i  na tom mestu, davne 1913. godine formiran današnji klub koji je 1991. godine postao vladalac i Evrope i cele planete.

Kleverson Kordoba Kleo

Nekolicina nas koji uređujemo ovaj sajt, tu smo samo iz jednog razloga. To je ljubav prema Crvenoj zvezdi i želja da svi koji tu ljubav dele imeju mogućnost da na jednom mestu saznaju sve ono što se dešava u crveno-beloj porodici. Samim tim funkcionisanja drugih klubova nas ne interesuju, ali SD Crvena zvezda, kao deo sporta u Srbiji i slobodno se može reći predvodnik srpskog sporta, mora sagledavati i stvari koje se tiču domaćeg sporta uopšte. Crvena zvezda je prethodnih godina na meti svih. Gotovo da nema dana, a da neki štamapni ili elektronski medii ne pokušavaju da bace ljagu na svetinju srpskog sporta. Sa druge strane „prljav veš“ drugih se namerno skriva od javnosti. Zato smo mi tu da „ispravimo krivu Drinu“.

Sledeći tekst, odnosi se na način funkcionisanja našeg „savršenog“ večitog rivala, a sa druge strane može se delom svrstati i u rubriku „Zvezdaši širom sveta“. Informacije koje ćete pročitati pojavile su se na jednom od najposećenijih sportskih foruma naših navijača, a potiču od jednog od menadžera koji posluje sa nekim fudbalerima komšijskog FK.

Glavni junaci ove priče su nekadašnji golgeter našeg kluba Kleverson Kordoba Kleo i  naturalizovani Portugalac Almami Moreira.

Kleo je za komšijski klub odigrao verovatno neponovljivu polusezonu. Iz tog razloga imao je ideju da svoj uspeh i unovči, a rukovodstvo komšija nije imalo ništa protiv ukoliko stigne, kako bi se reklo, ponuda koja se ne odbija. I ona je stigla iz Kine. Pregovori su bili faktički gotovi, i onda je došlo do obrta. Kleo je umesto za Kinu, odleteo sa komšijama na pripreme u Tursku. Zašto? Prema informacijama vrednost transfera bila je 4 miliona Evra. Od te sume 80% (3,2 mil.) trebalo je da ide Partizanu, a 20% (800.000) Kleu. Postignut je i dogovor da se Kleo odrekne još 100.000 evropskih novčanica koje bi pripale crno-belima. Nešto kasnije, rukovodstvo kluba je umesto dogovorenih 100.000 tražilo od Klea celih pola miliona Evra. Nakon premišljanja Kleo je pristao jer bi ipak u Kini godišnje zarađivao 1,5 miliona Evra. Kineska delagacija dolazi u Beograd na finalizaciju pregovora, a predsednik FK Partizan poziva Klea i već dogovorenu sumu koju bi Brazilac trebao da prepusti crno-belima podiže na 800.000 Evra. Kleo tu ucenu odbija i posao propada. Postavlja se i pitanje kome bi tražena suma koje bi se Kleo odrekao išla?

Situacija sa, već sada odbeglim Almami Moreirom je nešto drugačija, a opet vrlo slična. Moreira ima izuzetno visok ugovor sa Partizanom, ali i veliku želju da promeni sredinu. Iz tog razloga obe strane su se dogovorile da ukoliko neko Moreiri ponudi istu ili veću platu on može bez obeštećenja da napusti klub. Opet se javljaju Kinezi i nude Portugalcu fantastične uslove. Rukovodstvo Partizana se ponovo naknadno uključuje u celu priču zahtevajući od fudbalera da se odrekne dela kolača. Moreira to odbija, kako nezvanično saznajemo dolazi do žestoke svađe između Moa sa jedne i Đurića i Nađa sa druge strane, i epilog je poznat. Fudbaler napušta pripreme.

Da li će neko imati hrabrosti od naših dragih sportskih novinara da obelodani ovu priču ostaje da se vidi. Ali kako sada stoje stvari komšijske pripreme u Turskoj će biti veoma vruće.

Stadion FK Crvena zvezda

Republika Srbija, tj. Vlada Republike Srbije sprema se da u što kraćem vremenskom roku donese novi zakon o sportu, odnosno o privatizaciji sportskih kolektiva, kao i statusu tih klubova nakon privatizacije.

Krenimo redom. Postavlja se pitanje definisanja šta su to klubovi? Izuzev malog broja klubova u Srbiji, svi ostali su udruženja građana, a sva imovina tog udruženja je privatno vlasništvo, a ne državna svojina. Time i stadioni predstavljaju imovinu klubova, dok je samo zemljište na kojem se stadioni nalaze u vlasništvu države. To automatski opovrgava izjavu Slaviše Zlatanovića, državnog sekretara u Ministarstvu omladine i sporta, da je država gradila stadion FK Crvena zvezda i da samim tim ona je vlasnik i ima pravo raspolaganja.

Da podsetimo, na mestu današnje Marakane nalazio se stadion predratnog

Stadion SK Jugoslavija

kluba SK Jugoslavija, koji je izgrađen 1927. godine. Nakon II sv. rata FK Crvena zvezda dobila je navedeni stadion na korišćenje i to je trajalo sve do 1959. godine kada je započela gradnja današnjeg stadiona. Novac za novi stadion prikupljan je putem tzv. „ciglica“ čija je vrednost iznosila 20 tadašnjih dinara. Pored toga, prvotimci kluba su obilazili i beogradske firme u nameri da od njih izdejstvuju novac kojim bi sponzorisali novi stadion. Stadion je izgrađen

"Ciglice"

po projektu  arhitekte Aleksandra Radovanovića, a zvanično je otvoren 1. septembra 1963. godine.

Gde je tu država? Čime je ona pomogla izgradnju stadiona FK Crvena zvezda da bi sada imala pravo da ga uzme pod svoje, izuzev ako se planira nasilna nacionalizacija.

Pored toga u novom zakonu postoji i odredba da država može da promeni namenu sportskog objekta ukoliko je to od državnog interesa. I tako, za par

Budući izgled "Marakane"

godina nekome padne na pamet  da je lokacija današnjeg stadiona pogodna za nešto drugo što bi moglo da donese nekome dobar profit, proglasi to državnim interesom i bez problema preseli stadion u Pazovu, Ovču, ili na vrh Avale. Da ne pominjem projekat rekonstrukcije stadiona FK Crvena zvezda, čime bi grad i država dobili velelepni multifunkcionalni stadion.

Drugom izjavom izvesni, gore imenovani Zlatanović objašnjava da će Vlada Srbije moći da imenuje po jednog svog člana u UO klubova koji su od nacionalnog interesa, a time i u našem klubu. Zadatak dotičnog nekorumpiranog člana bi bio kontrola finansijskih tokova u klubu. Da li to znači da bi dotični mogao i da stavi veto na neki transfer u ili iz kluba? Bez obzira na sve Zlatanović ističe da još jedna kontrola nije na odmet, ali čemu onda razne finansijske i poreske inspekcije?

Povodom svega gore navedenog  FK Crvena zvezda uputiće i žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije, a predstavljaće je prof. dr. Zoran Ivošević koji je povodom predloga zakona izjavio:

- Kada je konkretno pitanje vezano za stadion FK Crvena zvezda, on je vlasništvo kluba i tako je upisano u zemljišnim knjigama. Jedino što klub ne poseduje to je zemljište na kome se Marakana nalazi, jer zemljište je gradsko.

Ustavom se jemči sloboda svih vidova udruživanja koje ne ugrožavaju državni poredak. Zvezda ima oko 15.000 članova i ne vidim ni jednu pravnu mogućnost da se preimenuje iz udruženja članova u privredno društvo. Klubu ne treba dozvola za rad. On ima svoj Upravni i Nadzorni odbor koji kontrolišu rad.Pokušaj države da rukovodi privatnom svojinom je neustavan i zato će FK Crvena zvezda tražiti od Ustavnog suda Republike Srbije preispitivanje ustavnosti predloga zakona o sportu.

Crvena zvezda je uvek bila i biće u vlasništvu svojih vernih navijača i legendi kluba koji su decenijama preomovisali ime Crvene zvezde i Srbije.

… i samo par dana, koliko je prošlo od „ustoličenja“ legende Crvene zvezde Roberta Prosinečkog na mesto šefa stručnog štaba i smirivanja javnosti, dušebrižnici srpskog sporta su krenuli u novu kampanju.

Gospoda sportski novinari, očigledno potrešeni dešavanjima na crveno-beloj strani Topčiderskog brda, kao i gubitka euforične teme „Parizan u Ligi šampiona“, okrenuše se fantastičnoj antikampanji protiv Zvezde i svega što je crveno-belo.

Tako se na sva usta potenciraju dugovanja FK Crvena zvezda, a ni u jednom od dotičnih „senzacionalnih“ tekstova ne pominju se dugovanja prema FK Crvena zvezda. Ne zaboravimo da se našem klubu duguje još i za transfer Nikole Žigića u Rasing.

Golgeter našeg kluba Andrija Kaluđerović već se seli u komšijski tabor i to prema scenariju na osnovu kojeg je Kleo završio kod komšija. A kako se niko ne seti da je situacija sa ovom dvojicom golgetera apsolutno drugačija. Kleo je bio pozajmljen Zvezdi i ona ga na kraju sezone nije htela, dok je Kaluđerović ugovorom vezan za FK Crvena zvezda, a sva dugovanja na osnovu njegovog ugovora mogu dovesti samo do kažnjavanja FK Crvena zvezda od strane FSS ili UEFA. Kazne mogu ići od zabrane novih transfera, preko zabrane igranja u Evro kupovima, do oduzimanja bodova i izbacivanja iz nacionalnog prvenstva. Nigde ni u jednom pravilniku ne stoji da će finansijer jednog kluba moći da raskine ugovor sa igračem koji ima ugovor sa drugim klubom.

Robi očigledno ponovo seje strah. Još uvek se plaše njegovih dijagonala sa tridesetak metara koje završavaju u rašljama golmana Pandurovića. Plaše se toga da će on sada tome naučiti još nekoga u crveno-belom. Plaše se autoriteta koji on ima, a i podrške koju je dobio sa svih strana, iako su pokušali u startu da predstave kako su navijači Zvezde protiv njegovog dolaska.

Gospodo sportski novinari, sramota…

Dolazak Roberta Prosinečkog na mesto šefa stručnog štaba FK Crvena zvezda pokrenuo je mnogo dilema kada je u pitanju igrački kadar za prolećni deo sezone. Prosinečki je u startu nagovestio da ima viziju igre našeg kluba, a s`obzirom da Zvezdu na proleće očekuje 15 prvenstvenih mečeva i maksimum 3 kup susreta, evidentno je da će nekolicina fudbalera morati da napusti Marakanu.

Ovom prilikom pokušaćemo da predstavimo igrački kadar FK Crvena zvezda za prolećni deo sezone 2010/11.

– Na poziciji golmana svakako je nezamenljiv Saša Stamenković. Njegova rezerva tokom jeseni bio je Boban Bajković, dok je sa tribina mečeve pratio Bojan Pavlović. Pošto se očekuje da će prvom timu biti priključen mladi Dmitrović, za očekivati je da Pavlović dobije raskid ugovora.

– U defanzivnoj liniji sigurni su Li Adi, Milan Vilotić i Danijel Mihajlović. Doskorašnji kapiten Slavoljub Đorđević će sigurno ove zime napustiti klub, a pri prvom timu ostaće i mladi Uroš Spajić koji sigurno predstavlja budućnost crveno-belih.

– Na desnom boku mnogo toga zavisi od eventualnog odlaska Pavla Ninkova. Ukoliko on ostane, alternativa njemu biće Nikola Mikić koji po potrebi igra i na poziciji štopera, a Bojan Đorđević koji je već dugo povređen sigurno će napustiti klub.

– Uz levu aut liniju je siguran Duško Tošić, dok će njegova alternativa biti Stevan Reljić, a samim tim višak je Nikola Ignjatijević.

– U veznom redu sigurni su Milovanović, Vešović, Koroman i pojačanje iz Brazila Evandro. Pored njih uz prvi tim bi ostao i mladi Slavoljub Srnić. Pošto je propao posao oko dovođenja Franciska Toroa, postoji mogućnost da Isah ostane u klubu, a blizu ostanka je i Kadu. Sa druge strane na izlaznim vratima su Bogdanović i Savio. Dok će Binić i Lazović najverovatnije otići na šestomesečnu pozajmicu. Pitanje je šta će biti sa Milanom Jeremićem koji se teže povredio na početku sezone.

– U napadu je verovatno i najčistija situacija. Kaluđerović, Trifunović i novajlija Borha su sigurni, dok će klub najverovatnije na 6 meseci napustiti Slavko Perović i Aleksandar Jevtić.

Ipak treba sačekati i dalji tok prelaznog roka koji svakako mnogo toga može promeniti.

Klub najverovatnije napuštaju:

Bojan Pavlović, Slavoljub Đorđević, Bojan Đorđević, Nikola Ignjatijević, Vladimir Bogdanović, Oliveira de valje Savio, Vladan Binić, Darko Lazović, Slavko Perović i Aleksandar Jevtić.

U dnevnom sportskom listu „Sport“, u nedelju 5. decembra u tekstu „Kamenicama na Lukića“, koji je napisao nepoznati izveštač (tekst nije potpisan), doslovce stoji. Citiram:

- „… Čovek koji je znao da neodmerenim izjavama ustalasa navijačke strasti (rezultat takvog njegovog ponašanja indirektno su i napadi na golmana Stojkovića, odnosno prekid meča u Đenovi od strane „njegovih“ Zvezdinih navijača), dobio je, navodno, nekoliko kamenica u telo, ali kako ističu u klubu, nije ozbiljno povređen.“

Kraj citata.

Gospodo sportski novinari, zbog čega se ponovo napadnuti proglašava krivcem? Ko Vas, poštovana gospodo sportski novinari plaća da iznosite takve tvrdnje i napadom na gospodina Lukića, direktno napadate FK Crvena zvezda? Zašto ne smete otvoreno da kažete da je za sve što se desilo ispred stadiona Crvene zvezde, glavni krivac Zajednica Superligaša, fudbalski klubovi Partizan i Sloboda PS i Vi sportski novinari? Vi ste bili ti koji ste otvoreno propagirali promenu domaćinstva pod izgovorom da to predstavlja interes srpskog fudbala. Samo Vi i gore navedeni smatrate da sve to nije ugrozilo regularnost srpskog elitnog ranga.

Zašto niko od Vas nije imao hrabrosti da nakon susreta 14. kola JSL-a otvoreno kaže da je meč Partizan : Metalac (GM), namešten. Kako to da niko ko se iole razume u fudbal nije skrenuo pažnju na golove koje su fudbaleri komšijskog FK postigli. Ukratko, kod prvog i drugog gola evidentno je da golman Bogunović (29) ne želi da interveniše. Pored toga kod drugog pogotka strelac se nalazi u školskom primeru ofsajda. Kod trećeg i četvrtog pogotka, fudbaleri odbrane Metalca prosto beže od lopte, a peti je priča za sebe gde iskusni golman interveniše kao kolman petlića. Sve apsolutno možete pogledati i na youtube-u.

Samo ste Vi gospodo sportski novinari maksimalno do skoro glorifikovali poraze i statiranje FK Partizan u Ligi šampiona. Samo je Vama sve što ima crveno-belu boju problematično.

Samo je po Vama pobeda Vojvodine u Novom Sadu nad Partizanom okarakterisana kao „prljava“… Zašto ne možete da kažete ko je najgledaniji FK u regionu i zašto je to tako. Znajte fudbalski navijač hoće i voli da gleda fudbal, a sve cirkuske predstave – nameštene koje se održavaju na komšijskom stadionu interesantne su samo rodbini i onima koji ne žele ili ne mogu da shvate celokupnu Vašu novinarsku prljavu igru. Jer znajte Vi ste najveći krivci zbog situacije u domaćem fudbalu.

SRAMOTA!!!!

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!