Пред сутрашњу Скупштину клуба, нови потрес на Маракани… Наиме, Mozzart Sport пренео јe још једно анонимно писмо које је стигло јавности од фудбалера Црвене звезде…

Писмо преносимо у целости:

Поштовани навијачи, храбри новинари и уредници,

Иста мета,исто одстојање… Постављам питања, али одговора нема. Да ли је тешко да “газда” одговори на моја питања и да видимо ко је ко и шта је шта? Звездан се у медијима “вади” да је Звезда велики клуб и да није лепо да се “износи прљав веш”, а у исто време играчку легенду клуба Драгана Џајића назива “својим кишобранон” и поставља га на место почасног председника нашег клуба. Нека објасни Звездан колико је било пара “у понуди”, када је Џајићу предлагао “почасно место”?

Само моји најближи пријатељи знају колико сам проблема имао да медијима доставим “ПИСМО 2”… Једноставно, Звезданови хакери били су спремни за моју нову дозу истине, тако да са мог “гмаил” налога мејл није ишао тамо где је требао, већ само је неколико редакција добили “писмо”, а осталим дугујем велико извињење. Схватио сам да међу “седмом силом” има још храбрих и честитих људи, којима је стало до српског фудбала. Неким другима је само стало до Звездана и свог новчаника…

Тужно ми је било да читам правдање Светозара Мијаиловића (Звекијева марионета) у којем као папагај понавља Звезданове речи и негира да му је Звезда опростила дуг од 300.000 динара. Ко није евиндентирао уплату? Где су отишле те паре? Можда на Звезданово воће, карту у бизнис класи или лондонски хотел “Риц”, где је дан 350 евра? У првом писму сам Тозу наградио са пар комплимената као великог Звездаша, али после његовог одговора, видим да се воли црвено бели грб до задњег динара… Волео бих да га на Скупштини неко упита за тренутни играчки кадар клуба. Кладим се да нема појма имена свих играча, позиције у тиму,…

Истина је велика да Звездан брзо мења ставове И да не прича оно што мисли, већ оно што неко други жели да чује. Како Звездан од Карабурме објашњава да је са позиције “газде“ ОФК Београда називао Звезду „разбијеном бандом“ , а сада тај исти клуб води и са великим амбицијама, али према свом банковном рачуну, док радници на стадиону гладују, са добијених 200 евра у кешу, на црно, после штрајка.

Надменост, безобзирност и шерифско понашање није било страно за Звездана и у играчким данима. Многима је избледело у сећању да је млађи Терзић ишамарао тадашњег тренера Кривокућу, а да га је у клуб вратио старији Терзић и тада се на Карабурму створила “династија” која је је угушила клуб,репрезентацију, српски фудбал,… Сада исти тај “боксер Терзић” обмањује ветеране са причом око промене имена стадиона. Да ли ће табла “Рајко Митић” на стадиону вратити дугове, смањити камате, … Тужно је што се име прве звездине звезде прља ради привидног мира у кући и личног паравана.

Анђус? Дон Кихот српског фудбала? Човек промена? Сада је доказано да Дејан није од “правог материјала”. У данима када је српска медијска сцена горела због писама и истине “двадесетогодишњи пријатељ српских политичара” је одложио емисију И најавио да му је наредни гост Звездан Терзић. Можда, да “газда” спреми одбрану или да падну неки договори… Једина нада ми је да ме БАРД брани…

П.С. Знам да ће ме “ометлати” из тима, али то неће променити моје ставове, нити ће утицати на мој живот. Звездане, много је лепо кад ујутру устанеш чистог образа…

П.С.2. Нисам истицао љубав према Звезди, пошто се она у мом случају подразумева, а неко се само зове Звездан.

Наставиће се…

Дошао је у Црвену звезду јуна ове године са префиксом вршилац дужности генералног секретара најтрофејнијег српског клуба. Иако је схватио да је Звезда у живом блату до гуше рекло би се да је Звездан Терзић спреман да загризе црвљиву јабуку.

Почев од сутрашње седнице Скупштине клуба његова реч на Маракани имаће велику тежину. Биће генерални директор клуба, човек који ће имати моћ управљања. Рекло би се незахвалан посао, али некадашњи председник ФСС у разговору за Спортски Журнал, а преноси Mozzart sport, каже да се не плаши. Чак је толико сигуран у своје способности и констатује да би Црвена звезда била најорганизованији клуб на Балкану да је раније дошао.
У Црвену звезду сам могао да дођем много пре. Оба пута на инсистирање Драгана Џајића. И оба пута сам осетио да не бих био добро примљен из разлога што никада нисам био играч Црвене звезде. Сада то не осећам као препреку, вероватно зашто што је у оваквој финансијској ситуацији па нико нема образа да каже „зашто је овај дошао”. Не могу, ипак, да прежалим што 2004. године нисам дошао на Маракану. Лично сам убеђен да би Црвена звезда данас била најбољи и најорганизованији клуб на Балкану”, поручио је Терзић за Журнал.

Има искусни фудбалски радник ту сенку над собом, епитет да никада није био део Црвене звезде и да му Звезда суштински не припада. Ипак, Терзић каже да је као дечак био опседнут црвено-белим бојама.
Црвена звезда је љубав. Магија. Зависност. Ово не говорим као човек који ради у њој, него као дечак коме је Звезда била све на свету. Не верујем да је било загржиженијег Звездаша од мене. Да ли постоји човек који се зове Звездан а да није свестан свог имена? Било је предодређено да постанем део Црвене звезде.”

Говорио је за Журнал Терзић и о односу са навијачима који су често посећивали његову канцеларију у претходном периоду.
Навијачи су за мене најпријатније изненађење. Имао сам о њима перцепцију на основу медија, прича рекла-казала. Истина је другачија. Они су врло организовани и функционишу на исправним принципима. Један од тих је да за бивше играче Партизана нема места у Црвеној звезди. Има логике. Њихова став је да деци Србије пошаљеми поруку да се Црвена звезда воли од малена, а не мало, мало волим Црвену звезду, мало Партизан, па сутра не знам кога.”

Присетио се Терзић и првих дана на Маракани.
Сваког дана понављао сам исту реченицу – Мајко моја где дођох. Мислио сам да нећемо почети сезону, да нам нема спаса… Према свим економским принципима Звезда је клуб пред банкротом и то сам рекао после седам дана.” рекао је Терзић за Журнал.

Ни за фудбалере Црвене звезде који су на позајмљени другим клубовима није била нарочито успешна јесен. Једини коме се исплаћује одлазак је Ифеани Оњило, који тренутно игра сјајно на Кипру, а после њега најбољи утисак је оставио штопер Марко Маринковић у Синђелићу, затим Никола Стојковић у БСК-у из Борче и Никола Караклајић који је носио дрес Синђелића али је по окончању јесењег дела првенства затражио раскид уговора са матичним клубом.  Углавном су то исти играчи који су и прошлу сезону провели на позајмици. Следи резиме учињеног петнаест фудбалера Црвене звезде на позајмицима.

300-onjilo-ifeaniИфеани Оњило – Ермис Арадипу, Кипар: 12 утакмица/8 голова

Ифеани Оњило се препородио на Кипру. 12 утакмица, 8 голова, други стрелац шампионата Кипра иза Микаела Потеа из Омоније, а његов Ермис на трећој позицији. Постигао је дупло више голова од најбољег стрелца Црвене звезде (Ракић, 4 гола) и више него сви нападачи Црвене звезде заједно на полусезони, рачунајући и ЛАВ Куп Србије (6). Осам голова је постигао и док је играо за Јавор. Стандардан је члан стартне поставе и када је екипа игра и са једним нападачем. Скинули су скалп и Анортозису и АЕЛ Лимасолу. Глас о добрим партијама и головима Оњила стигао је и до нигеријске федерације која је првобитно пратила Абиолу Дауду у Витесеу. Кипарски медији описују Оњила као веома брзог и чврстог нападача, који је неухватљив ако добије лопту у простор због своје брзине, а Оњилов учинак можете пратити сваке недеље у нашој рубрици „Учинак Звездаша широм света„. Уколико настави са оваквим партијама, можда ће привући пажњу и најјачих клубова са Кипра. Према специјализованом сајту transfermarkt.de, вредност Ифеани Оњила се процењује на 750 хиљада евра. Оњило је исмејаван у Црвеној звезди и није једини који је показао да ко се задњи смеје…

Погледајте голове Оњила против Аполона прошлог викенда

mbodjМамаду МБођ (одбрана) – Напредак Крушевац, Суперлига: 7 утакмица

Стамени централни дефанзивац из Сенегала који је после три недеље пробе на Маракани задовољио услове Ненада Лалатовића, провео је три месеца на проби у суперлигашу из Крушевца. Касно се прикључио тиму, па је одиграо 7 утакмица, од којих је сваки пут ушао са клупе, ниједном није био стартер. Три пута је цео меч преседео на клупи, а највише је одиграо против Вождовца 53 минута. Зарадио је и два жута картона. Напредак је полусезону завршио на 11.месту. Углавном је био прва резерва у дефанзиви, укупно је одиграо 123 минута. Њему позајмица истиче 31.децембра, од 1.јануара се враћа у Црвену звезду, а 8.јануара ће се појавити на прозивци за зимски део припрема. Тада ћемо и сазнати који је даљи корак. На позицији штопера Црвена звезда има Сава Павићевића, Дарка Лазића, Богдана Планића, Вукашина Јовановића, а сада и Александра Луковића.

300-AhcinНемања Ахчин- Младост Лучани, Суперлига: 5 утакмица

Ахчин је прошлу сезону провео у Грбљу и Црној Гори а нова дестинација су Лучани. Није се наиграо ни у Лучанима, свега пет утакмица у Суперлиги и једну у ЛАВ Купу. Три пута је био стартер, два пута ушао са клупе. Три пута није улазио са клупе, а последња четири меча није играо. Само је једном био у протоколу у последња четири кола. Зарадио је и две јавне опомене, а Младост први део шампионата завршила на 8.месту. Све у свему, премало и недовољно.

indexМарко Маринковић – Синђелић Београд, Прва Лига Србије: 14 утакмица/2 гола

Млади штопер је прошлу сезону провео у Смедереву и био један од најбољих појединаца, али није могао да спасе суноврат бившег суперлигаша. Сада је на позајмици у Синђелићу, једном од најстаријих београдских клубова. Марко је одиграо 14 утакмица у Првој Лиги србије, једну у ЛАВ купу, постигао два гола (на дебију против Бежаније и Слоге из Краљева) и био један од најбољих играча чете коју предводи Јован Станковић са клупе, а осим Маринковића, на позајмици је и Никола Караклајић, док још три изданка Звездине школе игра за Синђу – Шакић, Чикић, Малинић. Марко је 13 пута започињао утакмицу као први избор на позицији централног играча одбране, само једном је ушао са клупе, а један меч је пропустио. Зарадио је и два жута картона, а Синђелић у наставку очекује грчевита борба за опстанак јер су први део завршили на 15.месту, иако имају јако млад тим, најмлађи у друголигашком каравану. Уколико неко у Црвеној звезди прати играче који шансу траже у другим клубовима као позајмљени, морали би да обрате пажњу на изданка генерације 1994. Звездине омладинске школе. Марко је прошао први део припрема код Славише Стојановића, почео неке пријатељске мечеве, а већ другу годину искуство стиче у Другој лиги.

KaraklajicНикола Караклајић - Синђелић Београд, Прва Лига Србије: 10 утакмица/2 гола

Никола Караклајић је у жижу јавости доспео након тужбе према Црвеној звезди. Млади везни играч, генерација 1995., прошлу сезону је провео у Вождовцу, а ове се придружио Марку Маринковићу у Синђелићу. Одиграо је 10 утакмица у Првој лиги Србије, једну у ЛАВ Купу, постигао два гола (Инђија, Колубара) и зарадио три жута картона. Девет пута је био стартер, једном ушао као измена, иако није играо по самом доласку. Један меч је преседео на клупи за резервне играче и није улазио у игру. Остаје да се види да ли клуб може да нађе заједнички језик са крилним играчем, који је дебитовао за Црвену звезду у Новом Саду, 26.маја 2013. кад и многобројни играчи из омладинске школе код Рикарда Са Пинта. Ненад Лалатовић је упознат са квалитетима брзоног Караклајића, јер је га тренирао шест месеци у Вождовцу и пружио му прилику. Летос је прошао први део припрема у Словенији.

grujaМарко Грујић – Колубара Лазаревац, Прва Лига Србије: 5 утакмица/2 гола

Звездина узданица, Марко Грујић игра на двојну регистрацију за Колубару из Лазаревца. За Црвену звезду је одиграо две утакмице у Суперлиги, једну у ЛАВ Купу и неколико пријатељских утакмица, за сада, а у Колубари је играо 5 пута и постигао два поготка (Слога Краљево, Јавор), од којих се еврогол против Јавора посебно издваја, а зарадио је и два жута картона. Три пута је био стартер, два пута улазио са клупе за резервне играче. Надамо се да ће Марко већ у пролећном делу бити сандардан у тиму Црвене звезде.

Еврогол против Јавора

 

milan-jokicМилан Јокић – Колубара Лазаревац, Прва Лига Србије: 12 утакмица

Милан Јокић је провео полусезону у помало у друштву Марка Грујића, у Лазаревцу, а јавност је обратила пажњу на њега, по други пут, заједно са Николом Караклајићем. Дошао је из омладинске школе „Вечитог ривала“, али је прошлу полусезону провео на позајмици у БСК-у из Борче, а ове у Колубари. Одлучио се на исти корак са Караклајићем, тј, корак њиговог агента Зорана Стојадиновића. Летос је играо на ЕП до 19 година у Мађарској, затим прошао први део припрема у Словенији са Црвеном звездом, а затим је прослеђен у Колубару за коју је одиграо 12 утакмица и био опоменут три пута жутим картоном. 11 пута је играо као стартер, а једном је ушао са клупе. Углавном је све утакмице играо свих 90.минута, а Колубара јесењи део завршила на 9.месту табеле Прве Лиге Србије. Највероватније ће у јануару постати слободан играч.

snikolaНикола Стојковић – БСК Борча, Прва лига Србије: 11 утакмица/2 гола

Млади играч везног реда који је потпис на уговор са Црвеном звездом ставио овог лета не може бити незадовољан учинком ове јесени. Прволигаш из околине Београда није непознаница овом фудбалеру, прошле сезоне је тамо провео пролећни део првенства, али није успео да упише много минута. Изгледа да је ове сезоне стручни штаб екипе из Борче препознао квалитет младог Стојковића, тако да је чак на 11 утакмица добио шансу на терену (739 минута). Стојковић се добро снашао у овој екипи и постигао је два гола, један одмах на почетку сезоне, против Мачве, а други у десетом колу када су се састали БСК и Радник. Подсећамо вас да је овај момак дебитовао за први тим Црвене звезде у мају 2013. године, када је екипа била под руководством португалског стручњака Рикарда Са Пинта, а летње припреме исте године провео је у Словенији, када је тим преузео Славиша Стојановић. Да ли ће солидна јесен у дресу БСК-а бити довољна да Стојковић добије шансу као играч првог тима црвено-белих већ овог пролећа, остаје нам да видимо.

Фудбалери прослеђени на позајмице трећелигашким клубовима нису имали неки запаженији учинак током полусезоне. Нажалост, млади Лазар Митровић (Сопот) се повредио и неко време ће бити одвојен од терена. У Сопоту су такође Златко Иличић и голман Филип Манојловић који је на неколико утакмица имао запаженије роле. Нападач Никола Ђорђевић је у БАСК-у где је колико толико користио шансе које су му се указивале. Милош Брајовић је носио дрес Динама из Пачева, док је Урош Грчић у Турбини из Лазаревца.

 Да ли ће руководство и управа клуба из Љутице Богдана решење за неке позиције потражити мећу овим момцима или ће се упустити у нове (не)успешне куповине играча, видећемо током зимског прелазног рока.

Дана 19.12.2014. године, у просторијама ФК Црвена звезда, одржан је „историјски“ састанак између организације Ветерана Клуба и Удружења грађана „ДЕЛИЈЕ СЕВЕР“. Историјски из разлога што никада до сада није одржан у таквом саставу.

Констатовано је да постоји пуно заједничких полазних тачака око којих су сагласне обе стране и постигнут је договор око неколико врло важних питања, битних за даљу будућност Клуба. Закључено је да треба тежити јединству и сарадњи свих структура у Клубу, јер једино тако могу да се постигну циљеви који су заједнички свима, а то су успех и проспретитет Клуба.

Договорено је да у будућности састанци буду редовно одржавани и да се заједничким напорима ради на добробит и корист ФК Црвена звезда.

Када је дошао у наш клуб и задужио дрес са бројем 11, многи се нису устручавали да му суде пре него што га виде на терену. Све оне који су сумњали у његове фудбалске квалитете разуверио је већ на првом мечу када је постигао гол. Са Звездом је освојио дуго чекану титулу и поделио радост са навијачима. Отишао је као шампион, али се убрзо вратио и још једном показао да не поседује само фудбалске квалитете већ и оне много важније, људске.

„Зашто би неко ко не прима плату за свој посао, већ сам даје за побољшање услова, имао било какве емоције или симпатије према том клубу, осим професионализма, а према њему није ништа професионално. Можда је ово одговор. Ушао је, поздравио се и одмах наставио до врата, отворио да види Маракану. Ушао човек, вратило се дете. Осмех од ува до ува. На питање - „Да ли ти је недостајало?“, уследио је уздисај и „Ух..“ „(овако је почео интервју који је екипа портала МЦЗ урадила са Нејцом када се вратио у Звезду)

Како преносе разни медији, Нејц Печник је дефинитивно напустио „Маракану“. Црвена звезда и словеначки репрезентативац растали су се у пријатељским односима. Нејц се од Звезде и навијача који су га временом заволели, опростио голом у Лучанима. Многима који остају у клубу овај фудбалер оставио је задатак да науче како да се односе према дресу Црвене звезде. Он није „одрастао на Северу“, није прве фудбалске кораке учио на помоћним теренима нашег стадиона, али је осећао Звезду боље и јаче од многих који носе епитет „великих Звездаша“.

Нејц, срећно у наставку каријере!

„Има нека тајна веза између Звезде и њених Словенаца. Нераскидива. Број 11.“

Како смо раније данас објавили, Црвена звезда је добила прво појачање у овом прелазном року. То је Милош Цветковић, доскорашњи фудбалер крушевачког Напретка.

Блажа Раосављевић, ВД спортског директора пожелео је добродошлицу свим присутнима и представио Милоша Цветковића, момка који је од 2000-2005 био у Црвеној звезди, и који игра на позицији десног бека.

Цветковић је истакао своје импресије:

„Сигурно је да ми је драго што сам се вратио у Звезду. Пресрећан сам. Драго ми је што ћи сарађивати са Ненадом Лалатовићем, са којим са успешно сарађивао у Крусевцу. Петковић је одличан играч, знамо се и желим му да се што пре опорави. Конкуренција све чини бољим.“

Што се тиче нових појачања, Раосављевић је рекао следеће:

„Биће још појачања, завршићемо све до почетка припрема.“ 

Милош Цветковић је потписао уговор на две године, док се у наредних 48 сати очекује и промоција Александра Луковића.

Црвена звезда је добила прво појачање у зимском прелазном року. Милош Цветковић, доскорашњи фудбалер Напретка, промовисан је у новог члана нашег клуба. Он ће појачати конкуренцију на позицији десног бека, која је посебно „критична“ у нашем тиму након тешке повреде Марка Петковића.

Цветковић је рођен 1990. године и каријеру је започео у Земуну. За плаво-зелене је одиграо 76 утакмица за четири године (2007-2011), да би након тога отишао у Рад, за који није играо, већ је наредну сезону провео у Палићу, за који је одиграо 11 утакмица.

Озбиљније је заиграо у Јелен Супер лиги 2012. године, када је појачао Хајдук из Куле и за Куљане је одиграо 33 меча, уз један постигнут гол. Након гашења клуба, појачао је Напредак из Крушевца, за који је за сезону и по наступио 36 пута. За репрезентацију Србије до 19 година одиграо је 5 утакмица.

Иако има само 24 године, забележио је већ 150 утакмица у сениорској каријери.

Потписао је уговор на две године.

Добродошао, Милоше!

Митко Стојковски, бивши одбрамбени фудбалер Црвене звезде и репрезентације Македоније, рођен је 18. децембра 1972. године у Битољу. Афирмацију је стекао у црвено-белом дресу, а касније је наступао у шпанској и немачкој лиги.

image0За Звезду је играо од 1991. до 1995. године. Забележио је 123 званичне утакмице и постигао три гола. Учествовао је у освајању две шампионске титуле (1992. и 1995. године), и два национална купа (1993. и 1995. године). Каријеру му је обележио погодак у финишу 100. вечитог дербија 1995. године, када је црвено-белима донео победу од 2:1 и отворио пут екипи ка освајању титуле шампиона. У стрелце се још уписао у сезони 1992/93, када је матирао противничке голмане на мечевима против Телеоптика (5:0) у шеснаестини финала купа и против Могрена (3:0) у шампионату. Стигао је да упише један меч у Купу шампиона на гостовању против Андерлехта у поразу од 2:3, а затим су санкције онемогућиле Звезду да игра у Европи и уназадиле клуб у сваком погледу.

Стојковски је у Звезду стигао из Пелистера, где је играо од 1989. до 1991. године, а по одласку из Београда са успехом је носио дрес шпанског Овиједа, у периоду од 1995. до 1997. године одигравши 63 лигашке утакмице уз један постигнут гол. Каријеру је наставио у немачком Штутгарту, али је за две сезоне забележио само 12 мечева у Бундес лиги. У Пелистер се вратио 1999. године, и у родном граду завршио каријеру четири године касније.

За репрезентацију Македоније наступао је од 1994. до 2002. године и одиграо 29 утакмица у којима се пет пута уписао у стрелце.

Митков чувени погодак из јубиларног 100. дербија је на снимку у акцији од 8:11.

Никола Стипић, некадашњи фудбалер Црвене звезде, рођен је 18. децембра 1937. године у Бихаћу. Дуги низ година је провео у црвено-белом дресу, освојио мноштво трофеја, а каријеру је морао да заврши са само 26 година, због тешке повреде.

stipicПоникао је у клубу, а за први тим Црвене звезде је одиграо 118 званичних утакмица и постигао 24 гола у периоду од 1956. до 1964. године. Дебитовао је у финишу сезоне 1956/57, а стандардан члан прве поставе постао је у сезони 1958/59. Са Звездом је освојио чак осам трофеја: четири шампионске титуле (1957, 1959, 1960. и 1964. године), три национална купа (1958, 1959. и 1964.) и Дунавски куп 1958. године. Највећи квалитети у његовој игри били су одлична техника, брзина и врло добар дриблинг. О каквом се играчу радило довољно говори податак да је био фудбалски идол Драгана Џајића у раној младости, а касније су заједно освојили дуплу круну у сезони 1963/64. Стипић је у освајању Дунавског купа 1958. године имао врло запажен учинак. Одиграо је свих осам утакмица и постигао два гола, оба у првом мечу полуфинала против Радничког из Београда у победи од 2:1. У реваншу је било 0:0, па је Звезда стигла до финала, где је у два меча била боља од Чехословачког клуба Руда Хвезда (4:1 и 3:2), и освојила вредан трофеј.

У Купу сајамских градова 1961/62, Звезда је стигла до полуфинала, где је елиминисана од Барселоне, а Стипић је у том циклусу пружио сјајне игре и постигао три поготка. У стрелце се уписао у победи против Базела (4:1), и у два меча против Еспањола (5:0 и 1:2) у четвртфиналу. На 25. вечитом дербију у јесен 1959. године постигао је два гола и био најзаслужнији за убедљиву победу од 3:0. Сезона 1959/60, била је његова најбоља у црвено-белом дресу. Звезда је одбранила титулу, а Стипић је на 14 утакмица постигао пет голова.

За репрезентацију је одиграо један меч, против Етиопије 19. септембра 1962. године у победи од 5:2. Каријеру му је нагло прекинула тешка повреда колена. Два пута је оперисао менискус, али није успео да се у потпуности опорави, па је био принуђен да окачи копачке о клин у 26. години. По завршетку фудбалске каријере радио је као новинар Вечерњих новости.

Ђорђе Ракић и дефинитивно напушта Маракану. У разговору за „Новости“ нападач је ставио тачку на препуцавање са тренером Ненадом Лалатовићем и рекао да је одлуку да иде из клуба донео пре два месеца. Искусном нападачу двогодишњи уговор истиче на лето, аи поред одлуке да иде, Ненад Лалатовић је изјавио да је Ракић на списку играча на које не рачуна у наставку сезоне. Преносимо вам цео разговор.

Ракић је имао потребу да пред одлазак са „Маракане“, за „Новости“, изнесе и своју страну дерби приче.

Таман посла да нисам хтео да играм у дербију – каже Ракић. – Морам да демантујем тренера, јер не постоји играч у Србији који не жели да игра најзначајнији меч у нашем фудбалу. Поготово што су дошла четири клуба да ме гледају на тој утакмици. Био сам две недеље повређен, на терапије сам ишао приватно, јер клуб нема новца за адекватне третмане, и два дана пред меч рекао сам да нисам 100 одсто спреман. Био сам поштен према тренеру, саиграчима, Звезди и испао – негативац. На крају крајева, нисам ја одлучио да не почнем меч, већ тренер.

Искусни нападач жели да стави тачку на „дуел“ са Лалатовићем:

Изјавама нисам имао намеру да повредим било кога, понајмање да изазовем тренера. Лалатовићу желим сву срећу у животу, много успеха и да одбрани титулу са Звездом. Мене је искрено срамота због целокупне слике у јавности коју је изазвала ова полемика, јер то није ниво Црвене звезде. Ја сам васпитан човек, прљав веш из свлачионице не желим да износим у јавност и ово је последњи пут да говорим о томе.

После свега, боравак на „Маракани“ је завршен…

Искрено, пре два месеца сам одлучио да је време да одем из Звезде. Одиграо сам поштено до краја и најмање што сам желео да се уз овакве приче опростим од клуба – закључио је Ракић, који има понуду из Кине, али и из Русије, Немачке

Ракић је за годину и по дана на „Маракани“ доживео и најгоре и најлепше тренутке: на првом мечу је покидао лигаменте колена, прошао голготу, али се радовао титули у јуну, да би крају баладе, ипак, отишао као први стрелац клуба, кажу „Новости“.

Ђорђе Ракић је каријеру почео у родном Крагујевцу, у Радничког, а име стекао у ОФК Београду. Пре доласка у Црвену звезду наступао је за Ред Бул Салцбург (Аустрија), Ређина (Италија), Минхен 1860 (Немачка), Ал Гарафа и Ал Араби (Катар). За Црвену звезду је на 20 утакмица, постигао 7 голова. Првих шест месеци је пропустио због тешке повреде.