Иза нас је још један богат фудбалски викенд и као што сте навикли на нашем порталу можете прочитати како су играли фудбалери нашег клуба који су тренутно на позајмицама. Неки од ових момака су се добро показали на терену у прошлом колу и заслужили су високе оцене и похвале.

Младост Лучани – Борац 2:1

Немања Ахчин је ушао на терен у 87. минуту уместо Адамовића, али за тих пар минута није успео да остави неки већи утисак. Ипак његова екипа је уписала важна три бода.

Напредак – Јагодина 1:1

Звездин Сенегалац који је стигао овог лета, Мамаду Мбођ, још увек није уписао минуте у дресу клуба из Крушевца.

БСККолубара 3: 1

На Визељ парку састали су се БСК и Колубара. Бодови су остали код домаћина који је одиграо најбољу утакмицу од почетка сезоне. Рано вођство Борчана дало је крила играчима који су ређали шансе. У првом делу меча сјајну прилику је имао и Никола Стојковић који је за 66. минута колико је провео на терену одиграо сјајно и оправдао поверење тренера који га је уврстио у стартних једанаест. Са друге стране добро су се показали Марко Грујић и Милан Јокић који су били стартери у екипи Колубаре.

Синђелић – Мачва 1:1

Никола Караклајић је одиграо цео меч и управо над њим је направљен пенал после којег је Синђелић изједначио резултат у 77. минуту. Караклајић се одлично снашао на терену и понео епитет играча утакмице. Утакмица је завршена без победника. Марко Маринковић није био у протоколу за овај сусрет.

ГСП Полет – БАСК 0:2

Јунак овог меча био је некадашњи омладинац нашег клуба, Никола Ђорђевић. Млади Ђорђевић је постигао фантастичан гол и цео меч је изнео на врхунском нивоу тако да је на крају потпуно заслужено проглашен за играча утакмице, а његова екипа је освојила бодове.

Сопот – Железник Ласта 2:0

На овом мечу чак три играча нашег клуба имали су запажене улоге. Филип Манојловић је био несавладива препрека на голу Сопота. Млади голман је одлично бранио и до краја утакмице његова мрежа је остала нетакнута. Златко Иличић је свих 90 минута био на терену, а Лазар Митровић је уписао једну асистенцију и имао је фантастичну прилику да се упише у стрелце када је лопта ипак погодила пречку.

Динамо Панчево – Цемент 0:2

Динамо је на домаћем терену остао празних руку. Млади Милош Брајовић је заменио Дашића али није успео да помогне својим саиграчима да дођу до повољнијег резултата.

Ермис – Анортосис

Ифеани Оњило је замењен у 59. минуту, а његова екипа је славила на крају меча.

Већ за четвртак заказујемо ново читање после утакмица које се играју у овиру Купа Србије.

Млади чувар мреже црвено-белих, Предраг Рајковић, и у шестом мечу ове сезоне није примио гол, па је свој низ несавладивости, рачунајући и последње коло претходног шампионата, продужио на сјајних 567 минута.

Голман омладинске репрезентације Србије, који је један меч одиграо и за сениорску селекцију, наставља да исписује странице историје најтрофејнијег српског клуба. Приближио се клупском рекорду Звонка Милојевића, који је у сезони 1994/95 био несавладан 896 минута узастопно, од чега 695 минута у првенству. Рајковић је цео свој низ од 567 минута остварио у шампионату и сада му недостаје још само 128 минута да стигне Звонков првенствени рекорд. Бобан Бајковић је у сезони 2011/12 одолевао 820 минута узастопно у свим такмичењима, што је други најдужи низ у клупској историји.

Наредне две утакмице Звезда игра против чачанског Борца у шампионату и Купу, па ће то бити лепа прилика да се талентовани голман још више приближи љубимцима Звездиних навијача. Заслуге за  гранитну одбрану црвено-белих припадају и ове сезоне одличним дефанзивцима, па најтрофејнији српски клуб после шест кола има импресивну гол разлику 9:0, што се никада раније није десило на почетку шампионата у богатој историји Звезде.

Анто Дробњак, некадашњи нападач Црвене звезде, својевремено голгетер домаћег шампионата и један од најбољих нападача у Француској током деведесетих година, рођен је 21. септембра 1968. године у Бијелом Пољу.

486955_4666125903606_106246751_n        Каријеру је почео у дресу Јединства из Бијелог Поља, а пажњу на себе је скренуо добрим играма у дресу подгоричке Будућности, где је до 1992. године на 48 првенствених мечева постигао 22 поготка.

За Звезду је наступао од 1992. до 1994. године и у потпуности се афирмисао у дресу најтрофејнијег српског клуба. Забележио је 75 такмичарских утакмица, постигао 43 гола и освојио национални куп 1993. године.

Заблистао је у сезони 1992/93, када је са 22 постигнута гола поделио титулу првог стрелца лиге са Веском Михајловићем из Војводине. Против Хајдука у Кули је забележио хет-трик у у победи од 4:1, а у реваншу финала Купа био је стрелац победоносног гола против Партизана (1:0), да би црвено-бели после бољег извођења пенала славили са 5:4. Тако је Дробњак стигао до јединог трофеја у Звездином дресу. У овој сезони је укупно постигао 26 голова у првенству и Купу и био најбољи стрелац црвено-белих. Због санкција клуб тада није играо у еврокуповима, па је Бода Дробњак и цела та генерација Звезде остала ускраћена за дуеле у Лиги шампиона против квалитетних тимова са Старог континента.

3141015358_1_4_vvBU93qJУ шампионату 1993/94 постигао је 16 голова и заједно са Илијом Ивићем био први стрелац клуба, а пети у лиги. Против Спартака је постигао хет-трик у тријумфу од 5:0.

Са успехом је наступао у Француској за Бастију од 1994. до 1997. године. На 100 лигашких сусрета постигао је 50 голова. У сезони 1995/96 забележио је 20, а сезону касније 18 голова. Након тога је прешао у Ланс, са којим је 1997/98 постао шампион Француске. Постигао је 14 голова на 32 меча и био најбољи стрелац шампионске екипе. Дубок траг је оставио у француском фудбалу, где је остао запамћен као један од најбољих нападача током деведесетих. Касније је играо за јапанску Гамбу из Осаке од 1998. до 1999. године (31 меч, 12 голова), а за Сошо је од 2000. до 2002. на 33 лигашке утакмице постигао четири поготка. Каријеру је завршио у друголигашу Мартигу, где је 2002. године био стрелац девет пута у 24 меча.

За репрезентацију Југославије одиграо је седам утакмица уз четири поготка. Дебитовао је 6. октобра 1996. против Фарских Острва (8:1), а последњи пут је у дресу националног тима наступио 22. априла 1998. године против Јужне Кореје (3:1). Касније је био спортски директор и тренер подгоричке Будућности и асистент селектора Бранка Брновића у репрезентацији Црне Горе.

Иван Топлак, некадашњи фудбалер Црвене звезде, касније тренер црвено-белих и селектор Југославије, рођен је 21. септембра 1931. године у Београду.

czbtoplakКаријеру је почео у мариборском Бранику, а од 1951. до 1954. године са успехом је наступао за Одред из Љубљане (овај клуб је касније променио име у Олимпија). У сезони 1953/54 за Одред је на 25 првенствених сусрета постигао 14 голова, али није успео да их сачува од испадања из елитног ранга. Ипак, захваљујући свом одличном учинку прешао је у редове београдских црвено-белих.

За Звезду је од 1954. до 1960. године одиграо 120 такмичарских утакмица и постигао 70 голова, по чему је 13. стрелац у историји клуба (укупно је одиграо 210 мечева, уз 144 погодака) и учествовао у освајању четири шампионске титуле 1956, 1957, 1959. и 1960. године, као и једног националног купа 1958. године.

Истакао се у Звезди као одличан стрелац и то му је био најбољи период у каријери. Већ у првој сезони 1954/55 био је први стрелац тима у шампионату са 14 голова на 23 утакмице. Колико је био успешан говори и податак да је у чак пет од шест мечева против највећих ривала био стрелац у овом првенству. По једном је погађао мрежу у мечевима против Партизана (2:1 и 4:1), сплитског Хајдука (2:2 и 1:4) и Динама у Загребу (3:2), а по два гола је забележио против Жељезничара (6:1) и загребачке Локомотиве (4:0). У осмини финала Купа донео је тријумф црвено-белима у Загребу од 3:2 против Динама постигавши два поготка.

Своју прву титулу првака са Звездом је освојио у сезони 1955/56, када је постигао 12 голова на 24 меча и био други стрелац тима, иза Боре Костића, који је 14 пута матирао противничке голмане, а клуб је на крају имао пет бодова више од Партизана. Иван је по два пута матирао чуваре мреже Вележа (3:1) и Сарајева (3:2), а поново је био кобан по загребачки Динамо постигавши гол у тријумфу Звезде у Београду од 4:3. Изузетан учинак имао је у Купу Југославије 1955. године, када је постигао чак 10 голова на три утакмице. Пет пута се уписао против Радничког у Крагујевцу (9:1), два пута у осмини финала против Сарајева (4:2), а три у четвртфиналу против Динама из Загреба (4:1). Био је убедљиво најбољи стрелац екипе у најмасовнијем такмичењу, али је Звезду у полуфиналу зауставио београдски БСК (0:4).

Ivan Toplak 1954Звезда је први пут у Купу европских шампиона заиграла у сезони 1956/57 и одмах стигла до полуфинала. Топлак је на пет мечева два пута био стрелац, по једном на старту такмичења против холандског Рапида из Херлена (4:3 и 2:0). У првом полуфиналном сусрету против Фиорентине (0:1) у Београду се повредио после дуела са италијанским репрезентативцем Черватом у 33. минуту. Није могао да настави меч, па је Звезда до краја играла са десеторицом фудбалера, јер тада још увек нису биле уведене измене. То је пресудно утицало на крајњи исход, а реванш у Фиренци је завршен без голова. Титула првака државе одбрањена је са четири бода предности у односу на другопласирану Војводину уз шест Топлакових голова на 12 утакмица. Наставио је да терорише загребачки Динамо, против кога је још једном био стрелац и то победоносног гола у 80. минуту за 1:0.

У новом европском походу Звезде у Купу шампиона 1957/58, Топлак је одиграо пет утакмица и погодио мрежу Норчепинга (2:2) у првом мечу осмине финала, да би у четвртфиналу екипу зауставио чувени тим Манчестер Јунајтеда, такозване “Безбијеве бебе“ (1:2 и 3:3), који су нажалост одмах после београдског меча имали тешку авионску несрећу код Минхена, када је настрадала већина водећих играча овог легендарног тима.

cztoplakТоплак је у шампионату Југославије 1957/58 девет пута био стрелац и још једном био други голгетер екипе. У ремијима против Партизана три пута је постигао гол, једном у првом делу сезоне (2:2) и два пута у другом делу (2:2). Сезону 1958/59 је скоро целу пропустио због војске, али је Звезда и без њега вратила титулу предвођена сјајним Бором Костићем.

По повратку у тим, Топлак је допринео одбрани титуле, своје четврте у Звезди са пет голова на 11 мечева. Уписао се у ремију против Партизана (1:1), а касније је имао сјајан финиш са три поготка у последња три кола, по један против Сарајева (4:2), београдског Радничког (5:4) и Слободе из Тузле (5:1). Тако је помогао Звезди да за бод надмаши Динамо у шампионској трци. Каријеру му је нагло прекинула повреда, па је морао да окачи копачке о клин 11. децембра 1960. са свега 29 година.

У дресу младе селекције на 10 утакмица постигао је чак 12 голова. За сениорску репрезентацију је одиграо само један меч, 28. новембра 1956. године против Енглеске (0:3). Колико је то нереалан број сусрета у националном тиму за играча највише класе говори и то да је Саво Милошевић забележио 102 сусрета у дресу са државним грбом, иако је по многим оценама Топлак био бољи играч од њега.

Касније се посветио тренерском позиву. Водио је Црвену звезду од 1964. до 1966. године, али није освајао трофеје. Након тога је у САД преузео екипу Калифорнија Клиперса из Сан Франциска, где је радио до 1969. Био је и професор фудбала на Стенфорд универзитету од 1969. до 1971. године, а затим је тренирао и екипу Сан Хозеа од 1974. до 1975. Преузео је младу и олимпијску селекцију Југославије, са којом је био четврти на играма у Москви 1980. године, а у Лос Анђелесу 1984. године довео је Југославију до бронзане медаље. Био је и селектор репрезентације Југославије у тандему са Ивицом Осимом на три утакмице током 1986. године. Касније је водио и Индонезију од 1991. до 1993. године. Аутор је бројних књига из области фудбалске стратегије и носилац ордена за заслуге ФИФА за допринос развоју светског фудбала. Већ дужи низ година живи у Словенији.

После свих дешавања која су се десила на мечу претходног кола против Напретка из Крушевца, фудбалери Црвене звезде смогли су снаге и рутинском игром савладали Нови Пазар. Уз двоструког стрелца Ђорђа Ракића сигурно један од најбољих у тиму српског шампиона био је Александар Ковачевић.

Њих двојица трасирали су пут до пете победе свом тиму. Такође, ниједан од поменутих није желео да истиче своје заслуге у први план, већ тријумф приписују заслугама колектива.

- Увек сам говорио да сам тимски играч. Значе ми поготци наравно, али они су плод наше агресивности, жеље, игре и духа који поседујемо. Није била лака утакмица, Пазар је променио тренера, имају добре појединце и морали смо да уложимо много труда да их савладамо. Дали смо голове на време што нам је олакшало освајање нова три бода. После свих дешавања везаних за суђење и недосуђене једанаестерце, ова победа нам много значи. Вратили смо се на победнички колосек - истакао је искусни нападач и изнео своја очекивања пред наредни окршај са Борцем из Чачка, прво у Купу, а затим и у првенству.

- Познато је да ниједну екипу није лако савладати у крaтком периоду два пута. Искрено, нисам довољно упознат са њиховим квалитетима, али верујем да ће шеф Лалатовић и комплетан стручни штаб добро скенирати ривала и да ћемо успети из оба дуела да изађемо као победници – констатовао је Ђорђе Ракић.

10609716_796060680454830_227600915121652289_n

За разлику од свог саиграча из напада који је са четири гола најбољи стрелац најтрофејнијег српског клуба, Александар Ковачевић још увек није стигао да се упише у листу стрелаца. Имао је одличан покушај из даљине средином првог дела, међутим голман Зечевић је успео да укроти његов ударац. Млади репрезентативац Србије поново је „преорао“ терен Маракане, свуда га је било и све је стизао.

- Битна победа. Доста смо се потрошили на мечу са Пазарцима, сви смо дали свој максимум и на крају заслужено славили. После нерешеног исхода у Крушевцу, једва смо чекали прилику за поправни и повратак на победнички колосек. То нам је успело и сада се окрећемо новим изазовима. У миру се спремамо за утакмицу, односно две везане против Борца из чачка. Подједнако су нам важне и учинићемо све да забележимо тријумф и у Купу и у првенству – нагласио је Звездин „тенк“ Александар Ковачевић.

Шеф стручног штаба Црвене звезде, Ненад Лалатовић, после утакмице са Новим Пазаром био је задовољан победом. Ипак, Лалатовић сматра да екипа мора да прикаже још и више.

- Задовољан сам победом и резултатом. Нисмо играли на нивоу на коме очекујем да будемо, међутим, у тиму има неколико играча, који нису прошли припреме и сматрам да смо у овом тренутку пружили максимум. Задовољан сам и како смо играли у неким периодима. Постигли смо гол на време, и желели да дуплирамо предност, у чему смо на крају и успели, иако је Нови Пазар у међувремену, после наших грешака, имао две лепе прилике. На срећу, нису успели да их реализују. Смирили смо дешавања на средини терена, успоставили контролу и након другог гола, све је било много лакше. пре почетка сезоне мало ко је очекивао да у шест утакмица имамо пет победа и реми, и то без примљеног гола. Сматрам да је овај резултат премашио очекивања, и поносан сам на своје играче - рекао је Лалатовић

 

Црвена звезда је у оквиру 6. кола Јелен Суперлиге савладала на свом терену екипу Новог Пазара резултатом 2:0. Оба гола је постигао Ђорђе Ракић и тако, барем до сутра, вратио свој тим на чело табеле.

Први гол је постигао након убачене лопте Печника са леве стране где је остао потпуно сам на другој стативи, у петерцу. Други је постигао тако што је Аврамовски пожртвовано дошао до лопте, а Ракић је покупио, шутирао са ивице казненог простора, а она се од Тинтора одбила иза леђа голмана.

Треба поменути и да је Предраг Рајковић остао несавлдана и након 567 минута игре.

Текстуални пренос сте могли пратити на нашем сајту:

Црвена звезда: Рајковић, Петковић, Павићевић, Лазић, Мијаиловић, Ковачевић, Савићевић, Босанчић Печник, Лазовић, Ракић.

Нови Пазар: Живковић, Ђорђевић, Мијић, Хаџибулић, Кецап, Русмир, Вуковић, Рагиповић, Јевтовић, Удовичић, Тинтор.

Прво полувреме:

6. минут: први озбиљан напад на утакмици, Лазовић је прошао по десној страни, али је лопта само прошла кроз шеснаестерац противника.

7. минут: Ковачевић је одлично шутирао са дистанце, Живковић је одбио лопту, а Печник слабо захватио одбитак и послао лопту далеко преко гола.

10. минут: Звезда све више стеже обруч око противничког гола, а напади углавном иду преко Дарка Лазовића, који за разлику од претходних мечева, делује расположено за игру.

14. минут: ГОООООООООЛ! Лазовић је поново прошао по десној страни, одиграо повратну ка Савићевићу, његов шут је био изблокиран, отпадак је покупио Печник и одлично проследио ка Ракићу који  је био потпуно усамљен на другој стативи.

21. минут: Рагиповић је шутирао из даљине, али је Рајковић лако ухватио ту лопту.

28. минут: Мијаиловић је са леве стране центрирао, а Босанчић је потпуно сам у казненом простору шутирао главом, али је лопта одскочила испред гола и погодила стативу. Потпуна теренска иницијатива Црвене звезде.

31. минут: Још једна акција по десној страни играча Црвене звезде. Лазовић је центрирао након асистенције Ракића, али је голман Живковић у последњем тренутку ухватио лопту испред Печника.

34. минут: Најбоља шанса до сада за госте. Десни бек Ђорђевић је одличним соло продором избацио Мијаиловића и Лазића, улетео у казнени простор, али је послао лопту поред леве стативе голмана Рајковића.

36. минут: Поново гости лако долазе до шансе за гол. Након поклоњене лопте, Хаџибулић је оклевао пред голом, а на кратко одбијену лопту натрчао је Јевтовић и послао је по земљи поред гола.

39. минут: Русмир је отео лопту Мијаиловићу, послао параболу на другу стативу, али је Петковић главом избацио у корнер. Након првог корнера, Пазарци нису успели да угрозе гол Рајковића. Период игре када играчи Црвене звезде срљају у предаји лопте и доста греше.

40. минут: Тинтор је лоше проценио путању лопте и поклонио је Лазовићу који је покушао да постигне гол са неких двадесетак метара, али је Живковић поново добро био постављен.

44. минут: Поново добар продор Лазовића, али је још једна убачена лопта завршила на нози играча Новог Пазара. Након корнера је Звезда дуго тражила позицију за гол, док није Босанчић убацио лопту по земљи, али су се поново у карамболу пред голом боље снашли играчи у плавим дресовима.

То је уједно било и последње узбуђење на утакмици. Црвена звезда је боље ушла у меч, у потпуности искористила предност домаћег терена и у првих пола сата имала потпуну теренску иницијативу. У финишу полувремена, као да су играчи Црвене звезде изгубили концентрацију, везни ред је правио доста грешака и остављао простора противнику за шансе, које нису ипак биле озбиљније.

Друго полувреме:

У паузи је извршена измена у домаћем тиму. Даниел Аврамовски је заменио Вукана Савићевића.

52. минут: Одлично је Ковачевић упослио Печника, а Словенац у ситуацији 1 на 1, искоса са леве стране погодио голмана Живковића. У наставку акције, Мијаиловић је натрчао на лопту, али је послао преко гола.

54. минут: ГООООООООООООЛ! Поново Ђорђе Ракић! Аврамовски је пожртвовано дошао до лопте након грешке одбране Новог Пазара, покупио је Ракић, шутирао са двадесетак метара, а Тинтор је у покушају да изблокира шут, преварио свог голмана и лопта је завршила у мрежи.

58. минут: Поново је Лазовић прошао по десној страни и убацио лопту пред гол, а Ракић се није снашао најбоље и није успео да упише хет-трик.

63. минут: Друга измена у Црвеној звезди. Уместо Нејца Печника у игру улази дебитант, Александар Катаи.

72. минут: Након потпуне доминације играча Црвене звезде, коначно су и гости дошли до прилике за гол. Мијић је шутирао са десне стране, али је Рајковић сјајном парадом поново спасао свој гол.

74. минут: И трећу измену врши тренер Лалатовић. Уместо двоструког стрелца, Ракића, у игру улази Деспотовић.

84. минут: Прекршај је досуђен испред шеснаестерца Црвене звезде, али Русмир је послао лопту високо преко гола.

87. минут: Исто као и у финишу првог полувремена, опада темпо игре домаћег тима и све више нападају гости, али без озбиљнијих шанси.

88. минут: На истом месту је поново досуђен прекршај за госте, али још један јако лош шут завршава поред гола.

Крај! Црвена звезда је дошла до своје пете победе у шампионату у мечу у којем је углавном доминирала и стварала шансе.

Након нерешеног резултата у Крушевцу, Црвена звезда у VI колу домаћег шампионата дочекује екипу Новог Пазара. Наш тим није најбоље одиграо у прошлом колу, али су дефинитивно и неке судијске одлуке допринеле да се меч заврши резултатом којим се завршио. Судије су кажњене, али то неће вратити Звезди бодове, мора се ићи даље.

Нови Пазар је добро стартовао ове сезоне, освојивши седам бодова у прва три кола, али је након тога везао два пораза, па је цех платио тренер Канатларовски. Још није одређено ко ће га заменити, али, у сваком случају, Новопазарци ће се потрудити да прекину серију пораза.

Нови Пазар је четврту сезону узастопно члан Супрелиге Србије у коју је ушао на „мала врата“ након што им је БАСК практично уступио своје место. Основани су 1928. године, а прво су се звали Санџак, па Дежева. Клуб је под овим именом играо до 1962. године, када се фузионисао са локалним клубом ФК Рас и формиран је ФК Нови Пазар. Током своје историје били су аметерски прваци Југославије, а играли су и у другој лиги у Југославији. Након распада СФР Југославије, два пута су играли бараж за пласман у Прву лигу Југославије, али су оба пута били неуспешни (1994. боља је била Сутјеска, а 1995. године Слобода из Ужица). Од сезоне 2011/12 учествују у Суперлиги Србије.

До сада смо се осам пута састајали са њима у званичним утакмицама:

Београд:                   4          4          0          0          17:3

Нови Пазар :             4          3          1          0           4:1

Укупно :                      8          7          1          0          21:4

*два меча су одиграна у Купу, један у Београду, један у Новом Пазару

cz-np_5-1_2013
Слика са прошлогодишње утакмице на „Маракани“

Први међусобни дуел одигран је 30. 08. 1995. године у Београду у шеснаестини финала Купа Југославије када је наш тим био убедљив и победио са 6:1, и прошао даље. Три поготка је постигао Дејан Петковић, два гола Огњеновић, а један Дарко Ковачевић. Гол за госте је постигао Пударић. Први меч у Новом Пазару такође је одигран у Купу, и то 28. октобра 2009. године, у оквиру осмине финала ЛАВ Купа Србије. Предвођени Пижоном Петровићем савладали смо домаћине голом Александра Јевтића и наставили поход ка освајању 23. националног Купа. У првенству, први меч је одигран 22. октобра 2011. године на  „Маракани“, Црвена звезда је победила 3:1. Двоструки стрелац био је Евандро, једном се у стрелце уписао Андрија Калуђеровић, док је стрелац за Нови Пазар био Милош Богуновић. Прошлогодишња утакмица на „Маракани“ у потпуности је припала нашем тиму који је тријумфовао са 5:1 головима Драгана Мрђе и Абиоле Дауде, који су били двоструки стрелци, и капитена Ненада Милијаша, док је стрелац за Нови Пазар био Петар Јелић. Последњи међусобни сусрет одигран је 17. априла 2014. године у Новом Пазару. Ту утакмицу је решио Ненад Милијаш прелепим поготком из слободног ударца (са око 35 метара), чиме је Звезда направила значајан корак као освајању титуле.

Од заједничких играча издвајамо Ненада Пуркета Стојановића, Драгана Шарца и Ђорђа Туторића.

Дарко Лазић се опоравио од повреде и биће у конкуренцији за сутрашњи меч. Аврамовски се повредио на утакмици репрезентације и није тренирао осам дана, а тек је од јуче почео нормално да тренира. Гаврић и Антић су три дана мировали због температуре, али су и они јуче одрадили тренинг, па ће сви играчи бити у конкуренцији за тим за сутрашњи меч.

Предраг Рајковић и даље није савладан у овом првенству, и надамо се да ће се серија наставити и сутра уз нову победу нашег тима. Након три недеље, наш тим поново игра на Маракани, па додатни позив вероватно није потребан, тако да се надамо да ће велики број навијача доћи сутра на стадион и подржати наше фудбалере. Обезбеђен је и директан телевизијски пренос (ТВ Прва).

Потребно је додати и да ће се сутра прикупљати помоћ за наш рукометни клуб. Знамо сви у каквој су они ситуацији, па ће навијачи организовати ову акцију, и надамо се да ће се што више људи придружити истој и помоћи рукометном клубу да коначно стане на ноге.

Идемо до нове победе!

VI коло Јелен Суперлиге:

Црвена звезда Нови Пазар,

„Маракана“, субота, 20. 09. 2014. године, 18h

Фудбалери Црвене звезде у суботу на Маракни дочекују Нови Пазар. Након ремија у Крушевцу, навијачи ће сигурно очекивати победу.
На конференцији пред ову утакмицу тренер Лалатовић и млади голман Предраг Рајковић изнели су своја очекивања.

„Нама је сваки следећи противник најтежи. Сутра нам у госте долази Нови Пазар, екипа која је променила тренера. Предводиће их господин Љајић, кога јако ценим као тренера и мислим да је заслужио ову шансу. Када се промени тренер, екипа се аутоматски подигне. То је тим који је веома искусан и који има одличне појединце и који такође зна да игра на резултат. Покушаће да нас изненаде, али ми то нећемо дозволити. Моји играчи и ја ћемо сутра сигурно дати све од себе да исправимо грешке које смо правили у Крушевцу“, рекао је Лалатовић, који се потом осврнуо на све оно што се дешавало претходних дана.

„У нашем фудбалу је све могуће. Ја јесам направио испад који не сме да ми се деси, али сви морају да знају да ја то нисам урадио јер сам тако хтео. Током читаве утакмице сам био провоциран, погођен сам упаљачем у главу, а у том тренутку када судија није досудио пенал који је цела Србија видела, човек који се попео буквално на нашу клупу ме је пљунуо по сред лица, и када осетите мирис пива на свом лицу, тешко је не одреаговати. Није примерено, али нисам могао да се исконтролишем. Након искључења, место сваком тренеру је на трибинама, и ја сам се из тог разлога запутио ка трибини, не да бих некога провоцирао, већ јер је тако предвиђено. Људи из обезбеђења су ме ипак замолили да се удаљим са трибине, да неко не би насрнуо на мене“, објаснио је Лалатовић, и наставио:

Јако ми је тешко пало да се тако суди Црвеној звезди која је највећи клуб не у Србији, него у бившој Југославији. Игра није била на нивоу који сам очекивао, али имали смо две стопостотне шансе које су заустављене прекршајима. Вукан је изашао испред њиховог голмана, Пауновић га је оборио и кренуо да се хвата за главу, али када је видео да судија није ништа досудио, само је „промахао“ рукама. Јаничић није видео Јовића иза својих леђа, и оборио га је. Све се то дешавало у троуглу између главног судије, помоћног судије и судије иза гола. Ја сам пенал видео са 65 метара удаљености, и рекао сам одмах да ме доживотно суспендују из фудбала ако грешим, али био сам убеђен да је фаул постојао, а њих тројица га нису видели? Нису желели да виде. Да неко на овај начин демонстрира силу на Звезди, то је брука и срамота“, рекао је Лалатовић, кога су новинари питали да прокоментарише и саму казну.

„Мислим да је новчана казна можда и превисока, јер 200.000 динара је много за наше услове. Ипак, мени је најбитније да могу да будем уз свој тим и у наредним утакмицама, и ако је казна морала да буде толика, у реду.“

Предраг Рајковић још увек није примио гол у овом шампионату. што је податак који радује.

„Долази нам екипа Новог Пазара, јако тешка и неугодна екипа која има пар добрих поједицана. Мислим, ипак, да све зависи од нас. Ако у утакмицу уђемо како треба, максимално концентрисани и агресивни, мислим да резултат неће изостати. Надам се да ће сутра доћи доста наших навијача, да ће нас подржати и да ће нам бити 12. играч. Мој циљ је да не примим гол ни на овој утакмици, нити на свакој следећој, наравно“, рекао је Рајковић, који је потом одговорио да је упознат са податком око рекорда када су минути без примљеног гола у питању.

„Да, Звонко Милојевић држи рекорд, чини ми се 890 минута. Трудићу се да оборим тај рекорд, али далеко од тога да се тиме оптерећујем и да ми то ствара неки притисак“ отклонио је Рајковић сваку дилему.

Ненад Лалатовић је упутио присутне и око здравственог стања екипе.

„Лазић се опоравио од повреде и конкурисаће за првих 11. Аврамовски није тренирао осам дана, повредио се док је играо за репрезентацију, и тек јуче је почео нормално да тренира са нама. Такође, Гаврић и Антић су паузирали три дана због температуре, али и они су јуче одрадили тренинг, тако да сви играчи конкуришу за утакмицу“ рекао је Лалатовић.

Огњен Короман, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде и наше репрезентације, рођен је 19. септембра 1978. године на Палама.

8korom10     За црвено-беле је наступао у два наврата, од 2007. до 2009. године и у сезони 2010/11. Одиграо је 113 такмичарских утакмица,  постигао 17 голова и учествовао у освајању дупле круне 2007. године.

Короман је почео да тренира фудбал у млађим категоријама сарајевског Жељезничара, а почетком деведесетих година преселио се у Београд, где је играо у млађим категоријама Црвене звезде. Учио је од некадашњих мајстора београдских црвено-белих, Владимира Петровића “Пижона“, Зорана “Жоте“ Антонијевића и Томе Милићевића. Међутим, када је напунио 18 година руководство клуба није рачунало на њега, па је морао да се доказује у другим срединама. Носио је дресове крагујевачког Радничког од 1997. до 1998. и суботичког Спартака до 2000. године, а афирмисао се у дресу ОФК Београда, за који је наступао од 2000. до 2002. године.

Као фудбалер плаво-белих са Карабурме дебитовао је и у дресу репрезентације Југославије, а одличне игре пружио је и у дресу Динама из Москве, за који је од 2002. до 2003. године у 38 лигашких сусрета 11 пута био стрелац.

koroman17030020100627062139Проглашен је и за најбољег страног играча у руском првенству, а касније је наступао и за Крила совјетов од 2003. до 2005. године, Терек из Грозног 2005. и енглески Портсмут од 2005. до 2006. године.

У Звезду је стигао у зимском прелазном року 2007. године као репрезентативац и велико појачање. Допринео је освајању дупле круне постигавши три гола на 15 мечева, а од тога је најзначајнији погодак постигао у финалу Купа против Војводине за вођство од 1:0 у 62. минуту, а коначан резултат био је 2:0 за црвено-беле, који су на тај начин одбранили дуплу круну у сезони 2006/07, јер су на крају шампионата имали огромних 17 бодова више од вечитог ривала.

Огњен је наредне сезоне у квалификацијама за Лигу шампиона постигао победоносни гол против Левадије (1:0), али екипа није успела да елиминише Глазгов Ренџерс у одлучујућој рунди квалификација. Звезда је ипак такмичење у Европи наставила у Купу УЕФА, где је Короман у групној фази постигао сјајан гол против Бајерна (2:3) у Београду, када је у незадрживом продору дриблинзима стигао до шеснаестерца и погодио мрежу против славног тима, за који је тада наступало неколико фудбалера који су ове године са Немачком освојили Светско првенство.

1017230_285963701540542_1446547367_nДва гола је постигао у ремију против Партизана (2:2), али и поред тога што Звезда није поражена те сезоне у шампионату и што је била најефикаснији тим лиге уз победу од 4:1 против комшија у другом делу сезоне, није стигла до титуле. Короман је у сезони 2007/08 одиграо 41 меч у свим такмичењима, постигао осам голова и уз Ненада Милијаша био најбољи играч екипе. Изабран је и у идеални тим шампионата у избору Спортског Журнала.

Ни наредна сезона није била успешна за Звезду, која је имала очајан почетак сезоне. Короман је у свим такмичењима забележио 27 наступа уз четири поготка, да би каријеру наставио у јужнокорејском Инчону, где је играо као позајмљен фудбалер од 2009. до 2010. године. У Звезду се вратио у сезони 2010/11, али није поновио одличне игре из ранијег периода. На 28 сусрета постигао је само два гола. Играо је још једном и за Крила совјетов од 2011. до 2012. године.

У дресу репрезентације одиграо је 36 мечева и постигао један погодак. Дебитовао је 13. фебруара 2002. године против Мексика (2:1). Био је један од ослонаца националног тима у квалификацијама за Светско првенство, да би у Немачкој 2006. године одиграо два сусрета, против Холандије (0:1) и Аргентине (0:6). Последњи меч за Србију забележио је 22. августа 2007. године против Белгије (2:3).

Бранислав Вукосављевић, фудбалер Црвене звезде из раног периода клупске историје и повремени репрезентативац Југославије, рођен је 19. септембра 1929. године у Београду.

branislav-vukosavljevicКаријеру је почео у петлићима Балкана из Миријева, а касније је носио дресове још два београдска клуба у млађим категоријама, Пролетера и Радничког.

За Звезду је наступао од 1947. до 1953. године. Одиграо је 97 такмичарских утакмица и постигао 47 голова, а укупно је забележио 219 мечева уз 138 погодака рачунајући ревијалне, пријатељске, турнирске и утакмице сличног типа. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1951. и 1953. године и три национална купа 1948, 1949. и 1950. године.

У Звезди је најчешће наступао на позицији левог крила. У освајању првог Купа у историји клуба 1948. године постигао је четири гола у четири меча, од чега два у финалу против Партизана у победи од 3:0. У шампионату 1948/49 на 16 утакмица постигао је шест голова, један у тријумфу против Динама у Загребу (3:1). Трофеј у Купу је одбрањен 1949. године, а Вукосављевић је у полуфиналу постигао одлучујући гол у 84. минуту за победу против другог тима Партизана од 2:1. Бриљирао је на турнејама по Швајцарској и Белгији 1949. године, када је Звезда показивала снагу победама против ривала са којима данас не може ни да дође у позицију за одигравање неког сусрета, а камоли да помисли да савлада неки квалитетнији европски тим.

Branislav VukosavljevicУ шампионату 1950. године био је стрелац пет голова. Поново је матирао голмана Партизана у тријумфу резултатом 3:1, а погодио је и мрежу сплитског Хајдука у ремију 2:2. Са шест голова био је најбољи стрелац Звезде у походу на трећи узастопни трофеј у Купу Југославије, а једном се уписао и у поновљеном мечу финала против загребачког Динама (3:0). Са Тихомиром Огњановим чинио је најбољи тандем крила у Европи, а као харизматичан млад играч био је љубимац прослављеног глумца и навијача црвено-белих Љубе Тадића са којим је био пријатељ.

Прву титулу првака са црвено-белима је освојио 1951. године, када је на седам сусрета два пута матирао противничке голмане. После опоравка од повреде, у шампионату 1952. године уз Рајка Митића био је голгетер екипе. Постигли су по осам погодака, а Вукосављевић је и у Купу био најбољи стрелац тима постигавши шест голова, од чега је три забележио против Кварнера из Ријеке у четвртфиналној победи од 8:1. Другу титулу са Звездом је освојио у сезони 1952/53, када је на 13 утакмица постигао осам голова и био други по ефикасности у шампионском тиму. Да је остао у Звезди вероватно би био међу највећим легендама у историји клуба, али животни пут га је одвео на другу страну.

Касније је са великим успехом играо у Швајцарској за Грасхоперс, у чијем дресу је постигао чак 122 лигашка поготка у периоду од 1953. до 1958. године. Тада није било дозвољено да млади фудбалери одлазе у иностранство, али је Бане са непуне 24. године због студија германистике под покровитељством УН добио дозволу државног врха да оде у Швајцарску, јер је то била и добра реклама за Југославију у том тренутку. У сезони 1955/56 био је најбољи стрелац шампионата Швајцарске са рекордна 33 гола. У победи против Белинцоне (6:0) постигао је свих шест погодака и пресудно утицао на освајање дупле круне. У сезони 1953/54 дао је 28 голова, а 1956/57 се 26 пута уписивао у стрелце. Касније је истовремено био и играч и тренер у Винтертуру од 1958. до 1960. године.

За репрезентацију Југославије наступао је два пута и то 30. октобра 1949. против Француске (1:1) у Паризу и 13. новембра 1949. против Аустрије (2:5) у Београду. Касније није добијао прилику, иако је блистао у швајцарској лиги, која је у то време била једна од јачих у Европи. Политика савеза била је да у националном тиму играју фудбалери из домаћих клубова.

Касније је био и тренер Грасхоперса од 1960. до 1963. године, као и спортски директор овог клуба. Као дипломирани економиста годинама је био директор београдског Центротуриста. Својим пословним и политичким везама помогао је многим бившим саиграчима, међу којима је био и некадашњи фудбалер Звезде, Аца Аранђеловић, који је био у немилости комунистичке власти због тога што је био један од првих играча који су после рата емигрирали у иностранство. Бане га је упослио као туристичког водича у свом предузећу. Помогао је и Кости Томашевићу, Предрагу Ђајићу, као и Рајку Митићу због сукоба са челницима клуба, а био је и покровитељ ветеранске секције Црвене звезде. Преминуо је 10. новембра 1985. године у Београду.

У Београду је данас одржана седница Дисциплинске комисије ФС Србије. Седницом је председавао Слободан Пајовић, председник комисије. Разматране су неправилности из 5. кола Јелен Супер лиге и тим поводом донете су одлуке које се односе на следеће дисциплинске мере:

Због неспортског понашања и искључења у мечу против ФК Напредак у Крушевцу, тренер ФК Црвена звезда Ненад Лалатовић кажњен је новчаном казном у износу од 200.000 динара и три утакмице забране вршења функције тренера, у првенственом и куп такмичењу, и то условно на једну годину.

Казна за нашег тренера дефинитивно јесте заслужена и онакво понашање не би смело више да му се понови, али треба имати у виду да је он, ипак целу утакмицу слушао увреде на рачун његове породице, и то од људи који су га до пре неколико месеци дизали у небеса као свог тренера.

Покренут је и дисциплински поступак против Звездана Терзића, в.д. генералниог секретара ФК Црвена звзда, због неовлашћеног уласка у судијску свлачионицу после утакмице. Затражене су и писане изјаве од ФК Напредак и ФК Црвена звезда због уношења пиротехнике на стадион, а од ФК Црвена звезда и додатна изјава због сукоба њених навијача са припадницима жандармерије.

Новчане казне изречене су и ФК Раднички 1923 (20.000 динара) због пет опомена у мечу против ФК Вождовац и ФК Чукарички (22.000, други пут), такође због пет опомена у мечу против ФК Партизан. Затражена је и изјава од ФК Партизан због уношења пиротехнике на стадион.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!