Звездини фудбалери су били видно нерасположени након још једне утакмице у којој нису постигли гол. Голман Предраг Рајковић је један од најзаслужнијих што је и Звездина мрежа на овој утакмици остала нетакнута.

- Много тешка утакмица, у којој опет, нажалост, нисмо успели да постигнемо гол, У тренуцима док смо играчки били егал, створили смо мање прилика него у другом олувремену када смо били бројчано слабији. Две пречке су нас онемогућиле да освојимо нова три бода. Сигурно да нисмо задовољни данашњим исходом, дошли смо опет у ситуацију да нам је и наредно коло и сусрет са ОФК Београдом утакмица „сезоне“ коју морамо да добијемо како знамо и умемо – рекао је Рајковић.

Александар Катаи је био играч којем је мало фалило да постигне свој првенац у црвено-белом дресу. Али, лопта није хтела у гол.

- Нерешен исход којим нисмо задовљни ни ми играчи, ни стрчни штаб, ни управа. Сигурно да смо могли до победе, нисмо блистали, али смо и поред тога створили неколико прилика. Није тајна да имамо велики проблем са реализацијом, али заиста сматрам да нам је данас недостајало и среће. Морамо да наставимо даље, и да се у преостала два кола „стиснемо“, и покушамо да победимо ОФК Београд и Младост – рекао је Катаи након утакмице

Видно изнервиран након новог кикса нашег клуба, Ненад Лалатовић није желео да коментарише суђење, нити да говори о игри свог тима, али је изјавио да му није јасно како је могуће да се једна екипа скоро цело полувреме брани са играчем више.

„Био сам тренер и у Пролетеру, Вождовцу, Напретку и никада нигде нисам тражио од својих играча да се бране када противник има играча мање. Ово је срамота за моју струку, шта тренери раде у Суперлиги то је несхватљиво! Оно што се овде тражи од својих играча је брука, зато нам је фудбал ту где јесте. Не разумем да 45 минута играш са играчем више и тражиш од својих играча да се бране, нећеш да играш фудбал, нећеш да нападнеш… Ваљају се по терену, испуцавају лопту, голман им добија жути картон због одуговлачења, уместо да нападну Црвену звезду и пробају да победе, они се бране“, изјавио је Лалатовић непосредно након завршетка утакмице, а преноси портал „Мондо“.

 Што се тиче спорне ситуације, кратко је прокоментарисао да су гледаоци то сигурно видели боље од њега. Додао је да не замера својим фудбалерима на труду, да је његов тим био бољи са играчем мање, али и да не може он да уђе на терен и да гол, тј. да је реализација већ неко време главни проблем.

Никола Мијаиловић више није капитен Црвене звезде!

Како пишу домаћи медији, ова одлука донета је непосредно пред утакмицу у Крагујевцу, а његов наследник није Александар Ковачевић, који је био заменик, већ Дарко Лазовић.

Наводно, Мијаиловић се на тренингу сукобио са једним од саиграча, а пре тога је имао конфликт са најмлађим у тиму, Луком Јовићем, током меча против Рада.

И поред тога, Мијаиловић је почео утакмицу у Крагујевцу, а ни он ни његов заменик Ковачевић нису понели траку око руке.

У срамној пљачки у Крагујевцу, Звезда је освојила само бод. Након очајног првог полувремена, Планић је искључен почетком другог, иако је старту претходио „дебео“ офсајд, да би у финишу добро познати Данило Грујић пропустио да досуди пенал за наш тим. Печник и Катаи погодили су по пречку, Словенац спољни део мреже, покушавали су и Лазовић, Ракић, али гола није било. И Крагујевчани су из контри покушавали да постигну гол, али су готово 40 минута бранили реми са играчем више, уз константно задржавање времена. И успели су у томе.

13. коло ЈСЛ

Раднички – Црвена звезда 0:0

Стадион: Чика Дача

Гледалаца: 3 000

Судија: Данило Грујић

Црвена звезда: Рајковић, Павићевић, Мијаиловић, Лазић, Планић, Ковачевић (Катаи), Босанчић (Јовић), Ристић, Лазовић (Деспотовић), Печник, Ракић.

Раднички Крагујевац: Tрифуновић, Терзић, Осеи, Росић, Јашић,  Kовачевић, Бубања, Арсић, Видовић, Тиодоровић, Миловановић.

Делије су на почетку утакмице посветиле транспарент трагично настрадалом Марку Ивковићу.

 

 

У 4. минуту домаћи су имали једну прилику, али од гола није било ништа.

Иначе, капитен Звезде је Дарко Лазовић, након што је трака одузета Николи Мијаиловићу.

У 12. минуту тражили су пенал домаћи, али се судија није огласио. Четири минута касније, Лазовић је центрирао, Лазић покушао главом, а један домаћи фудбалер пребацио лопту преко свог гола. Умало аутогол. Нешто касније, Лазовић је још једном добро прошао по десној страни, али нико није захватио лопту након његовог центаршута.

Велика прилика за домаће, али лопта завршава тик поред десне стативе гола Рајковића, након доброг ударца са 20-ак метара.

У 25. минуту скандирали су навијачи домаћег тима име Марка Ивковића и добили аплауз целог стадиона.

У 35. минуту видели смо сјајне потезе Михаила Ристића, али су његови саиграчи упропастили све у наставку акције. У наредном нападу покушали су домаћи, Ковачевић је шутирао након грешке Планића, али је Рајковић био сигуран.

На данашњем мечу, навршава се и годину дана од смрти навијача Радничког, Марка Тодоровића, у Ивањици, па су домаћи обележили и то, поред транспарента посвећеном Марку Ивковићу – „Ивковић Марко – почивај у миру!“ Навијачи Звезде не навијају.

У 39. минуту покушали су домаћи из слободног ударца са 18 метара, али је Арсић шутирао поред гола, без опасности по Рајковића.

У 43. минуту након корнера Ристића Планић је покушао главом, али је лопта отишла преко гола. Након тога је пробао и Печник, али је лопта једва дошла до гола…

У првих 45 минута практично нисмо видели ниједну праву прилику на обе стране, а једини који заслужује прелазну оцену је Михаило Ристић.

Управо је он у 44. минуту сјајно пронашао Ђорђа Ракића, који је надмудрио свог чувара и голмана домаћих, који су покушали да интервенишу, али је пречка зауставила његов ударац. Била је то најбоља, практично и једина шанса за наш тим.

У другом делу је прво покушао Печник, а потом и Катаи, који је заменио Ковачевића, али без успеха.

У 53. минуту, после, чини се, чистог офсајда домаћих, Планић добија директан црвени картон, а након слободног ударца за домаће, тражили су играчи Радничког и пенал, али је то било превише.

У 58. минуту Лазовић је након одличне акције Ристића центрирао, а Печник шутирао главом у спољни део мреже. Још једна солидна акција Звезде, али је Ракић наводно био у офсајду. Фаулиран је, али је судија пре тога подигао заставицу.

Још једна дискутабилна одлука.

Велика шанса у 66. минуту за наш тим, али у гужви нису успели наши играчи да спроведу лопту у мрежу. Након тога ударац Печника са 20-ак метара, али одлична интервенција голмана домаћих.

Одличан ударац Катаија у 67. минуту и поново пречка, а на другој страни умало гол за домаће!

Боља игра Звезде са 10 играча!

Навијачи Радничког упутили су подршку Горану Друлићу.

У 74. минуту тражили су пенал наши играчи након ударца Катаија, али опет ништа! Пет минута касније шанса за домаће, али Рајковић брани ударац Миловановића.

Босанчића је заменио Јовић 10-ак минута пре краја. У 80. минуту нова прилика за Раднички, али ништа од свега.

Деспотовић је заменио Лазовића у 86. минуту, а Ракић преузео капитенску траку!

До краја, домаћи су задржавали време, добијали жуте картоне због одуговлачења, па је остало 0:0.

Ове недеље сам одлучио да направим неку врсту најаве за наредне мечеве. Сматрам да Звезда мора да победи све мечеве до краја полусезоне, а ми, као навијачи, ту смо да јој у томе помогнемо.

 

СВИ У КРАГУЈЕВАЦ! СВИ НА СТАДИОН!

Након паузе због обавеза репрезентације, наставља се такмичење у Суперлиги Србије. Може се рећи да је предах дошао у добром тренутку, јер је чињеница да је наш тим већ дуже време ван форме. Заостатак није велики, али за лигу каква је наша, није ни мали, па је крајње време да се уђе у серију победа. Наравно, друга је прича уколико ће се ова сезона искористити за разигравање младих играча који би чинили базу за будуће сезоне, а видели смо и против Удинезеа да имамо талентоване играче које би требало истрпети. Мишљења су подељена, и ова тема је актуелна већ неко време, али шта год да се одлучи – прво је потребно спремити се за следећег противника, а то је Раднички из Крагујевца.

Раднички је основан у септембру 1923. године, а оснивачка скупштина је одржана у кафани „Парк“, на којој је изабран први председник клуба (Александар Ратковић), а клуб је добио име „Млади радник“. Садашње име добио је шест година касније. У лиги старе Југославије играо је неколико сезона у елитном рангу, а први пут се пласирао у највиши ранг 1969. године након баража са Црвенком. Ту се задржао три сезоне, а затим се вратио у Другу лигу, у којој је учествовао две сезоне након чега се вратио у друштво најбољих. Две године је поново играо са најбољим клубовима СФРЈ лиге, а затим је поново испао у Другу лигу, и чекао је 22 године на повратак у елиту. То је успео 1998. године након бараж мечава са Чукаричким. Ту се задржао четири сезоне, највише до тада. Почиње криза Крагујевчана који су испадали и у Трећу лигу. Пред почетак сезоне 2009/10 променио име у ФК Шумадија Раднички 1923, и почео да иде узлазном путањом. На ванредној скупштини клуба пред почетак сезоне 2010/11. име је промењено из ФК Шумадија Раднички 1923 у ФК Раднички 1923, и изабран је нови грб клуба. На крају ове сезоне, освојено је друго место у Првој лиги Србије, чиме је обезбеђено учешће у Суперлиги Србије у којој учествује од тада. Прве сезоне након повратка, Раднички је био близу и да избори учешће у Лиги Европе, а последње две сезоне се углавном борио за опстанак.

Што се тиче међусобног скора, убедљиво је на нашој страни:

Београд:                   14        13        1          0          35:4

Крагујевац :              13        9        4          0          20:3

Укупно :                    27        22        5          0          55:7

*три утакмице су одигране у Купу, у све три је славила Црвена звезда као домаћин.

Први дуел одигран је 23. јуна 1946. године у Крагујевцу, у првенству Србије, односно тада квалификацијама за прво фудбалско првенство Југославије. Црвена звезда је победила са 2:1. Крагујевчани су повели голом Николића, а онда је најбољи стрелац квалификација,  Јован Језеркић, постигао два гола и донео победу нашем тиму. Први дуел у шампионату Југославије у Крагујевцу одигран је 9. новембра 1969. године када смо победили са 1:0 голом Арнејчића, а на „Маракани“ 24. маја 1970. године 2:1, головима Драгана Џајића и Зорана Жоте Антонијевића, док је за Раднички стрелац био Пауновски. Прошле сезоне смо се три пута састали са њима, и победили сва три пута уз гол разлику 6:0. У Крагујевцу је било 2:0 за наш тим, головима Касалице и Дауде, а након тога смо остварили два тријумфа у Београду – прво у осмини финала Купа Србије (3:0 – стрелци: Милијаш, Мијаиловић и Крнета), а затим и у шампионату Србије (1:0 – Касалица).

Најубедљивија победа Црвене звезде је 5:0, 21. септембра 1975. године на „Маракани“ пред 25.000 гледалаца. Голове су постигли Србољуб Стаменковић, Сеад Сушић, Миле Новковић, Зоран Филиповић и Петар Баралић. Црвена звезда је и два пута славила са по 4:0, док је најучесталији резултат међусобних дуела био 2:0 за наш тим, пет пута.

Од заједничких играча издвојићемо Предрага Ђорђевића, Луку Миливојевића, Србољуба Кривокућу, Ненада Лалатовића, Александра Дику Стојановића, Дарка Спалевића, Сашу Стаменковића, Радована Кривокапића. Дрес Радничког тренутно носе Марко Перовић, Јован Крнета и Милош Весић који су такође носили дрес нашег клуба.

Уз раније повређеног Петковића, тренер Лалатовић за овај меч неће моћи да рачуна на Аврамовског, који већ дуже време вуче повреду и никако да се устали у тиму, а на утакмици са Удинезеом се теже повредио и Дамир Кахриман. Вукан Савићевић ће такође бити ван конкуренције  за тим због повишене температуре, док су остали на располагању Лалатовићу.

Раднички је лоше стартовао ове сезоне и тренутно је последњи тим на табели са шест освојених бодова из дванаест кола (једна победа, три ремија и шест пораза). Тренутно им „не цветају руже“, и поред лоше форме нашег тима, Звезда је апсолутни фаворит, али, наравно, то се мора доказати на терену. Наша екипа је искористила паузу да направи опроштај Дејану Станковићу, који је прошле суботе последњи пут предводио црвено-беле као капитен. Више од 15.000 људи је поздравило легенду клуба, и једног од најбољих играча Звезде у постбаријевској ери, а та утакмици може психолошки позитивно утицати на малди тим Звезде, и помоћи му да изађе из кризе. Са навијачима је увек лакше, па позивамо све навијаче, пре свега из Крагујевца и околине, да дођу на стадион „Чика Дача“, и помогну нешем тиму да дође до нових бодова. За оне који нису у могућности да прате овај меч уживо, директан пренос је на каналу „Арена Спорт 1″.

Идемо до нове победе!

XIII коло Јелен Суперлиге:

Раднички 1923 – Црвена звезда,

Стадион „Чика Дача“, Крагујевац, субота, 22. 11. 2014. године, 13h

Oва слика за сада је практично једина на којој Предрага Ђорђевића можемо видети као фудбалера Црвене звезде. Прошле сезоне је одиграо сјајно у победи Јавора против Звезде (4:2), био један од боље оцењених бекова наше лиге, али од када је дошао на Маракану, губи му се сваки траг.

„Имао сам састанак с тренером Лалатовићем, рекао ми је да неко ’одозго’ не жели да ме види на терену“, каже Ђорђевић.

Некадашњи дефанзивац ивањичког Јавора је у разговору за Спортски журнал истакао да неко од челника клуба не жели да га види на терену.

„Недавно сам тражио званичан разговор са тренером Ненадом Лалатовићем. Рекао ми је да заслужујем да будем у комбинацији за тим, али да неко ’одозго’ у клубу не да да ја играм. Био сам шокиран и разочаран када сам то чуо“, поручио је Предраг Ђорђевић.

И поред тога, није тражио објашњење код челника клуба.

„Нисам причао ни са ким из руководства, није моје да куцам на њихова врата. Знам само да ми је летос речено да ћу бити равноправан конкурент за место у екипи. Речено ми је да ћу играти у случају да Петковић направи трансфер у иностранство или се не дај боже повреди. Када сам летос добио позив Звездана Терзића није се постављало питање. Изиграо сам поједине суперлигаше, било је понуда из Мађарске, Румуније и Аустрије…“

Поред званичних мечева, Ђорђевића није било ни у утакмици против Удинезеа.

„Уиграван сам да почнем утакмицу, а онда ми је тренер саопштио да ћу бити на клупи. Осетио сам невероватан стрес и мучнину, повраћао. Нисам био спреман после новог шока.“

Дамир Кахриман је доведен у Црвену звезду као појачање и голман који својим квалитетом и искуством, како клупским, тако и репрезентативним, треба да помогне клубу да испуни највише циљеве. Ипак, након што због финансија није могао да буде регистрован на старту сезоне, млади Рајковић је искористио своју прилику и зацементирао место између статива. Кахриман је бранио у Куп и пријатељским утакмицама, углавном остављајућу добар утисак.

Тако је било и против Удинезеа, али је у финишу меча дошло до повреде, за коју се мислило да није нарочито озбиљна. Ипак, испоставило се да су напукли задњи укрштени лигаменти колена, а искусни голман сутра ће снимити колено још једном, након чега ће бити донета коначна дијагноза. У најбољем случају паузираће три месеца, а у најгорем ће, уколико се испостави да су лигаменти потпуно покидани, бити оперисан, након чега би уследила пауза до краја сезоне.

Надамо се да се ипак неће обистинити црне прогнозе и да ћемо Дамира ускоро поново гледати у Звездином дресу.

Држи се, Дамире!

У интервјуу за „Mozzart Sport“, в.д. генералног сeкретара Црвене звезде, Звездан Терзић, говорио је о ситуацији у Звезди, циљевима, прелазном року. Преносимо вам интервју у целости:

„Врло лако бисмо могли да дођемо у ситуацију да продамо неког младог играча, јер других извора немамо. Како смо нашли три милиона евра у јуну стварно не знам, крпили смо се, развлачили као мађионичари. Сад вам кажем – до Нове године нам треба четири милиона евра. Просто морамо да их нађемо. Два милиона евра је блокада рачуна, морамо да га одблокирамо ако желимо да повучемо неки кредит. Како ћемо доћи до четири милиона евра? Па морамо да продамо неког. А тржина вредност је таква да ћемо морати да продамо неког младог играча“, почео је причу Звездан Терзић.

Како гледате на актулену ситуацију, делује да тим игра све слабије. Неко би рекао да су пред Вам три кључне утакмице, јер само победама Црвена звезда ће сачувати шансу да освојити титулу?

За пар дана ће бити пет месеци како сам овде, задовољан сам и срећан што клуб уопште постоји, што живи. Чак и маштамо о титули. Пет месеци смо у блокади, Звезда је клуб којем је потребно 12 милионa евра годишње да би се испунили зацртани циљеви. Дакле, за пет месеци нама је било потребно пет милиона евра, да не говорим о заосталим дуговањима које мораш да сервисираш. Дакле, од потребних пет милиона евра није ушао ни један једини динар у клуб. А тад када сам дошао у јуну претио је катанац. Имао сам проблем Шишића, Броновицког, сви играчи су могли да поднесу захтев за раскид уговора… Наша мисија у том тренутку није била да освојимо титулу, него да сачувамо клуб. Звучи можда прејако, али смо били задовољни што нам одлазе најбољи играчи, као што су Мрђа, Дауда, Нинковић, јер смо растерећени огромних дугова, и расхода. Али Звезда као Звезда под притиском – јавности тражи се титула“.

Да нас не схватите погрешно, али то је реторика свих челника Црвене звезде почев од Драгана Стојковића?

„Није био клуб у проблему када га је Пикси преузео. Не желим да кукам, јер да ситуација није била таква као у јуну никада не бих дошао у Црвену звезду. Жао ми је само што не могу да одговорим захтевима јавности и навијача, јер они не знају како функционишемо. Снагом неког ауторитета људи долазе на посао без плате, играчи тренирају, клуб се такмичи. Не може Ролс Ројс да иде ако му се не сипа бензин. Срећан сам што сам сачувао клуб, што се екипа формирала, што смо добили лиценцу за такмичење“.

Добро, постоји озбиљно мишљење да сте приликом добијања лиценце имали малу „помоћ пријатеља“, односно да је Савез предвођен Караџићем залегао за Вас?
„Та прича по како су нам помогли ФСС и Толе Караџић је лаж. Нико није веровао да ћемо да изрегулишемо Рад са 800 хиљада евра, да ћемо регулисати играче. Дошли смо у Савез са комплетним папирима“.

Рефлексија Црвене звезде је такмичарски тим, исто као А репрезентација уз Савезу. Знате шта значи за Савез када се сениорска селекција не пласира на велико такмичење, исто тако је у Звезди кад се не освоји титула?

„Црвена звезда мора да донесе тешке стратешке одлуке. Направио сам стратегију развоја клуба. То није лако направити. Краткорочну и дугорочну. Ушао сам унутра и видео да клуб мора да се стабилизује организационо и финансијски, да тим мора да се подмлади и тек под трећи приоритет да мора да се освоји. Мени би било најлакше да повећам дуг на 65 милиона и освојим титулу. Је л то решење?“

Навијаче највише занима тај трећи приоритет?

Можемо да освојимо титулу и ако нам Партизан буде бежао седам бодова, али ће се та титула освојити на уштрб лепше будућности. Да се понашам као прави домаћин, да је Црвена звезда мој приватни клуб ја бих учинио храбре потезе и рекао да Рајковић, Јовановић, Грујић, Јовић и Ристић морају да буду стартери. Тешко се може узети титула са пет тако младих играча , а ми хоћемо све. Тешко је направити баланс…“

Ни сад Вам није касно, изађите у јавност и реците да ће клуб исфорсирати децу на уштрб резултата у овој сезони?

„Да, али ми одемо у Бањалуку и пет хиљада људи ме пита хоћемо ли да освојимо титулу. После Олимпијакоса из Арене излази река људи и сви ме питају хоће ли бити титула. Онда смо ми као руководство у недоумици шта и како  да радимо, јер ово није наша приватна фирма. На пример ако узмемо титулу у мају, доћи ће и први јун, мораћу да подвучем црту, па ће доћи лиценца. Ми ћемо у наредних 20 дана донети ту страштешку одлуку. Ако нам је циљ да освојимо титулу ма колико нам Партизан побегао ми ћемо довести пет искусних играча. Имаћемо ко ће да даје голове, ко ће да повеже редове, ко ће да брани. Али нећеш имати на терену Вукашина, Марка и Михајла. Да се само ја питам – подмладио бих екипу и тражио пласман међу четири екипе. Данас је прави моменат да Звезда направи два корака назад. Да у екипи буду играчи са великом тржишном вредношћу“.

Имате широка овлашћења у Црвеној звезди, зашто то онда не урадите?
„Велики је ово клуб да би Терзић сам донео одлуку. Стратегију сам презентирао Управном одбору, секцији ветерана, Надзорном одбору. И добио сам сагласност. Не мора Звезда да буде сваке године шампион, али у пет година четири пута мора да буде прва“.

Кажете да осјање шампионата није приоритет свих приоритета, а летос је ангажовано 13 играча. Уз велики одјек у јавности доведени су Катаи, Босанчић, Аврамовски, Деспотовић….
„Летос не бих одрадио овакав прелазни рок да нам је титула била морање. Мој план је био потпуно другачији. Имам у телефону све које сам хтео, али не могу те играче да доведем. Хтео сам Бабића и Гаћиновића из Војводине, Крунића из Доњег Срема, Чаврића из ОФК Београда. То су играчи модерног фудбала. Јаки, снажни, који траже дубину. Знам ја шта треба Звезди, али немам пара да их доведем. Знам да има критичара који кажу: Довели су силне играче. Па довели смо их, јер смо остали са осам играча. Сада ће у децембру да уследи рез, јер се многи нису показали као играчи за Звезду. Једноставно, нису… Убеђен сам да би права звездашка јавност имала позитивне критике када бисмо стали уз ових пар момака, да би препознала бољу будућност“.

Ситуација око Црвене звезде је много магловита, избори су заказани за 10. и 11. децембар, а кандидати за председника се не назиру?

„То се Вама тако можда чини. До седмог децембра може да се предложи кандидат. Може то да уради Управни одбор или 500 чланова клуба“.

И, хоће ли Управни одбор да има кандидата?

„Наравно да ћемо имати“.

Да ли је то Петар Шкундрић?

Наравно да ти нећу рећи или да или не. Не постоји један човек, постоји три четири кандидата, са којима се прича. Битно је што је урађена нова систематизација и организација. Ако то буде прихваћено биће нам потребна нова кадровска решења у „мидл менаџементу“. Звезда мора да функционише као систем у којем је сваки шраф подмазан.  Све је условљено решвањем финансијске ситуације. Радимо на томе са људима из „Дилојта“ већ два месеца“.

Делује са стране да сте загризли првелики залогај и да ћете као појединац тешко испливати из бројних проблема?

„Радим по 14 сати дневно. Свестан сам да један човек не може ништа, ако се не окружи правим сарадницима и јаким Управним одбором. У децембру планирамо да доведемо нове људе у спортском и пословном сектору. Потребни су нам квалитетни кадрови. А са друге стране имамо вишак запослених, јер су нерационално запошљавани. На пример, пет месеци сам овде и нисам добио ниједан извештај скаута. Скаутинг служба у Звезди је служила за решавање социјалних проблема. Тако не може да се функционише. Ово је систем који је давно требало да пукне. Морало је раније доћи до пуцања. На мађионичарске форе смо изгурали јесен„.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!