На данашњи дан 1979. године, у оквиру осмине финала Купа УЕФА, Црвена звезда је дочекала Бајерн из Минхена. Након победа Бавараца од 2:0 у Минхену, Звезди није преостало ништа друго него да силовито крене на гол минхенског клуба. Ређале су се шансе пред голом Бајерна, Звезда је одиграла маестрално првих сат времена ове утакмице, и право је чудо што је након 60 минута игре било само 3:0 за Звезду. Ипак, Звезда је стала након тога, а Немци – као Немци, чекали су своју шансу, и – на крају казнили Звездине промашаје. Дитер Хенес је на брзину постигао два поготка, и одвео свој тим у четвртфинале.

Писао сам већ раније да сам одрастао уз очеве приче о вољеном клубу, листајући његове „књижице“, у којима је бележио резултате, лепио карте са утакмица на којима је био, итд, а једна од страница на којој смо се често задржавали била је управо у вези са овом утакмицом. Не само што сам тада научио шта значи Пирова победа, и шта значи „играти до краја као Немци“, већ и због једне шире приче, која је некако увек кретала од ове утакмице. Кренимо редом…

Пред око 100.000 гледалаца, Звезда је одлично отворила утакмицу, и повела већ у 4. минуту. Јовин и Репчић су одиграли дупли пас по левој страни, а након центаршута Јовина, на правом месту је Душан Савић – за вођство и ерупцију одушевљења на трибинама – 1:0. Убрзо, још једна велика прилка за наш тим – Јовановић је центрирао са десне стране, Савић мајсторски пропустио лопту, али Репчић је лоше шутирао са десетак метара и погодио голмана Бајерна, Јунгханса. Наставила је Звезда са нападима, али лопта никако да уђе у гол све до 42. минута, када је Владимир Петровић – Пижон прелепим ударецем са 20-ак метара повећао предност на 2:0 и анулирао резултат из Минхена. Како се завршило прво полувреме – тако је почело и друго, опсада гола гостију је наставила. У 50. минуту, Благојевић додаје лопту до Савића, који оставља лопту за Репчића, а овај са ивице шеснаестерца постиже нови погодак за наш тим – 3:0. Исти играч је убрзо имао још једну прилику, али је био за мало непрецизан. Нажалост, након тога, Звезда је стала, што су гости знали да искористе.

CZ-Baj
Детаљ са утакмице против Бајерна – слика из монографије Спортског друштва Црвена звезда, издате у част 40 година од оснивања истог

Након корнера, и гужве у казненом простору Звезде, шутирао је Јанцон, голман Стојановић је одбранио, али је одбио лопту само до Хенеса, који је био потпуно сам, па му није било тешко да са 2-3 метра постигне гол. Имала је Звезда поново шансу након тога, али није постигла гол, али зато јесте Бајерн који минут касније, и то поново преко Дитера Хенеса. Играо се 73. минут, и тада је било јасно да су Звезди шансе за пролаз минималне, а до краја меча није било голова, па је остало 3:2 за Звезду.

Иначе, ово је била последња утакмица Николе Јовановића у дресу Звезде, који је за наш тим наступао од 1972. године и одиграо 179 званичних утакмица. Прешао је у Манчестер Јунајтед, и постао први играч ван Острва, који је заиграо у овом клубу.

За крај се враћамо на причу са почетка текста. Завршавајући причу о овој утакмици, отац ми је говорио како је сезону пре тога Звезда изгубила финале Купа УЕФА, када је Микелоти измислио једанаестерац за Борусију, памтио се и несхватљив пораз од Панатинаикоса, реми с Ференцварошем пред 110.000 људи, после тога Келн, Милан и магла која га је спасила, итд. И поред ове „кукњаве“, у суштини се прича завршавала осмехом: „Осећало се да ће се све то једном вратити, а ти знаш шта је било баш са тим Бајерном када се следећи пут састао са Звездом?“ Наравно да сам знао:

„Михајловић у средину…“

На данашњи дан 1978. године, Црвена звезда је одиграла реванш утакмицу осмине финала Купа УЕФА, у коме се на „Хајберију“ састала са Арсеналом. Звезда је имала предност из прве утакмице (1:0), али је Арсенал успео да анулира ту предност средином другог полувремена. Пред крај утакмице, Душан Савић постиже прелеп погодак након фантастичне акције нашег тима, што је било довољно за пролаз даље. Али, да кренемо редом…

Прва утакмица, у Београду, одиграна је 22. новембра 1978. године. Звезда је стигла до ове фазе тако што је у I колу такмичења након фуриозне завршнице избацила Динамо из Берлина (2:5, 4:1), а затим је била боља и од шпанског Спортинга (1:0, 1:1). Са друге стране, Арсенал је прво било убедљив против Локомотиве из Лајпцга (3:0, 4:1), а затим је захваљујући голу у гостима елиминисао сплитски Хајдук (1:2, 1:0). Наш тим је победио са 1:0 голом Цвијетина Благојевића у 14. минуту, који је један одбитак сместио у мрежу енглеског тима. Пред око 50.000 гледалаца, Црвена звезда је направила први корак ка пласману у четвртфинале, али, остао је тежи део посла – одолети Арсеналу у Лондону.

Уз подршку више од 41.000 навијача, Арсенал је ушао силовито у овај меч. Првих десет минута су се ређале напади домаћег тима, али се наш тим одлично бранио. Звезда се касније ослободила притиска, било је шанси на обе стране, додуше више пред голом Звезде. Одлично је бранио Александар Стојановић, али, ипак, у 67. минуту, љубимац домаћих навијача, Сандерленд је успео да главом савлада нашег голмана, и анулира Звездину предност из Београда. Било је тада стрепње у Звездин пласман, очекивало се да ће Арсенал појачати нападе, и покушати да стигне и до другог гола, али, уместо тога, Звезда започиње „јуриш“ ка голу Арсенала. У 87. минуту меча, Душан Савић постиже погодак, након акције од 14 додавања – за мук на трибинама, како је касније и описано у чувеном домаћем филму „Муње“, у коме Небојша Глоговац, иначе велики навијач Звезде, детаљно објашњава како је Савић матирао голмана Арсенала. Овај легендарни погодак, УЕФА је прогласила за најлепши гол у еврокуповима за ту сезону. Остаће забележена чувена акција: Милосављевић је додао лопту до Пижона, који петом додаје лопту до Благојевића, а овај одлично центрира. Душан Савић се нашао на правом месту, и феноменалним удрацем закуцао лопту у рашље гола Арсенала. Гол Савића и комплетна акција се нашла и у енглеској књизи „Техника и тактика фудбала“, помоћу које се изучавају сви елементи фудбалске игре. Све је илустровано цртежима, уз напомену да је то пример како се савршено изводи полуволеј. Такође, годинама након меча, Енглези су прогласили овај гол као један од најлепших голова у историји који су постигли гости на „Хајберију“.

Остаће упамћено и да је ова утакмица била последња коју је одиграо Михаљ Кери у дресу Звезде, била је то његова 263. званична утакмица за Црвену звезду, за коју је наступао од 1969. године, и по броју одиграних мечева дели 11. место са Зораном Филиповићем.

Тимови су наступали у следећим саставима:

Арсенал: Џенингс, Гатинг, Рајс, О’Лири, Нелсон, Рикс (од 68. Мекдоналд), Прајс, Јанг, Хили (од 89. Козмина), Стејплтон, Сандерленд. Тренер: Тери Нил.

Црвена звезда: А. Стојановић, Јовановић, Крмпотић, Муслин, Кери, Јуришић, Петровић, Благојевић, Савић, Боровница, Милосављевић. Тренер: Бранко Станковић.

На овај начин, преброђена је још једна препрека у Купу УЕФА, а жреб је одлучио да противник у четвртфиналу поново буде из Енглеске – ВБА…

УЕФА је објавила ранг листу учинка свих клубова који су икада играли у најквалитетнијем клупском такмичењу у Европи, а Црвена звезда заузима 25. позицију по броју освојених бодова од укупно 486 клубова који су наступали у Купу и Лиги шампиона у периоду од 1955. до 2014. године.

Црвено-бели су 22 пута играли у елитном такмичењу, освојили га у сезони 1990/91, а последњи пут су играли у квалификацијама у сезони 2007/08. Европска кућа фудбала је бодове рачунала по старом принципу, за победу два бода, а један за реми. Најтрофејнији српски клуб је један од 22 шампиона Европе, а у 108 утакмица Звезда је остварила учинак од 55 победа, 19 ремија и 34 пораза, уз гол разлику 215:136 и укупно 129 освојених бодова. Београдски тим је некада био и знатно боље пласиран на овој листи, али је одсуство у последњих седам сезона, рачунајући и ову утицало да се испред Звезде нађу Спарта из Прага, Стеауа, Борусија Дортмунд, Лион, Панатинаикос…

Звезда је и даље убедљиво најбољи тим на овој листи од клубова из некадашње Југославије. Иза црвено-белих је Партизан на 35. месту са 93 бода, а у првих 100 су још и загребачки Динамо који је на 36. позицији, затим Марибор на 53. месту и сплитски Хајдук који заузима 71. место. Од екипа из Србије, Војводина је на 180. позицији са 11 бодова, док је Обилић са наступом из сезоне 1998/99 на 270. месту са пет бодова. Од тимова из Републике Српске најбоље је пласирана Модрича (298. место), док је Леотар из Требиња на 313. позицији.

Занимљиво је и то да Црвена звезда са гол разликом од плус 79 заузима високо 11. место, а од екипа које су освајале “клемпоњу“, Звезда је боље пласирана од Олимпика из Марсеља (30. место), Фејенорда (37. место), Хамбургера (70. позиција), двоструког освајача Нотингем Фореста, који је на 102. месту и Астон Виле, која је 120. Иза црвено-белих су остали и неки данас много моћнији клубови који немају баш толику традицију у елитном такмичењу, као на пример 29. Атлетико Мадрид, 38. Леверкузен, 39. ПСЖ, 42. Рома, 43. Фенербахче, 44. Монако, 48. Шалке, 108. Наполи, 109. Атлетик Билбао, 111. Манчестер Сити, 115. Тотенхем…

Ево и листе најбољих клубова у елитном такмичењу од 1955. до 2014. године:

1. Реал Мадрид (Шпанија)              45  10   377  224  64  89   833:411   512    +422
2. Бајерн Минхен (Немачка)           31    5   292  165  64  63   562:283   394    +274
3. Барселона (Шпанија)                  25    4   260  149  61   50  510:255   359    +255
4. Манчестер Јунајтед (Енглеска)  25   3   253   141  62  50   469:240   344    +229
5. Милан (Италија)                           28   7   249   125  64  60   416:231   314    +185
6. Јувентус (Италија)                       29   2   222   109  55  58   357:221   273    +136
7. Бенфика (Португал)                     34   2    217  100  50  67   366:234   250    +132
8. Ливерпул (Енглеска)                   21   5    180  100  40  40   321:152   240    +169
9. Порто (Португал)                         29   2    204    91  48  65   294:219    230     +75
10. Динамо Кијев (Украјина)           31   0    211    91  44  76   306:259    226     +47
11. Арсенал (Енглеска)                   19   0    182    92  41  49   292:183    225   +109
12. Ајакс (Холандија)                       31   4    190    85  48  57   286:209    218    +77
13. Интер (Италија)                         19   3    166    82  44  40   239:161    208    +78
14. Селтик (Шкотска)                      29   1    170    81  27  62   251:189    189    +62
15. Челзи (Енглеска)                       13   1    141    72  40  29   236:119    184    +117
16. Андерлехт (Белгија)                  32   0    191    69  42  80   277:298    180     -21
17. Ренџерс (Шкотска)                    30   0    161    62  40  59   232:218    164     +14
18. ПСВ Ајндховен (Холандија)     24    1    153   58  34   61   203:187    150    +16
19. Галатасарај (Турска)                 23   0    156    55  38  63   200:236    148    -36
20. Панатинаикос (Грчка)               27   0    155    48  45  62   180:210    141    -30
21. Лион (Француска)                      14   0    118   57  26  35   195:136     140     +59
22. Борусија Дортмунд (Немачка) 14   1    111   57   21  33   190:131    135     +59
23. Стеауа (Румунија)                     23   1    133   49   37  47   186:181    135      +5
24. Спарта Праг (Чешка)                 25  0    138    53   28  57   181:188    134    -7
25. Црвена звезда (Србија)           22   1    108    55   19  34   215:136   129     +79
26. Валенсија (Шпанија)                 10   0    106    49  31  26   163:97      129    +66
27. Розенборг (Норвешка)               21  0    132    49   27  56   194:209   125    -15
28. Олимпијакос (Грчка)                 28   0    141    49   27  65   169:217   125    -48
29. Атлетико Мадрид (Шпанија)     10   0      83    44   20  19   143:81      108    +62
30. Олимпик Марсељ (Француска)14   1    102    43   19  40   151:118    105    +33
31. Спартак Москва (Русија)           18  0    114   39   27  48   162:173    105    -11
32. Шахтјор Доњецк (Украјина)       15  0     95    41   18  36   149:127    100    +22…

Колоне значе: Позиција, клуб, држава, број учешћа, број освојених трофеја, утакмице, победе, ремији, порази, гол разлика, бодови, гол разлика (+/-).

Поред клупске листе, ажуриране су и табеле најбољих голгетера и играча са највише утакмица. На листи фудбалера са највише мечева у елитном такмичењу прво место деле Рајан Гигс и Ћави са по 151 одиграним сусретом, док је од српских играча најбоље пласиран Дејан Станковић, који је са 93 утакмице на 37. месту. Од фудбалера који су некад играли за Звезду ту су и Предраг Ђорђевић, који је са 68 мечева на 126. позицији, док је Немања Видић са 54 сусрета на 197. месту. Од поменутих играча само је Немања Видић убележио неколико мечева за Звезду у квалификацијама за Лигу шампиона у сезони 2001/02.

Лионел Меси је најбољи стрелац у историји Лиге/Купа шампиона са 74 поготка, док је Кристијано Роналдо забележио 72 гола. Од српских, а уједно и Звездиних фудбалера највише голова у елитном такмичењу постигао је легендарни Боривоје “Бора“ Костић. Најбољи стрелац у историји црвено-белих је у Купу шампиона 17 пута тресао мреже и то све као члан нашег најтрофејнијег клуба, по чему је на 81. месту у историји најквалитетнијег такмичења на Старом континенту. Двоцифрен број голова од играча који су носили дрес Звезде имају и Дејан Савићевић (12), Дејан Станковић (12), Зоран Филиповић (11), Дарко Панчев (11) и Предраг Ђорђевић (11). Од њих петорице, само је Панчев постигао свих 11 голова као играч црвено-белих, а остали су то учинили и у дресу других клубова уз напомену да Станковић и Ђорђевић никада нису ни играли са Звездом у Лиги шампиона, па су све голове постигли за друге клубове.

Фото: Звездина ревија

„… Какав гол Николе Жигића!“

На данашњи дан 2005. године, у оквиру IV кола групе „Е“ Лиге Европе, Црвена звезда је дочекала Рому, и остварила велику победу над једним од најбољих европских клубова – 3:1 (1:1). Иако без прве звезде тима, Франческа Тотија, Рома је свакако била фаворит у овом мечу, нарочито имајући у виду да је Звезда у прве две утакмице забележила два пораза. Пред празним трибинама, наш тим је прво изгубио од Базела (1:2), а затим је у Норвешкој одиграо катастрофалан меч против Тромза (1:3), па су црвено-бели морали да забележе победу против Римљана не би ли задржали шансе за пласман у наредну фазу овог такмичења.

Многи су већ „прежалили“ Звезду, мислећи да наши играчи немају шта да траже против оваквог ривала. Наравно, тако нису размишљали навијачи Звезде, па је прилично попуњена „Маракана“ (око 45.000 људи) дочекала римски клуб. Никола Жигић, један од најбољих нападача Звезде у постбаријевској ери, одиграо је можда и најбољу утакмицу у црвено-белом дресу, и био просто незаустављив за одбрану „вучице“. Али да кренемо редом…

Пола сата-сат пред почетак меча, већ је било више од 25.000 људи на трибинама, и већ се могло очекивати да ће се направити још једна атмосфера за памћење. Први је запретио Никола Жигић, а онда су прилику имали и гости преко Касана. Уследио је слободан ударац Дејана Миловановића, али његов центаршут није стигао до Звездиних играча.

У 23. минуту, шок на „Маракани“. Грешка Милана Бишевца, који је из прве хтео да упосли Милана Дудића, али је лоше захватио лопту, што је искористио Касано, одлично упослио Нонду, коме није било тешко да постигне погодак и доведе госте у вођство. Умало да убрзо буде и 2:0, након још једне грешке нашег тима, али, на срећу, Касано не користи идеалну шансу. Пет минута након примљеног гола, одлично пролази Луковић по левој страни, центрира, Жигић шутира, али је био сигуран голман Роме, Курћи. Пар минута касније, још један слободан ударац изводи Миловановић, али одбрана Роме поново добро интервенише. Наставио се притисак Звезде, након корнера Луковића, мало је фалило да Де Роси постигне аутогол. Серију корнера је извела Звезда, али никако да лопта уђе у мрежу Римљана.

Ипак, у 37. минуту, црвено-бели коначно стижу до изједначења. Жигић упошљава Бошка Јанковића, који је покушао да одмах врати лопту до Жигића, ипак, овај покушај је био изблокиран, али се лопта вратила до Јанковића, који још једном центрира ка Жигићу, који са 5-6 метара смешта лопту иза леђа голмана Роме за 1:1 и велика радост на трибинама. Два минута касније, поново су комбиновали Јанковић и Жигић, али, овога пута без реализације, па се на одмор отишло са резултатом 1:1.

Zigic_Roma
Исечак из новина након утакмице са Ромом: Жигић постиже први погодак за наш тим

Прву велику прилику у наставку имала је Рома – Панући је центрирао са десне стране, а Касано је био потпуно сам на пет метара од гола, али је лоше шутирао. Уследио је и слободан ударац за Рому, али су се одбранили наши фудбалери. У 58. минуту тренер Звезде, Валтер Зенга појачава напад – изводи Миловановића, а уводи Пуровића, и ово ће се испоставити као један од кључних потеза на овом мечу.

Играо се 77. минут када је Никола Жигић одлично упослио Милана Пуровића испред шеснаестерца гостију, а овај је направио корак-два, и прецизним ударцем са 15-ак метара искоса савладао голмана Роме за вођство од 2:1 и делиријум на трибинама. Или смо барем мислили да се то зове делиријум, јер је „прави“ уследио неколико минута пре краја утакмице. Пре тога, нажалост, Пуровић се повредио, а заменио га је Јоксимовић.

CZ -Roma 3-1 2005У 86. минуту, Јанковић избија једну лопту дубоко у поље противника. Тамо је био усамљен Никола Жигић, који је успео да прими лопту, задржи је у свом поседу, а затим прелепим ударцем са око 30 метара пошаље лопту у саме рашље гола Роме. Тада је уследио поменути делиријум на трибинама, и почело је велико славље. Аутор овог текста памти то као једну од утакмица са свакако најбољим навијањем и делиријумом, а десило се да сам тада био на јужној трибини нашег стадиона, и то на таквој позицији да се лепо видело где се лопта закуцава.

До краја меча, било је мало стрепње, јер је убрзо свиран пенал за госте. Лопту је узео Касано, покушао да поткопа лопту и постигне ефектан погодак, али га је наш тадашњи голман прочитао, ухватио „живу“ лопту, и славље је могло да се настави.

Тимови су наступили у следећим саставима:

Црвена звезда: Стојковић, Луковић, Дудић, Бишевац, Баста, Ђокај (Мудринић 75), Јанковић, Ковачевић, Миловановић (Пуровић 58; Јоксимовић 87), Младеновић, Жигић;

Рома: Курћи, Панући, Куфур, Мексес, Алварез (Роси 72), Аквилани, Харжа, Де Роси, Касано, Куфре (Тадеи 82), Нонда.

Ова утакмица ће остати упамћена као једна од најбољих које је одиграо наш тим у постбаријевској ери, и дан када је савладан један од најбољих тимова Европе, као и по сјајној партији Николе Жигића. Гол који је он постигао проглашен је потезом кола на престижном каналу „Еуроспорт“, а његов чувар, француски репрезентативац Филип Мексес је истакао након меча да је Жигић сјајан нападач и да има „три метра“. Атмосфера је такође била за памћење, френетично се навијало током читавог меча.

Ето, мали подсетник на овај велики догађај.

У чувеној сезони 1978/79, када је Црвена звезда стигла до финала Купа УЕФА, црвено-бели су били пред испадањем већ у првом колу када су играли против Динама из Берлина, али је у невероватној завршници утакмице у Београду, Звезда преокренула резултат и прошла у следећу фазу. Тамо ју је чекао Спортинг из Хихона, а реванш меч је одигран на данашњи дан 1978. године. Након минималне победе у Хихону, Црвена звезда је играла нерешено код куће (1:1), што је било довољно за пролаз у осмину финала овог такмичења.

У првој утакмици, у Шпанији, Црвена звезда је победила са 1:0 голом Благојевића у 84. минуту. Пред око 35.000 људи, наш тим је играо са играчем мање целих сат времена, јер је већ у 30. минуту искључен Јовановић. Ипак, Спортинг никако није могао да искористи предност играча више, а Звезда је створила неколико опасних контранапада, и из једног таквог – постигла гол. Славољуб Муслин је повео акцију, лепо дотурио лопту Цвијетину Благојевићу иза леђа одбрамбеног играча домаћег тима. Благојевић је са десне стране упутио ударац левом ногом, лопта је закачила играча Спортинга, Кириока, и завршила у мрежи – за значајну предност пред реванш меч у Београду.

На „Маракани“, Црвена звезда је пред 55.000 људи очувала предност из првог меча. Аутогол Боровнице у 22. минуту донео је мало стрепње у Звездин пласман. Ипак наш тим је наставио са нападима, а круна такве игре био је погодак Владимира Петровића Пижона десетак минута пред крај меча. И против Динама из Берлина, Црвена звезда је одиграла одлично у завршници меча, па је Звезда тако већ трећи меч у овом такмичењу решавала у последњих десетак минута меча, а испоставиће се да ће бити још таквих утакмица те сезоне.

На овај начин, Црвена звезда се пласирала у осмину финала Купа УЕФА, а жреб је одлучио да противник буде лондонски Арсенал…

Док чекамо да се врате славни дане наше прошлости, можемо с времена на времена да се подсећамо на њих, а данашњи дан, 24. октобар, био је један од успешнијих у историји нашег клуба. Три европске утакмице, све три одигране код куће, – и све три победе. Интересантно је да су то све биле прве утакмице, а Звезда није испустила предност коју је остварила у њима, тј. прошла је у следећу фазу такмичења. Да кренемо редом…

1973. Црвена звезда – Ливерпул 2:1 (1:0)

Када је Црвена звезда извукла Ливерпул у осмини финала Купа шампиона у сезони 1973/74, мало ко јој је давао шансе да прође даље. Ливерпул је тих година имао јак тим, а на „Маракану“ је стигао као освајач Купа УЕФА. Ипак, у првом полувремену, на терену је постојао само један тим – Пижон је био нерешива енигма за гостујући тим, а добру игру нашег тима крунисао је Слободан Јанковић прелепим поготком у 39. минуту – погодио је малте-не саме рашље. Само што је почело друго полувреме – било је 2:0 за Црвену звезду, волеј ударац Владислава Блекија Богићевића. Ливерпул се након тога тргнуо, и успео да смањи на 2:1. Реванш меч је тек био посебна прича, јер је Црвена звезда била боља и на Енфилду (исто је било 2:1) и нанела први пораз Ливерпулу у Купу шампиона на домаћем терену у историји (и испоставиће се једини у 20. веку).

Иначе до двомеча са Ливерпулом, Црвена звезда је стигла победивши првака Пољске, Стал из Мјелеца (2:1, 1:0), а елиминисана је у четвртфиналу овог такмичења од Атлетика из Мадрида, који је те сезоне постао вицешампион Европе.

1979. Црвена звезда – Карл Цајс-Јена 3:2 (2:0)

CZ - KCJ 3-2 1979У II колу Купа УЕФА, у сезони 1979/80, Црвена звезда је дочекала Карл Цајс из Јене. Ови ривали су се већ сусрели неколико година раније у оквиру Купа шампиона, када је наш тим био бољи од Источних Немаца и прошао у полуфинале овог такмичења. И овога пута је Црвена звезда била боља – победила је противника са 3:2. Звезда је играла боље од старта меча и већ након 25 минута је водила са 2:0. У 10. минуту, Репчић је оборен у шеснаестерцу гостију, а сигуран реализатор са беле тачке био је Душан Савић. Петнаестак минута касније, Владимир Петровић Пижон пролази по левој страни, шутира, голман гостију, Грубентин, кратко одбија лопту, на правом месту је Славољуб Муслин – 2:0 за Црвену звезду. Пижон је био посебно расположен на овом мечу, наставила је Звезда са нападима, и када су сви очекивали трећи гол нашег тима, противник смањује резултат. Након слободног ударца, Раб је на правом месту – 2:1. Четири минута након тога, у 66. минуту, пенал за госте, Раб је сигуран, и резултат је изјдначен. Ипак након још једне мајсторије Пижона, Шестић закуцава лопту у гол, и Звезда одлази са голом предности на реванш меч. Испоставиће се као довољан, јер је наш тим био бољи и у тој утакмици, и то поново са 3:2, а тај меч ће остати упамћен по голу Цвјетина Благојевића са пола терена.

Иначе, након меча у Београду, тренер Карл Цајса, Мајер, говорећи о Пижону, подигао је руке у знак „предаје“:

„Када је капитен Звезде имао лопту, тад готово ништа није могло да се уради. Моји играчи су често били збуњени његовим потезима.“

На слици испод можете видети исечак из новина након овог меча.

Pizon_KCJ

1990. Црвена звезда – Глазгов Ренџерс 3:0 (1:0)

Rendzers
Детаљ са утакмице против Глазгов Ренџерса

Друга препрека Звезди ка титули првака Европе био је Глазгов Ренџерс. Шкоти су искористили то што је енглеским тимовима било годинама забрањено да учествују у Купу шампиона, па су саставили јак тим, окупивши неке од најбољих играча са Острва. Ипак, против расположене Црвене звезде нису могли ништа. Изгледало је да нису ни очекивали да могу да парирају нашем тиму. Након реванш меча између Грасхоперса и Црвене звезде, у коме је наш тим бриљирао и победио са 4:1, скаут Ренџерса, Валтер Смит, кратко је описао тренеру Сунесу шта их чека: „We’re f****d“.

Већ у 8. минуту, Просинечки одлично проиграва Радиновића који шаље лопту у средину шеснаестерца, испречио се Браун и послао лопту у сопствену мрежу – 1:0. Наставила је Звезда да напада Шкоте, ређале су се шансе, али се до следећег гола чекало до 65. минута. Стошић је био у продору, оборен је мало изван шеснаестерца гостију (са леве стране), а Роберт Просинечки је мајсторски извео слободан ударац – лопта од стативе одлази у мрежу – 2:0. У 74. минуту, у нападу су били само Панчев и Бинић, али – и то је довољно – дупли пас и Панчев шаље лопту у мрежу – 3:0 за миран реванш и сигуран корак ка европској титули.

Тако је то било некада, а надамо се да ће бити поново оваквих дана!

Црвена звезда је у својој историји играла велики број европских утакмица, а 3. октобра их је одиграла пет, и углавном била успешна. Интересантно да су све ове утакмице биле реванш мечеви, а наш тим је четири пута прошао у следећу фазу, и само једном био елиминисан. Да кренемо редом…

1973. Стал – Црвена звезда 0:1 (0:1)

У сезони 1973/74, у оквиру I кола Купа европских шампиона, Црвена звезда се састала са Сталом из Мјелеца. Овај клуб више није у врху пољског фудбала, али је тада имао респектабилан тим предвођен Гжегожом Латом. Измећу осталог, Лато је био најбољи стрелац Светског првенства 1974. године у (тада Западној) Немачкој, где су Пољаци заузели треће место. На том такмичењу, Лато је постигао 7 голова, а све укупно је дао 10 на светским првенствима, и и даље је у врху најбољих голгетера овог такмичења.

Први меч, у Београду, Црвена звезда је победила са 2:1 (Пижон, Караси – Лато), а у овој реванш утакмици, Војин Лазаревић је постигао гол у 26. минуту, и решио све дилеме око тога ко ће проћи у следећу фазу. На тај начин је заказан двомеч са Ливерпулом.

1979. Црвена звезда – Галатасарај 3:1 (1:0)

После 0:0 у првом мечу у Истанбулу, Црвена звезда је дочекала Галатасарај у реавнш утакмици I кола Купа УЕФА. Дуле Савић доводи наш тим у вођство у 20. минуту. У другом полувремену, Репчић је оборен у шеснаестерцу гостију, а Савић је сигуран и са 11 метара – 2:0. Пет минута касније, у 75. минуту, Гунгор смањује на 2:1. Међутим, зебња око Звездиног пласмана у следећу рунду, ако ју је уопште и било, трајала је свега минут. У 76, минуту, након корнера, лопта долази до Ђорђа Миловановића који шаље лопту у мрежу – 3:1. Звезда је након тога лагано привела меч крају, и пласирала се у следећу рунду, где ју је чекала Карл Цајс-Јена.

CZ - Gal 3-1 1979

1984. Бенфика – Црвена звезда 2:0 (0:0)

Као што је напоменуто у уводном делу овог текста, 3. октобар је углавном био успешан што се тиче Звезде и европских утакмица, али, што би наш народ рекао: „Није сваки дан Бадњи дан“, мора некада и да се изгуби. Управо се то десило 1984. године када је Бенфика елиминисала наш тим у I колу Купа европских шампиона. Црвена звезда је победила у првом мечу са 3:2, када је преокренула резултат у другом полувремену (било је 2:0 за госте након првих 45 минута у Београду, а онда је Јањанин са три поготка донео предност нашем тиму). Ипак, то није било довољно, Карлос Мануел је са два поготка, у 74. и 80. минуту, одвео свој тим у следећу фазу. Иначе, ово је некада била права реткост, да Црвена звезда испадне у првом колу неког европског такмичења, мада се мора признати да нам жреб уопште није био наклоњен.

1990. Грасхоперс – Црвена звезда 1:4 (0:1)

После београдских 1:1 против Швајцараца, било је доста критика у штампи и јавности на рачун нашег тима, али то није пореметило наше играче да одиграју феноменалну утакмицу и декласирају Грасхоперс у Цириху. На тај начин је направљен први корак ка титули шампиона Европе.

prosinecki_grashopers
Просинечки постиже гол против Грасхоперса

Већ у 12. минуту, Влада Стошић одлично упошљава Дарка Панчева који у свом стилу доноси предност нашем тиму. На почетку другог полувремена, Василијевић избија једну лопту која стиже до Панчева који улази у казнени простор, одлучује се на дриблинг, затим је био оборен, а дилеме није било – пенал за наш тим. Наравно, Роберт Просинечки је сигуран – 0:2. У 59. минуту, ка голу Грасхоперса креће и Душко Радиновић – одличан шут, Звезда води са 3:0, и у том моменту је све било решено. Неколико минута касније, пенал за домаћине. Извео га је Кесле, Стојановић је одбранио, али се лопта враћа до Немца који смањује резултат – 1:3. Пред крај утакмице, Панчев поново прави проблеме одбрани Грасхоперса, поново је оборен у шеснаестерцу домаћина, а Просинечки је поново сигуран са 11 метара. Одлична утакмице Звезде, и најава одличних резултата те сезоне, у којој је наш тим постао првак Европе.

2002. Кјево – Црвена звезда 0:2 (0:0)

У I колу Купа УЕФА, Црвена звезда је гостовала Кјеву у Верони. Након 0:0 у Београду, црвено-бели нису били фаворити против највећег изненађења италијанске лиге из претходне сезоне који је имао респектабилан тим, предвођен Перотом и Легротаљеом, али су ипак пуни оптимизма отишли на овај реванш меч.

Lalatovic_Kjevo
Лалатовић против Кјева

Наравно, било је проблема, у првом полувремну се повредио Звездин голман Дишљенковић, па га је заменио Ранђеловић. Посебно је било узбудљиво у другом полувремену, а у 70. минуту, након контре Црвена звезда долази до вођства. Бошковић је одлично упослио Пјановића, који је заобишао голмана Кјева, Лупателија, упутио удараца ка голу, а на другој стативи је све то испратио Иван Гвозденовић и послао лопту у мрежу. У 85. минуту, слободан ударац за Црвену звезду изводи Кривокапић, додаје до Дејана Миловановића, који са око 25 метара шаље „бомбу“, Лупатели је успео само да закачи лопту, али не и да је спречи да уђе у гол – 0:2, и наш тим пролази у наредно коло, где је поново налетео на италијанског представника – екипу римског Лација. Као што је већ поменуто у овом тексту, Ђорђе Миловановић је на данашњи дан 1979. био стрелац против Галатасараја, а на исти дан 23 године касније, гол на европској утакмици постигао је и његов син.

Португалци мало кваре просек, али остаће упамћено да су на данашњи дан падали Пољаци, Турци, Швајцарци, Италијани…

Пре него што се кренемо у причу у вези са утакмицом са насловне фотографије, идемо у блиску прошлост, тј. у 2009. годину. Те августовске вечери, Црвена звезда је играла реванш утакмицу квалификација за Лигу Европе против Динама из Тбилисија. Грузијци су победили са 2:0 у првом мечу, али ипак смо сви очекивали пролаз даље иако смо знали да је Звезда у кризи. Почиње утакмице, аутогол, Динамо води, Звезда убрзо поравнава резултат, али негде на пола првог полувремена, гости поново воде. Сео сам на столицу у неверици, уз речи: „Е, сад смо испали“. Између осталих, на утакмици је био и мој отац који је одмах рекао да ту још ништа није решено, и да је „и други Динамо мислио да је све готово, па знамо сви како је прошао“.

Отац ме је и научио да волим Звезду и одрастао сам уз његове приче о вољеном клубу, а једна од његових омиљених прича је била управо о утакмици одиграној на данашњи дан 1978. године. Црвена звезда је тада у првом колу Купа УЕФА дочекала Динамо из Берлина. Иако је Звезда тада углавном лагано пролазила прва кола европских такмичења, у првој утакмици у Берлину се није прославила, поражена је са 5:2. Брзо је противник стигао до 3:0, Шестић и Савић су до полувремена смањили на пристојних 3:2, али је ипак Динамо направио осетну предност пред реванш меч.

Три дана пре тога, Звезда је изгубила у првенству од Борца из Бања Луке, самопоуздање није било баш велико. Ипак, на „Маракани“ у реваншу 50.000 људи. Веровали су сви да Звезда може ипак даље, али, у 12. минуту Ридигер доноси предност Немцима, и та минимална предност остаје до краја полувремена. Динамо има 6:2 укупно, пред последњих 45 минута. „Да ли то значи да је све готово? – Наравно да не, било је потребно само да Звезда одигра као Звезда“, поновио ми је отац више пута ову реченицу, па и данас је понекад изговори поново.

Почиње друго полувреме. У 58. минуту, Душан Савић поравнава резултат. Здравко Боровница који је ушао у другом полувремену, постиже два поготка – 69. и 80. минут. Још корак до пролаза, а до пре двадесетак минута је изгледало као немогуће. Последњи минути утакмице, Благојевић центрира, Шестић је у дуелу са Лауком, немачки фудбалер је лоше захватио лопту и спровео је у сопствену мрежу – 4:1, Црвена звезда побеђује и пролази даље. Ова утакмице ће остати упамћена као један од највећих преокрета у историји нашег клуба, и као почетак победничке серије у Купу УЕФА, у коме је Звезда те сезоне стигла до финала, где је играла против Борусије, а то финале, решио је – судија, али то је нека друга прича.

Ето, то би било укратко о овој утакмици, чисто да се подсети на тај дан. И да се часком вратим на први пасус – па, знате сви као је прошао и овај грузијски Динамо. Ма како изгледа ситуација, „потребно је само да Звезда одигра као Звезда“, и чуда су могућа.

Како угледни британски лист „Гардијан“ сазнаје, а преносе бројни домаћи медији, Црвена звезда није клуб коме играње европских такмичења „виси о концу“ за наредну сезони. Наиме, УЕФА је у првом року за достављање документације и гаранција од клубова решила проблем са 67 од њих 76, уз избацивање украјинског Металурга из Европе (за једну од наредне три сезоне), а преостали су добили нови рок да убеде челнике ове организације да могу да измире и испуне све обавезе.

Проблем постоји само са богатим Манчестер Ситијем, који не прихвата нагодбу са европском кућом фудбала, након што је дебело прекршио финансијски фер-плеј и трошио много више него што је зарадио, а што није дозвољено, па би морао да исплати на рачун УЕФА 60 милиона евра у наредне три сезоне.

„Гардијан“ не наводи имена осталих осам клубова, али је јасно да су то сви они који нису добили дозволу у првом року, а међу њима је и Црвена звезда. Овај лист истиче да је до петка увече готово све завршено и да би УЕФА ускоро требало да се огласи саопштењем, те да је преостало само да се заврше папиролошке формалности.

До тада, наш клуб лакше дише и одлази у Ужице по титулу… 

Играчи Црвене Звезде се ни ове сезоне нису добро показали у квалификацијама за Лигу Европе. Не само да Звезда од Европе није зарадила, већ ће своје учешће у квалификцијама морати и да плати.

IMG_6563-1Како пише дневни лист Спорт, Црвена Звезда ће због непримереног понашања навијача морати да испашта. Због поропуста на првој овосезонској утакмици против ИБ Вестманеје, Црвено-бели су кажњени са 30.000 евра. Дуг је достигао цифру од 95.000 евра због тога што су Делије палиле бакље и у првом мечу са Украјинцима у Одеси, где су се и сукобили са полицијом.

Међутим, ова цифра није коначна, још увек се чека пресуда за реванш са Черноморецом.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!