Шеф стручног штаба Црвене звезде, Ненад Лалатовић, био је незадовољан након елиминације Црвене звезде из Купа Србије.

- У првом полувремену смо контролисали утакмицу, али нисмо успели да реализујемо своје прилике. То нам се понавља из утакмице у утакмицу, а противник по правилу то искористи у другом полувремену. Рад је из прве шансе успео да поведе, и наша неефикасност је поново дошла до изражаја. Трудили смо се, покушали смо да изједначимо, створили смо и неке прилике, али имамо проблема са реализацијом, несумњиво – рекао је Лалатовић, и честитао противнику:

- Честитам Раду на победи, на проласку даље, и желим им много среће у наставку такмичења.

Фудбалери Црвене звезде поражени су у осмини финала Купа Србије, и на тај начин су завршили такмичење у Купу Србије.

Стадион: Обилића
Гледалаца: 2000
Судија: Данил Грујић (Ниш)
Стрелац: Перовић у 51. минуту.

Рад: Радуновић, Ђурић, Јелић, Гњатић, Распоповић, Милошевић, Родић, Перовић, Бајић, Веселиновић , Марковић.
Резерве: Јовановић, Денић, Михајловић, Ненадовић, Мараш, Станчевски, Милисављевић

Црвена звезда: Кахриман, Печник, Лазић, Павићевић, Мијаиловић, Ковачевић, Ристић, Катаи, Гаврић, Лазовић, Јовић.
Резерве: Рајковић, Планић, Антић, Босанчић, Гогић, Савићевић, Деспотовић.

Мало фудбала, и доста борбе. Ово је најбољи опис првог полувремена, током којег је прва стопостотна шанса виђена тек у последњим тренуцима овог периода. Тежак терен је свакако допринео оваквом стању ствари, па су наши фудбалери често покушавали и дугим лоптама да упосле Јовића, Гаврића и Лазовића, али из такве игре није се родила нити једна прилика. Домаћин је претио после прекида, али у два наврата некадашњи Звездин фудбалер, Славко Перовић, није најбоље примио лопту у шеснаестерцу Црвене звезде.

Катаи је у два наврата шутирао, али је оба пута интервенисао голман Радуновић. Све до 45. минута, то су били и једини ударци у оквор гола, а онда је штопер Рада погрешио, до лопте је дошао Јовић који је испред себе имао само голмана Рада, али је шутирао превише слабо и доста близу Радуновића који је и из ове ситуације изашао као победник.

Друго полувреме је донело много више узбуђења и прилика, међутим поново је неефикасност скупо коштала Црвену звезду. Рад је своју прву праву шансу искористио – док је Звезда нападала Рад је створио прилику, а некадањи играч Црвене звезде, Славко Перовић, успео је у 51. минуту да затресе мрежу. Није се Рад повукао, тражио је и други гол, али се у тим тренуцима истакао Кахриман. Требало је Звезди времена да помери тежиште игре на половину Рада, а након уласка Босанчића и Деспотовића, Звезда је била тим који је доминирао на терену.

Прву праву прилику у другом полувремену пропустио је Лазовић, који је фантастично шутирао из волеја, али се испречича пречка. До краја утакмице је Звезда покушавала дугим лоптама да створи прилику, али тек у самом финишу је и стигла до њих. Мијаиловић и Павићевић су били у ситуацијама да затресу мрежу, али на висини задатка је био данас врло добри Радуновић, и резултат до краја утакмице није промењен.

Исти ривали одиграће у недељу од 13 часова првенствени дуел, такође на стадиону Обилића.

Црвена звезда је након ремија са Вождовцем и пораза од Партизана победила Доњи Срем у првенству, и на тај начин прекинула серију лоших резултата. Оно што забрињава је што је победа остварена уз катастрофално лошу игру, што је истакао и тренер Лалатовић након меча. Проблеми се морају брзо решавати, јер се наставља такмичење у Купу Србије, а то је такмичење које не дозвољава киксеве. У осмини финала, Црвена звезда ће играти са Радом на Врачару.

Фудбалски клуб Рад је још за време СФРЈ лиге први пут заиграо у елитном рангу домаћег шампионата, и то у сезони 1987/88. Од тада, Рад је углавном играо у најјачем рангу првенства наше земље, а дешавало се да неколико пута склизне у нижи ранг. Клуб је основан 1958. године тако што је Грађевинско Предузеће „РАД“ прихватило идеју и иницијативу свог Машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у III разреду малог бањичког клуба „ФК Развитак“. Такво предузеће какво је било ГП „РАД“, могло је да преузме и неки тим из знатно вишег ранга такмичења, али као свој подухват прихватили су мањи клуб без већих аспирација у почетку. Од општине је добијен терен у центру Бањице, на коме је ГП „РАД“ направио игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, за економат су се користиле покретне кућице, а касније су изграђене свлачионице и ресторан. Тако је почео успешан живот клуба који је почео од најнижег ранга такмичења, кога је издржавало једно грађевинско предузеће. Рад је везао Бањицу и околину за себе. Већ у другој сезони у елити, изборили су излазак у Европу, освојивши четврто место у шампионату. Испали су од нашег братског клуба, Олимпијакоса – победили су на Бањици са 2:1, а у Атини су изгубили са 2:0. И у сезони 2011/12 су заузели четврто место у Првенству Србије, а поново их је избацио Олимпијакос из Европе – овога пута Олимпијакос Волос. Пре тога су лако избацили клуб из Сан Марина, Тре Пене. Клуб је познат и по својој навијачкој групи, „United force“. Играју на стадиону „Краљ Петар I“, с тим што последњих неколико година утакмице високог ризика играју на стадиону Обилића на Врачару.

Рад је изнедрио велики број квалитетних играча, а имамо и приличан број заједничких фудбалера. Неки од њих су: Владимир Југовић, Стево Глоговац, Павле Нинков, Влада Стошић, Марко Перовић, Иван Дудић, Далибор Шкорић, Лука Миливојевић, Немања Пејчиновић, Ненад Томовић, Филип Ђорђевић, Горан Буњевчевић, Бобан Бајковић, Зоран Ризнић, Андрија Калуђеровић, Милош Димитријевић, Јагош Вуковић, Александар Пантић, Драган Мићић, Вујадин Савић, Горан Чаушић, Славко Перовић, Дамир Кахриман. Никола Антић, који је овог лета појачао наш тим, дошао је управо из Рада у наш клуб.

Што се тиче међусобног скора, однос је следећи:

„Маракана“:   25        23        1          1          58:15

*Бањица:       25        16        8          1          33:13

Укупно :        50        39        9          2          91:28

*као што је већ напоменуто, неколико пута су нас дочекали као домаћини на стадиону Обилића

rad-cz_0-1_10_11_2013
Слика са последње одигране утакмице на Врачару између Рада и Црвене звезде

Први првенствени дуел одигран је 22. новембра 1987. године, на нашем стадиону, победили смо са 2:0, а стрелци су били Роберт Просинечки и Вранеш (аутогол). На Бањици је први дуел одигран 29. маја 1988. године, а завршен је истим резултатом. Просинечки је поново био стрелац, а придружио му се и Бора Цветковић. Рад је први и једини пут славио на Бањици 11. септембра 1993. године, голом Зорана Ризнића. Једини тријумф на „Маракани“, Рад је остварио 10. децембра 1994. године, (1:0, голом Небојше Вигњевића). У сезони 1988/89 били су бољи од нас након извођења једанаестераца (4:3, 0:0 у регуларном делу), мада се тај меч рачуна као реми. Тада је важило правило да се изводе пенали уколико се утакмица заврши нерешеним исходом, а успешнији тим би добијао један бод, поражени би остајао без бодова. Као што се може видети, код куће смо прилично „негостољубиви“ против „Грађевинара“.

Најубедљивија победа са наше стране је остварена 20. маја 1995. године – 8:1, уз хет-трик Небојше Крупниковића, два гола Дејана Стефановића, а Рамбо Петковић, Дарко Ковачевић и Марко Перовић су се по једном уписали у стрелце. Почасни погодак за госте постигао је Зоран Ризнић. Најбољи стрелац у дуелима са Радом је Михајло Пјановић који је седам пута био прецизан у мечевима ових тимова.

У шеснаестини финала Купа Србије, Црвена звезда је победила чачански Борац на свом терену са 1:0 голом Ђорђа Деспотовића, док је Рад до утакмице са нашим клубом стигао победивши Јединство у Ужицу са 3:0. Након утакмице са Борцем у Купу, Звезда се састала са истим клубом и у Првенству Србије, и такође остварила минималну победу. Жреб је одредио да ће Црвена звезда поново одиграти „два полувремена“ са једним клубом, тј. након утакмице у Купу, наш тим се састаје са Радом и у првенству. Пре утакмица са Борцем, истицали су из нашег клуба да никога није лако победити два пута у тако кратком периоду, али су успели у томе, а надамо се да ће тако бити и сада.

За ову фазу такмичења, сигурно није лак ривал, али, ако се жели трофеј у Купу, морају се сви побеђивати. Позивамо све навијаче да дођу на утакмицу, и помогну нашем тиму да се домогне четвртфинала, и преброди кризу у игри. Они који нису у могућности да прате меч уживо, могу гледати телевизијски пренос на каналу „Арена Спорт“.

Идемо до нове победе!

Осмина финала Купа Србије:

Рад Црвена звезда,

Стадион ФК Обилић, среда, 29. 10. 2014. године, 13h

У просторијама Куће фудбала у Старој Пазови, одржан је жреб 1/8 финала за најмасовније фудбалско такмичење у Србији.

Жребом је одлучено да ће противник и домаћин Црвеној звезди у 1/8 финала Купа Србије, бити екипа Рада.

Утакмица ће бити одиграна у среду 29. октобра.

Сви парови 1/8 финала Купа су:

ОФК Београд – Чукарички
Спартак – Пролетер
Раднички Ниш – Инђија
Металац – Вождовац
Војводина – Слобода
Партизан – Слога (Петровац на Млави)
Раднички Крагујевац – Јагодина
Рад – Црвена звезда

Након што је објављен Звездин наредни противник у Купу, капитен Никола Мијаиловић је рекао да је за Звезду сваки наредни противник најтежи.

- Рад је квалитетан противник, и очекује нас тешка утакмица, нарочито јер ћемо је играти на гостујућем терену. Ипак, екипа која жели трофеј мора победити сваког противника без обзира ко је у питању, и ми ћемо се добро припремити за ту утакмицу када за њу дође време. Има још скоро месец дана до осмине финала Купа, и са Радом ћемо одиграти две утакмице у неколико дана, тако да ћемо им сигурно посветити пажњу коју несумњиво заслужују – рекао је Мијаиловић.

Црвена звезда се пласирала у наредну рунду Купа Србије, након што је савладала чачански Борац на Маракани, резултатом 1:0 (0:0).

Једини гол, свој први у црвено-белом дресу, постигао је Ђорђе Деспотовић, а победу Звезде испратило је нешто више од 4 000 гледалаца. Наш тим је могао да слави убедљивије, пошто је пропуштен велики број прилика, док су Чачани запретили два пута, али то није било довољно да се савлада Дамир Кахриман, који је такође дебитовао.

Голмани Црвене звезде нису примили гол преко 650 минута у низу и у чак седам утакмица у овој сезони!

Црвено-бели су на овај начин добили први од два дуела против овог ривала који играју у року од неколико дана. Друга утакмица игра се у Чачку за викенд (уколико не буде одлагања), у оквиру првенства Србије.

Тренер Ненад Лалатовић у потпуности је промешао карте, извршио неколико измена у односу на претходне мечеве, па су на терен истрчали Кахриман, Петковић, Планић, Павићевић, Антић, Грујић, Аврамовски, Гаврић, Лазовић, Јовић и Деспотовић. Шансу са клупе су чекали  Рајковић, Лазић, Стефан Ђорђевић, Катаи, Гогић, Ракић и Ристић.

Ненад Лалатовић извео је на терен два нападача, два појачања у последњој линији, младог Грујића и новајлију Аврамовског и то су биле кључне промене у односу на досадашњи део сезоне. Формацијски, наш тим је заиграо са два нападача, што се видело и у игри и двоцифреном броју прилика које је Звезда имала за 90. минута.

На трибинама се окупило 4.184 гледаоца.

Од првог минута, Звезда је имала иницијативу, док је Борац био без амбиција да уради нешто озбиљније у фази напада. У првих 45 минута посебно се истакао Ненад Гаврић, који је имао неколико одличних прилика, у 20, 30, 32, а у другом делу и у 50, 55. и 56. минуту, али није успео да постигне гол. У једној ситуацији одлично је и асистирао, али Јовић и Деспотовић инсу успели да спроведу лопту у мрежу. Исти тандем, који се по први пут нашао у стартној постави у тандему, имао је прилику, након што је Јовић скренуо лопту, коју његов саиграч из напада није успео да убаци у гол. Међутим, у ситуацији у којој је наш тим био најближи голу, Деспотовић се нашао у улози асистента, након корнера, али је Петковић погодио пречку. Борац је имао само један покушај, из 3. минута, када је један ударац завршио у корнеру, након интервенције одбране Звезде. Агилан је био и леви бек Антић, као и Лазовић, који није успео да постигне гол из две добре ситуације.

А онда, тек што је други део меча почео, уследио је у 50. минуту поменути покушај Гаврића, након којег је голман гостију интервенисао, а Деспотовић спровео лопту у мрежу, за 1:0. У наредних шест минута, покушао је још два пута наш крилни играч, али без успеха, да би потом и стрелац јединог гола био у прилици, али је погодио спољни део мреже.

У 63. минуту Чачани су имали најбољу прилику, али је Кахриман добро интервенисао и отклонио опасност. У наредних 10-ак минута, извршио је Лалатовић три измене, па су на терен истрчали Ристић, Ракић и Катаи, уместо Аврамовског, Јовића и Лазовића и одмах се истакли. Ракић је имао три добре шансе, а након њега и Катаи, али нису успели да постигну гол, у периоду од 70. до 82. минута. У међувремену, и гости су покушали да дођу до изједначења, али је Кахриман одлично интервенисао, још једном.

У самом финишу меча, Ракић је покушао још једном, главом, али је његов ударац завршио поред гола. У три минута надокнаде времена, наш тим је желео да постигне још један погодак, али је Бајић наставио да прави бравуре на голу и зауставио још један ударац Катаија.

Креће и борба за Куп Србије, а жреб је одредио да у шеснаестини финала овог такмичења наш тим дочека Борац. Чачани су се након две сезоне вратили у елитно такмичење, па се не може рећи да Звезда има лаког противника за почетак, али пошто желимо да вратимо трофеј Купа у наше витрине, морамо да побеђујемо све који нам се нађу на путу.

ФК Борац је основан 1926. године, иако је према неким изворима прва фудбалска утакмица одиграна 1920. године. Група синдикално организованих радника је 1. маја 1926. године основала клуб који је прво имао црвене, а нешто касније црвено-беле дресове. Први председник клуба је био столарски радник Јован Јоловић. До Другог Светског рата највећи успех клуба било је освајање 1. места у Западно-моравској жупи 1934. године. Занимљиво је да после паузе за време II Светског рата клуб наставља са радом и већ 1946. године игра квалификације за 1. лигу против нас, које је изгубио. Следећи велики успех је освајање Купа Србије 1958. године да би четири године касније остварен пласман у Другу Савезну лигу. Дуги низ година, клуб је играо у овом рангу да би 1994. остварио пласман у елиту. Од тада, Борац је углавном играо у најјачем рангу, с тим што се неколико пута спуштао степеник ниже. 2012. годиен ушли су у финале Купа, где су поражени од нашег тима, а те сезоне су испали из елите у коју се враћају ове сезоне. Највећи успех клуба је освајање 4. места у првенству у сезони 2007/08, након чега је по први пут изборен пласман у неко европско такмичење, тачније Куп УЕФА. Тада је у првом делу сезоне екипу је тренирао Миодраг Божовић док је историјски пласман оверио Милован Рајевац.

Што се тиче међусобног скора, наш тим је далеко успешнији:

Београд :         15        14        0          1          45:3

Чачак:              14          7        4          3         26:13

*Крушевац        1           1        0          0          2:0

Укупно :            30        22        4          4          73:16

* три утакмице су одигране у Купу, једна у Чачку (победа нашег тима – 3:1, први међусобни дуел у Купу, 15. август 1956. године), једна у Београду (победили смо 4:0), једна у поменутом финалу у Крушевцу.

Први првенствени дуел одигран је 8. априла 1995. на нашем стадиону. Утакмица је завршена победом нашег тима 6:0, а стрелци су били Небојша Крупниковић 3, Дарко Ковачевић 2 и Иван Аџић. Једину победу на „Маракани“, од четири укупно у међусобним дуелима, Борац је остварио 7. августа 2004. године на отварању нове сезоне након победе над Јанг Бојсом и пред дуел са холандским ПСВ-ом. Било је 1:0 за њих, голом Бобана Стојановића, нашег бившег играча. Лопта је испала Дишљенковићу из руку, а Љупко Петровић забележио први повратнички пораз на нашој клупи. Најубедљивија победа је 7:0, 19. априла 1997. године. Драган Мићић 3, Драган Вулевић 2, Еде Вишинка и Драган Љубојевић просто су самлели Борац. Последњи дуел између ова два тима, Црвена звезда је решила у своју корист (2:0 у финалу Купа 2012. године, голове су постигли Евандро и Борха).

Најрасположенији играчи када су у питању утакмице са Борцем су:  Небојша Крупниковић са 6 голова, Дејан Миловановић и Драган Мићић постигли су по 4 гола.

Велики број играча је наступао за оба тима, а интересантно је да је Дарко Лазовић био стрелац за оба тима у међусобним дуелима ова два тима. Он је поникао управо у Борцу, и одатле је дошао у наш тим. Поред њега, за оба тима наступали су и: Миливоје Витакић, Јован Гојковић, Бранко Јелић, Александар Јевтић, Милош Трифуновић, Милован Рајевац, Петар Баралић, Иван Аџић, Дарко Анић, Дарко Крстески, Бора Цветковић, Ненад Ковачевић, Бобан Стојановић, Марко Мугоша, Стеван Рељић, Милан Јеремић, Филип Младеновић…

Тренери Борца су били наши бивши играчи Миодраг „Гроф“ Божовић, Милован Рајевац, Василије Шијаковић и наша легенда Коста Томашевић између осталих, а заједнички тренери су били и Милорад Косановић и покојни Гојко Зец. Милован Рајевац је био наш тренер на једној утакмици, против ОФК Београда у победи од 4:2.

Куп је такмичење које не прашта грешке, али наш тим је свестан тога, и очекујемо да успешно започну ово такмичење. Наравно, уз навијаче је увек лакше, па позивамо све који су у могућности да дођу сутра на „Маракану“ и подрже наш тим, и помогну му да успешно започне борбу за нови трофеј у Купу. Директан телевизијски пренос је на каналу „Арена Спорт 1″ за оне који нису у могућности да прате утакмицу уживо.

За успешан први корак ка новом трофеју!

Шеснаестина финала Купа Србије:

Црвена звезда – Борац Чачак,

„Маракана“, среда, 24. 09. 2014. године, 19h

Фудбалери Црвене звезде угостиће чачански Борац у првом мечу Купа Србије за ову сезону. Занимљиво, последње финале овог такмичења, наш тим је одиграо управо против Чачана, пре две године у Крушевцу. Звезда је тада славила резултатом 2:0, под командом Роберта Просинечког. Жреб за 1/16 финала одржан је данас у подне.

Меч се игра за 14 дана, 24. септембра.

marko petkovicПоразом од Војводине, фудбалери Црвене звезде дефинитивно су се опростили од трофеја у Купу, док ће Војводина изнова, као и у претходних неколико година учествовати у самој завршници борбе за пехар у најмасовнијем такмичењу.

Дефанзивац Марко Петковић тешко је поднео пораз од Новосађана и истакао да су ситне грешке одвеле београдске црвено-беле у пораз.

– Тешка утакмица и тежак пораз. Имали смо своје шансе које нисмо успели да реализујемо, што је противник умео да казни. Мислим да су нас ситне грешке одвеле у проблем и да у њима лежи разлог због којег смо изгубили меч – рекао је Петковић.

Млади репрезентативац Србије жали за пропуштеним приликама свог тима, посебно у првом полувремену.

– После првог примљеног гола, подигли смо ниво игре, створили неколико изгледних ситуација из којих нисмо успели да постигнемо погодак. Други гол нас је још више пресекао, али смо и после њега, као уосталом и након вођства Војводине од 3:0, могли да се вратимо у меч. Нажалост, испромашивали смо се и нисмо успели да „закомпликујемо“ утакмицу – сумирао је утиске након пораза од Војводине Марко Петковић.

Ne tolerišemo više - Zvezda - Vojvodina 1:3
Ne tolerišemo više - Zvezda - Vojvodina 1:3
Ne tolerišemo više - Zvezda - Vojvodina 1:3
Ne tolerišemo više – Zvezda – Vojvodina 1:3

Црвена звезда – Војводина 1:3

Стадион: Црвене звезде
Гледалаца: 7120
Судија: Бошко Јованетић
Стрелци: Мрђа 73. – Калуђеровић 11, Аливодић 58, Шкулетић 71.

Црвена звезда: Бајковић, Петковић, Крнета, Араухо, Мијаиловић, Гогић, Милијаш, Нинковић (од 83. Савићевић), Касалица (од 61. Печник), Милуновић (од 46. Дауда), Мрђа. Тренер: Славиша Стојановић.

Војводина: Жакула, Настић, Ђурић, Вуковић, Вулићевић, Радоја, Врањеш (од 89. Тумбасевић), Полетановић (од 86. Вукчевић), Аливодић, Калуђеровић (од 63. Гаћиновић), Шкулетић. Тренер: Марко Николић.

У четвртфиналу Купа Србије Војводина је заслужено победилу Црвену звезду резултатом 3:1 и пласирала се у полуфинале. Екипа Марка Николића је тако наставила успешан низ против Црвене звезде и уписала пету узастопну победу.

Оно што треба радовати све навијаче Црвене звезде је велики помак који је виђен у овој утакмици јер су играчи у црвено-белим дресовима, за разлику од прошлог сусрета на „Маракани„, успели да савладају голмана Војводине и тако разбуктати страсти пред суботу када је заказан првенствени меч.

Погодак Драгане Мрђе је позив свим присталицама црвено-белих да дођу у суботу у што већем броју јер ако идемо законом великих бројева, врло је вероватно да ће Црвена звезда управо у мечу који се игра у суботу бити још ближа нерешеном резултату него икада прије у последњим сусретима са истим ривалом. Такођер овај гол најбољег стрелца лиге поправио је и гол-разлику против исток противника, која сада у задњих пет утакмица износи 2:13.

Донекле улева наду и катастрофално суђење Бошка Јованетића јер је постао још један у низу судија који су пропустили да досуде казнени ударац и тако Звезду још више приближи нерешеном резултату и нади да барем са „пенал рулета“ могу до полуфинала Купа.

Исто тако треба наћи и оправдање за овако лошу игру у врло ниској температури која је на терену била неколико степени испод нуле. Играчи Црвене звезде профињени техничари, тактички обучени и господских манира нису могли у тим уветима да дају свој максимум. Такођер нису имали срца да некоме од Новосађана направе клизећи старт јер би тада оба играча пала на хладну траву, а могао је неко од да заради и жути картон који би унео још више нервозе у дерби утакмицу.

Овако остаје жал, туга и али нада да ће у суботу бити све другачије.

Док са неверицом будете читали горњи део текста, тако је исто са неверицом аутор овог текста гледао јучерашњу утакмицу, игру фудбалера Црвене звезде као и одлуке тренера који је у данашњој утакмици показао све своје (не)знање. Просто је невероватно да исти човек може у једној утакмици донети толико добрих одлука, а онда у другој његове одлуке изгледају као да је јуче дошао у клуб и експериментише.

У таквој ситуацији врло лако можемо закључити да је Славиша Стојановић или потпуни тренерски незналица или неко ко има свог диригента. Некога ко одређује састав, тактику и игру. Мада овај део о тактици можемо занемарити јер против Војводине тактичког постављања није било, ако не рачунамо стајање чуњева, извините играча пре почетка сваког полувремена где су се и тада наместили у криву формацију.

Све ове критике биле би много умереније да су играчи Црвене звезде показали борбеност, жељу и да нисмо гледали почетничке грешке код сва три гола гостију.

Војводина је повела преко Калуђеровића већ у 11. минуту када се нико од везних играча Црвене звезде није сетио да направи фаул на средини терена, исти тренд наставила је одбрана где Крнета оставља Шкулетићу простор да проиграва петом своје саиграче и на крају где Петковић и Гогић попут петлића одлазе на лажњак нападача Војоводине „код Цице по ћевапе„, а Калуђеровић савладава лоше постављеног Бајковића.

До краја полувремена Војводина је препустила Звезди посед лопте и чекала да из контре зада завршни ударац слабијем противнику. Само срећа и неспретност Шкулетића спречили су госте да већ у првом делу реше питање победника.

Колико воље, жеље, борбености и квалитет су показали момци у црвено-белим дресовима најбоље говори податак да су у првих 45. минута упутили само један шут у оквир гола и створили „НУЛА“ шанси пред голом Жакуле.

Друго полувреме Војводина као много боља и „искуснија“ екипа отвара нападачки и од 58. минута преко Аливодића долази до вођства од 2:0 и решава питање победника. Сваком иоле мало бољем познаваоцу фудбала, после гола Аливодића, било је јасно да Црвена звезда нема 1% шансе да се врати из амбиса у који је упала.

Наравно уследио је „хладан туш“ на температури испод нуле након гола Шкулетића који је најавио још једно брукање тима некада славног имена. Још једна почетничка грешка везног реда и задње линије довеле су нападача Војводина у ситуацију „један на један“ са Бајковићем где је голман Црвене звезде на прву финту легао на траву и донео осмех на лице Шкулетићу који је послао лако лопту у небрањену мрежу.

Срећом по све навијаче Црвене звезде у 73. минуту Драган Мрђа је постигао почасни погодак и спречио још већу бруку свог тима.

Црвена звезда је поражена другу годину за редом у четвртфиналу Купа Србије, поражена је пети пута узастопно у утакмицама са Војводином и игра у две последње две утакмице доноси велику дозу страха пред првенствени сусрет са истим противником.

Волео би на закључку утакмице скренути пажњу на најбољег стручњака у овој лиги, Марка Николића који је након Рада наставио да држи предавање Звездиним тренерима и на клупи Војоводине. Тренер који „чека“ Звезду и њену клупу пре него што је дошао непознати Стојановић вредно ради, усавршава се и када му време и место то дозволе држи предавање на тему тактичко постављање утакмице, читање противничких одбрана и како изненадити противника. И то потпуно бесплатно и обично оним тренерима који су на клупи Црвене звезде и одмах постави упитник изнад глава свих нас. Зашто један млад, обучен и квалитетан стручњак какав је Марко Николић никада не заврши у Звезди. Зар је могуће да се чека да „прерасте“ српски фудбал па да га се онда „моли“ и тражи да дође да спасе Звезду?

Igrači Crvene zvezde
Igrači Crvene zvezde

Кратак појединачан учинак играча и тренера:

Бајковић: Иако не можемо рећи да је директни кривац за голове које је примио, не могу се отети дојму да први примљени гол је морао и требао одбранити. Код гола Калуђеровића је лоше постављен и дозвољава да му млаки шут нападача Војводина пређе преко руке и заврши голу. Такођер код трећег гола на финту Шкулетића је „легао на земљу“ као голман нижеразредног клуба, мада му тај гол нико не може нити неће замерити.

Петковић: Првих 20. минута дефанзиве катастрофално постављање и лутање. Код првог гола је отишао „по ћевапе“ или „бурек“ и вратио се тек негде око 25. минута утакмице. Нападачки део одличан.

Крнета: Неискусан још увек јер искусан играч би пре првог гола Војводине „дигао бусен траве“ Шкулетића и лопту, зарадио жути картон и зауставио напад који се нико од везних играча није сетио прекинути на исти начин. Код трећег гола наивно истрчава за својим играчем и оставља простор иза својих леђа који Араухо не затвара.

Араухо: Неискуство је и код овог стопера Црвене звезде превладало. Прва грешка код другог гола Војоводине је избацивање лопте „леђима“, уместо да ју избаци главом и излази одмах у блок, док код трећег гола не затвара леђа Крнети и оставља „пола стадиона“ отворено на централном делу терена.

Мијаиловић: Вероватно се још увек налази у Вулићевићевом „џепу“ јер се десни бек Војводине практички поигравао са искусним Мијаиловићем у сваком смислу.

Гогић: Најборбенији сигурно, али да дефанзивни везни у утакмици на домаћем терену, где Звезда изгуби 3:1 не заради жути картон и узбурка страсти говори да утакмицу није одиграо добро.

Милијаш: Превише и превише „бунарање“ видимо сваку утакмицу од капитена Звезде. Чак је ову утакмици и суделовао више у нападу, али зато остављао огроман простор иза себе тако да више савета за Милијаша немам. Показао је код гола Мрђе завидну борбеност коју треба имати читаву утакмицу, сваку утакмицу.

Нинковић: Играч који је пре утакмице имао температуру, осећао лош тонус мишића уз сво дужно поштовање према великом играчу, човеку и Звездашу било би поштеније да није ни наступио. Ако већ Црвена звезда нема тренера да то уради, а очито да нема Милош је сам требао рећи да не може. Утакмицу је одиграо коректно и још једном доказао колико значи овом тиму. Нажалост због малаксалости се пред крај утакмице повредио и забринуо све присталице Црвене звезде.

Касалица: Играо је своју неку утакмицу, опет нападача на позицији десног крила. Ваљда му је тренер тако рекао…Невидљив и неприметан.

Милуновић: Без утакмица у ногама и без правог такмичарског ритма нити један играч овог света не може почети утакмицу у дербију. Да се исправим, осим у Звезди. Учинак је био видљив свима.

Мрђа: Једина светла тачка против Војводина. Најопаснији, најкориснији и најубоитији играч Црвене звезде.

Још су играли:

Од 46. минута уместо Милуновића, Дауда: Што би популарни „Шеки“ рекао: „Фића није за Звезду“. Са приступом утакмицама које има Дауда и односа према дресу Црвене звезде не заслужује да се помери са клупе за резервене играче, али „чуда“ има, па тако и оних где играчи спортског директора Стојадиновића су практички незамењиви у првом тиму.

Од 61. минута уместо Касалице, Печник: Веома „интелигентан“ потез је направио тренер Стојановић увођењем још једног ровитог играча у утакмицу која је већ у том тренутку била изгубљена. Можда је помешао лончиће па је тренер Црвене звезде помислио да је ово та задња првенствена ове полусезоне. Печник незадовољан и љут одиграо је тако да боље да није.

Од 83. минута уместо Нинковића, Савићевић: Једна од највећих нада игра све лошије и лошије. Неправде очито боле, али критика на његов рачун иде на приступ. Без обзира на све оне пре свега мора да буде човек, Звездаш и тек онда играч. У преводу значи да ако добије два минута на терену да за то време покаже да је неправедно занемарен. Он ради баш супротно и све веће бреме ставља на своја леђа. Очекивања навијача су све већа, а његове игре и приступ све гори. И даље верујем у овог момка и верујем да је таленат каквог Црвена звезда већ јако дуго није имала.

Тренер Славиша Стојановић: Припрема утакмице: НУЛА БОДОВА. Тактичко постављање утакмице: НУЛА БОДОВА. Припрема за игру противника: НУЛА БОДОВА. Побољшано отварање утакмица: НУЛА БОДОВА. Одабир играча: НУЛА БОДОВА.

Да ли је Црвена звезда у овој утакмици уопште имала тренера и ко је сатавио састав за ову утакмицу. У игри су се (не)очекивано нашли Касалица и Милуновић, који су поред бројиних захтева за раскид уговора први изнад црте да направе исто. Значи неке ствари су прече од резултата, а ту не верујем да тренер има велику улогу.
Или тренер реагира на евентуалне претње, ако не играм раскидам уговор. То би било још лепше и занимљивије.

Затим у игру ставити под температуром и малаксалог Нинковића граничи за лудилом и питањем које више није само у сфери фудбала. Увођење у игру ровитог Печника је такођер за рубрику „веровали или не“.

Наравно ту је и незаобилазни Дауда, ма како се резултат кретао он мора да одигра па макар тих 45. минута и то увек уз безрезервну подршку. Јер Дауда када се не види на дербију, крећу похвале са свих страна: „Ма може он“. Дауда у првенственој утакмици промаши четири-пет ситуација што би моја „бака забила“ излазећи из игра добије пољупце, тапшање и ајмо мајсторе. Док са друге стране где је оно Звездино дете Михајловић? Да ли су га можда изгубили негде у превозу на европским гостовањима. Али чекајте, Звезда не игра Европу. Да се вратимо на Дауду са учинком на дербијима идентичном оном Михајловића са трибина и мојом подршком још једном Стојадиновићевом играчем.

Zoran Stojadinović
Zoran Stojadinović

Онда када очекујемо у дерби утакмици са Војводином, где су ровити Нинковић и Печник, Дауда ван форме Звездину децу, ми гледамо менаџерске игре и састављање састава од ко зна кога.

И да не заборавим споменути да млади голмана Рајковића који је проглашен за најперспективнијег голмана у свом узрасту и постао првотимац у свом бившем клубу још увек није добио шансу. Тај дечко је заборављен у Звезди и вероватно је направио грешку животу што је потписао уговор са вољеним клубом.

За крај:
ИДЕМО ЗВЕЗДО! За МЕНАЏЕРЕ!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

stojanovic_kzs_prvi_mecНакон елиминације из Купа Србије, на конференцији за медије новинарима се обратио шеф струке Црвене звезде Славиша Стојановић.

„У потпуности заслужена победа Војводине. Искористили су све где су најјачи. Када се томе дода дисциплина и одговорност, резултат не изостаје. Оно што ми нисмо имали. Нећу да кажем да је катастрофа, али ми ово не смемо да поновимо јер не води нигде.“

Стојановић је изјавио да здравствено стање појединаца није најбоље.

„Нинковић је ушао са ризиком у меч. Добио је ударац против ОФК Београда и имао вирозу, као и Печник. Може да се погорша после данашње утакмице. Не изгледа добро, надамо се најбољем.“

Тренер Војводине Марко Николић имао је разлога за задовољство.

„Виђена је лепа утакмица. Отворили смо утакмицу јако добро, играли са мало додира, постигли гол. Мало смо стали. Звезда је покушавала из прекида где смо ми јако добри и имамо баланс. У другом делу, очекиван пресинг и притисак Звезде, вратила се на игру са два шпица. Било је незгодно, али одиграли смо школску контру и победили на крају. Честитам и играчима Војводине и Звезде.“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!