Andrijana Pešić

Данас, даме у копачкама, играју утакмицу у оквиру 14. кола Прве лиге Србије за жене. 

Наш тим, гостује Машинцу, а утакмица почиње у 16 часова.

Иако је повређена, односно, у процесу опоравка, Андријана Пешић бодри своје саиграчице, па ју је екипа МЦЗ-а замолила да изнесе очекивања пред данашњи меч.

Желела бих овим путем, да дам подршку својим саиграчицама пред данашњи дерби. Иако нисам са њима тренутно, увек сам уз њих! Данас нећу бити присутна физички, из оправданих разлога, али желим им срећу, нека играју своју игру, нека играју храбро и резултат ће доћи.

Црвена звезда, тренутно се налази на четвртом месту на табели, са седам победа, два ремија, и четири пораза.

Данас се наставља првенство за црвено-беле!

Након доста времена, Звезда се враћа у такмичарски ритам.

Следи 12. коло Прве лиге Србије за жене.

Наш тим гостује екипи Јагодине, данас, 22. марта, од 11 часова.

Подсетимо, наше даме, у досадашњем току првенства, забележиле су шест победа, два ремија и три пораза.

FOTO: Zvanična prezentacija ŽFK Crvena zvezda
FOTO: Zvanična prezentacija ŽFK Crvena zvezda
FOTO: Zvanična prezentacija ŽFK Crvena zvezda

Од ове зиме, једна од фудбалерки нашег тима, наступаће за ЖФК „Бања Лука“.

Екипа МЦЗ-а, ступила је у контакт са Јованом Милинковић, како би сазнала детаље одласка.

Јована, како је дошло до одласка у Бања Луку?

Добила сам понуду, размислила и одлучила да одем на шест месеци. Да ли ћу остати тамо или се вратити у Звезду, или отићи у неки други клуб, питање је. Видећу како ће ми бити овде. За сада сам задовољна, и управом клуба, и стручним штабом и саиграчицама, сви су ме лепо прихватили.

Како се осећаш поводом одласка из Звезде?

Звезда ће ми увек недостајати, мој тим, односно породица. Ту сам провела лепши део живота и изузетно ми је драго сто ћу увек моћи да кажем да сам била чланица женског фудбалског клуба Црвена звезда.

Јована, екипа МЦЗ-а, жели ти пуно среће у наставку каријере!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Поново се враћамо на исту тему.

Догађај који се десио пре годину дана, а оставио је опасне последице по наш клуб.

О томе је пре неколико дана за МЦЗ говорио Аца Петровић, а данас, на исту тему, своју причу је испричао један од главних актера немилог догађаја.

darkos3

Човек који је све своје време посветио девојкама које презентују црвено-беле боје, а којег су склонили са места тренера, на годину дана, због казне, која није успела да наруши однос екипе са саговорником МЦЗ-а.

За пар месеци, казна истиче, па ће се он вратити екипи. Односно, вратиће се на терен.

Без обзира на то, он је све време био уз екипу, и бодрио девојке – са трибина!

За МЦЗДарко Стојановић.

За почетак, замолили смо Дарка, да нам појасни ситуацију око Тијане Крстић.

Тијана је дошла из Напретка, ми смо њима платили обештећење. Е сад, с обзиром на то, да је нама ФСС онда поништио регистрацију за Тијану Крстић, она је фактички постала слободан играч. Тада је господин са севера Суботице, анимирао родитеље, успео је да искористи ситуацију, узме папире из Напретка и одведе је у Суботицу. Све је то у реду, регистрације је поништена, али ми смо обештећење платили, а нама је то нити рефундирано, нити било шта. Тијана је добро дете, није она крива, она је добра девојчица, ми јој желимо да успе у животу, да направи каријеру, као и осталим девојчицама.

Како коментаришете поступке ФСС-а?

Много штете је њиховим одлукама нането клубу, а реално, у питању је била процедурална грешка, и то не наша, него грешка ФС Београда, и ФСС-а. Значи, ако нешто није могло да се уради, требало је да они то нама у старту кажу. Ево, да ли ја могу сада да пријавим репрезентацију Србије на СП у Бразилу? Ако ми они дају папире, да могу, ко је ту крив? Ја, који сам се пријавио а немам право, или они који су ми дали дозволу? Ето, то је неко грубо поређење са овом нашом ситуацијом. Спартак је имао аргументе у рукама, успео је у својој намери, тиме што нас је ФСС казнио. Успели су да стекну неку позицији, ево већ четврту годину ће играти ЛШ, подржава их локална самоуправа, град Суботица, ФС Војводине, ФСС. Имају више новца, аутоматски доводе више играчица, које су још увек деца. Е сад, да ли се то исплати, играти три утакмице квалификација за ЛШ, па се онда вратити у ону суморну причу женског фудбала у Србији…. И шта онда?

Дарко је затим упоредио ту ситуацију са ситуацијом у Звезди.

Са друге стране, Звезда је ипак један бренд, један велики клуб. Позивани смо на многе турнире, и сад имамо великих проблема да се определимо где ћемо ићи наредне године. Ево, прво сада имамо 4. јануара, позив из Загреба, па 25. јануара, позив из Сребреника. Затим планирамо у фебруару одлазак на заједничке припреме. Не знамо да ли ће се то остварити, али то је план. У јулу опет идемо у Португал на турнит, ове наше најмлађе селекције, иду у Шведску на турнир.

Односи са мушким ФК-ом?

Ми се сваки дан молимо Богу да мушки ФК стане на ноге, јер ако су они добро, и ми ћемо бити добро, јер смо сви део те породице. Ми сви навијамо за мушки ФК, а женски се, ето, трудимо да одржавамо на неком нивоу. Заиста нам мало треба да то буде врхунски ниво.

Стојановић је затим наставио о женској секцији.

Може да се догоди да нам се ове године склопе неке карике, да направимо заиста одличан састав. Оно што си малопре питала Ацу (интервјуи су рађени један за другим), желео бих и ја да кажем нешто на ту тему, како су се девојке осећале. Оне малтене до последњег дана нису знале да ли ће се утакмица одиграти, и какво ће стање бити после неодигравања. Ми смо одрађивали те припреме у том хаотичном стању, и уливали смо девојкама оптимизам, а ни ми сами нисмо знали шта ћемо и како ћемо. Ја сам био по 24 часа на телефону, и не знам колико ме је то коштало живаца и новца, то је као прво. Као друго, имамо прелазни рок, где нам одлазе Александра Добросављевић, Слађа Лазаревић, Мимица Павловић, Милена Пешић, Тара Коркоран, Алиса Кларк, Моника Шишковић, Милица Мијатовић, Милица Смиљковић. Ми смо 14 играча А класе изгубили, и наравно да је то огроман ударац за клуб био.

Како се то одразило на резултате другог дела те, прошле сезоне?

Па с обзиром на све то, резултати су били такви какви јесу у тој полусезони. Али опет, јавност, не знам да ли зна или не зна, ми смо целу ту полусезону изнели са 13 играчица! Као што је Аца рекао, десило се да један голман брани, а један голман игра, што је невероватно. Или на пример, девојчица, која шест месеци тренира, која још не би требало ни да игра за Б тим, игра за А тим. И онда такву једну сезону завршимо на четвртом месту, са све оних одузетих девет бодова, а на полусезони, види се да треба да будемо први, остаје нам само то гостовање у Суботици. Ми смо били сто посто убеђени да ћемо добити ту утакмицу. Тако се потрефило, њима странкиње нису биле ту, биле су на Купу Афричких Нација, нису могле да играју против нас, а једна од битнијих играчица је била повређена, што је значило да би они ту утакмицу против нас играли без фактчки четири најбитније играчице. И у том неком односу снага, ми смо били бољи, јер смо били комплетни.

Кажете да то није случајност?

Па није, мислим да им неко ‘дебело’ помаже. Рецимо, прошле године у августу, они су исто одложили прво коло са нама, јер су имали неке болесне играчице, а ми смо и тада били у најјачем могућем саставу. Успели су да одложе ту утакмицу, ми смо после путовали у Суботицу у неком, да кажем, додатном термину, и тако се потрефило, да смо тада ми имали неких проблема са кадром, па нисмо могли да идемо у најјачем саставу.

darkos2Какви проблеми са кадром су били у питању?

Па ево, и прошле и ове сезоне, задесили су нас многи пехови. Повредила се Андријана Пешић, предњи укрштени лигаменти, Јована Петричевић, исто. Ми смо ову сезону изнели добро, јер смо у једном тренутку имали четири повређена везна играча. Једина утакмица где могу да кажем да смо, жаргонски речено кикснули, а играли добро, само нисмо искористили своје шансе, је утакмица против Машинца, када смо изгубили. Али смо на пример Напредак, који се опасно појачао, успели да добијемо тамо 2:0, и овде одиграмо 2:2. То су, за овако младу екипу, сјајни резултати.

Поново смо дошли до Спартака.

Са њима смо на пример, у обе утакмице, до рецимо осамдесетог минута били егал. У Суботици, при резултату 1:0 за њих, имали смо гол који је потпуно регуларан, а поништен је због наводног офсајда. И да је признат гол, било би тада 1:1. То је већ био неки 75. минут. И на крају, ми губимо 4:0, тако што у последња три минута, примамо три гола, кад су девојке већ тотално пале. У Београду, исто, до 82. минута, утакмица је била 0:0. И до краја, ми примимо два гола. Тако да, и овако млада, подмлађена екипа, у оваквом саставу, ми смо једина екипа која може достојно да им парира. Њихова активност се и сада своди на то, да нам на неки начин, отимају играче. И онда када се све оно дешавало, они су звали неке играчице (МЦЗ неће износити имена), и нудили им новац да пређу код њих. Ми смо тада поднели дисциплинску пријаву ФСС-у, за врбовање играча. Имали смо изјаву родитеља и детета, али је ФСС, можете претпоставити, закључио да нема довољно доказа. Па ако нису докази изјаве родитеља и детета, ја не знам шта јесу докази. Тако да мислим, да ФСС иде линијом мањег отпора, и да им у неким стварима повлађују иако не би требало.

Да ли сте били уз екипу све време, и поред казне?

Био сам на трибинама, и све пратио. Достојанствено приводим казну крају. Све време сам био уз екипу, јер казна се не односи на то да не могу да радим са екипом, већ не смем да их водим, односно, не смем да будем у том делу за време меча, у ком се налазе шеф и стручни штаб. Ја сам цео свој живот уложио у то да створим један клуб, себе доживљавам као човека који треба да буде на фудбалском терену, а не на трибинама. Велику сам помоћ имао од својих сарадника, који су сав тај терет на терену изнели на својим плећима, јер једноставно, другачији је мој ауторитет кад сам на клупи, и када сам на трибинама. И девојке то знају, и осећају. Овако је чудно, ја јесам ту, али Аца и Раша су ти који им дају смернице. Прво је њима, као тренерима много тешко, а онда и девојкама, јер оне хоће много, а не могу у свом том хаосу, да покажу све што знају. Првих шест месеци је било ђаволски тешко, док смо се сви прилагођавали. Е већ других шест месеци је било много лакше.

Дарко је тада покушао да објасни како гледа из садашње перспективе на претходна дешавања.

Ја још увек не могу да сагледам све разлоге свега тога, зашто је то тако урађено. Али ‘ајде, да кажемо, небитно је то све сад, то је прошло. Ми ћемо трагати за решењима, како да направимо неки састав који ће бити достојан имена „Црвена звезда“.

Има ли назнака о неким појачањима, какви су финансијски услови за то, и назиру ли се неки одласци?

Конкретно, ми смо разговарали са неким агентима, који нам нуде играчице из Обале Слоноваче, Нигерије, Гане. И верујте ми да то што траже те девојке, и њихови агенти, да је то много мање захтева, него што траже наши клубови, за девојке које су из Србије. Наши клубови су много захтевнији, као и деца, родитељи. Тако да је далеко исплатљивије, верујте, довести неку страну играчицу, него домаћу. Може врло лако да се деси, да ми већ сад, у зимском прелазном року, доведемо три девојке из Африке. На томе се ради. Имали смо жељу да доведемо једну нашу играчицу, али, та жеља се вероватно неће остварити. Ипак, нама је циљ лето, тј. летњи прелазни рок, следећа такмичарска сезона, да пробамо да направимо најбољи састав. И наредних шест месеци ће бити усмерено на то, као и на то да пронађемо спонзоре који би испратили целу ту причу.Што се одлазака тиче, Јована Милинковић је тражила да иде у Борац из Бањалуке. Ми заиста рачунамо озбиљно на њу, мислим да је сазрела као играч, и да може озбиљно да се наметне за састав на пролеће. Тако да ми нисмо ради да је пустимо, и највероватније и нећемо. Тијана Ђорђевић је дошла на позајмицу шест месеци, у јулу, имала је период адаптације. На њу такође озбиљно рачунамо, док се није повредила, била је један од кључних играча. Ивана Ерац има жељу да се окуша негде у Европи. Она је већ по годинама и играчком стажу зрела, и ми ћемо већ на лето покушати да направимо најбоље могуће услове за њу, да негде оде и подигне каријеру на виши ниво. И Ивана Дамњановић, има жељу да на лето оде на колеџ, у Оклахому, где нам је сад Ана Попов, и исто смо јој рекли да смо сагласни са тим, и да је подржавамо у томе и помоћи ћемо јој. 

Значи, циљ је следећа сезона?

Циљ је да се тако припремимо за следећу сезону, да од старта уђемо у борбу за титулу, са најјачим саставом. Колико су ти планови остварљиви, не знам, али ми вредно радимо на томе. Ја верујем и сада, да ће ова екипа играти много боље на пролеће. То не значи да ће постићи боље резултате, јер, имаћемо конкуренцију у Напретку, Машинцу, Спартаку. Тако да ето, нека буде да је циљ пролећног дела сезоне, да се домогнемо завршнице Купа Србије, јер то је нешто где се можемо борити за трофеј. Мада, ако се појачамо, ко зна, можда ни титула није недостижна сада, с обзиром на систем такмичења, какав је сада, на плејоф.

Колико дуго сте Ви у женском фудбалу?

Ево сад ће, 27, јануара, 11 година како сам ја у женском фудбалу. И ја сам са овом децом, прошао све, од малена.

У каквим сте односима са репрезентативним селекцијама?

Незадовољни смо односом репрезентације према нама. Трпимо јако велику штету, јер нам играчице долазе повређене из репрезентације. Имамо осам играчица у омладинској репрезентацији, и свих осам играју у стартној постави, и онда се деси да се Тијана Ђорђевић, која је била један од најбољих играча, тамо повреди. Па је Андријана Пешић паузирала шест месеци због повреде у репрезентацији, па Ивана Дамњановић. Јована Дамњановић исто. А ми од стране репрезентације, нисмо добили никакву сатисфакцију за то, конкретно, у последње време, као да нас селекторка избегава. Нема ниједне једине играчице наше у А репрезентацији. А ми отворено постављамо питање, да ли су наше девојчице, у односу на оне које играју у репрезентацији, толико лоше да нема места ни за једну, а Звезда је други клуб по квалитету у Србији? Немамо добру комуникацију, не разумемо селекторкин став према Звезди, огорчени смо тиме. Ми ћемо зато кориговати наш став према њима, и искључиво поштовати само ФИФА-ине и УЕФА-ине термине, када ћемо пуштати играче тамо. Ми очигледно служимо само за демонстрацију, када дођу представници ФИФА-е и УЕФА-е, па онда наше девојчице иду тамо, на тај семинар у Старој Пазови, и буде 60-70 девојчица на тренингу, како би ФСС, ето показао како ради на популаризацији женског фудбала у Србији. А када треба да се игра у А репрезентацији, онда ништа. У односу на оне спискове који се појављују у репрезентацији, сматрам да су бар једном заслужиле да буду позвале Ивана Бобић и Ивана Ерац. И плус, деградација Јоване Дамњановић. Њу селекторка ставља на бека. Па бека можеш да направиш од чега хоћеш, а нападач је суво злато. Поготово најбољи млади нападач Европе, и играчица која је две године код нас била први стрелац лиге. Сад је у Волфсбургу дала пет голова, на осам утакмица, и након свега тога, Сузана себи дозволи да је стави на бека, како би нападача играла девојка из друге лиге.

На ову причу, надовезао се и Аца Петровић.

Сузана, када прича за новине, стално говори како су играчице неспремне. А ја не знам да ли је она за ове две године дошла једном, можда двапут да погледа неку нашу утакмицу. Ваљда треба да гледаш играче које селектираш. У реду, има она своје сараднике, који долазе, поштујем то, али опет, мислим да би морала чешће да буде присутна. Ево ја је позивам, да дође и да нам она покаже како они то раде, и под којим условима, па да и ми тако спремимо играчице.

Затим је Дарко наставио.

Знаш како то иде – кад је лош резултат репрезентације, онда је проблем у физичкој спреми. Па чекај, ви сте селектирали те играче. Друго, већина играчица је из Спартака. То су девојке којима припреме крећу већ у јулу ради учешћа у квалификацијама за ЛШ, ипак оне играју неке међународне утакмице, на вишем нивоу. Па онда, шта је са играчицама која долазе у репрезентацију из страних клубова? Тамо се озбиљно ради. Како је могуће да су све неспремне? Тако да оправдање за неуспех репрезентације не може никако бити физичка спрема, односно неспремност. А када репрезентација добро игра, е онда се прича како их је лепо припремио стручни штаб репрезентације. Значи, дошле су неспремне, па их је њихов стручни штаб спремио за три дана? Као једна морална жена, Сузана је требало да поднесе оставку након катастрофе у Швајцарској, кад смо изгубили 9:0, па затим изгубили од Исланда. Већ после два кола, било је јасно да од пласмана на СП у Канади, нема ништа. Мислимо да су се све националне селекције тотално удаљиле од клубова, да се став клубова не слуша, директно се комуницира са играчицама, без посредовања преко представника клубова, мислим да је то недопустиво.

Како сада стоји стање са популаризацијом женског фудбала?

Неко очигледно жели репресивне мере према женском фудбалу. До сада, помоћ ФСС-а женском фудбалу, је била та што су рефундирали 50 % трошкова службених лица. Сада је ФСС обавезао клубове, да ако хоће то рефундирање од 50 % трошкова, морају да имају најмање 20 регистрованих играчица млађих од 12 година. А ако желе 100 % рефундирање трошкова, онда 40 регистрованих играчица! Моји трошкови излазе на годишњем нивоу од 250 до 350 хиљада динара. Ја да бих сада добио тих 100 % рефундирања, моји трошкови морају значајно да нарасту. Ево овако. Морају да се пријаве те екипе за такмичење. То је три екипе, за сваку се пријава плаћа 30 хиљада, значи, то је 90 хиљада. Ако ја имам 40 регистрованих играчица, морам да платим салу за тренинг. Сат времена је четири хиљаде, а нама треба два сата, то је осам хиљада. Најмање три тренинга недељно, то је 24 хиљаде на недељном, 96 хиљада на месечном нивоу. Ако узмемо да нам сала треба најмање пет месеци, дођемо на цифру од 480 хиљада. То је само за тренинге. Па да платимо тренере, и то минимално, треба нам 240 хиљада динара. Па онда опрема. Да узмемо да су најобичније мајице, тренерке, шортсеве и штуцне, по девојчици, рецимо шест хиљада. Пута 40, дођемо на цифру од опет 240 хиљада. И онда се каже да ФСС ради на популаризацији женског фудбала. Они од УЕФА-е и добијају средства за афирмацију женског фудбала, да усмере та средства на то. Ето како су их усмерили, тако што су поставили намете клубовима. Ја ћу имати 40 играчица, јер, ја сам Звезда, али како ће их имати Слога из Земуна? Или Калемегдан? Ти клубови немају, они су осуђени на то. Друга ствар, те играчице које по новим прописима морају да буду пријављене, морају да буду у неком систему такмичења. А ФСС није направио ниједно такмичење за девојчице до 12 година. А ни за оне од 12 до 15. Значи, та деца могу једино да се такмиче у мушким екипама, или са мушким екипама. Тек са 15 година можеш да играш за први тим. Нама по 20-30 девојчица напуни 15 година. Не могу све у први тим. Тако да смо били принуђени да направимо Б тим, где би оне играле, и у томе нам је доста помогао доктор Света Мирковић, који је у свом месту, Рудовцима, нама омогућио да направимо тај Б тим, Раднички из Рудоваца. Тамо имамо 27 регистрованих играчица, и пет кадетских репрезентативки. Поред тога, ми имамо још пет филијала. Значи поред А тима, имамо још шест селекција, који се уредно такмиче, и то сваког викенда. И ко онда ради на популаризацији женског фудбала? Е због тога је у Нишу била конференција, тј. скуп клубова Суперлиге, где смо ми јасно навели да мушки клубови добијају малтене све. Имају и проглашење најбољег играча, и најбољег тренера, и најбољег колектива, па за то добијају награде, па новчане награде. Па премије у Купу. У свакој фази Купа, добијају се новчане награде. Сви трошкови службених лица су покривени од стране Заједнице. Мушки клубови имају право на наплату трошкова уложених у младог играча. Женски фудбал апсолутно ништа од тога нема. У реду, ја се слажем, женски фудбал није том нивоу, али опет, да немамо баш ништа..

У каквим сте односима са другим клубовима?

Ниједна једина играчица није дошла у Звезду, а да за њу није тражено обештећење. А ми смо све наше darkosиграче уступали бесплатно, како бисмо помогли другим клубовима. Уступали смо играче Слоги, Новом Бечеју, Борчи, Шапцу… и никоме нисмо наплатили. А нама сви одмах траже паре. Чим чују „Звезда“, одмах мисле, ту сад има пара, па траже. Зато долазимо у ситуацију да више нећемо тако бесплатно уступати, а ко ту испашта? Дете! Ја желим да имам здрав колектив, не треба ми титула. Не буквално, али није то приоритет. Желим да имам у екипи девојчице које су васпитане, културне, које уче школу, а не да имам титулу, а хиљаду проблема. Желим такву категорију девојака у клубу.

Какво је стање са млађим категоријама?

Имамо врло талентовану децу, конкретно, највише мислим на ту генерацију 2003/04. Ми ћемо се максимално ангажовати, и максималан акценат „бацити“ на њих. Желимо да им заједнички помогнемо, да их форсирамо, убацујемо у разна такмичења, како бисмо, ето, за пар година, добили чисту екипу, која ће бити носилац игре и резултата Црвене звезде. Верујте да те неке девојчице имају већи квалитет тј. показују да могу више него што могу неке играчице које сад играју у А тиму Црвене звезде. Надам се да ћемо успети у томе, иако не зависи све од нас, има ту још много околности.

Постоји ли проблем „менаџерисања“ у женском фудбалу?

Постоје менаџери, највише Румуни и Бугари. Али женски фудбал још није на том нивоу, да би се неки познати менаџери заинтересовали за играчице. Све се своди на интерес, тако да, оног момента када фирме, клубови, и остали, препознају интерес у женском фудбалу, верујем да ће тада порасти и интересовање менаџера.

Зашто се женске утакмице не играју више као предмечеви мушким утакмицама?

Па раније, док је ту био Владан Лукић, мало се више радило на том маркетингу који се тиче женског фудбала. Ми смо онда играли утакмицу пред четири хиљаде навијача, ја не памтим кад се то у Србији десило. Јер, тада се доста о томе причало. Поред мушких навијача, јако велики број девојака и жена гледа утакмице Звезде. Зашто се у Шопу рецимо не би продавали дресови ЖФК Црвене звезде, који би били специјално одрађени, струкирани, које би можда девојке куповале? Ипак, Звездину армију навијача не чини само мушка популација, већ и женска. Мислим да би тај маркетиншки део требало да буде усмерен на то, да и припаднице лепшег пола нађу нешто за себе. А тиме би се и ЖФК мало више афирмисао. Ми смо имали обећања да ћемо играти на главном терену, не знам шта је са тим било. Једино не бих волео да тамо играмо са Спартаком, не бих волео да имају ту привилегију да играју на Маракани. Пошто су терен иза јужне трибине назвали ливадом, место где је тренирао један Немања Видић, они називају ливадом, омаловажавају нас. Тако да, само са њима не бих хтео да играм на главном терену.

Како функционише стручни штаб?

Што се тиче мојих колега, они ово сви раде искључиво из једне велике љубави према Црвеној звезди. Почев од доктора Ранка Тодоровића, Аце Петровића, Радомира Мијатовића, два тренера голмана, Предрага Миловановића и Драгана Бабића. Затим, Данијела Обућина, која води те млађе селекције. Па Дарко Благојевић, Марина Петковић која води тај Б тим, па Ида Влк, која нам је била физиотерапеут. Сви су они радили, буквално као волонтери. Затим Дејан Пиљак који је кажњен јер је био представник Звезде на утакмици која је каснила 14 минута. Сада нам се као представник прикључила Татјана Франовић, једна заиста предана жена, и заиста нам много помаже, харизматична је. Највише захвалности дугујем у овим временима доктору Свети Мирковићу, који се прихватио улоге председника УО, и који је својим неким искуством и знањем, успео да кажем, и мене да задржи у женском фудбалу, јер ја сам малтене после свега онога био на клацкалици – да ли ово уопште вреди радити? Опет, те девојке су „криве“ што ја то све радим. Једноставно, кад их види човек помисли, шта би оне радиле сад да се ми повучемо, да Звезда престане да постоји. Ми немамо десет девојчица, већ 130. И шта сутра рећи њима, које су са толико љубави и енергије ушле у све ово – „Е јуче је било то и то, од сутра тога више нема.“ Направили смо већ институцију, имамо стручни штаб са седам тренера, једним лекаром, физиотерапеутима, и сви смо волонтери. Једино сам ја као у неком радном односу.

Да ли је почело да расте интересовање девојака за фудбал, генерално?

Јесте. Сваки дан зову. Сад више не можемо тек тако да примамо девојке, већ сваког првог четвртка у месецу правимо тестирања, па само девојчица која има одређен ниво квалитета, може да буде примљена. Сад смо у процедури израде сајта ЖФК-а, па ћемо на том сајту пласирати све информације. Па да направимо линк који ће водити директно до вашег сајта, као и да се све вести са вашег сајта на пример, одмах појаве код нас. Гледамо сада да то подигнемо на неки виши ниво. Нама јако мало треба, пара, на годишњем нивоу, и ја гарантујем да бисмо са тим, били прваци. Мене рецимо, играчица из Нигерије, и то врхунска, може да кошта максимално 500 евра на месечном нивоу. Са 150 хиљада евра рецимо, на годишњем нивоу, ми бисмо имали врхунске резултате.

Дарко је затим наставио о девојкама.

Још једна ствар, укинули смо девојкама стипендије. Ја не желим да лажем, нисам расположен за то да причам бајке. Просто, то је наша реалност, таква је ситуација да то себи не можемо да приуштимо. Сви имају стан и храну, а ко вреди, и ко се наметне, тај се бори за више. Ја знам да је тешко, поготово у Београду тако живети, али тако је. Наша лига је аматерска, ми немамо професионалне уговоре, и просто, свако давање пара, је бацање пара у бунар, јер нема никаквог повраћаја. До тренутка док се неко не истакне. Тада се лепо потпише уговор, па се тај играч прода, па се од тих средстава „прави“ неки нови такав играч који ће се сутра продати. Овако, не можемо, лига је аматерска, јер, мора да постоји одређен број играча са професионалним уговором да би лига била професионална. Ето, ако наш играч оде, и потпише професионални уговор негде „преко“, ја имам право на тренинг-компензацију, а ако оде и потпише аматерски уговор, ми не добијамо ништа. Како ја да се такмичим са тимовима из страних лига, који имају буџет, на пример 50 милиона годишње? А ми смо јаче име, светско име, за разлику од тих неких тимова. Али они имају стадион, паре. Зато се не треба заносити, већ правити здраву причу, и утабати пут ка томе да женски фудбал у Србији буде на здравим ногама.

Какав је осећај сада, када знате да се ускоро враћате на терен?

Недостајаће ми она атмосфера са трибине. Веруј ми, по први пут сам имао прилику да на такав начин гледам женски фудбал, и то сам гледао са родитељима деце која играју. Ја се смејем 90 минута, шале на све стране, на овај, онај рачун. Сад ме и они питају како ћу сад без њих. Недостајаће ми та атмосфера, искрено. Јер ја кад сам на клупи, ја се нешто изнервирам и онда кажем – Ево сад ћу да ћутим. А они (колеге) ми се већ смеју, јер знају да не могу дуго да издржим. Највише што сам издржао то је седам минута. Али ето, такав је темперамент. Казна истиче крајем фебруара, почетком марта, и једва чекам да се вратим на клупу, на терен, сматрам да ми је тамо место.

Дарко, екипа МЦЗ-а Вам се захваљује на издвојеном времену, и жели Вам пуно среће у наставку тренерске каријере.

 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Када је прошле сезоне објављено да се нашем женском фудбалском клубу одузимају бодови, и да је тренер суспендован, било је јасно да ништа неће моћи да се уради по питању титуле. А били смо главни претенденти на исту.

aca6

Доста играчица је отишло, незадовољно, са правом, јер су биле медијски спомињане у негативном контексту, потпуно непотребно.

Клуб је остао без пола тима, без тренера. Тренер је наравно, остао ту, уз свој тим, али званичног представника није било. Ретко ко је хтео да се упушта у те „воде“, у таквим тренуцима.

Ипак, један човек се прихватио посла, како каже, из велике љубави према Звезди, што нам је кроз разговор са њим, заиста и потврђено.

За МЦЗАлександар Аца Петровић, тренер ЖФК „Црвена звезда“.

За почетак, да ли можете да се представите јавности, и кажете нам како изгледа посао тренера у женској екипи?

Зовем се Александар Петровић, Аца. Тренер сам женске фудбалске екипе „Црвена звезда“. Прво да кажем да је много леп осећај бити тренер Црвене звезде. Али, јако је напорно, тешко. Када кажем напорно и тешко, ту не мислим на екипу, већ на праћење свих ових дешавања која су нас задесила последњих годину дана. Мислим на казну ФСС-а, и цео сплет околности.

Ви сте и раније били у клубу, пре доласка на место првог тренера?

Па да, био сам у клубу од оснивања. Две године сам радио као тренер у ЛАСК-у, и онда сам направио паузу, пошто сам био тренер мушког фудбалског клуба „Колубара“. Онда је дошло до фузије ЛАСК-а и Црвене звезде, и ја сам на позив мог пријатеља Дарка Стојановића, дошао, јер ми је као великом Звездашу била част да будем део Црвене звезде.

Како су девојке прихватиле промену тренера, има ли разлике у Вашем, и начину рада Дарка Стојановића?

Знате шта, ми смо стварно једна велика породица, а као и у свакој породици, и овде се тачно зна ко шта треба да ради. Све оне знају, навикле су се и на мој рад, и на рад мојих колега, Радомира Мијатовића, Драгана Бабића, Предрага Миловановића, а и Дарко је ту свакодневно са нама. Као што рекох, тачно се зна ко шта треба да ради, и мислим да су девојке ту најмање осетиле било какву промену.

acaДа ли су протекла дешавања утицала на њих, да ли се то осећа, како све то изгледа из садашње перспективе?

Било је јако стресно, сви смо све то тешко поднели. Крајем 2012. године, ми смо малтене били први, и очекивали смо ту последњу утакмицу јесењег дела са Спартаком у Суботици. У том моменту смо јако доминантни били у Србији у женском фудбалу, били смо најбоља екипа, без лажне скромности. И са великим нестрпљењем смо ишчекивали ту утакмицу. И онда смо то све тешко поднели, неодигравање те утакмице, јер смо јако добро функционисали, имали смо и подршку од целог руководства, од председника па до свих структура у клубу. Хтели смо да одиграмо тај меч, били смо спремни, међутим, до тога није дошло. Ми сад знамо и целу позадину, они су се уплашили, нису изашли на терен, нису им ту биле странкиње, које фактички носе екипу. Онда су се они жалили, навели да смо ми непостојећи клуб. Чим су они осетили да можемо да их победимо, они су покушавали на сваки могући начин да нас осујете у тој намери, и да нас униште као клуб. Онда је долазило до разноразних забуна. Једне недеље смо добили информацију да је Спартак кажњен, да смо ми први, па смо после десет дана сазнали да смо ми кажењени. Осећала се заиста изузетно велика тензија, и међу нама самима. Размишљали смо шта и како даље, покушавали смо да нервозу што мање преносимо на девојке, међутим, осећало се то и међу њима, та напетост се преносила и на терен, видео се пад.

После свега тога, да ли је ове године циљ титула, или стабилизовање клуба?

Искрено, циљ је да се стабилизујемо као клуб, видите да смо доста подмладили екипу. То је са једне стране добро јер има доста квалитетних играчица, млађих. Али са друге стране, управо због те младости, долази понекад до осцилација, подбацимо кад најмање очекујемо. Циљ ове полусезоне за нама, је био управо тај да се стабилизује стање, и да се направе резултати који су сходни том стању. Е сад, у наредној полусезони, враћа нам се Дарко, надамо се да ћемо довести пар играчица, које нам недостају, и да ћемо бити квалитетнији.

Да ли се осећа одлазак Јоване Дамњановић и Ане Попов?

Свакако, свакако. Ево баш смо сад правили анализу последње две године, Јована је била наш најбољи играч. Тј. један од најбољих играча, али најбољи стрелац. А Ана Попов је била наш најбољи асистент, и други стрелац екипе. И када оду таква два играча, јако је тешко надоместити то. Баш се осетило, али ми смо њима пожелели срећу, у њиховим даљим каријерама, ја мислим да је то природно. Ко жели да напредује, треба стати уз њега и дати му подршку и помоћ, да искажу себе, и у неком другом клубу, у иностранству.

Какве су ове године услови за тренинг?

Па, Звезда је велики бренд. Сви нам излазе у сусрет, ништа не заостајемо за условима какве има омладинска школа. Делимо терен, нема никаквих проблема, тако да – велико хвала свима њима, и тренерима омладинске школе, и руководиоцима. Овом приликом бих се захвалио и економима који су јако битан део клуба, и који су ту за нас, имају јако пуно разумевања за женску екипу, и све нас који их водимо.

План за припреме ове сезоне?

Окупљање је заказано за 22. Знате и сами да је Терма Чатеж спонзор Црвене звезде. Е сад, видећемо да ли постоји могућност да и ми одемо са њима на припреме, ништа не знамо још увек. Било би добро да се оде негде, али ако не, имамо услове и овде, имамо вештачки терен, тако да можемо да обавимо квалитетне припреме.

Систем такмичења се променио у односу на прошлу годину, како то сада функционише?

Па, смањила се лига на осам клубова, тако да се играју први и други део, па плејоф и плејаут. Прва четири играју плејоф, а друга четири тима плејаут. Кад сте већ поменули такмичење, сетио сам се, скоро ме је Драган Џајић питао кад нам почиње други део сезоне, и рекао нам да имамо довољно времена да се припремимо, па бих се овим путем и њему захвалио на подршци, верујте да свака подршка значи, поготово када дође од председника клуба. Толико мало, нама много значи.

Да ли и даље не постоји никакво такмичење у Европи, у које би отишао другопласирани у лиги, пошто је општепознато да само првопласирани иде у квалификације за ЛШ?

Било је речи о Балканској лиги, али јако је тешко то организовати, првенствено због финансија.

Око овог питања, колеги је помогао Дарко Стојановић, али о томе опширније у интервјуу, који следи за неколико дана на МЦЗ-у.

Девојке су у првом делу првенства забележиле сасвим солидне резултате с обзиром на ситуацију. Какве су прогнозе за aca3наставак првенства што се игре и резултата тиче?

Па да, имамо шест победа, две нерешене и три пораза. Свакако да постоји могућност да будемо још бољи, ми ћемо се трудити. Надам се да ће све бити боље, ето и када доведемо, као што планирамо те играчице. Ево ја сам годину дана у клубу, на клупи, а осећам као да је прошло две године, толико сам енергије утрошио.

Најтежи период у каријери?

Најтежи период у мојој тренерској каријери – последње коло против Спартака, ове, 2013. године, када су они износили све оне информације, знате већ које, да се не понављам, када су нас ниподаштавали, а ми смо све то ћутке подносили, иако нам је јако тешко било. Имали смо укупно 12, 13 играчица. Можете да замислите како је кад вам на некој утакмици у првој постави игра чак резервни голман. И тим девојкама се захваљујем, јер колико смо све то изнели ми, толико су изнеле и оне. Дале су задњи атом снаге да би достојно презентовале грб Црвене звезде. Ми смо се трудили да се прикажемо у што бољем светлу. И то задње коло, играли смо, они су знали да су први, да је титула њихова, да иду у ЛШ, у коју је ми требало да идемо, а они се појављују у најјачем могућем саставу у том моменту. И онда погледам нашу екипу, три, четири играчице које су дошле из омладинског погона, које су тренирале само шест месеци. Ја их гледам на загревању, а оне са све странкињама, које су дошле из репрезентације, онако, сви пуни себе, знају да су први, да су дошли да овере титулу на Маракани, долазе да нас понизе. А ми знамо колико у датом моменту не можемо. То је била и Јованина последња утакмица, а она се нажалост, меч пре тога повредила, тако да је ову утакмицу играла само минут, да се опрости од Звезде, изашла је са сузама у очима. Ја сам рекао девојкама – Хајде да будемо достојанствени. Чак смо им на почетку утакмице дали и руже. У толиком неком бесу, ми смо опет показали да смо господа. У том тренутку ми смо били прави спортисти, ми смо њима честитали, а само ми знамо колико нам је тешко било. Девојке су дале све од себе, нисмо дозволили да нас овде, у Београду, понизе. Покушали су али нису успели. Ипак је Звезда Звезда, јача је од свих.

Желите ли још нешто да додате, ван питања која је МЦЗ спремио за Вас?

Ја сам стварно велики Звездаш, као и сви овде, цела породица ми је таква, сви су Звездаши, и све што сам рекао, рекао сам из срца, из срца Севера. Емотивно причам, заиста. Ми сви очекујемо да ће Црвена звезда да стане на ноге, ипак је то један велики клуб, један бренд. Такође, желим свима да пожелим срећне предстојеће празнике, да сви буду здрави, успешни, да верују и да имају наде. Морате увек да будете оптимисти, ако у нешто верујете, то ће вам се и остварити. Свим читаоцима поручујем да наставе да прате сајт мојацрвеназвезда.нет. Желим и вама да се захвалим, што сте нас достојно презентовали, и испратили. Много нам значи ваша подршка, и нама тренерима, и играчицама. Знате, и оне кад прочитају да се пише о њима, значи им. Преко вас такође видимо да смо део Црвене звезде, и то нам заиста много, много значи, тако да, хвала још једном.

Господине Петровићу, хвала Вама на издвојеном времену, желимо Вам много успеха у наредним годинама, као и нашем ЖФК-у.

 

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Tijana Đorđević

Екипа МЦЗ-а, одлучила је да јавност упозна са још једном представницом нашег женског фудбалског клуба. У питању је нападач, Тијана Ђорђевић, која је у Црвену звезду дошла пре пола године, на позајмицу.

Tijana Đorđević
Tijana Đorđević

Тијана је дошла из Јагодине, и позајмица јој истиче, али судећи по њеним речима, она би волела да настави да се бори за црвено-бели грб!

За МЦЗ – Тијана Ђорђевић.

За почетак, Тијану смо замолили да се представи звездашкој јавности.

Зовем се Тијана Ђорђевић, долазим из Јагодине. Играм на позицији нападача, тј. централног нападача, шпица. За време летњег прелазног рока, дошла сам у ЖФК „Црвена звезда“, што ми је и била жеља, јер за Звезду и навијам.

Како би описала време проведено у Јагодини, и можеш ли да упоредиш стање у клубовима, начин тренинга?

У Јагодини је било добро, али, зашто не бих прешла у Звезду, када ми се већ указала шанса, да урадим нешто више. Конкретно, овде је много боље, али и много теже. У Јагодини су тренинзи били слабији, док је овде већ другачија ситуација. У Звезди су тренинзи унапред испланирани, тежи, више се ради, раде се неке ствари које нисмо радили у Јагодини. Овде сам научила неке ствари које нисам знала раније.

Појавиле су се неке приче, незваничне, да треба да се вратиш у Јагодину, а са друге стране, постоји и прича да ти лично желиш да останеш овде. Шта је од тога истина?

Да, ја лично желим да останем овде. Сигурно је да ћу више напредовати, Звезда је ипак јачи клуб, налази се на бољој позицији од Јагодине. Између осталог, овде сам уписала и школу, и за сада ми стварно све иде добро.

Како си се уклопила овде, приватно, а и у клубу?

Trener Aca Petrović i Tijana
Trener Aca Petrović i Tijana

Што се тиче обавеза, тренинга и школе, то сам сасвим успешно уклопила. За друштво из школе, не знам шта бих рекла, није баш перфектна ситуација што се тиче уклапања, али морам да се навикнем, шта је ту је. Са друге стране, екипа је одлична, дружим се са апсолутно сваком саиграчицом. Доста њих је са мном и у репрезентацији, тако да се и ван клуба дружимо, а и поред тих, да кажем, клупских и репрезентативних дружења, проводимо време заједно и ван фудбала, приватно.

Тијану смо затим упитали да ли би могла да издвоји одређену саиграчицу, као најбољу другарицу ван терена, али је она остала при томе да се дружи са свима, и да не би желела никога да издваја, што је показатељ тога, да у ЖФК-у и даље владају коректни односи међу дамама у копачкама. 

Ко још поред тебе игра на позицији нападача у нашем клубу?

Конкретно на тој позицији играм само ја. Сада игра Кристина Пантелић. Она ме је заменила, јер сам ја малтене чим сам дошла овде, задобила повреду у репрезентацији. Након повреде, почела сам полако да се опорављам, и мало сам играла, тј. имала сам мању минутажу, тако да ме је она лепо заменила.

Пратиш ли женски фудбал ван Србије, и кад смо код тога, да ли си у контакту са Јованом Дамњановић и имаш ли тенденције да замениш њу, која је оставила траг као најбољи нападач лиге?

Пратим наравно, пратим женски фудбал. Са Јованом јесам у контакту. Не чујемо се сад сваки дан, али повремено да. Што се тиче тенденција, док се нисам повредила, наравно, то ми је и била жеља, да постигнем што више голова. И у квалификацијама, у репрезентацији сам постигла доста голова, али онда је дошла та повреда. Треба времена да се све врати на место после тога, надам се да ће ова друга полусезона бити боља.

Можеш ли нам рећи нешто више о повреди?

Па, у почетку су рекли да је у питању блажа повреда. Међутим, мене је то много болело, нисам могла да тренирам. Зглоб је у питању. Када сам отишла кући, отишла сам код свог лекара, који ми је дао инјекцију за оток, како би спласнуо. Ипак, испоставило се да је ударац био јачи него што се мислило, све у свему, нисам могла ни лопту да шутнем. Сад је све боље, поправља се.

Каква је атмосфера у екипи, у односу на пример на мушки ФК, с обзиром на то да су у тиму све девојке, а знамо да су оне осетљивије од мушкараца, долази ли до чарки?

Па дешава се, кад неко не одигра добро, у моменту се сви изнервирамо, свалимо кривицу на појединца, а наравно то никад не може да буде узрок, увек је крива цела екипа, када се одигра лоше. Поготово после неког пораза, онда сви будемо напети. Али трудимо се да полазимо прво од себе, па онда да гледамо и друге.

Постоји ли у екипи неко ко је лидер, ко се на терену поставља као вођа, у позитивном смислу, ко води екипу?

Па издвојила бих, што се тога тиче, Ивану Бобић и Ивану Ерац.

Тијана, да ли постоји нека дестинација, коју би навела као потенцијалну следећу у својој каријери? Не питамо за сада,

Tijana
Tijana

него за неку даљу будућност. Нека твоја жеља?

Па волела бих да то буде Лион, из Франуске. Или негде у Шпанији можда.

Након озбиљнијих, и у овом интервјуу смо прешли на забавније теме, како бисмо више упознали нашу фудбалерку.

Омиљена песма?

Нека буде Тони Цетински – „Нек’ те грли нетко сретнији“.

Омиљено јело, воће?

Воће мандарина, а јело нека буде пуњено бело.

Најбољи одговор уследио је када смо Тијану упитали који јој је омиљени клуб поред Звезде. Само нас је погледала, није попустила у свом звездаштву и рекла:Па Звезда.

После краћег убеђивања, да то не мора бити домаћи клуб, попустила је и рекла: „Реал„, а као омиљеног играча издвојила је Бензему. Затим се исправила: „У ствари, омиљени играч ми је Златан Ибрахимовић, али из Реала Бензема.

Желиш ли путем нашег сајта да пошаљеш неку поруку?

Да, желим да поздравим своје одељење из Јагодине. Сада 3/7.

Тијана, екипа МЦЗ-а ти се захваљује на издвојеном времену, и жели ти да успеш у својој намери да останеш код нас, и наставиш да се бориш за боје нашег клуба.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

    Фудбалерке Црвене звезде освојиле су бод на домаћем терену против Напретка из Крушевца (2:2), у 11. колу Супер лиге Србије. Катарина Ђорђевић је донела Звезди бод из пенала у последњем минуту утакмице.1236190_518283701596929_759841027_n

Напредак је повео у 45. минуту голом Миреле Тенков, која је главом савладала Сандру Милојевић, после асистенције Сузане Петронијевић. Црвено-беле су много бољу партију приказале у другом полувремену. У 67. минуту десио се потез који се ретко виђа на српским теренима последњих година. Дина Благојевић је постигла гол из корнера и донела Звезди изједначење у стилу Драгана Стојковића Пиксија. Упорне гошће су минут пре краја другим поготком Миреле Тенков поново повеле. У последњем минуту, Маријана Јанков је играла руком у казненом простору Напретка, а Биљана Трифуновић је оправдано показала на белу тачку. Пенал је успешно реализовала Катарина Ђорђевић, и други меч у низу постала херој црвено-белих, јер је и у претходној утакмици донела бодове екипи против Јединства из Новог Бечеја.

Црвена звезда – Напредак  2:2 (0:1)

Гледалаца: 50 . Судија: Биљана Трифуновић (Ваљево). Стрелци: Благојевић у 67. и К. Ђорђевић у 90. минуту из пенала за Црвену звезду, а Тенков у 45. и 89. минуту за Напредак. Жути картони: Ерац (Црвена звезда) и Караџић (Напредак).

Црвена звезда: С. Милојевић, Ђуричек, Стојановић (од 68. Милинковић), Живановић, Бобић, Радосављевић, Благојевић, Ерац, Т. Ђорђевић (од 73. Еленков), К. Ђорђевић (од 90. Величковић), Пантелић.

Напредак: Војиновић, Караџић, Јанков, Марина Шишковић, Крстић (од 85. Смиљковић), Ђилас (од 83. Павловић), Тенков, Јоновић, Петронијевић, Добросављевић (од 68. Марковић), Моника Шишковић.

Црвено-беле су после 11. кола треће на табели Супер лиге Србије са 20 бодова, колико је сакупио и Машинац, али Звезда има много бољу гол разлику. Друго место заузима Напредак са 23 освојена бода, а први је Спартак са максимална 33 бода.

Jovana Milinković
Jovana Milinković
Jovana Milinković

Даме су у јучерашњем мечу 11., и последњег јесењег кола Прве лиге Србије за жене, ремизирале са екипом Напретка (2:2).

Утиске о утакмици, за МЦЗ изнела је Јована Милинковић.

Утакмица са Напретком завршена је резултатом 2:2. Била је пуна борбе и жара за победом, како са једне, тако и са друге стране. Ми смо били тим иако смо у доста ослабљеном саставу, показали смо велику жељу и оставили срце на терену. Мислим да смо били донекле оштећени од стране судије, али се надамо да ће се и то регулисати у даљем периоду. У протеклој полусезони смо имали доста успона и падова. Варирали смо, али смо имали доста повреда, што не бих желела да нас задеси у наставку такмичења. Имамо доста млад тим, пред којим је светла будућност, али за освајање титуле ипак треба и искуства. То се и показало кроз сезону.

Јована је прокоментарисала и наставак првенства.

Од Нове године, надам се да ће све бити боље, да ћемо успети да доведемо појачања, да још озбиљније радимо, и да коначно реализујемо главни циљ, а то је сам врх табеле и Лига шамиона.

Даме су јесењи део првенства завршиле на трећој позицији, са три бода мање од другопласираног Напретка, и тринаест бодова мање од првопласираног Спартака.

Наставак полусезоне, за наше даме почиње гостовањем Јагодини, крајем марта.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Dina Blagojević
Dina Blagojević
Dina Blagojević

Сутра се игра 11. и последње коло јесењег дела Прве лиге Србије за жене. 

Наше даме, дочекују екипу Напретка. 

Очекивања од сутрашње утакмице, за МЦЗ изнела је Дина Благојевић.

Сутрашњу утакмицу треба да схватимо што озбиљније. Екипа Напретка није нимало наивна, сутра ће на Маракану да дође са пуно самопоуздања, воље и жеље, јер су остварили добар низ победа у последњих пар утакмица. Наравно како и они, тако и ми очекујемо што бољи резултат. Морам да нагласим да ми имамо малу предност јер играмо на домаћем терену, а и већ смо у Крушевцу доказали да можемо да се носимо са екипама као што је Напредак. Атмосфера у клубу је одлична, девојке су максимално мотивисане и расположене. У последњих пар утакмица нас није хтео гол, али мислим да ћемо сутра да се распуцамо и завршимо ову полусезону са још једном победом. Желим да се обратим својим саиграчицама из клуба са поруком: ДОК СМО ТИМ, МОЖЕМО СВЕ!!!

Меч се игра на помоћном терену, иза јужне трибине Маракане, од 13 часова.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Фудбалерке Црвене звезде прекинуле су низ од три утакмице без победе. Црвено-беле су у десетом колу Супер лиге Србије савладале Јединство из Новог Бечеја са 2:1.1394248_522000467891919_1600227372_n

Црвена звезда је повела у 30. минуту. Тијана Ђорђевић је стигла до лопте пре голмана гошћи Наталије Коларић и лоб ударцем савладала чувара мреже Јединства. Екипа из Новог Бечеја је, после тога, заиграла много отвореније и изједначење је стигло у 43. минуту, када је Милена Николић савладала Сандру Милојевић, после асистенције Слађане Лазић. На почетку другог дела игре, Сандру Милојевић је на голу Звезде заменила најискуснија играчица у тиму Марина Петковић. Црвено-беле су имале неколико шанси. Јана Радосављевић је погодила пречку, а бедем тима из Новог Бечеја пробијен је тек у 86. минуту, када је Катарина Ђорђевић из слободног ударца са око 20 метара затресла мрежу и донела победу домаћем тиму.

Помоћни терен Црвене звезде. Гледалаца: 50 . Судија: Марина Машић (Панчево)

Стрелци: Тијана Ђорђевић у 30. и Катарина Ђорђевић у 86. минуту за Црвену звезду, а Милена Николић у 43. минуту за Јединство (Нови Бечеј). Жути картон: Зорић (Јединство).

Црвена звезда – Јединство (Нови Бечеј)  2:1 (1:1)

Црвена звезда: С. Милојевић (од 46. М. Петковић), Ђуричек, И. Дамњановић, Живановић (од 50. Пантелић), Бобић, Стојановић, Благојевић, Ерац, Т. Ђорђевић (од 88. Еленков), К. Ђорђевић, Радосављевић (од 70. Величковић).

Јединство: Коларић, Делић, Сопка, Трајковић, Радишић (од 74. Јанковић), М. Николић (од 88. Гарић), Ј. Николић, Малијар (од 46. Зорић), Миловановић (од 85. Сипуши), Петровић, Лазић.

Црвена звезда се после десет кола Супер лиге Србије налази на трећем месту на табели са 19 бодова. Испред су Напредак из Крушевца са 22 бода и суботички Спартак са максималних 30 бодова.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!