Како наводи београдски дневни лист “Курир“, два бивша председника Црвене звезде би ускоро могла да се нађу на суду по тужби Драгана Џајића против Драгана Стојковића – Пиксија!

Наиме, претходних дана смо били сведоци озбиљних оптужби које је пета Звездина звезда изнела на рачун треће, а Драган Џајић је очигледно решио да не остане нем на њих, па би цела прича могла да добије судски епилог. Да подсетимо, Стојковић је у интервјуу за “Информер“ оптужио Џајића да је у договору са менаџерима оштетио Звезду у случају Николе Жигића, као и то да је за време свог мандата сачинио штетне уговоре 50 – 50 са играчима који су махом поникли у Звездиној школи.

Извор Курира тврди да се Џајић неће оглашавати у медијима, али да се консултовао са адвокатима и да ће свој углед бранити на суду.

Џаја озбиљно размишља о тужби за клевету! Консултовао је своје адвокате и тужиће Пиксија, али и све оне који су последњих дана ширили лажи и неистине о њему. Он неће да одговара Стојковићу кроз медије јер сматра да тако не смеју да се понашају Звездине величине. Сигуран је у своју невиност и неће јавну полемику. За неколико дана са одмора из Црне Горе долази у Србију.

Џаја каже да је увек био на располагању истражним органима. Полиција је последњих година често боравила на Маракани, па да су пронашли неке малверзације везане за његово име, сигурно би имали шта да га питају. Спреман је да се одазове на било који позив. Исто тако, тврдња бившег заменика окружног тужиоца Александра Милосављевића да би Стојковић требало да своје оптужбе и тврдње поткрепи доказима иде у прилог Џајићу. Џајић тврди да је 2004. године, када је напустио Маракану, клуб оставио у плусу јер је Црвена звезда требало да добије три милиона долара од трансфера Немање Видића у московски Спартак, преноси овај лист.

Пета „Звездина звезда“, легендарни фудбалер, један од најбољих у историји европског фудбала и бивши председник Црвене звезде је у јесен 2007. изненада напустио место првог човека нашег клуба и отишао да тренира јапанску Нагоју, клуб и град у  којем има статус бога. За ових седам година се много нагађало зашто се одлучио на тај потез, више пута је наглашавао да не жели да се враћа у српски фудбал, а једном приликом је истеран са своје Маракане од стране појединих навијача. Након свега што се дешавало, као и након прича да је кандидат за селекторску клупу Србије, решио је да за дневни лист Информер отвори душу и исприча своју верзију приче у којој се он често представљао као главни кривац од стране других. Први део интервјуа везан за трансфер Владимира Стојковића у Нант, преносимо у целости.

- Добили смо позив од Стојковићевог менаџера, Милана Ћаласана, који је рекао да има за њега клуб у Француској. Зенга је дао дозволу, а и Стојковић је желео да иде. Касније се испоставило да је то Нант - почео је причу Стојковић.

Ко је све учествовао у преговорима?

- Ћаласан, Стојковић, председник Нанта Жан Лик Грипон и ја. Сви смо били за истим столом за све време трајања преговора у спортском центру Нанта. Кад смо се договорили о цени која треба да се плати Звезди, укључио се Ћаласан. Он је инсистирао, да не кажем уценио и Звезду и Нант, по питању своје провизије и хонорара.

Какви су тачно били његови захтеви?

- Рекао је да је најбоље да се за исплату отвори посебан рачун у Швајцарској. Био сам доста сумњичав, али кад је председник Нанта пристао да регулише тај део договора, пристао сам и  ја. Међутим, прво смо захтевали да Звезда добије свој део. И добила га је, ако се добро сећам, 3. маја. Тек након тога је отворен рачун у Швајцарској. 

На чије име је отворен тај рачун?

- На име Црвене звезде!

Зашто је Ћаласан изнео такав захтев?

- Сматрао је да нећемо бити у стању да му  платимо његов део, јер смо имали велика дуговања према банкама. При уплати било ког новца Црвеној звезди, приоритет су имале банке јер смо били кредитно  задужени.

Како је Нант реаговао на тај предлог?

- Они су прихватили све услове јер су по сваку цену желели Стојковића. Ћаласан је рекао да уговор неће бити потписан уколико се његови услови не испуне. Сећам се да је скочио на мене и рекао: „Само си ти против! Човек хоће да плати. Нема шансе да се трансфер заврши, то нису ваше паре.“ Рекао сам му да нисам против тога, само не желим да због тога имам проблеме.

Како је на крају обављен трансфер?

- Укупан трансфер је био 1.688.000 евра, а Звезда је требало да добије 1.000.000 евра. Други део је отишао на рачун у Швајцарској, у две рате: прва од 500.000 и друга од 188.000. После осам година не постоји ниједан одштетан захтев било које стране у том трансферу, не постоји тужба према Црвеној звезди или према мени  лично. Свима је јасно да је свако добио своје паре.

Ко је добио паре од тих 688.000 које су  уплаћене на рачун у Швајцарској?

- Стојковић 200.000 евра. Ћаласан 244.000 евра, у две рате: први део од 150.000 је из само њему знаних разлога добио на руке у Швајцарској. Директорка БС банке из Цириха, Ева Марија Вејдл му је однела новац и он је то уплатио на свој рачун. Други део од 94.000 евра је уплаћен на његову фирму „Мундијал вас“, у Паризу. Суму од 200.000 евра је добио Стојковићев претходни клуб Земун. Мали део од 40.000 евра је отишао на враћање позајмице приликом продужавања уговора са Николом Жигићем, док је 4.000 евра узела банка за одржавање рачуна.

Ако су сви добили новац, ко вас онда оптужује за проневеру?

- Црвена звезда је 2008. после мог одласка из клуба, послала писмо Нанту у којем пише да је трансфер Стојковића исплаћен у потпуности и да нема никаквих потраживања. То је урађено пре него што је Нанту продат Филип Ђорђевић. Девет месеци после тога, Звезда и тадашњи генерални секретар Саша Козић, подносе пријаву против мене. Никад је нисам видео, али знам да се у њој помиње трансфер Стојковића.

Да ли сте свесни да сте прекршили закон?

- Знам да сам направио грешку, не бежим од тога. Али желим да људи знају да ја нисам ни цент ставио у свој џеп. Имам писмо председника Нанта, оверено у суду, у којем он објашњава све детаље трансфера. Понудио се и да сведочи у моју корист.

Да ли сте спремни да одговарате због свог прекршаја?

- Сносићу  последице због тога, какве год да су. Али не желим да ме оптужују да сам лопов и  да сам ставио новац у свој џеп. То је лаж, измишљена да бих се ја искомпромитовао. Ако неко жели да чује, могу да објасним своје поступке. Ако се мени не верује, ту је и г. Жан Лик Грипон, тадашњи председник Нанта, ту је и Владимир Стојковић. Нека мисли ко шта хоће, али ја од Звезде нисам украо ништа.

Зашто сте толико дуго ћутали о свему?

- Нисам имао документа, говорио бих из сећања. А они који говоре против мене баратају некаквим папирима који су можда и намештени како они желе. Много је тешко бранити се у таквим условима. Ја тај клуб волим какав год да је! Звезда ми је у срцу, а оно како су је водили после мене… Верујем да су желели најбоље, али види се како су га водили - завршио је Стојковић.

Посебно се Пикси осврнуо на индиције да је његова супруга Снежана учествовала у том трансферу.

- Ако неко хоће да те укаља неће бирати средства. На рачуну у Швајцарској је остало 94.000 евра који су припадали ФК Земун. Желео сам да затворим тај рачун па сам тај новац пребацио на свој рачун, а претходно сам Земуну исплатио 100.000 евра свог новца. 

Зашто се онда помиње њено име?

- Зато што она има овлашћење да располаже новцем са мог рачуна и тако је настала читава прича. Кад је тај новац прешао на мој рачун, на банкарском изводу је стајало моје име. У банци су ми рекли да је вероватно софтвер грешком избацио њено име. Пласиране су лажи да је узела 500.000 евра, да је тражила Нанту да уплати новац на рачун њене фирме у Француској.

Има ли она фирму у Француској?

- Набавио сам потврду француске Агенције за привредне регистре да моја фирма не поседује никакву фирму. Такође сам и набавио потврду да је Милан Ћаласан власник фирме „Мундијал Вас“, а не моја супруга како су неки тврдили.

Легендарни фудбалер нашег клуба, из неких срећнијих времена, Рајко Јањанин, данас је тренер талентованих дечака у Панатинаикосу, али прати шта се дешава у Београду. Спортски Журнал пренео је његову кратку изјаву. 

„Сви смо мислили да ће Звезда добити лиценцу УЕФА, нисам знао шта се дешавало, више сам пратио као навијач. Видим да је ситуација тешка, али Звезда мора да превазиђе проблеме, игра у Европи и поново буде права Звезда.“

Јањанин је остао упамћен по сјајним партијама у више од сто наступа у дресу Звезде, а најбољи меч одиграо је против Бенфике у Купу Шампиона, када је ушао на полувремену и од 0:2 хет-триком донео 3:2 свом тиму! Остао је упамћен и у загребачком Динаму и грчком АЕК-у, у чијем дресу је био својевремено најбољи играч првенства.

Није се узалуд певало „Звезда има свога сина, свога Рајка Јањанина!“

Као гром из ведра неба одјекнула је вест да би Драган Стојковић Пикси могао да се врати у Црвену звезду. Након играчке и председничке роле, овога пута помиње се његов повратак у функцији тренера.

Иако је готово читава јавност са дозом сумње прихватила ову информацију, Драган Стојковић, један од најбољих фудбалера у историји Звезде и нашег фудбала рекао је за Mozzart Sport да заиста има позив са Маракане!

„Имам позив из Звезде. Видећемо. Толико за сада, разумите ме.“

Иако би његов повратак, када се сетимо одласка са Маракане, био изненађујућ, он је дао занимљиву констатацију.

„Ваљда сте научили до сада да је у Србији све могуће.“

Остаје да видимо како ће се ствари одвијати…

Славољуб Муслин, најбољи тренер Црвене звезде у постбаријервској ери и некада легендарни центархалф нашег клуба, помно прати дешавања на Маракани, па је за Спорт дао изјаву поводом актуелних дешавања.

„Права катастрофа је Звездина елиминација из квалификација за Лигу шампиона. И то после освојене титуле, која се чекала шест сушних година. То је велики удар на клуб, играче и наше навијаче. Европска кућа фудбала је дуго жмурила када су у питању Звездини бројни пропусти. И казна је сада стигла јер је једноставно морала да дође. Много ми је жао играча. Дали су максимум, освојили титулу, али шта то сада вреди.“
Муслин је одавно на различитим таласним дужинама са председником клуба, Џајићем, па је и овога пута без длаке на језику дао своје мишљење о њему и његовој улози у клубу.
„Зна се кривац. Уосталом, сви га добро знају. То је Драган Џајић. Он је режисер странпутице црвено-белог тима. Ништа не ради. Само статира. А мајстор је да потроши клупске паре.“Где је спас?

Звезда је у великом минусу. Садашња управа је покушала да га смањи, али док је ту Џајић, среће неће и не може да буде. Мора се под хитно наћи неки човек који би покрио минус. Или неки јаки спонзор. И да се крене од нуле. Другу варијанту не видим“, закључио је за Спорт Славољуб Муслин.

 

На стотине играча прошло је кроз Црвену звезду током шездесет осам година постојања клуба. Међутим, и у клубу тако славне традиције и историје, само одабрани су остали упамћени као играчи који су учинили да Црвена звезда у европским и светским фудбалским круговима буде то што јесте и да се њено име изговара са поштовањем. Још мањи број њих добио је епитет „легенда“. Њима се скандирало, певало, били су љубимци навијача, фудбалски мајстори, само због њих је публика ишла на стадион… Међутим, много пута, показало се да и легенде могу изгубити тај статус, пре свега својим потезима након велике каријере. Због тога се са правом може констатовати да су ретки они који су се након славне каријере и трофеја у црвено-белом дресу вратили у клуб и по други пут отишли уздигнута чела, поносно, уз подршку навијача, која је постала већа него некада.

Један од њих је велики мајстор фудбала, некадашњи играч и тренер Црвене звезде, Роберт Просинечки!

ПОЧЕЦИ

robi i djuro-cropРоби је рођен на данашњи дан пре 45 година у Филинген-Швенингену, у Немачкој, где су живели његови родитељи Ђуро (на слици са Робијем) и Емилија. Прве фудбалске кораке направио је у омладинској школи Штутгартер Кикерса, а 1979. године његова породица се враћа у Хрватску. Роби наставља да игра фудбал у загребачком Динаму и ту се задржава све до 1987. године. У сезони 1986/1987. Просинечки је забележио и своје прве утакмице у дресу „Модрих“. На дебију против Жељезничара био је и стрелац, да би до краја сезоне забележио само још један наступ. Већ тада, био је видљив велики таленат, па је Робертов отац са правом тражио озваничење његовог боравка у Динаму професионалним уговором. Међутим, одговор је био негативан, а Мирослав Ћиро Блажевић прави невероватан потез и одриче се „Жутог“, уз речи: „Ако он постане играч, ја ћу појести своју тренерску диплому!“

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

Истог лета, Ђуро Просинечки желео је да његов син промени клуб и пронађе нови, који ће га прихватити. Постоји прича да је Драган Џајић приликом Робијеве пробе на Маракани у шали рекао да се закључају све капије на стадиону, док Жути не потпише уговор. Џаја је својевремено изјавио:

„Једном приликом смо боравили у Загребу, а испред хотела „Esplenade“ сачекао ме је човек који се представио као стриц Роберта Просинечког, младог фудбалера Динама и питао ме да ли би младић могао да дође на пробу у Звезду. Одговорио сам му да се појаве у Београду за неколико дана и да неће бити проблема. То се и десило. Већ након неколико минута, видео сам момка који је правио чуда са лоптом и предложио тренеру Васовићу да након овог организује још један тренинг, али на Маракани, како бисмо га још једном видели на делу. Поново сам био одушевљен. Након неколико Робијевих дијагонала рекао сам његовом оцу да ме сачека после тренинга да се договоримо око уговора. Уз то, добили смо вест од адвоката да Динаму не морамо да платимо ништа, што је било сјајно.“

378945_454762714571926_100451293_nНАЈБОЉИ ИГРАЧ СВЕТА

Роби је већ у сезони 1987/88. заиграо за Звезду, а знак да Ћиро заиста треба да поцепа своју диплому први пут је дошао крајем године. На Светском првенству до 20 година у Чилеу, Роберт Просинечки са капитенском траком на руци предводио је репрезентацију Југославије до титуле првака света, а на крају првенства проглашен је и за најбољег играча планете у том узрасту!

Боравак у Чилеу изазвао је много трзавица, јер је Звезда желела што пре да врати свог играча, како би наступио у Купу УЕФА против Брижа, па се чак и ФИФА укључила у целу причу. Роби је почео каријеру у црвено-белом, у генерацији са Пиксијем, Ђуровским, Ђуровићем, Цветковићем, био члан чувене атомске навале Пикси – Мркела – Просинечки – Панчев – Савићевић, а у наредне три године почело је формирањем чувене златне генерације. До јесени 1990. у Звезди су заједно били Савићевић, Панчев, Просинечки, Југовић, Бинић, Белодедић, Најдоски и црвено-бели су могли да крену у напад на европски трон.

1990/1991. НА МАРАКАНИ

1991_Bari_trofejРоберт Просинечки том нападу дао је велики допринос. Головима против Ренџерса, Грасхоперса (2) и Динама, у многоме је допринео да наш тим стигне до саме завршнице и меча у Барију. Тамо је дошла и круна сезоне, а можда и каријере младог везисте, који је само 22 године погодио и у финалу КЕШ-а, из једанаестерца и направио увод у крајњи исход. Десетак минута касније, Дарко Панчев погађа и себи и својој генерацији, једној од најбољих у историји европског фудбала обезбеђује славу и место међу фудбалски бесмртнима.

Када се очекивало да наш тим још годинама хара европским и светским фудбалом, почео је рат и све је пало у воду. У потпуно наелектрисаној ситуацији, Звезду су морали да напусте Хрват Просинечки и Муслиман Шабанаџовић, који нису успели да се оките светском титулом, коју се и те како заслужили. Роби завршава своју епизоду у црвено-белом након 117 одиграних мечева, 24 постигнута поготка, 3 титуле првака Југославије, једним националним Купом и једним Купом Европских Шампиона!

28230_101859476528920_100001146038843_12874_3062473_n

ШПАНИЈА

У тим условима, Реал из Мадрида профитира као Звезда четири године раније и за мали новац, у односу на вредност играча, добија великог мајстора. Звезда на крају ипак добија 15 милиона долара, иако се вредност Просинечког процењивала на бар дупло више. Роби у Реалу проводи три године, од чега је готово једну целу пропустио због повреде. Одиграо је само три меча у првој сезони, постигавши притом гол у „Ел Класику“ из слободног ударца. У наредне две сезоне био је нешто стандарднији, али је утисак да су га повреде и лоше животне навике спречиле да покаже сав свој потенцијал и таленат у Шпанији. За „Краљевски клуб“ је одиграо укупно 55 утакмица и постигао 10 погодака.

225968_187257454655788_200780_nЊегов наредни клуб постао је Реал Овиједо у којем је поново фудбалски оживео и одиграо добру сезону, у којој на тридесет мечева постиже 5 погодака. То није промакло великој Барселони, која га доводи исте године. У сезони 1995/96. Роби је у екипи са Ноу Кампа одиграо 20 утакмица и постигао 4 поготка, а након тога постао члан Севиље, чији је дрес носио 19 пута и био стрелац 2 гола.

ХРВАТСКА И КРАТКЕ ЕПИЗОДЕ ПРЕД КРАЈ КАРИЈЕРЕ

Ипак, Просинечки је, чини се, схватио да у Шпанији није урадио ни делић онога што је могао. Рат се завршио, а он се враћа у Загреб, након 6 година проведених на Пиринејима. У Кроацији је одиграо три сезоне и на 50 утакмица постигао 14 погодака. Кратко је носио и дрес Драговољца, а потом и Стандарда. По једну сезону богате каријере провео је и у Енглеској, у Портсмуту, као и у Словенији, у Олимпији. Своју последњу сезону у каријери Роби је одиграо у Загребу и са само 34 године окачио копачке о клин.

У клупској каријери одиграо је укупно 400 мечева и био стрелац 82 поготка.

За младу репрезентацију Југославије одиграо је 5 мечева и постигао 1 гол. За А селекцију наступио је 15 пута и био стрелац 4 поготка, а за Хрватску 49 и погодио 10 пута.

Био је то крај једне велике играчке каријере, која је могла бити још већа и успешнија.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ХРВАТСКЕ

Након завршетка каријере, Роби се на неколико година повукао из фудбалског света, имао и здравствених проблема, али их је успешно пребродио. Већ 2006. године постаје члан стручног штаба хрватске репрезентације и помаже Славену Билићу. Хрвати у наредне четири године остварују вредне резултате на највећим такмичењима, а тамошњи медији велике заслуге за то приписују и Роберту Просинечком. Посебно је то било актуелно када је након његовог одласка из стручног штаба Хрватска почела да игра слабо и губи бодове против доста слабијих противника.

ПОВРАТАК КУЋИ

116797_robi-rp_fУ децембру 2010, Црвена звезде је остала без тренера, након смене Александра Кристића. Помињана су различита имена, домаћа и страна, али конкретнијих потеза није било. Ипак, као гром из ведра неба, 7. децембра, дан пред обележавање годишњице од тријумфа у Токију, одјекнула је вест: „Роберт Просинечки је нови тренер Црвене звезде!“ Неки су вест дочекали са неверицом, неки у шоку, али свима је било јасно – Велики Жути се вратио кући! Било је у нашим и хрватским медијима дилеме како ће бити прихваћен у Србији након свега што се дешавало између две земље, али је све то пало у воду када се легендарни фудбалер сликао и потписао уговор. Остаће упамћена и реакција навијача који су били присутни приликом његовог повратка, након питања да ли им смета што је Хрват. Одговор је био кратак и јасан: „Роби је Роби, све остало су Хрвати!“

Тих дана као никада до тада стизале су на Маракану честитке, од бивших саиграча, тренера, али и бивших клубова и њихових председника, великих Реала и Барселоне. Јавио се наравно, после скоро две и по деценије и Ћиро Блажевић… Роби је на промоцији говорио из срца, спонтан, као и увек, пресрећан што се вратио кући, у свој клуб. У своју Звезду. Било је проблема са лиценцом, али је одмах прионуо на рад. Тим који је наследио није био респектабилан, али је уз неколико појачања и одличне припреме Звезда доживела праву ренесансу. Први Робијев меч био је пријатељски, против бањалучког Борца. Била је то фебруарска зима, неатрактиван противник, меч без такмичарског набоја и значаја. И поред тога, на стадион је дошло 40 000 навијача, који су као један, приликом изласка легенде на терен, загрмели „Ужичко“. Након две деценије. Емоције су биле невероватне, а Роби се узалуд трудио да сакрије сузе.

302783_234848189896714_1961239490_nОд тог меча, кренула је Звезда да гази своје противнике, једног за другим, а једини пораз био је онај на ЈНА, у Купу, када су се испромашивали Борха и Евандро. У реваншу, на Маракану није могла игла да падне, а кулминација је био гол Калуђеровића пред крај меча. Звезда је победила Партизан након 4 године, али није прошла даље. И поред тога, навијачи су пола часа након меча остали на стадиону и поздравили своје љубимце, показавши им тако шта мисле о том мечу. И у првенству је наш тим за титулу играо против вечитог ривала. На ЈНА, без Делија, који нису желели да на празник буду на стадиону, Звезда је поражена са 1:0. Испромашивали су се Лазовић и Калуђеровић, Крстајић је затресао пречку свог гола, али није вредело. Жути у првој сезони није успео.

Друга је, међутим, почела као у сновима. Пао је летонски Вентспилс у Лиги Европе, а резултат је био 7:0! Ипак, у наредном колу, Звезда је добила француски Рен којем није могла да парира. Остало је да се води борба за домаће првенство и Куп. Међутим, кикс већ у првом колу и невероватна серија вечитог ривала учинила је да Звезда уђе у дерби на -4. Ипак, све је добро почело на Маракани, јер је досуђен једанаестерац за наш тим. Међутим, Евандро уместо мреже погађа стативу, а Шћеповић и Вукић гостима доносе победу. Поново без среће у дербију и -7 на табели. Последње коло у првенству донело је меч без гледалаца на Маракани против Војводине. Звезда је била потпуно индиспонирана и резултат је био 2:0 за госте. На табели -10.

264942_204518339596366_4894157_nОчекивало се можда да Роби буде смењен, али му управа даје потпуну подршку. На пролеће, Звезда игра сјајно, Бајковић се ближи рекорду Звонка Милојевића, по броју минута без примљеног гола, победе се нижу. Након 5 година, у првенству пада Партизан… Ипак, даље од -6 се није могло. И Звездиној серији је морао доћи крај, па након два кикса и ово првенство остаје само сан, као што се чинило још у децембру. Ипак, Звезда након две године осваја први трофеј, победом у Крушевцу над Борцем, а у вечитим дербијима долази до три узастопна тријумфа, укључујући и онај на прослави титуле ривала на ЈНА, када је Каду у 93. минуту ућуткао све трибине осим северне.

На старту прошлесезоне, било је много проблема. Још је у устима био горак укус због штрајка играча с краја претходне, кључни играчи су продати, а адекватних појачања није било. Једва је прескочен слаби Нафтан у ЛЕ, а у првом колу домаћег првенства забележен је реми против Рада. Роберт Просинечки изашао је пред новинаре и у сузама саопштио да одлази! Можда је то била логична одлука, услед дешавања у то време, али, касније су у домаћим медијима испливале различите информације, по којима је председник клуба Владан Лукић имао великог утицаја на ову Робијеву одлуку.

robi kzsКао што је било прилико доласка, било је и на тој, испоставило се, последњој конференцији за новинаре. Роби се на Маракану вратио у сузама и са ње отишао исто тако. Тужан, са ранцем на леђима и сузама у очима, као дечак. Тачније, отеран је. Показао је да му је Звезда била више од посла и да је према клубу имао однос који је био много више од професионалног. Показао је да Звезди значи много више него они који су га отерали, као и да њему Звезда више значи. Трпео је притиске, није имао подршку управе. Морао је да погази своју реч у случајевима „Вилотић“ и „Ади“, зарад добробити клуба. Имао је играче који су штрајковали због неисплаћених зарада и којима је из свог џепа позајмљивао новац. Он сам није примио плату 20 месеци. А љубав према клубу показивао је на сваком кораку. Искреношћу у интервјуима и изјавама, радовањима након голова. Што се спортског дела тиче, имао је доста грешака, али је много више доброг донео Звезди. Имао је визију и систем, која у овим условима, са оваквим играчким кадром и стањем у клубу, са „подршком“ челних људи какву је он имао није могла да прође. Тражио је штопера, добијао дечаке без минута сениорског фудбала у ногама. Вратио је људе на стадион, харизму, позитивну атмосферу, сећање на неке боље, славније дане…

Тражио је Волкова, Салату, Божића, Тодоровског, Пауљевића, Драгутиновића, Куфреа… Није добио ниједног. Добио је Пашека, који је епизоду  у клубу завршио након 7 дана,  неспремног Мезенгу, Ћосића, без сениорског искуства, што га је коштало титуле, а уз њих у аманет Рељиће, Игњатијевиће, Ђорђевиће, Богдановиће.

Играла је Звезда у одређеним периодима добар фудбал, али није могла више од онога што је за Робијево време постигла. Освојио је један Куп, вратио из мртвих Бајковића, Лазовића, Кадуа, лансирао тада седамнаестогодишњег Мијаиловића, од Вешовића успео да направи коректног бека, вративши га са крилне позиције у одбрану. Али, Звезди није ваљао. Тј, њеним тадашњим челницима. Ипак, остаће упамћен као један од најобожаванијих људи који су прошли кроз Црвену звезду, како некада као играч, тако и сада као тренер.

КАЈЗЕРИ

robi kayseriСредином октобра, након нешто мање од два месеца без посла, Просинечки добија понуду Кајзерија, турског прволигаша, коју не одбија. Његов тим налазио се при дну табеле, са само 7 освојених бодова из 9 утакмица. У наредних 8 мечева, Роби је освојио 12 поена и успео да се „одлепи“ од тимова који су у опасној зони. До краја сезоне, постаје љубимац навијача и Управе, јер је остварио један од највећих успеха овог турског клуба, освајањем петог места на табели. Европа му је измакла за длаку, али је само по себи ово пето место говорило много тога. Одмах је уследила понуда Бешикташа, који је желео да плати чак 5 милиона евра за трансфер Роберта, уз енормни, милионски буџет, али је Жути желео да остане у Кајзерију и заврши започет посао. Није хтео, као што би велика већина људи урадила, да појури за новцем и изгори у великом клубу, великих амбиција, већ је остао у малој средини. Гомила пехова на старту текуће сезоне довела га је у позицију у којој је био када је дошао у Кајзери. Жестока борба за опстанак и серија без победе натерала га је да поступи морално и поднесе оставку, што су пренели и бројни домаћи и страни медији. Међутим, онда се десило нешто невероватно, нешто што није доживео ни у својој Звезди – навијачи и председник клуба рекли су НЕ! Убеђивали су Робија да остане и показали му колико га обожавају и поштују (види слику) и он је пристао. Међутим, криза је настављена, поред кратког прекида, па је Жути поновио свој став од неколико недеља раније и отишао.

Одмах су се активирале добро познате приче о повратку у Звезду, Динамо, репрезентацију Хрватске, али се он није изјашњавао. Тренутно је без ангажмана, али је сигурно да неће дуго бити тако. Следеће године, када овај текст буде поново објављен 12.01, сигурно је да ће Жути водити неки клуб (или репрезентацију), аутор текста је убеђен – са успехом.

Познато је и да су Звездаши, махом старија гарда, окупљени на навијачком форуму који су га увек поштовали и наставили са тим и након његовог одласка посетили Робија у Загребу и поклонили му портрет са потписима, а он им је, срдачан и непосредан као и увек, изашао у сусрет и провео одређено време са њима. У том разговору било је речи и о милионским понудама Кајзерија за неке Звездине играче, из чисте жеље да се помогне клубу, које је Управа одбила, јер је тражила више (касније је исти играч напустио клуб без обештећења). Такође, Роби је искрено, као што једино уме, говорио о махинацијама претходне Управе са менаџерима и играчима који су довођени, иако нису имали ни приближан квалитет потребан Звезди.

robi sa slikom

ПРИЗНАЊА И ТРОФЕЈИ

Од 1987. и СП у Чилеу, трофеји, екипни или индивидуални, нижу се као на траци у каријери Роберта Просинечког.

Екипна признања:

Првак света са репрезентацијом Југославије до 17 година (1987), вицешампион Европе са репрезентацијом Југославије до 21 године (1990), треће место на Светском првенству у Француској са репрезентацијом Хрватске (1998).

Троструки шампион Југославије (1988, 1990, 1991), освајач Купа Југославије (1990) и првак Европе са Црвеном звездом (1991). Куп Шпаније (1993), Суперкуп Шпаније (1993) и Иберо-амерички куп са Реал Мадридом (1994). Суперкуп Шпаније са Барселоном (1996). Првенство Хрватске (1998, 1999, 2000), Куп Хрватске (1998) и Суперкуп Хрватске (1998) са Динамом. Куп Словеније са Олимпијом (2002). Куп Србије са Црвеном звездом (као тренер, 2012)

Индивидуална признања:

robi kup je nasНајбољи млади играч света (1987); Најбољи млади играч Светског првенства (1990); Најбољи фудбалер Југославије (1990); Награда за најбољег младог играча Европе (1990); Најбољи фудбалер Хрватске (1997), Награда „Фрањо Бучар“ за спорт (1997, 1998); Изабран у најбољи тим енглеске Прве дивизије у сезони 2001/02; Изабран у најбољи тим Портсмута свих времена; Заједно са својом генерацијом, шеста је Звездина звезда; Једини је играч који је постизао голове на Светском првенству за две различите репрезентације.

То је Роберт Просинечки, фудбалски мајстор, Моцарт, виртоуз. Некада велики играч, сада перспективан, а у будућности велики тренер, и увек, велики Човек. Да, Човек, са великим Ч!

ЖУТИ, ЛЕГЕНДО, СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, ВРАТА НАШЕГ КЛУБА УВЕК ЋЕ ТИ БИТИ ШИРОМ ОТВОРЕНА!

 

 

У среду 25. децембра у Лав медија центру стадиона Црвена звезда одржана је редовна Скупштина секције ветерана најтрофејнијег српског клуба.

veterani

Седници су присуствовале бројне легенде црвено-белих предвођене председником Драганом Џајићем, док су млађу гарду предводили Горан Буњевчевић, Перица Огњеновић, Зоран Његуш, Александар Кристић и многи други који су најавили активније учешће у раду ветерана у наредном периоду.

Отворено се дискутовало о проблемима и начину унапређења рада у наредном периоду. Конкретно у петак 27. децембра одржаће се „Дан сећања“ на којем ће породице најугроженијих бивших фудбалера Црвене звезде добити помоћ која превасходно представља моралну подршку легендама које живе у тешким материјалним условима.

На Скупштини је изнет и предлог да од наредне Скупштине фудбалског клуба секција ветерана има представника у Управном одбору и да се та измена унесе у Статут клуба.

Најстарији чланови клуба из Љутице Богдана средствима прикупљеним кроз Фондацију ветерана успели су да преуреде и простор у коме раде и који се налази на западној трибини стадиона. Такође у протеклој години били су гости бројних клубова у нашој земљи и региону, где су играли пријатељске утакмице и дружили се са Звездашима из других градова.

Нова, изборна Скупштина ветерана Црвене звезде требало би да буде одржана у наредних шест месеци.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Након што је Зоран Стојадиновић смењен са места спортског директора нашег клуба, појавило се много спекулација око тога ко би могао да буде његов наследник. Данима се лицитирало именима, а најчешће се говорило о бившим играчима – Буњевчевићу, Матијашевићу, Крупниковићу… Ипак, испоставило се да ће вероватно Драган Џајић бити тај који ће преузети одговорност за довођење појачања, уз помоћ (пре свега у финансијком делу) потпредседника, Кокезе и Тончева.

PANTELIC-MARKO-36

Ипак, Спортал.рс доноси причу да би директор могао бити Марко Пантелић! Популарни „Пантела“ неколико пута био је повезиван са Звездом, још док је био активан фудбалер, али је истицао да не жели у позним фудбалским годинама да заузима место млађима, који треба да напредују и клубу донесу корист на терену, али и финансијски, након продаје. Сада, када је фотеља упражњена, а Пантелић слободан, рачунајући на његову велику љубав према клубу и спремности да помогне, можда се отвори место и за његов повратак…

Пантелић је у играчкој каријери био члан Црвене звезде, Ираклиса, ПСЖ-а, Лозане, Сартида, Херте, Ајакса, Олимпијакоса… Наступао је дуго и за репрезентацију Србије.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Многобројне легенде Црвене звезде су се окупиле на промоцији новог календара и новогодишњем коктелу. На једном месту, поред ретро дресова који су нас окруживали направили су фантастичну слику и вратили нам сету за давним временима када је Европа дрхтала пред нама. Један од њих за МЦЗ је изнео утиске и своје мишљење о години за нама и данасњој Звезди – Станислав Караси!

img4694
Како сте ви задовољни Звездином годином?

Никако, нисам задовољан. Највеће разочарење код нас ветерана је начин на који се радило, начин на који се играло и начин на који је завршена година. Црвена звезда мора да има организацију и игру. Увек је Црвена звезда била препознатљива по организацији и игри. На пролеће ако не променимо нешто, неће бити добро.“

Шта је по вама највећи проблем Црвене звезде, а да то није дуг од 45м € ?

Ја могу да говорим само за оно за шта сам компетентан, а то је терен. Када буду схватили да морају да доведу тренера и да тренер доводи играче онда ћемо видети. Прво долази тренер, па играчи. А управа има свој посао. И најосновнија ствар, визија. Црвена звезда има свој начин игре, дружења, живота. Само онај који је одрастао уз Црвену звезду може то да схвати и да створи такву атмосферу. Један класичан пример: рукометашице Србије! Сви су их потцењивали и прошлих година, гледали су их на неки други начин, нису веровали у њих. Дошао је један обичан човек, тренер. Заложио се да други путем, дружењем међу девојкама, направи један јак колектив и фамилију. Сви тренери то причају „ми смо фамилија“, али то се не види. Овде смо видели дружење и врхунски резултат.“

Да ли мислите да ће титула толико променити ствари на боље или само привремено донети наду?

Жалосно је што Црвена звезда јури и сања само титулу у Србији. Жалосно. Јесу друга времена, али у моје време ни ми играчи, ни управа нисмо размисљали да ли ћемо бити први, то је било нормално. Не први у Србији, него у Југославији! Него смо гледали како што даље да дођемо у Европи. И играли смо до самог краја, завршнице такмичења и освајали дупле круне у Југославији. Тако да ако погледамо кроз историју, наша генерација се највише задржавала у Европи. Јер смо имали оно о чему сам причао и највазније од тога, поштовање. Поштовање према Црвеној звезди, тренеру, међусобно и према себи. Имали смо организацију, имали смо људе у управи који се нису мешали у тим и имали смо играче који су радили у интересу Црвене звезде.“

Ста мислите о данашњем играчком кадру Црвене звезде, да ли имају квалитет за Звезду, по вашем мишљењу? И шта мислите о актуелној управи?

Не бих о управи, ја увек говорим да у управи треба да буду људи који имају знања из бизниса, организације, способни људи који могу да створе услове и финансије за тренера и играче. А све ово друго, мора да буде подређено резултатима, навијачима. Ако вратите филм и погледате ми смо имали скоро сваку утакмицу у Европи 100.000 гледалаца и никад није било инцидената. Ми имамо најбоље навијаче и данас их сви хвале, а платили смо милион казни због инцидената.

Ја не видим квалитет у Црвеној звезди, моментално. Иако сви причају да Звезда има тим, и већина мојих пријатеља. Ја мислим да нема. Мислим да Звезда нема лидера. Сви кажу да је то Нинковић. Ја Нинковића знам још откад је као клинац био у Звезди, као дете. И када је дошао, похвалио сам га. Ценим га. Али, данас када гледам, мислим да није то тај Нинковиц. И ја све знам, али не могу да трцим, не могу да удјем у дуел. “

Како коментаришете стање у омладинској школи и расипање талената? Звездин заштитни знак у прошлости о коме се данас не води рачуна.

Не води се рачуна зато што није био приоритет у организацији клуба, као што је био некад. Ако вам кажем само један податак, да је 1959. године када је моја генерација дошла, од 19 селектираних играча, пионира, 9 је играло за први тим Црвене звезде, а 6 за репрезентацију Југославије у огромној конкуренцији. После тога, две или три генерације су изашле из Црвене звезде, док је Миљан водио то како је требало да се води. Све касније је огроман пад. Људима је лакше да купују половичне играче него да стварају своје. Организација омладинске школе је катастрофална. Али, оно што је битно је да је дошао један мало паметнији човек на место директора школе и одмах се видело да ту има штофа и смисла. Мислим да би било греота ако додје до неких промена у омладинској школи, као што причају. Не дају човеку да заврши посао који је почео да ради.“

Мислите на Срђана Васиљевића, актуелног директора школе?

Да, мислим на њега. Мислим да Васиљевић ради изузетно добро. Оно што је врло битно је да је он и предавач на тренерској организацији. Стално је у новим стварима и то је оно што треба нама, да трасирамо пут и да га пустимо да спроведе план и програм који је почео. “

За крај, стојимо поред свих ових трофејних дресова. Да ли ова симболика може да буде оптимизам за боље сутра и бољи увод у 2014. годину?

Знате, историја се пише и брише. То је врло ружно. А не може нико нашој генерацији да узме оно што је дала Црвеној звезди. Томе иде у прилог као што видите, када дођемо у клуб, сви нас знају, сви нас познају. Ја данас не познајем играче првог тима. Буду ту кратко, па нема их. Ми смо део клуба, историје. Ја сам био 15 година у клубу, Јанковић и Дујковић, и остали. Ми смо група која дуго траје, а само тако долазе резултати.

Што се тиче дресова, морам да вам кажем нешто. Први дрес овде, са рекламом Први мај Пирот, смо купили у Аргентини. Лично ми, играчи, смо купили и били су мрежасти, не овакви. То је у Аргентини било популарно, и због температуре, па смо ми хтели да видимо како изгледа. Били смо на турнеји, скупили смо сви заједно паре и купили дресове, које смо видели код једне екипе. У тим дресовима смо освајали првенства Југославије и куп. Тај дрес остаје у сећању, онај оригинал који смо ми носили.“

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Владимир Петровић Пижон један је од највећих легенди Црвене звезде. Као играч, а затим и неколико година као тренер, водио је Црвену звезду, а може се рећи да је управо он први тренер који је преузео клуб у доба тешке финансијске ситуације и лоших резултата. Данас је, на новогодишњем коктелу на нашем највећем стадиону изнео своје виђење ситуације.

vladimir-petrovic-pizon-1352253998-227352

Пре свега, осврнуо се на јавне препирке Управе и играча.

„Не држим никоме страну, али то никада није била пракса Црвене звезде и треба да прекину с тиме. Клуб је био познат и по тренерима, па сте видели да нико од нас бивших није критиковао Славишу Стојановића, већ смо му пружали подршку. Играчи треба да гледају своја посла, а тренер и руководство своја.“

Популарни Пижон сматра да други део године ипак није био неуспешан и да Звезда може до титуле.

„Без обзира на све, овај други део године је био доста добар. Колико год ми кукали на неке резултате који су били непредвиђени, бод заостатка за Партизаном је добар резултат, и можемо да очекујемо да ћемо на пролеће освојити првенство. Не бавим се финансијама, али видим да је тешко, и да играчи, руководство и радници не примају плате. Није лако, али мислим да треба да се стегну и издрже, мислим да долазе добра времена. А остала питања су за оне који воде клуб“, закључио је Петровић, а пренела Бета.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!