Перо Антић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, доскорашњи репрезентативац Македоније, двоструки освајач Евролиге са Олимпијакосом и члан НБА лигаша Атланта Хоукса, рођен је 29. јула 1982. године у Скопљу.

Pero Antic 2   Познат као велики навијач београдских црвено-белих, Антић је у Звезду стигао 2005. године. Одиграо је две сезоне, освојио национални куп 2006. године и у 94 такмичарске утакмице постигао 862 поена.

У сезони 2005/06 у лигашком делу Јадранске лиге бележио је у просеку 10 поена уз 5,5 скокова, али је добар део такмичења пропустио због повреде. У освајању Купа у три меча убацио је укупно 20 поена, док је у Суперлиги Србије и Црне Горе имао просек од 8,7 поена и 4,4 скока у лигашком делу. Наредне сезоне пружио је још боље партије, али су изостали трофеји. У регионалној лиги 2006/07 бележио је 10,7 поена и 5,2 скока у 24 утакмице, а у УЛЕБ купу су црвено-бели стигли до четвртфинала, где их је зауставио мадридски Реал, кога су у групној фази разбили у Пиониру са 19 разлике (100:81). Перо је и у овом такмичењу имао двоцифрен просек од 10,1 поена и 4,9 скокова. Домаће такмичење није вредно помињати, јер код навијача Звезде изазове велику количину горчине и беса због Дробњакове тројке из аута којом је вечити ривал добио први меч финалне серије. Ипак, Перо је у полуфиналу против Хемофарма кошем уз звук сирене донео Звезди победу у Вршцу (74:72) у првој утакмици. Иако је био окренут леђима од коша инстинктивно је бацио лопту, која је завршила на правом месту, а занимљиво је да су му то били једини поени на овом сусрету. Укупно је у сезони 2006/07 на 56 утакмица постигао 551 поен, по чему је био четврти по ефикасности у екипи.

Иначе, Антић је каријеру почео у Работничком из Скопља, за чији је први тим играо од 1999. до 2001. године. Након тога је четири године провео у АЕК-у из Атине, где је у последњој сезони (2004/05) остварио најбољи учинак од 4,6 поена и 2,9 скокова у 15 мечева у Евролиги и 5,2 поена у шампионату Грчке. Са овим клубом је био шампион 2002. године. После Звезде носио је дрес бугарског Лукоил Академика у сезони 2007/08, када је у потпуности експлодирао и са просеком од 23,3 поена и 9,3 скока проглашен је за МВП-а бугарске лиге и био најзаслужнији за освајање дупле круне. У УЛЕБ купу бележио је 18,2 поена уз 9,1 скок на 14 утакмица. Следећа станица у његовој богатој каријери била је Локомотива Кубањ, где је провео нешто више од једне године. У сезони 2008/09 на осам мечева у шампионату Русије остварио је учинак од 11,1 поена. Наредне сезоне је до одласка бележио 11,3 поена, да би се вратио у бугарски Лукоил и у сезони 2009/10 на 27 мечева бележио 16,8 поена уз 10 скокова и још једном се радовао освајању шампионата Бугарске. Вратио се у Русију, али је овога пута појачао екипу Спартака из Санкт Петерсбурга са којим је стигао до титуле првака уз учинак од 9,9 поена и 4,7 скокова, док је у Еврочеленџ купу бележио 9,6 поена уз 6,1 скок.

139917606051d3218b0f651576398925_orig

Лета 2011. године прешао је у грчки Олимпијакос, што је испоставиће се био сјајан потез. У две сезоне освојио је две Евролиге 2012. и 2013. године и једну титулу првака Грчке. У сезони 2011/12 на 22 утакмице у најелитнијем европском клупском такмичењу бележио је 7,2 поена уз 4,3 скока. У финалу против ЦСКА из Москве (62:61) постигао је седам поена. Наредне сезоне Звездин братски клуб је одбранио титулу првака Европе победом над мадридским Реалом у финалу резултатом 100:88, а Перо је убацио 10 поена уз шест скокова у врло лепој и занимљивој утакмици. Те сезоне је у Евролиги на чак 31 мечу бележио просечно шест поена, али чини се да је његова улога у тиму била знатно већа него што то показује статистика.

Стигао је и до НБА лиге где је пружио запажене игре минуле сезоне у дресу Атланта Хоукса. На 50 утакмица бележио је просечно седам поена и 3,1 скок за 18,5 минута у игри. Против Голден Стејт Вориорса се 3. јануара први пут нашао у стартној постави и пружио одличну партију убацивши 16 поена уз седам ухваћених лопти. Стамени кошаркаш је као један од бољих новајлија требало да се појави и на ол-стар викенду, али га је спречила повреда због које је пропустио већи број утакмица.

За репрезентацију Македоније наступао је на Европском првенству у Литванији 2011. године, када су остварили сјајан резултат – 4. место, што је највећи успех у историји ове селекције. Перо је пружио сјајне игре на поменутом такмичењу. Бележио је 11,6 поена и 8,5 скокова, по чему је био трећи на турниру. Против Финске је нанизао чак 19 скокова (15 дефанзивних). Народ у Македонији је био одушевљен овим успехом и играчима је приређен свечани дочек. Прошле године на шампионату Старог континента у Словенији завршили су такмичење у групној фази, а Антић је имао просек од 13,8 поена и осам скокова. После овог такмичења је одлучио да се повуче из националног тима.

У наставку можете прочитати саопштење нашег кошаркашког клуба поводом изјава Елтона Брауна:

„С обзиром да је велики број медија пренео наводе Елтона Брауна, који се обратио преко друштвене мреже Твитер, дужни смо да изнесемо неке чињенице како би ствари о којима је говорио амерички кошаркаш биле потпуно јасне.

Пре свега, Елтон Браун је у потпуности исплаћен за време које је провео у Црвеној звезди. До последњег долара. И, није тачно да му клуб дугује било шта, како су поједини медији објавили.

Ипак, оно што је чињеница је да се Елтон Браун врло непрофесионално понашао док је био члан КК Црвена звезде Телеком. Пре свега Браун је одбио да тренира, а потом и да путује са екипом у Русију на дуел са Униксом у Ласт 16 фази Еврокупа. Због врло некоректног односа према тиму, Браун је био и одстрањен из екипе на неко време. Међутим, пружена му је друга шанса, али Браун се ни на који начин није потрудио да оправда новац за који је доведен у клуб па је са њим раскинут уговор. И онда, као и сада, Браун је више причао преко друштвених мрежа него на терену где је требало да оправда уложена средства.

Потез Елтона Брауна, који је на веома ружан начин говорио о свом бившем клубу, је веома некоректан и поприлично неразумљив, јер понављамо да је он у потпуности исплаћен и према њему нема никаквих дуговања.

У маниру КК Црвена звезда Телеком није да на овакав начин полемише са бившим играчима и зато то више нећемо чинити без обзира на то да ли ће се Елтон Браун поново оглашавати преко друштвених мрежа и помињати КК Црвена звезда Телеком у било ком контексту. Једноставно, на ову причу стављамо тачку као што је исплатом до последњег долара стављена тачка и на његов уговор у Црвеној звезди.“

Петар Поповић, бивши кошаркаш Црвене звезде и репрезентације Србије и Црне Горе, рођен је 28. јула 1979. године у Београду. Стамени центар је четири сезоне носио црвено-бели дрес.

5609698        За Звезду је наступао у сезонама 1996/97, 2000/01, 2006/07 и 2011/12. Одиграо је 139 такмичарских утакмица и постигао 1199 поена. У сезони 1996/97 као изразито млад играч био је у саставу Црвене звезде на једној лигашкој утакмици, да би касније у дресу суботичког Спартака у сезони 1999/2000 бележио 4,9 поена у просеку на 19 лигашких мечева. У Звезду се вратио у сезони 2000/01. Добио је одређену минутажу, али и даље није био у првом плану. У Сапорта купу бележио је 3,5 поена по утакмици, док је у лигашком делу домаћег шампионата на 22 меча постигао 78 поена.

Каријеру је наставио у вршачком Хемофарму, где је наступао од 2001. до 2005. године и у потпуности се афирмисао. У првенству 2002/03 бележио је 7,3 поена по мечу, а сјајне партије пружио је у сезони 2003/04, када је бележио 12,9 поена у Суперлиги и стигао до дреса селекције Србије и Црне Горе. У сезони 2004/05 са Хемофармом осваја Јадранску лигу уз просек од 15 поена и пет скокова на 33 меча. У Суперлиги Србије и Црне Горе бележио је 13,4 поена уз 3,3 скока, док је у УЛЕБ купу у 16 сусрета нанизао 14,1 поен по утакмици. Одличну годину крунисао је преласком у италијански Бенетон из Тревиза, где је у шампионату Италије на 30 утакмица бележио 7,9 поена и касније освојио титулу првака, док је у Евролиги пружио врло добре игре и у 19 утакмица имао просек од 9,9 поена по мечу.

Други пут се у Звезду вратио у сезони 2006/07. Био је један од водећих играча у екипи, посебно је добро играо у Јадранској лиги, где је просечно постизао 11,8 поена. Наступио је и на ол-стар мечу регионалног такмичења заједно са саиграчем Миланом Гуровићем. Запажен учинак имао је и у УЛЕБ купу, где је Звезда стигла до четвртфинала, а Петар је у овом европском такмичењу на 14 сусрета постигао 119 поена. Укупно је у овој сезони на 61 утакмици у свим такмичењима забележио 536 поена и био трећи стрелац екипе иза Милана Гуровића (1355) и Тадије Драгићевића (610). Било је одличних партија те сезоне, јер је Звезда у Европи декласирала славни Реал Мадрид у Београду са 100:81, а као и много пута у последње три деценије изостали су само трофеји за позитиван утисак.

zvezda-makabi_1331842092_670x0

Поповић је у сезони 2007/08 носио дрес Хувентуда из Бадалоне и са овим тимом тријумфовао у Купу Шпаније и УЛЕБ купу. Наредне две сезоне играо је за Естудијантес из Мадрида. У сезони 2008/09 у АЦБ лиги бележио је 9,5 поена по мечу, а сезону касније 8,1 поен. Наредна станица био је Санкт Петерсбург, где је са Спартаком у сезони 2010/11 освојио Куп Русије.

У Звезду се по трећи пут вратио у сезони 2011/12 и одиграо можда и најбољу сезону у тиму са Малог Калемегдана. У Јадранској лиги је са 280 поена био први стрелац тима (просек 11,2 по мечу). Врло добар учинак од 11,6 поена по утакмици имао је и у Суперлиги Србије, а укупно је у свим такмичењима забележио 536 поена у 49 сусрета и био кошаркаш са највећим бројем поена у екипи. Међутим трофеј поново није освојен у сезони која је обележена као она у којој клуб треба да се стабилизује после изузетно тешке финансијске ситуације која је владала до лета 2011. године.

Стамени центар је касније наступао за немачки Артланд (2012/13) и турску Алијагу (2013/14), а минулог пролећа је у дресу ваљевског Металца у Суперлиги Србије на 13 утакмица убацио 124 поена. За репрезентацију Србије и Црне Горе наступао је на Олимпијским играма у Атини 2004. године, када је заузето тек 11. место. Поповић је у три одиграна меча убацио укупно шест поена на највећој светској смотри спорта. Са Југославијом је још 2001. године освојио златну медаљу на Универзијади у Пекингу.

 

 

Дугогодишњи хроничар историје и дешавања у КК Црвена звезда и познато лице из чувеног партера Б Хале Пионир, Жарко Дапчевић Даба, покушао је и успео да оствари идеју, за коју каже да му је сан. Написао је књигу о КК Црвена звезда, а на путу је још једна.

„Под црвено-белим обручима“ је хронолошки историјат, мала монографија нашег кошаркашког клуба. Књига у којој можете видети део Звездине кошаркашке историје, приче о Звездиним легендама у којима су сами учествовали, легендама Малог Калемегдана, Звездиним „Харлемовцима“, дербију под бомбама и призму историје и статистике у једном.

Аутор књиге за МЦЗ истиче да је сан одсањао, а да ће о књизи судити они који је буду прочитали.

„Годинама уназад сакупљам све везано за наш КК. Од програма утакмица, дресова, заставица, новинских чланака. Пошто сам на својој кожи осетио колико је тешко доћи до било каквог податка о играчима Звезде или утакмици, а ја сам поседовао доста тога и знам колико сам се мучио да дођем до тога, у мени је тињао сан да напишем књигу о Звезди, Звездиним легендама, играчима, битнијим утакмицама, неким занимљивим причама и да то буде на једном месту. Рад на књизи је трајао пуне четири године непрекидног рада од истраживања у библиотеци, преко многобројних новина и часописа, скенираних извештаја, сата и сата проведених са Звездиним легендама или њиховим породицама. Напокон је изашла књига и надам се да ће едуковати будуће генерације о томе шта је Звезда, њеним играчима и успесима, како се градио Мали Калемегдан, причама са разних турнеја… ако млађи са пажњом буду читали о томе ко су Небојша Илић, Небојша Поповић, Славнић, Калембер, Гец, Трифуновић, Топић, Цветковић, Капичић.. онда је моја мисија успела. Мој сан је одсањан, али они који буду читали нека процене да ли је књига добра.“

Књигу је издала издавачка кућа „Пресинг“, а по цени од 1.000 динара можете је наручити код аутора или путем издавачке куће. Ми вам доносимо неколико слика књиге и линк фејсбук странице.
Поред актуелне књиге, Даба је написао књигу о Бобану Јанковићу – „Slobodan Jankovic, srpski Laryy Bird“ и спрема још једну књигу о КК Црвена звезда.

Претходних дана се много говорило о могућем повратку у Звезду једног од најбољих странаца који су икада играли за клуб са Малог Калемегдана, плејмејкера Омара Кука. Међутим све шпекулације о томе прекинуо је тренер црвено-белих Дејан Радоњић, који је демантовао да је заинтересован за црногорског репрезентативца.

- Вест да Кук долази у Звезду је дезинформација. Ми за сада још нисмо пронашли играча кога бисмо довели на позицију плејмејкера. Још тражимо решење - изјавио је Радоњић за дневни лист Спорт, преноси Телеграф.

После одласка Демаркуса Нелсона у Панатинаикос, Звезда настоји да ангажује појачање на позицији плејмејкера, а клуб је у контакту са великим бројем проверених играча који су дуги низ година наступали у Европи, али и са кошаркашима  са америчког континента. У сваком случају навијачима остаје да нагађају ко ће бити Нелсонов наследник на месту организатора игре, а обзиром да ће Звезда наступати у најелитнијем европском клупском такмичењу у следећој сезони очекује се да и појачање на тако осетљивом месту у тиму буде у складу са реномеом једног евролигаша.

 

Американац Омар Кук могао би да се врати у Црвену звезду након шест сезона. Тамнопути плеј који је у Звездином дресу пружао сјајне партије наводно је у преговорима са челницима нашег клуба.

Ипак, за сада није познато да ли је Кук понуђен нашем клубу од стране агента, или су представници Црвене звезде контактирали њега. Чињеница је да би Омар могао да буде интересантан стручном штабу обзиром да је реч о квалитетном плејмејкеру са дугогодишњим евролигашким искуством, који је, за разлику од Нелсона, прави плеј са великим бројем асистенција по утакмици, чак двоструко више од Нелсона.

Према појединим информацијама, управо таквог плејмејкера Дејан Радоњић жели у тиму наредне сезоне.

ДеМаркус Нелсон и званично је постао члан Панатинаикоса из Атине. Након две сезоне на Малом Калемегдану амерички плејмејкер је појачао грчки тим и потписао уговор на 1+1 годину.

Нелсон је био први страни кошаркаш који је одиграо две сезоне за редом у нашем тиму, а пружао је веома добре партије и био један од најважнијих ирача у екипи. Иако је имао уговор и за трећу сезону, ипак је дошло до растанка.

 

Репрезентативац Србије и доскорашњи кошаркаш Радничког из Крагујевца, Никола Калинић, прво је појачaње Црвене звезде.

Калинић и челни људи КК Црвена звезда су се договорили на Копаонику, где се играч налази са репрезентацијом, а ускоро ће потписати и трогодишњи уговор, што је потврдио и његов менаџер Александар Рашковић на твитеру.

Калинић је пре доласка у Крагујевац наступао за Војводину, а каријеру је започео у Спартаку, у родној Суботици.

Репрезентација Србије до 20 година освојила је бронзану медаљу на Европском првенству у Грчкој, а првотимци Црвене звезде Марко Тејић и Никола Ребић имали су значајне улоге у екипи, док су свој допринос дали и играчи из црвено-белог погона који су минуле сезоне наступали у ФМП-у, Ђорђе Каплановић и Огњен Добрић.

tejic_markoУ мечу за треће место млади кошаркаши Србије савладали су своје вршњаке из Хрватске резултатом 79:66, а најефикаснији у тиму освајача бронзаног одличја био је првотимац клуба са Малог Калемегдана, Марко Тејић, који је за 29 минута у игри убацио 16 поена уз седам ухваћених лопти и једну блокаду. За два поена је шутирао 7-4, тројке 3-2, и слободна бацања 2-2. Врло добар учинак имао је и плејмејкер Никола Ребић, који је за 34 минута на паркету постигао 10 поена уз шест скокова, четири асистенције и једну украдену лопту. За два поена је шутирао 7-4, тројке 2-0, а слободна бацања 2-2 и имао је највећи индекс корисности на мечу (18). Ђорђе Каплановић је за осам минута постигао један поен, док Огњен Добрић није улазио у игру.

Марко Тејић је на овом шампионату имао запажен учинак. Крилни центар црвено-белих који је у 10 одиграних сусрета на терену провео 255 минута забележио је 94 поена, 65 скокова, 18 блокада, девет асистенција, пет украдених и 17 изгубљених лопти. Био је трећи блокер на турниру са просеком од 1,80 по утакмици и девети по просечном броју направљених фаулова (3,2 по мечу). Са 6,5 скокова био је други по ухваћеним лоптама у тиму Србије, као и четврти стрелац и први блокер екипе. За два поена је шутирао 50,9 одсто, тројке 28 процената и слободна бацања 63,3 одсто.Против Велике Британије је убацио 19 поена, док је против Шведске нанизао 11 скокова, а Немцима је лупио чак шест блокада.

Први плеј младе селекције Србије, Никола Ребић у десет одиграних утакмица забележио је 86 поена, 33 скока, 32 асистенције, девет украдених и 15 изгубљених лопти за 267 минута у игри. Истакао се добрим процентима шута за два поена (54,1 одсто) и сјајним са линије слободних бацања (92,9 одсто), док је иза линије три поена имао 30,6 одсто. Био је најбољи асистент, пети стрелац и четврти по броју украдених лопти у екипи. Против Шведске је убацио 18 поена, а против Грчке је успешно асистирао саиграчима у седам наврата.

Ђорђе Каплановић је у девет утакмица постигао 36 поена уз 14 скокова за 86 минута у игри. Имао је сјајан шут за два поена од 65 одсто, док је као и већина високих играча слабији са линије слободних бацања, где је имао проценат од 55,6 одсто. Он је најбољи учинак имао против Словеније, када је забележио 12 поена. Свој допринос је пружио и Огњен Добрић, који је мало играо, али је у три меча успео да убаци пет поена за укупно 13 минута у игри.

Звезда има велики потенцијал у овим младим играчима, али чини се и још већи у млађим момцима који су недавно освојили Евролигу у јуниорској конкуренцији. То је велико богатство црвено-белих, само је питање времена када ће неко од њих у потпуности играчки експлодирати и постати носилац игре првог тима. Треба им пружити шансу, правилно радити са њима и сачувати их да свој таленат не би показали у дресовима богатих клубова са запада Европе.

 

Срђан Дабић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, кадетски и јуниорски репрезентативац Југославије, рођен је 20. јула 1962. године у Београду. У два наврата је носио црвено-бели дрес, од 1978. до 1981. и од 1987. до 1991. године.

426004_390021407693234_578092029_nИграо је на позицији плејмејкера и у седам сезона у Звезди забележио 221 одиграну утакмицу и постигао 1621 поен. У дебитантској сезони 1978/79, добио је прилику на 15 мечева у шампионату Југославије и постигао укупно 38 поена. Наредне сезоне је проводио више времена у игри, па је у 22 лигашка сусрета сакупио 122 поена, а Звезда је изборила учешће у еврокуповима заузевши пето место на табели. Иако је још увек био тинејџер, Дабић је постепено напредовао и у сезони 1980/81 у националном купу је на пет утакмица имао просек од 10 поена, док је у првенству бележио 6,1 поен, а у европском Купу Радивоја Кораћа у десет утакмица убацио је укупно 65 поена, док је екипа у овом такмичењу стигла до полуфинала.

Касније је наступао за београдски Раднички и Шибенку, а у Звезду се вратио 1987. године. У сезони 1987/88 пружио је запажене партије у међународном Купу Радивоја Кораћа, када је у десет мечева забележио 88 поена, а црвено-бели су још једном стигли до полуфинала. На гостовањима против ПАОК-а и Асвела убацио је по 14 поена, а укупно је у целој сезони на 37 мечева постигао 234 поена. Сезона 1988/89 била му је најбоља у Звезди. У шампионату је на 21 мечу имао просек од 12,9 поена. Најбољу утакмицу одиграо је у вечитом дербију против Партизана 11. марта 1989. године у 18. колу, када је са 22 поена (три тројке) био најефикаснији Звездин играч у победи од 99:98. Међутим, кошаркаши вечитог ривала су се реванширали у полуфиналу плеј-офа, када су са 2:1 у победама отишли у финале. Дабић је са укупно 39 поена у три утакмице полуфиналне серије био један од најзапаженијих кошаркаша црвено-белих. У европском Купу Радивоја Кораћа је на десет мечева убацио 89 поена, али екипа није успела да прође четвртфиналну групу. Укупно је у сезони 1988/89 са 410 поена био четврти по ефикасности у тиму Црвене звезде у 36 одиграних сусрета.

Добре игре пружио је и у сезони 1989/90. У лигашком делу шампионата имао је просек од 9,5 поена по мечу, а тим Моке Славнића је са скором 17-5 заузео друго место на табели, иза првака Европе Југопластике. Управо је тим из Сплита зауставио црвено-беле у финалу плеј-офа, као и у финалу Купа, где је плејмејкер клуба са Малог Калемегдана у пет сусрета бележио 11,8 поена по утакмици. У Купу Кораћа је био најбољи стрелац тима са 40 поена у два меча, али је Звезда испала на старту такмичења против грчког Ираклиса. Може се рећи да је тим пружио свој максимум у домаћим такмичењима, јер се више и није могло против веома снажне екипе Југопластике, чији су водећи играчи Тони Кукоч и Дино Рађа касније заиграли и у НБА лиги, која је деведесетих година била изузетно квалитетна. Дабић је у Звезди одиграо још сезону 1990/91, када је најзапаженије игре пружио у Купу победника купова, где је имао просек од 7,9 поена по мечу. Касније је наступао за Левски из Бугарске, где је имао врло добар учинак у европским куповима.

Био је члан кадетске репрезентације Југославије, која је освојила златну медаљу на Европском првенству у Дамаску 1979. године. Са просеком од 10,6 поена (74 поена у седам утакмица) био је трећи стрелац тог тима у којем су од познатијих имена наступали још Зоран Чутура, Марко Ивановић и Небојша Зоркић. Учествовао је и у освајању сребрне медаље са Југославијом на јуниорском шампионату Европе у Цељу 1980. године, када је у седам мечева убацио 76 поена и био пети стрелац екипе. По завршетку играчке каријере био је представник компаније Лукоил за Србију, а једно време био је и члан управног одбора Кошаркашког клуба Црвена звезда.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!