ДеМаркус Нелсон и званично је постао члан Панатинаикоса из Атине. Након две сезоне на Малом Калемегдану амерички плејмејкер је појачао грчки тим и потписао уговор на 1+1 годину.

Нелсон је био први страни кошаркаш који је одиграо две сезоне за редом у нашем тиму, а пружао је веома добре партије и био један од најважнијих ирача у екипи. Иако је имао уговор и за трећу сезону, ипак је дошло до растанка.

 

Репрезентативац Србије и доскорашњи кошаркаш Радничког из Крагујевца, Никола Калинић, прво је појачaње Црвене звезде.

Калинић и челни људи КК Црвена звезда су се договорили на Копаонику, где се играч налази са репрезентацијом, а ускоро ће потписати и трогодишњи уговор, што је потврдио и његов менаџер Александар Рашковић на твитеру.

Калинић је пре доласка у Крагујевац наступао за Војводину, а каријеру је започео у Спартаку, у родној Суботици.

Репрезентација Србије до 20 година освојила је бронзану медаљу на Европском првенству у Грчкој, а првотимци Црвене звезде Марко Тејић и Никола Ребић имали су значајне улоге у екипи, док су свој допринос дали и играчи из црвено-белог погона који су минуле сезоне наступали у ФМП-у, Ђорђе Каплановић и Огњен Добрић.

tejic_markoУ мечу за треће место млади кошаркаши Србије савладали су своје вршњаке из Хрватске резултатом 79:66, а најефикаснији у тиму освајача бронзаног одличја био је првотимац клуба са Малог Калемегдана, Марко Тејић, који је за 29 минута у игри убацио 16 поена уз седам ухваћених лопти и једну блокаду. За два поена је шутирао 7-4, тројке 3-2, и слободна бацања 2-2. Врло добар учинак имао је и плејмејкер Никола Ребић, који је за 34 минута на паркету постигао 10 поена уз шест скокова, четири асистенције и једну украдену лопту. За два поена је шутирао 7-4, тројке 2-0, а слободна бацања 2-2 и имао је највећи индекс корисности на мечу (18). Ђорђе Каплановић је за осам минута постигао један поен, док Огњен Добрић није улазио у игру.

Марко Тејић је на овом шампионату имао запажен учинак. Крилни центар црвено-белих који је у 10 одиграних сусрета на терену провео 255 минута забележио је 94 поена, 65 скокова, 18 блокада, девет асистенција, пет украдених и 17 изгубљених лопти. Био је трећи блокер на турниру са просеком од 1,80 по утакмици и девети по просечном броју направљених фаулова (3,2 по мечу). Са 6,5 скокова био је други по ухваћеним лоптама у тиму Србије, као и четврти стрелац и први блокер екипе. За два поена је шутирао 50,9 одсто, тројке 28 процената и слободна бацања 63,3 одсто.Против Велике Британије је убацио 19 поена, док је против Шведске нанизао 11 скокова, а Немцима је лупио чак шест блокада.

Први плеј младе селекције Србије, Никола Ребић у десет одиграних утакмица забележио је 86 поена, 33 скока, 32 асистенције, девет украдених и 15 изгубљених лопти за 267 минута у игри. Истакао се добрим процентима шута за два поена (54,1 одсто) и сјајним са линије слободних бацања (92,9 одсто), док је иза линије три поена имао 30,6 одсто. Био је најбољи асистент, пети стрелац и четврти по броју украдених лопти у екипи. Против Шведске је убацио 18 поена, а против Грчке је успешно асистирао саиграчима у седам наврата.

Ђорђе Каплановић је у девет утакмица постигао 36 поена уз 14 скокова за 86 минута у игри. Имао је сјајан шут за два поена од 65 одсто, док је као и већина високих играча слабији са линије слободних бацања, где је имао проценат од 55,6 одсто. Он је најбољи учинак имао против Словеније, када је забележио 12 поена. Свој допринос је пружио и Огњен Добрић, који је мало играо, али је у три меча успео да убаци пет поена за укупно 13 минута у игри.

Звезда има велики потенцијал у овим младим играчима, али чини се и још већи у млађим момцима који су недавно освојили Евролигу у јуниорској конкуренцији. То је велико богатство црвено-белих, само је питање времена када ће неко од њих у потпуности играчки експлодирати и постати носилац игре првог тима. Треба им пружити шансу, правилно радити са њима и сачувати их да свој таленат не би показали у дресовима богатих клубова са запада Европе.

 

Срђан Дабић, некадашњи кошаркаш Црвене звезде, кадетски и јуниорски репрезентативац Југославије, рођен је 20. јула 1962. године у Београду. У два наврата је носио црвено-бели дрес, од 1978. до 1981. и од 1987. до 1991. године.

426004_390021407693234_578092029_nИграо је на позицији плејмејкера и у седам сезона у Звезди забележио 221 одиграну утакмицу и постигао 1621 поен. У дебитантској сезони 1978/79, добио је прилику на 15 мечева у шампионату Југославије и постигао укупно 38 поена. Наредне сезоне је проводио више времена у игри, па је у 22 лигашка сусрета сакупио 122 поена, а Звезда је изборила учешће у еврокуповима заузевши пето место на табели. Иако је још увек био тинејџер, Дабић је постепено напредовао и у сезони 1980/81 у националном купу је на пет утакмица имао просек од 10 поена, док је у првенству бележио 6,1 поен, а у европском Купу Радивоја Кораћа у десет утакмица убацио је укупно 65 поена, док је екипа у овом такмичењу стигла до полуфинала.

Касније је наступао за београдски Раднички и Шибенку, а у Звезду се вратио 1987. године. У сезони 1987/88 пружио је запажене партије у међународном Купу Радивоја Кораћа, када је у десет мечева забележио 88 поена, а црвено-бели су још једном стигли до полуфинала. На гостовањима против ПАОК-а и Асвела убацио је по 14 поена, а укупно је у целој сезони на 37 мечева постигао 234 поена. Сезона 1988/89 била му је најбоља у Звезди. У шампионату је на 21 мечу имао просек од 12,9 поена. Најбољу утакмицу одиграо је у вечитом дербију против Партизана 11. марта 1989. године у 18. колу, када је са 22 поена (три тројке) био најефикаснији Звездин играч у победи од 99:98. Међутим, кошаркаши вечитог ривала су се реванширали у полуфиналу плеј-офа, када су са 2:1 у победама отишли у финале. Дабић је са укупно 39 поена у три утакмице полуфиналне серије био један од најзапаженијих кошаркаша црвено-белих. У европском Купу Радивоја Кораћа је на десет мечева убацио 89 поена, али екипа није успела да прође четвртфиналну групу. Укупно је у сезони 1988/89 са 410 поена био четврти по ефикасности у тиму Црвене звезде у 36 одиграних сусрета.

Добре игре пружио је и у сезони 1989/90. У лигашком делу шампионата имао је просек од 9,5 поена по мечу, а тим Моке Славнића је са скором 17-5 заузео друго место на табели, иза првака Европе Југопластике. Управо је тим из Сплита зауставио црвено-беле у финалу плеј-офа, као и у финалу Купа, где је плејмејкер клуба са Малог Калемегдана у пет сусрета бележио 11,8 поена по утакмици. У Купу Кораћа је био најбољи стрелац тима са 40 поена у два меча, али је Звезда испала на старту такмичења против грчког Ираклиса. Може се рећи да је тим пружио свој максимум у домаћим такмичењима, јер се више и није могло против веома снажне екипе Југопластике, чији су водећи играчи Тони Кукоч и Дино Рађа касније заиграли и у НБА лиги, која је деведесетих година била изузетно квалитетна. Дабић је у Звезди одиграо још сезону 1990/91, када је најзапаженије игре пружио у Купу победника купова, где је имао просек од 7,9 поена по мечу. Касније је наступао за Левски из Бугарске, где је имао врло добар учинак у европским куповима.

Био је члан кадетске репрезентације Југославије, која је освојила златну медаљу на Европском првенству у Дамаску 1979. године. Са просеком од 10,6 поена (74 поена у седам утакмица) био је трећи стрелац тог тима у којем су од познатијих имена наступали још Зоран Чутура, Марко Ивановић и Небојша Зоркић. Учествовао је и у освајању сребрне медаље са Југославијом на јуниорском шампионату Европе у Цељу 1980. године, када је у седам мечева убацио 76 поена и био пети стрелац екипе. По завршетку играчке каријере био је представник компаније Лукоил за Србију, а једно време био је и члан управног одбора Кошаркашког клуба Црвена звезда.

Адам Морисон, бивши кошаркаш Црвене звезде и двоструки НБА шампион са Лос Анђелес Лејкерсима рођен је 19. јула 1984. године у Глендајву.

adam-morrison-russiaЗа време штрајка играча у НБА лиги 2011. године, Морисон је постао један од бројних кошаркаша, који су се отиснули на европски континент. Сјајни Американац је за црвено-беле играо два и по месеца у сезони 2011/12. У осам такмичарских утакмица забележио је 124 постигнута поена (просек 15,5 по мечу) уз 3,1 скок и врло добре проценте шута – 87,5 одсто са линије слободних бацања, 50,7 одсто за два поена и 39,1 одсто за три поена. Пре доласка у Звезду паузирао је читаву годину.

Реткост је да се у српској кошарци појави странац са таквим реномеом, који је у НБА лиги једне сезоне имао двоцифрен просек поена. Дугом косом, атипичним изгледом и понашањем већ у првим утакмицама је показао квалитет и постао љубимац Звездине публике. На пријатељској утакмици против Бајерна истакао се ратничким менталитетом и умало се физички сукобио са једним играчем немачког тима. У Звезди се показао као изванредан шутер, али екипа са њим у саставу није бележила добре резултате. Тренер екипе, Светислав Пешић, није био задовољан Морисоновом игром у одбрани, а уз то је сјајни стрелац био и бурног темперамента. Када га крене шут без проблема је убацивао и по 30 поена, али на неким мечевима је био неприметан. Треба истаћи и да Адам Морисон од своје 13. године болује од дијабетеса типа 1, узима инсулин, а током утакмица је и контролисао ниво шећера у крви, што му је током каријере представљало извесну сметњу да се у потпуности фокусира на игру.

У црвено-белом дресу највише поена је убацио против Олимпије у хали Пионир – 30. На гостовању у Загребу постигао је 27, а против Лашког и Хемофарма по 23, али знао је и да закаже, па је против подгоричке Будућности имао само три поена. У тих осам утакмица у којима је Морисон играо, Звезда је забележила само две победе.

Adam-Morison

Током припремних мечева, пре почетка сезоне, одиграо је још осам утакмица за Звезду у којима је убацио 132 поена (просек 16,5 по утакмици). Против бугарског Лукоил Академика имао је учинак од 25 поена, а против Керавноса 23. На сусрету против Бајерна био је одушевљен атмосфером коју су направили навијачи Звезде и истакао је да никада нешто слично није доживео, јер у Америци нема таквог навијања.

403006466

До разлаза са Звездом дошло је крајем новембра 2011. године. Неки извори су чак наводили да се Морисон сукобио са тренером Пешићем, а Адам је по одласку из Звезде описао тадашњег Звездиног стратега као најстрашнијег и да је био суров према играчима кад се изнервира.

Морисон је скренуо пажњу на себе одличним партијама на Гонзага колеџу, чији је дрес носио од 2003. до 2006. године. У првој сезони имао је просек од 11,4 поена, у другој је убацивао 19 по утакмици и изабран је у идеалну петорку, а у сезони 2005/06 са фантастичним просеком од 28,1 поена био је први стрелац лиге, а имао је и 5,5 скокова. Против Лојоле је стигао до личног рекорда од 44 поена. Нашао се на ширем списку репрезентације САД за Светско првенство 2006. године. Фантастичне партије у дресу Гонзаге нису прошле незапажено, па је Морисон 2006. године изабран на НБА драфту као трећи пик од стране Шарлот Бобкетса. Прва сезона у НБА лиги му је и најбоља у елитном шампионату. На мечу против Индијана Пејсерса 30. децембра 2006. године убацио је 30 поена, што му је лични рекорд у најјачој лиги на свету. За Бобкетсе је у дебитантској сезони бележио 11,8 поена у 78 одиграних сусрета, а затим је због повреде и операције колена пропустио целу сезону 2007/08. Када се вратио на паркет у шампионату 2008/09, због слабе игре у одбрани изгубио је место у стартној постави Бобкетса. У 44 меча бележио је 4,5 поена, а затим је 7. фебруара 2009. године трејдован у Лејкерсе заједно са Шеноном Брауном у замену за Владимира Радмановића. На осам утакмица у другом делу сезоне у дресу славног тима из Лос Анђелеса имао је просек од 1,3 поена по мечу уз малу минутажу. Био је члан екипе која је стигла до шампионске титуле, али није улазио у игру у плеј-офу 2009. У лигашком делу НБА шампионата 2009/10, на 31 утакмици просечно је постизао 2,4 поена, а у плеј-офу је у два меча убацио укупно четири поена и поново стигао до шампионског прстена са Лејкерсима.

Adam Morrison - Crvena Zvezda

У НБА лиги је укупно одиграо 161 утакмицу уз просек од 7,5 поена. После одласка из Звезде наступао је за Бешикташ у другом делу сезоне 2011/12 и са турским клубом је освојио национални куп. Покушао је касније да се врати у НБА лигу, па је током лета 2012. године наступао за Бруклин Нетсе и Лос Анђелес Клиперсе у Летњој лиги. У дресу Нетса је бележио 5,2 поена, а одличан учинак имао је у Клиперсима (20 поена и пет скокова у просеку). Покушао је и у дресу Портланда да се наметне, али није успео да поново заигра у елитној лиги и поред квалитета који је поседовао. Изненада је одлучио да заврши каријеру током лета 2013. године и одмах се прикључио стручном штабу Гонзага Булдогса са жељом да постане асистент тренера ове екипе у будућности.

 

Кошаркаши Црвене звезде би током припрема могли да имају противнике који ће готово сигурно бити главни кандидати за финални турнир Евролиге, а међу којима се крије и можда будући шампион Европе!

Наиме, како преноси портал Мондо.рс, наш тим је добио позивницу да учествује на престижном турниру „Rixos Cup„, а противници би били, мало је рећи, сам крем европске кошарке – Фенербахче, Ефес, ЦСКА, Олимпијакос и Уникаха.

Црвена звезда је смештена у групу Б са ЦСКА и Фенербахчеом, а турнир се одржава од 23. до 26. септембра.

 

Александра Станаћев, плејмејкер Црвене звезде и млада репрезентативка Србије била је најбољи асистент Европског првенства за кошаркашице до 20 година које је недавно одржано у италијанским Удинама.

1530576_10151994117660952_5727961456559306617_n       Александра је на девет сусрета континенталног шампионата сакупила 46 успешних додавања и са просеком од 5,1 асистенције по мечу била је прва у овој статистичкој категорији испред Летисије Ромеро из селекције Шпаније, која је нанизала 4,7 асистенција по утакмици.

Србија је заузела четврто место на овом такмичењу. У више наврата судије су оштетиле наш национални тим, а Станаћев је у још три статистичке категорије на такмичењу у Италији била високо котирана. Са процентом шута од 78,6 одсто са линије слободних бацања била је пета на турниру, а са 1,67 украдених лопти по мечу заузела је седмо место. По проценту шута за три поена од 36,8 одсто нашла се на 11. позицији на шампионату Старог континента за кошаркашице до 20 година. Иначе, хитри плеј Србије је у Удинама на девет утакмица на терену провела укупно 280 минута, забележила је 81 поен, 46 асистенција, 30 скокова, 15 украдених и 22 изгубљене лопте. Са просеком од девет поена била је трећи стрелац екипе, први асистент и други крадљивац лопти у селекцији Србије. Најуспешнија је била у сусретима против Летоније (79:50) и Италије (63:68), када је нанизала по девет успешних додавања. Александра важи за правог мајстора када су у питању асистенције, јер је претходне сезоне у дресу црвено-белих била најбоља у овој статистичкој категорији у регионалној лиги и домаћем шампионату.

Поред ње на овом Европском првенству је наступила још једна играчица Црвене звезде – Ивана Бошковић, која је одиграла три меча и остварила просек од 1,7 поена и 1,3 скока за 11,3 минута у игри. Од бивших кошаркашица црвено-белих запежене улоге имале су Александра Црвендакић и Катарина Вучковић. Црвендакић је до скоро била члан Звезде, али ће у новој сезони носити дрес мађарског Шопрона. Она је на осам одиграних утакмица бележила просечно 13 поена и 6,5 скокова. Била је други стрелац и скакач Србије и прва на шампионату по проценту шута за два поена од 57,9 одсто (шут 57-33), а са 74,3 одсто успешности у шуту са линије слободних бацања заузела је девето место на континенталном првенству. Катарина Вучковић је у девет мечева забележила 8,7 поена и 3,9 скокова, а била је и лидер шампионата Европе по проценту шута за три поена од 57,9 одсто (шут 19-11).

 

Ана Јоковић, некадашња сјајна крилна кошаркашица Црвене звезде и репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе и Србије, рођена је 16. јула 1979. године у Београду.

1044389_295340417269537_18780151_nУ три наврата је носила црвено-бели дрес и то од 1993. до 2001. године, затим у сезони 2003/04 и током сезоне 2006/07. Освојила је две шампионске титуле 1996. и 2004. године, као и три национална купа 1994, 1995. и 2004. године.

За Звезду је дебитовала у сезони 1992/93 са свега 13 и по година. Постепено је добијала прилику у првом тиму, да би касније постала узданица Звезде. Одласком носилаца игре избила је у први план у сезони 1996/97, када је у Купу Лилијане Ронкети на четири меча постигла 47 поена и била најефикаснија кошаркашица Црвене звезде у овом европском такмичењу. Забележила је просек од 11,8 поена и 4,3 скока. Клуб крајем деведесетих није освајао трофеје, али је имао неколико врло добрих кошаркашица, међу којима се добрим партијама посебно истицала Ана Јоковић. У Ронкети купу 1999/2000 на два одиграна меча постигла је укупно 32 поена уз 11 скокова. У сезони 2000/01, када је Звезда после трећег места у лигашком делу, стигла до финала плеј-офа, Ана је била најбољи стрелац тима, а након тога је одлучила да промени средину.

У дресу подгоричке Будућности провела је две сезоне, од 2001. до 2003. године и освојила две титуле првака СР Југославије односно Србије и Црне Горе 2002. и 2003. године. У првој сезони у дресу екипе из Подгорице бележила је 22,6 поена и 7,9 скокова у Купу Лилијане Ронкети, док је 2002/03 у Евролиги пружила одличне игре уз просек од 21,1 поен и 6,2 скока.

У Звезду се вратила у сезони 2003/04 и као капитен предводила тим до дупле круне, што су за сада и последњи трофеји које су црвено-беле освојиле. Пружила је сјајне партије и била најбољи стрелац екипе. У ФИБА Купу на шест мечева је бележила 17,7 поена (106 поена укупно). Била је МВП шампионата и Купа Србије и Црне Горе. Хемофарму је убацила 32 поена у победи од 90:81, док је по 28 поена постигла у тријумфима против Будућности (85:84) и Ковина (111:91). Црвено-беле су лигашки део завршиле са импресивним скором 22-0, а у финалу плеј-офа су са 3:1 у победама славиле против Војводине и освојиле 28. шампионску титулу у клупској историји. Ана Јоковић је у четвртом мечу великог финала убацила 22 поена у победи од 81:71 и проглашена је за МВП играчицу финалне серије. Екипа коју је са клупе предводио трофејни Владислав “Лале“ Лучић претходно је освојила и Куп, а тим је до дупле круне носио сјајни трио Ана Јоковић – Иванка Матић – Стојанка Остојић. Састав Црвене звезде који је донео за сада последње трофеје клубу био је следећи: Маја Гарчевић, Бојана Вулић, Андреа Стојановић, Катарина Манић, Милица Дабовић, Јована Турањанин, Ана Јоковић (капитен), Иванка Матић, Јела Малеш, Милица Бељански, Стојанка Остојић и Ивона Јерковић.

Ана је каријеру наставила у мађарском Мишколцу за који је у сезони 2004/05 у ФИБА Купу бележила 17 поена и 5,6 скокова. Играла је и за израелски Рамат Хашарон (2005/06), пољску Лотос Гдињу (2006/07). Пре тога је део сезоне 2006/07 провела у Звезди, када се по други пут вратила у клуб. У Јадранској лиги је у седам мечева постигла 110 поена, а у домаћем првенству 161 поен на 11 сусрета. Укупно је у овој сезони за црвено-беле забележила 296 поена у 19 утакмица. Играла је још и за Арад, Војводину и Млади Крајишник, где је и завршила каријеру.

У дресу репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе и самосталне Србије наступала је од 1997. до 2007. године. На Првенству Европе 2001. године Југославија је заузела пето место, а Ана је бележила девет поена и 4,2 скока у просеку. На Светском шампионату у Кини 2002. године на осам сусрета убацила је 43 поена. За селекцију Србије и Црне Горе играла је и на континенталним првенствима 2003. (5,7 поена) и 2005. године (8,2 поена и 3,6 скокова), као и за Србију 2007. године, када је бележила 11,2 поена и 4,8 скокова. По завршетку играчке каријере била је председница ЖКК Вождовац, а већ неко време је потпредседница Кошаркашког савеза Србије са задужењима за женску кошарку.

 

Кошаркаши Црвене звезде су после жреба за Евролигу добили и распоред такмичења у Јадранској лиги. За разлику од претходне две сезоне, када су стартовали на гостовањима, црвено-бели ће овога пута у првом колу дочекати дебитанта екипу Левског из Софије.

Добра околност је да ће Звезда бити домаћин три пута у прва четири кола, тако да постоји добра основа за успешан старт сезоне, што у неким претходним годинама није био случај. Ипак, ривали у прве четири рунде уопште нису наивни. После Левског, Звезда у другом колу иде на гостовање браниоцу титуле Цибони у Загребу, а затим дочекује Олимпију и Мега Визуру. Теже ривале клуб са Малог Калемегдана имаће и од 9. до 11. кола, када најпре гостује Цедевити у Загребу, затим дочекује Партизан, па иде у Крагујевац на ноге Радничком, који је увек незгодан противник на свом паркету.

Ево и комплетног распореда првог дела регионалне лиге, која би требало да стартује 3. октобра

1. коло: Црвена звезда – Левски Софија

2. коло: Цибона – Црвена звезда

3. коло: Црвена звезда – Олимпија

4. коло: Црвена звезда – Мега Визура

5. коло: Задар – Црвена звезда

6. коло: Црвена звезда - Будућност

7. коло: Солнок – Црвена звезда

8. коло: Црвена звезда - Крка

9. коло: Цедевита – Црвена звезда

10. коло: Црвена звезда – Партизан

11. коло: Раднички Крагујевац – Црвена звезда

12. коло: Црвена звезда - Игокеа

13. коло: МЗТ Скопље – Црвена звезда

Сада предстоји период у коме ће клуб настојати да се појача и да сагледа ситуацију у сопственим редовима, јер има и веома талентоване младе играче којима треба пружити шансу у припремном периоду пред сезону у којој Звезду очекују велики изазови у најелитнијем европском клупском такмичењу. Навијачи са нестрпљењем очекују појачања. Надамо се да их управа клуба неће разочарати.

 

Након Евролигиног жреба у Барселони стиче се утисак да је Црвена звезда Телеком могла и боље и горе да прође. Групу Д карактерише скуп веома квалитетних и изједначених тимова. Као благи фаворит у односу на остале тимове истиче се Олимпијакос, као троструки шампион Европе и екипа из првог шешира, док Лаборал Кућа, Галтасарај и Валенсија поседују огроман квалитет и велике буџете. Црвено-белима је још ривал и Нептунас који је нови клуб на евролигашкој мапи, али са надалеко признатом литванском школом кошарке.

Након жреба, утиске је сумирао Лука Митровић који је искористио мало слободног времена услед бројних обавеза у репрезентативном дресу Србије:

- Када је у питању најјаче такмичење у Европи кога год да извучете не можете да гарантујете пролаз у даљу фазу јер је реч о екипама са одличним играчима и великим буџетима. У поређењу са групом од прошле године може да се направи паралела и да се каже да су групе веома изједначене и без изразитих фаворита – рекао је Лука Митровић, а потом додао:

- Нептунас не желим да потценим, иако су непознаница, сигурно да имају квалитет када играју Евролигу. Екипе из првих пет шешира у нашој групи су веома изједначене и свако сваког може да добије и код куће и на страни – истакао је крилни центар црвено-белих и репрезентације Србије.

Он сматра да је за велики резултат у Евролиги потребна и доза среће, а најбоља потврда за то је прошлогодишње учешће Црвене звезде Телеком у најелитнијем европском такмичењу. Подсетимо, Звезда је била једина екипа која са четири победе није изборила пласман у Топ 16 фазу:

- Можда смо и имали мало среће приликом жреба, али то ништа не значи. Требаће нам и доза среће, коју нисмо имали протекле сезоне у Евролиги да бисмо направили корак даље што и јесте основни циљ. Мислим да ће нам прошлогодишње искуство пуно помоћи – истакао је Митровић који се потом присетио прошлогодишњих окршаја са тимом из Виторије:

- Меч са Лаборал Кућом у гостима је био показатељ колико је наша група била изједначена. Ми смо након три пораза успели да тријумфујемо у Виторији и остварили прву победу након пуно времена. Свима нам је остала та утакмица у сјајном сећању, али Лаборал Кућа има пуно искуства у Евролиги и наши прошлогодишњи мечеви не морају ништа да значе – истакао је Митровић.

Ривал је и Олимпијакос, европски гигант, али и тим који су прижељкивали готово сви навијачи Звезде због прелепих амбијената у црвено-белим халама у Београду и Пиреју.

- Биће то потпуно другачији мечеви у односу на прошлогодишње са Панатинаикосом, али је сигурно да ће навијачи обе екипе уживати – истакао је за крај Лука Митровић.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!