Поводом трагичног догађаја у коме је навијач Црвене звезде изгубио живот, Небојша Човић је одржао ванредну конференцију за медије на којој је истакао да је Марко Ивковић убоден са леђа и да није учествовао у било каквом виду насиља. Говорио је и о лошој организацији утакмице, лошим реакцијама турске полиције и њиховим манипулацијама. Његову изјаву преноси портал „Мондо“:

„Навијачи Звезде су се окупили у непосредној близини дворане, где је у пратњи турске полиције, која их је водила до хале, дошла до хале. Поставља се питање зашто полиција води навијаче Звезде према хали, ако после извесног временског периода њима забрањује улаз у халу?! Када су стигли испред дворане, дошли су пред навијаче Галатасараја. Не треба много мудрости ни памети да се схвати шта онда почиње да се догађа – међусобно провоцирање, вређање, па каменице. Још неколико навијача Звезде је повређено. А, онда је дошла до сукоба. Причам само оно што се догодило заиста“.

Говорио је и о томе шта се догађало испред хале „Абди Икпечи“:

„Догодило се то да је полиција хтела да одбије навијаче Звезде сузавцем и димом, а у том диму је уследио још један напад навијача Галатасараја. Марко је убоден с леђа, био је на зачељу колоне и није учествовао ни у каквом насиљу. Кренуо је да се повлачи, да бежи…“

Додао је да је полиција променила првобитни извештај, тј. да је у њему писало да је Марко изгубио живот у међусобној тучи навијача Звезде у Инстанбулу:

„Први извештај турске полиције говори о томе. У међувремену су направили припрему. Неодговорна изјава Атамана је била припрема за оно што је требало да ураде медији, а они су почели да спинују и да представљају како је младић погинуо у међусобном сукобу српских навијача. Пре тога је извештај био другачији и то наш конзул јако добро зна. При томе су задржали младића који се зове Ненад Вучићевић, 1990. годиште, и по сваку цену су тражили од њега да потпише изјаву како су конципирали. Знам да је ово догађај незгодан за турску државу, али не могу да генерализујем ствари. Имали смо јуче контакте и са турским амбасадором у Београду, који је све учинио да наши навијачи уђу да гледају утакмицу, искрено је то радио, потпуно свестан шта може да се догоди“.

Говорио је и о изјавама да навијачи Звезде нису могли у халу, која је наводно била распродата:

„Да се овде ради о лажи и да смо лагани говоре слике и податак који је објављен. Капацитет је 12.000, јуче је било 8.143 гледалаца. Некоме је стало да навијачи Звезде не уђу. Добили смо од Галатасараја одређени број карата, ушло је око 60 људи, на посебна места, где седе и званичници турског клуба. Да организација утакмице није била у реду доказују и догађаји у хали. За длаку је избегнут напад навијача Галатасараја на простор који се назива ложом. Ту је турска полиција успела да реагује и да спречи“.

Човић је нагласио да навијачи нису допутовали у Турску у организацији клуба, већ у сопственој режији, али и да су о могућности да они дођу на утакмици разговарали са српским конзулом и да је благовремено обавештена и турска полиција. Ово истиче да би се избегле могуће манипулације у вези са трагичним догађајем. Такође, од старта се видело да је организација меча лоша:

„Када су кошаркаши Звезде, одређени број чланова клуба и пријатеља клуба слетели, нико их од домаћина није сачекао, иако то налаже правило Евролиге. Нисам био доле, али имам детаљан извештај да нисмо имали никакав контакт са домаћином, иако је то обавезно. Када код нас долазе у госте, људи из Звезде их дочекују, воде у хотел, активно учествују у њиховом смештају и тако даље. То се у Истанбулу није догодило.“

Осврнуо се и на гоствање навијача Бешикташа у Београду:

„Да ли су навијачи Бешикташа били у Београду? Да ли су имали сукоб са полицијом? Да ли су разбијали и палили? Јесу? Да ли су отишли безбедно? Да ли је неко погинуо? На срећу није. Знам да је тежак посао полиције, а сада сопствену одговорност која је плаћена ценом једног младог живота покушавају да спинују. Да не кажем неку ружну реч уместо те.“

Уследило је питање о реакцији Евролиге, нарочито имајући у виду да су турске компаније главни спонзори овог такмичења:

Зашто бих се плашио казне? Ако би се то догодило, онда је то тај резон. Звезда јесте млад евролигаш, али потпуно поштује стандарде тог такмичења и никакав прекршај нисмо направили. Када направимо и када будемо кажњени, ми то и објавимо. То је била оправдана казна, јер никако да научимо да се ништа не баца у терен. Опоменути смо за неспортско навијање и немам разлога да се било чега плашим, ни ја, ни било у Звезди, јер нам је потпуно мирна савест. Наша је одговорност само то да смо дошли да играмо утакмицу. Тешко могу да превалим преко уста да им честитам победу. Ја бих се такве победе стидео“.

За крај је апеловао да сви протести и скупови који буду организовани у Београду прођу мирно и достојанствено, јер се једва чека да се у Србији догоди неки инцидент, који би могао послужити као средство манипулације.

Један човек не може да прежали што је хиљадама километара удаљен од Европе и Београда и што неће присуствовати првом званичном међусобном дуелу тимова које просто обожава. Чак ни толика раздаљина за њега не би представљала проблем да га професионалне обавезе (читај НБА лига) додатно не спутавају.

Перо Антић имао је срећу да у богатој каријери игра за клубове које искрено воли – Црвену звезду и Олимпијакос. Вероватно је из тог разлога изградио посебан однос са навијачима два клуба, који га због толике привржености црвено-белим бојама подједнако славе на Северу и у Пиреју.

- Само да сам негде у Европи и да могу да спојим два дана слободно, упалио бих авион и дошао. Ништа ме не би спречило да будем на том мечу. И сада сам размишљао да ли је могуће нешто извести, али нажалост није реално – почиње причу Перо Антић у интервјуу Спортском журналу и додаје:

- То што ће се дешавати на паркету Арене човек мора да доживи, нема речи које могу да опишу тај осећај. Биће то први, од два спектакла ове сезоне. Други је заказан у Атини. Они који знају о чему причам, само треба да уђу у дворану, да седну, певају и уживају. Гледао сам меч против Валенсије. Тај амбијент, та подршка… Страшно! Да се човек најежи.

Антић је потом премотао филм и присетио се година проведених у Звезди и Олимпијакосу.

- Биле су то предивне године у којима сам стекао пријатеље за цео живот. То је непроцењиво. Са оба тима је било успона и падова, беспарица и свега. Али, када играш за тако велике клубове са невероватним навијачима, све остало је мање битно. Сви желе свој новац, то је природно. Ипак, да би био потпуно срећан, некада мораш да слушаш срце. Тако сам увек размишљао, па и када сам коначно пресекао да се окушам у НБА. Имао сам дупло боље понуде у Европи, али када је трећи пут стигла понуда, нисам се двоумио – констатовао је Антић, а онда су уследила два „тешка“ питања.

Прво: за кога ћете навијати?

- Кошарка ме уопште не занима. Навијаћу за најлепши навијачки спектакл који ће Европа доживети. Само ћу да гледам у трибине и да уживам у сваком моменту. Кретање резултата ме уопште не занима. Нећу се нервирати, галамити и ломити ствари, као обично. То ће бити меч у коме за мене неће бити победника, нити пораженог. Све остаје у породици.

И друго: који навијачи праве бољу атмосферу?

- Нажалост још увек нисам осетио какав је амбијент у Арени. Али, то је мање битно. Обе навијачке групе су фанатичне и воле клуб више од себе. Нема шанси да их делим и издвајам. Волим их подједнако. Не можеш да делиш љубав према браћи – истакао је Перо Антић.

Снажни крилни центар пун је речи хвале за млади тим Црвене звезде:

- Екипа ми изгледа као она из моје прве сезоне у Црвеној звезди. Види се да момци уживају на паркету, да се забављају, имају сјајног тренера. То је по организацији сада један од најбољих тимова у Европи. Свака част Небојши Човићу. Играчи се међусобно бодре, читам интервјуе и видим да константно хвале један другог. Тако и треба. Играти у Црвеној звезди, живети у Београду, човек не може више да пожели. Колико год си нервозан и шта год да ти није по вољи, када изађеш на терен и чујеш песму навијача, једноставно полудиш и све остало је небитно – закључио је Антић.

Најбољи плејмејкер света, човек који увек размишља неколико корака унапред, после чијих асистенција често занемимо, а од шутева када им се најмање надамо се просто запитамо и да ли је нормалан, у изјави за Моцарт спорт је рекао да му је велика жеља да заигра у црвено-белом дресу, а о учинку у репрезентацији скромно избегава причу, „бранећи се“ да је све то заслуга тима. Интервју са Милошем Теодосићем, преносимо у целости.

Изабран си у најбољу петорку Светског купа у Шпанији. Чак смо и ми гласали за тебе!

„Па и треба… Мада, од вас сам очекивао да ћете гласати за Пау Гасола, а-ха-ха… Добро, сигурно да свака индивидуална награда прија. Није нека фраза, али не би било ништа од тога да поред себе нисам имао 11 сјајних момака и цео стручни штаб. Ето, и овом приликом им захваљујем. Ово је између осталог и њихов успех, као и плод једне сјајне атмосфере која је владала током читавог првенства, што смо показивали у свакој утакмици.“

Било је много оних који су те у последње три-четири године стално критиковали, причали свашта када си брљао на терену, како наводно ниси потребан репрезентацији! А сада ти се сви, па и ти критичари, клањају и куну се у тебе?!

„Сигурно да ће, када не играш на нивоу који други очекују од тебе, доћи критике које у сваком случају не пријају. Опет, мање-више сам навикао на све то. Најважније је да смо заиста у сваком тренутку на овом првенству демонстрирали да се сви ми боримо за Србију и дрес који носимо. Не само сада, него и убудуће. Нико не би требало да нам замери на некој лошој утакмици. Сви смо ми овде добровољно, са великом жељом и вољом да играмо за репрезентацију.“

Увек си играо лепо за око, али никад боље и паметније него сада, на овом Светском купу. Никада на паркету ниси био тако рационалан, свестан у сваком тренутку шта је најпотребније екипи?

„Знате како, можда то тако дође између осталог и с годинама, с атмосфером у екипи. Генерално, не волим да коментаришем своје партије, али изгледа да то долази и са зрелошћу.“

Много си добро разигравао тим у Шпанији. Изгледа да је за тебе битан психолошки приступ и однос с тренером, а Сале Ђорђевић га очигледно има?

„Добро, не можете да кажете да код Дуде Ивковића нисам имао слободу, да ми није давао одрешене руке?“

Можда ти је давао и превише слободе?

„Да, али давао ми је снагу… Изгледа да смо сад нашли неку праву меру и потребну хемију између тренера и плејмејкера, као и да се то исплатило у корист екипе.“

Дочек? Теби је други пут, пошто си већ био на тераси после сребра 2009. у Пољској.

„Сјајан, фантастичан… Сигурно нешто о чему смо сви као клинци сањали, маштали о томе. Сада смо доживели то и заиста ми је драго да видим да смо колико-толико пробудили Србију и усрећили велики број људи.“

Које сте песме певали у свлачионици? Шта вам је био хит?

„Певали смо многе песме, не само једну ствар. Било је много хитова! Певали смо Београдски синдикат, ову химну ТХЦ-а и још много тога…“

Како ћете славити и колико дуго?

„Па све зависи… Неко има два, неко три, неко седам дана одмора. Све по заслугама…“

А колико имаш ти?

„Па седам! А-ха-ха…“

Где ћеш се одморити?

„Углавном у Ваљеву. Треба да видим и бабу… Моја баба је краљ!“

Једини си Србин из некадашње „колоније“ у Москви који је остао у ЦСКА?

„Криво ми је што смо се Крле, Мицов и ја некако раздвојили, јер смо имали сјајну атмосферу у свлачионици.“

Шта год неко причао, ти си прва звезда репрезентације, иако си увек био равнодушан према таквим епитетима?

„Генерално, мислим да у овој репрезентацији немамо звезду или звезде. Играли смо једну тимску кошарку и то је био наш велики плус.“

Маса испред Старог двора ти је скандирала „МВП, МВП“…

„Нисам био МВП, а-ха-ха…“

Како си увек тако незаинтересован и равнодушан према слави?

„Добро, можда ја негде у себи то показујем, када останем сам, али не желим да било ко види. Поготово када сам несрећан и тужан. Исто тако не волим да виде ни када сам срећан.“

Ко је најзаслужнији за овај историјски успех и светско сребро?

„Тим!“

Ко је био главни за атмосферу? Вероватно Мута Николић?

„Између осталих и Мута, али и комплетан тим који је направио целу атмосферу. Баш зато никога не бих издвајао.“

Још да коначно постанеш првак Европе и да све заокружиш?

„Чекајте, па нисмо ни прваци света, како да заокружим?!“

Ма добро, као да јесте, али мислио сам на клупском нивоу?

„Идемо корак по корак, а мој први следећи циљ је Евролига.“

Хоће ли те присталице Црвене звезде, чији си осведочени велики навијач, пред крај каријере видети у црвено-белом дресу? То си једном поменуо као опцију?

„Тешко питање за овај тренутак… Ја бих искрено волео да се то деси, надам се да ће се једног дана указати прилика да испуним и тај сан“, закључио је Милош Теодосић.

Тео, мајсторе, ми те чекамо!

Како бисте реаговали када би вам ненајављено на врата покуцао неко од кошаркаша Црвене звезде носећи притом у руци вашу сезонску улазницу? Креативни тим Црвене звезде Телеком желео је да забележи ове реакције па је са тим циљем и кренуо у акцију.

Неверица, шок и одушевљење – на тај начин би се укратко могле описати реакције купаца годишњих карата КК Црвена звезда Телеком за сезону 2014/2015 које смо посетили прошле недеље у жељи да им приредимо мало изненађење. Нема сумње, у томе смо и успели, само што изненађење на наше велико задовољство није било мало.

Карабурма, Дорћол, Видиковац, Борча. То су дестинације које су Звездини кошаркаши Лука Митровић, Немања Дангубић и Чарлс Џенкинс, појачани црвено-белим чирлидерсицама из групе RED PASSION, обишли у намери да лично доставе сезонске улазнице навијачима који су се одлучили да им годишња карта буде испоручена на кућну адресу. Нису могли ни да сањају да ће се улози курирске службе појавити баш они којима аплаудирају, чија имена скандирају, чијим се потезима диве и чије победе славе – Звездини кошаркаши.

Купци сезонских улазница су насумице изабрани, а посебно изненађење припремано је за Жарка Дапчевића, популарног Дабу, човека који не пропушта утакмице црвено-белих кошаркаша. Онај ко је био у прилици да бар једном са Дабом поприча о Звезди и кошарци, што би свакако била незаобилазна тема, знао би колико се диви Чарлсу Џенкинсу. С обзиром да му је сјајни Американац омиљени играч, Чарлс му је ненајављен кренуо у посету.

Видиковац. Касно поподне. Са Чарслом улазимо у лифт који је буквално метар са метар и по. Џенкинс не може да верује да тако нешто постоји у згради са 12 спратова. Не жели да покаже страх, али непријатност је очигледна на његовом лицу. Ипак, све то савладава уз осмех:

dzenkins_daba_kk_02

- Лифт је заиста јако мали – због смеха се на тренутак зауставља и додаје:

- Човече, имам утисак као да сам у орману.

Стижемо на одредиште, Чарлс не може да пронађе звоно па се одлучује да покуца на врата. После неколико секунди отвара нам Даба који је у благом шоку. Када је угледао Џенкинса чврсто га је загрлио и позвао га унутра. Нама је кратко поручио:

- Па ви нисте нормални – било је очигледно да га је гест јако обрадовао, а тек касније смо схватили његову поруку. Толико је био узбуђен да су му се тресле руке. Приметили смо то док је са посебном пажњом гледао сезонску карту која је била персонализована. Његово име Жарко Дапчевић, било је јасно исписано на предњој страни улазнице са којом ће у предстојећој сезони долазити у Комбанк арену и дворану Пионир.

Када смо ушли у његову собу, имали смо шта и да видимо. Зидови су били прекривени урамљеним дресовима КК Црвена звезда и бројним фотографијама Звездиних кошаркаша. Чарлс је био у неверици, прстом је показао на један од дресова на зиду и упитао:

- Је л’ ово дрес Марка Симоновића – добио је потврдан одговор.

Као прави домаћин, Даба свог уваженог госта није желео да испрати без поклона. Поклонио му је своју књигу коју је написао. Погађате, књига је о историјату КК Црвена звезда, а ускоро јој следи и промоција.

Након што је сумирао утиске о несвакидашњој посети, нескривајући одушевљење, уследило је питање које је само у први мах звучало као сувишно. Упитали смо Дабу да ли ћемо га и у предстојећој сезони редовно виђати на утакмицама. Добили смо више него занимљив одговор.

- Људи моји, па ја све своје обавезе и цео живот планирам на основу термина Звездиних утакмица које не пропуштам. Наравно да ћу на сваком мечу бити уз моје црвено-беле кошаркаше – закључио је Даба и још једном нам свима дао до знања шта му и колико значи КК Црвена звезда.

Тог дана посетили смо Немању Ђурића на Карабурми, Игора Филиповића на Дорћолу и Нестора Радишића у Борчи. На који начин смо њих изненадили можете погледати ОВДЕ.

akcija_kk_03

Оно што можемо да најавимо је да са овом акцијом овде нећемо стати. Зато, немојте се зачудити ако и Вама на врата покуца неко од Звездиних кошаркаша. Видимо се…

Менаџмент кошаркашког клуба Црвена звезда Телеком потрудио се да купцима годишњих карата за сезону 2014/2015 омогући велики број новитета и погодности. Поред чињенице да су сезонске улазнице јефтиније у односу на прошу годину, да власници претплатних карата из прошле сезоне имају попуст од 1.000 динара, да је по први пут на овим просторима омогућена куповина сезонске карте на рате, обезбеђене су и многе друге погодности.

Сви власници сезонских карата биће у прилици да у Red Star Shop-у и продавницама Sport Vision купују артикле са попустом од 20 одсто. И то није све. Менаџмент КК Црвена звезда Телеком осмишљаваће разне акције чији ће корисници бити управо власници сезонских карата. Прва у низу акција која ће бити реализована је посета музеју ФК Црвена звезда. Наиме, у сарадњи и уз подршку ФК Црвена звезда сви они који су купили годишњу улазницу КК Црвена звезда Телеком за сезону 2014/2015 биће у прилици да у периоду од 5. до 15. септембра, радним даном од 09.00 до 16.30 часова, бесплатно посете музеј ФК Црвена звезда који се налази на Маракани.

Музеј фудбалског клуба Црвена звезда отворен је 12. марта 1985. године и представља значајан објекат који сведочи о богатој историји и успесима клуба. У простору од 400 квадратних метара представљена је једна од најлепших и најраскошнијих спортских збирки у свету. Целокупну збирку чини преко 1.400 експоната (трофеја, плакета, слика итд.), од чега је 680 трофеја изложено и представљено, док се остатак експоната налази у депоу Музеја. Свој кутак у периоду од 5. до 15. септембра у Музеју ће имати и Кошаркашки клуб Црвена звезда који ће представити део својих историјских експоната и пехара.

Кошаркаши Црвене звезде Телеком после повратка са базичних пипрема на Златибору несмањеном жестином наставили су са тренинзима у Београду. После завршених обавеза према репрезентативним селекцијама екипи су се прикључили нови капитен тима Лука Митровић и немачки центар Маик Цирбес.

Црвено-беле кошаркаше од 12. до 14. септембра очекује учешће на веома јаком турниру у француском граду Милузу, где ће им противнци бити Панатинаикос, Бајерн и Стразбур. Пре пута у француску Црвена звезда Телеком ће одмерити снаге са чачанским Борцем:

„Дуел са Борцем заказан је за суботу, 6. септембар. То ће бити пријатељски меч затвореног типа, без присуства публике“, појаснио је тренер црвено-белих Дејан Радоњић и потом додао:

„Одлично смо радили током припрема на Златибору, а са таквим приступом наставили смо у Београду. Ипак, општи утисак досадашњег рада пореметила је повреда Бранка Лазића. Њему предстоји пауза од четири недеље, али ће ипак бити у прилици да одржава кондицију и ради по специјалном програму, јер је у питању повреда руке“, констатовао је Радоњић.

Стратег црвено-белих још нема на располагању комплетан тим:

„Постепено у тренинг уводимо Маркуса Вилијамса, јер није физички адекватно спреман. Немања Дангубић још не ради са екипом, а надам се да ће следеће седмице почети са кошаркашким тенинзима. С обзиром на пех који је имао Бранко Лазић и чињеницу да Блажич и Калинић још имају обавезе у својим репрезентацијама, имамо мањак играча на спољним позицијама што представља проблем. Ипак, трудимо се да сваки дан и сваки тренинг искористимо на најбољи могући начин“, закључио је Радоњић.

Кошаркаши Звезде ће после учешћа на турниру у Француској и повратка у Београд 18. септембра одиграти пријатељски меч са екипом Будућности. Потом им следи пут у Турску и учешће на турниру Глора куп (од 22. до 26. септембра), а према речима тренера црвено-белих Звезда би до почетка сезоне требало да одигра још једну контролну утакмицу. Термин одигравања утакмице као и име противника биће ускоро познати.

Фото: www.rts.rs

Тренер Црвене звезде је пре неколико дана обелоданио да су челници клуба били близу договора са америчким плејмејкером Морисом, али је тај посао из непознатих разлога изненада прекинут. Клуб је наставио са потрагом за појачањем на тој позицији, а према наводима локалних медија, пронашли су га у редовима прошлогодишњег Евролигашког ривала.

У питању је Маркус Вилијамс, леворуки плејмекјкер, бивши играч Локомотиве Кубањ, који је тренутно без уговора. Познат је по одличном шуту, а у два меча против Црвене звезде је показао каквим арсеналом располаже. Још тада су многи прижељкивали таквог играча у нашим редовима, а према последњим информацијама, та жеља је веома близу остварења.

Бивши капитен Црвене звезде и репрезентативац Србије, Марко Симоновић, наставиће каријеру у француском клубу Елан По-Ортез, објавио је његов менаџер Миодраг Ражнатовић.

Симоновић је претходне две сезоне провео међу црвено-белима, а игре у нашем тиму су му донеле и статус капитена екипе, као и позив у национални тим Србије, за који игра веома добро овог лета.

Елан је један од трофејнијих клубова у Француској са девет освојених титула (последња 2004.) и три освојена Купа Француске.

Марко, желимо ти све најбоље у наставку каријере!

Тренер кошаркаша Црвене звезде је јуче обелоданио жељу клуба да ипак настави сарадњу са Иваном Раденовићем којем је уговор истекао. Спортски журнал је ступио у контакт са крилним центром од којих је добио одговор да ни сам није сигуран шта ће да уради поводом новонастале ситуације.

- Све време сам размишљао о одласку у иностранство. Тек смо у последња два дана причали о опцији да останем, а с обзиром да о томе нисам до сада размишљао, искрено, мало сам растрзан. И даље бих желео да идем у иностранство, али лепо ми је било и у Звезди. Било би добро за све да што пре донесем одлуку. Верујем да ће се то и десити у наредних неколико дана – рекао је Раденовић и додао да је санирао проблеме са коленом које је имао у финишу сезоне и да сада нормално тренира.

 

Како су сви медији данас пренели, капитен Црвене звезде Марко Симоновић позван је на припреме за Светско првенство у Шпанији. Новинари тврде да се селектор Александар Ђорђевић одлучио на овакав потез због повреда Владимира Лучића и Владимира Мицова.

У изјави за Мондо Симоновић није крио одушевљење.

„Прво сам био затечен, па пресрећан, јер је то мени лично највећа сатисфакција и највећи тренутак у каријери. Није фраза. Стварно сам пресрећан и велика ми је част. Од када играм кошарку и како сам почео да тренирам увек ми је репрезентација била врх пирамиде, највећи циљ… Трудићу се, надам се да ћу оправдати поверење“

Иако ја иза њега дуга сезона, Симоновићу није било тешко да одмах почне са индивидуалним припремама.

„Што се мене тиче, волео бих и желео бих да и лето буде што дуже. Јесте сезона била тешка и напорна, ушли смо сада у период одмора, али стигао је тај позив и искрено сам пресрећан. Одмах сам почео да тренирам. Можда је тај психички одмор и био свима потребнији него физички. Није лако играти у Звезди или Партизану. Ипак, бићу спреман.“

Звездин капитен ће дати све од себе да покаже селектору да је вредан репрезентативног дреса.

„Жељан сам игре и још жељнији доказивања. Не могу да дочекам. Циљ је, наравно, и да покушам да се наметнем селектору и да оправдам част коју ми је указао.“

На питање  какви су му планови када је Звезда у питању, Симоновић је одговорио следеће:

„Још је рано за конкретну причу о томе. Очекујем да наредних десет до 15 дана почну конкретнији контакти и разговори са клубом с тим у вези.“

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!