Преносимо вам саопштење нашег кошаркашког клуба:
Очигледно је да су челници Партизана заборавили шта су све урадили и шта се све догодило на првој утакмици финалне серије плеј-офа. Помислили су вероватно да ако они имају кратко памћење да сви треба да следе њихов пример и да ће својим саопштењем за јавност успети да прекроје истину. Није могуће, јер истина је само једна. По ко зна који пут покушали су да поистовете неке ствари које је немогуће и упоредити а камоли поистоветити, да повуку паралеле и да себе поново представе као жртву. Ништа ново и самим тим ништа изненађујуће.
Руководство Партизана заборавило је на понашање својих навијача у дербију који је због поплава одигран у Железнику. Заборавили су да су њихови навијачи још тада топовским ударима погодили новинаре. Заборавили су да је на првој утакмици финала плеј-офа у Пиониру због дивљања њихових навијача направљена штета од 500.000 динара, да су ломили столице којима су гађали, погодили и том приликом повредили чланове стручног штаба Црвене звезде и да су поново бацали топовске ударе.
Није истина и да су две петарде међу новинаре на другој утакмици финала плеј-офа долетеле са стране где су били смештени Звездини навијачи. Ту информацију је пласирала само једна медијска кућа – Блиц. Истина је само да су петарде пале и повредиле једног новинара и дете, али су петарде бачене са трибине на којој су били навијачи Партизана о чему је известила једна друга медијска кућа – Информер.
Када говоре о тучи међу играчима на терену заборављају да је атмосферу до усијања касније и целокупног скандала директно довео један из њихових редова – тренер Душко Вујошевић, повлачењем екипе са терена. Неколико пута је признао да је то урадио свесно и намерно да би утицао на судије. Он се чак тиме дичи, сматра и да је то нормално ваљда због тога што је то манир којим се Вујошевић служи кроз читаву своју каријеру, почевши од дуела са Југопластиком у Сплиту, преко дербија деветог кола Јадранске лиге у сезони 2004/2005 до случаја у скоријој историји, односно ове сезоне против Задра у АБА лиги и сада на старту финала плеј-офа.
У свом саопштењу у Партизану се питају и зашто је кажњен Александар Павловић. Нешто што је толико очигледно покушавају да представе као нешто бесмислено, небулозно што је класичан пример манипулације. Као да Павловић није претрчао цео терен у намери да удари Демаркуса Нелсона што му је и пошло за руком. Говорили су и о насртају на Богдановића у другој утакмици, а који израз би могао да се употреби за фаул Ловерња над Џенкинсом у контранападу на том истом мечу?
Манир насиља на терену је Партизану одавно познат, а најдрастичнији пример био је у Вршцу 2010. године. Општа туча у дворани Миленијум је највећи скандал који се догодио, али и то су вероватно заборавили челници Партизана. Под лажним плаштом борбе за интересе за српску кошарку, коју су својим поступцима урушавали и обезвређивали, редом су уништавали и клубове широм Србије коју су макар и у најави могли да буду равноправан ривал у борбама за трофеје. То су успели са Хемофармом, као и са новосадском Војводином којој још нису исплатили 200.000 евра обештећења за Миленка Тепића. У лето 2011. умало нису то урадили и Црвеној звезди. Покушали су да униште и ФМП, али у томе нису успели.
По ко зна који пут потежу питање о легитимитету директора лиге Драгана Гогића за кога је од укупно 36 делегата гласало 25. Међутим, то је по Партизану нелегалан избор само из једног разлога, јер је Партизан био против. Навикао је Партизан да годинама уназад има заштиту од директора лиге, како би могле да се прикривају све њихове подле игре, махинације и притисци најгоре могуће врсте који су лигу и судијску организацију довели до најнижег могућег нивоа. Годинама уназад су навикли да управо преко директора лиге бесомучно спроводе своју самовољу. Тако је било када су комесари за такмичење били Слободан Јелић, Тихомир Бубало и Предраг Бојић. Сада поново зову Савез у помоћ како би ваљда преко својих директних кумовских веза са Дејаном Томашевићем поново успоставили своју диктатуру и контролисали систем како би и даље могли да се диче да су једини прваци Србије. У тој жељи ни сада презају ни од чега па прибегавају методима који су вероватно још незабележени у свету. Наиме, јавно објављују имена са бројеве телефона и фотографијама арбитара по друштвеним мрежама и на тај начин угрожавају њихову безбедност и безбедност њихових породица. Толико о притисцима на судије.
Од надлежних институција траже заштиту, а од кога ова држава и велики број грађана Србије да траже заштиту од бахатости Душка Вујошевића, човека који напада и вређа све живо. Последњи на листи који је био на удару његових гнусних посвки био је тим менаџер Црвене звезде – Небојша Илић, легенда клуба коме је и Вујошевић био тренер док је радио у Црвеној звезди. Шта друго да се очекује од човека који је и свог најбољег и најталентованијег играча недавно, на очиглед свих, хватао за гушу. Али, то су ваљда часови љубави у режији Душка Вујошевића у које су поверовали и неки медији.
Питање које се намеће је да ли је Душко Вујошевић, који је без сваке сумње задојен огромном мржњом према Звезди, способан и довољно моћан да сам спроводи овако контиуниране нападе на Црвену звезду? Или, имајући у виду да тренер Партизана више не прича о кошарци већ о политици, иза свега ипак стоји неко из врха власти ко је био и остао врло близак КК Партизан? Време ће врло брзо показати.
Партизан је својим оглашавањем још једном покушао да направи скандал и додатни притисак рачунајући да ће сви да заћуте и уплаше се пред бујицом лажи и измишљотина. Е, па неће. Доказ томе је и ово саопштење.
Београд, 19.06.2014.
КК Црвена звезда Телеком
