Дошли смо и  до  последњег  дела  прегледа АБА лиге, из угла КК Црвена звезда Телеком. Прве две недеље сте могли да прочитате први део, прошле смо се подсетили мечева у децембру и  јаннуару, а овим текстом долазимо до  финиша сезоне и последња два месеца играња у регионалном такмичењу.

Таман када се видело да екипа игра све боље, да су момци подигли форму, да коначно почиње да се види печат тренера, десило се неколико неочекиваних трансфера (о којима можете прочитати у другом делу овог резимеа), а пре свих одлазак Шилба, који  је унео зебњу  међу симпатизере црвено-белих. Међутим, на изненађење многих, тај одлазак се после крактог периода сасвим преболео у  јавности јер екипа наставила да побеђује. А пред играчима је био „паклени фебруар“ како су га многи називали.

Прва у низу је била подгоричка Будућност у оквиру 19. кола. Подгоричани су већ једном, у првом делу сезоне, прекинули победнички низ Црвене звезде, показавши велику борбеност у одбрани и спустивши наш тим на мали број поена. Екипа која се већ годинама уназад борила за врх АБА лиге, дефинитивно је заслуживала сав респект Београђана. Међутим, као  и сви остали, тако  су и „момци у плавом“ испраћени из Пионира двоцифреном разликом, било је 74:64. Од почетка утакмице, Звезда је дошла до вођства и постепено га увећавала све до краја. Нелсон је одлично отворио противника, а касније му се придружио све бољи Катић. Раденовић је одиграо једну од својих најбољих партија, уз стандардне Марјановића и Џенкинса. Бранко Лазић је од овог меча све чешће почео да игра на позицији „три“, као ниско крило, а у наставку сезоне се испоставило да Радоњић има велике могућности ротирајући све играче у спољној линији због њихових изузетних атлетских способности. Једини који  и  даље није задовољавао критеријуме, био је Тадија Драгићевић, пре свега слабом игром у одбрани.

Затим је уследила двонедељна пауза током које је  Звезда  играла утакмице Еврокупа и Купа Радивоја Кораћа. Одбранили су црвено-бели „Жућкову  левицу“, а на том путу су савладали Борац, Раднички и Мега Визуру. Финале је било нарочито напето и неизвесно, али су наши играчи показали присебност, искуство и квалитет у односу на младу екипу Меге и минималном победом освојили први трофеј у  сезони.

Следећи меч је био  у Загребу, против Цедевите. Иако смо их лако добили у првом мечу у  Београду, Цедевита је у том тренутку имала само две победе мање од Црвене звезде и држала је другу позицију на табели. Екипа која је такође наступала успешно у Еврокупу и целе сезоне дизала форму, представљала је велики изазов за наш тим. Нажалост, победничка серија је прекинута, домаћи су славили 68:64. Прва четвртина је била изједначена, док су у другој и трећој наши играчи дошли до предности и одржавали  је. Одлично је креннуло и  у  последњој, дошли смо и до двоцифрене предности, али  је  уследио несхватљив пад, неколико брзо прокоцканих напада и  Цедевита је дошла до преоокрета и победе. Блажич је вукао екипу током целог меча, међутим у финишу је до изражаја дошла његова превелика жеља из које је ушао у брзоплетост и грешке. Џенкинс је покушао да реши у  финишу, али акција за Марјановића није прошла и Цедевита је победила. Центарска линија Звезде је била прилично лоша у овом мечу, једини се издвојио Марјановић, али је и он имао минуте празног хода када се лоше постављао и  у нападу и одбрани.

Прилику за искупљење су имали против вечитог ривала, пред својом публиком, седам дана касније. Партизан је већ једном побеђен, а ово је била прилика да Звезда покаже да је у  Загребу имала само лош дан. А управо тако је и било. Остварена је победа 63:57. Звезда је у овом мечу добила Партизан његовом игром – сјајном одбраном и добрим шутем. Ниједном играчу Партизана није дозвољено да се разигра. Константно удвајање Богдановића и зонски пресинг од почетка напада противника су донели јако лоше проценте шута црно-белих. Са друге стране, Блажич је одлично отворио меч са пет поена, уз закуцавање преко НБА играча, Павловића. У другој четвртини је Катић добио прилику и показао се доста опаснијим по кош противника од Марјановића. У тим тренуцима је Звезда дошла до двоцифрене предности, али је Партизан брзо смањивао заостатак. Пред крај  утакмице је Џенкинс погодио свој први кош из игре, и то ван линије 6,75. И то је био почетак његове серије у тренуцима када је Партизан претио да поново сустигне Звездину високу предност. На крају, тријумф за Црвену звезду и велику радост навијача.

Уследило је гостовање екипи која је целе сезоне задавала муке Црвеној звезди. У питању је Мега Визура. Мега је играла по систему топло-хладно, али никоме није лако давала бодове у својој дворани, која је силом прилика морала да буде изабрана ван Београда, па је избор пао на Смедерево. Поново смо видели неизвесну утакмицу са пуно поена и поново је Звезда победила, 86:98. Иако не делује тако, нису црвено-бели ни до ове победе дошли тако лако. Превагу је однела центарска линија предвођена Катићем и Драгићевићем, али је јунак утакмице ипак био сјајни Бранко Лазић са постигнута 22 поена. У свакој четвртини смо гледали сличну  ситуацију у којој Звезда поведе почетком периода, али до краја Мега успева да стигне до  изједначења. На крају је поново пресудило искуство наших играча.

Након великог трагања и ко зна колико играча који  су са разлогом или без њега довођени  у  везу са Звездом, деликатност тренутка је била пресудан фактор да се као појачање доведе мало познати Олександр Липовиј, украјински репрезентативац, играч Доњецка. На тај начин стављена је тачка и на ту причу, а прилику за деби имао је већ у следећем колу.

У 23. колу, гост у Пиониру је била словеначка Крка. Екипа која доста полаже на шут, а има лоше проценте шута није  имала никакве шансе против  Звезде која је поново била у налету. Резултат је на крају био 78:65. Прво су Тејић и Драгићевић одлично отворили противника, да би се у наставку меча разиграо и Катић. Од средине друге четвртине је било +10 за домаћи тим и  та предност ниједном до краја није доведена у питање. У лепом амбијенту, на празник лепшег дела популације, пред великим бројем дама, играчи Црвене звезде су мирно привели меч крају. Једну од својих бољих партија је пружио Тадија Драгићевић и показао да се коначно привикава на нову улогу и  задатке у свом тиму. Прилику  за деби су добили Липовиј и јуниор Лазаревић. Украјинац је већ на првом мечу показао да одлично разуме игру, прати лопту све време, а успео је једну и да украде и асистира. Такође је веома покретан и агресиван у одбрани, тако да се веровало да ће се добро уклопити у наш тим.

Прилику да потврди и математички обезбеди прво место, Звезда је имала три кола пре краја, на гостовању Задру. Против себе је имала екипу која се борила за опстанак и која је два кола пре тога добила фаворизовану Цибону пред својом публиком. Играчи Звезде су били свесни опасности која прети од таквог противника и не желећи да препусте нешто случају, дошли до убедљиве победе резултатом 53:67. Иако је на полувремену било нерешено, а обе екипе дале мало поена, било је само питање времена када ће гости убацити у вишу брзину. Први пут су то урадили средином треће четвртине, међутим, опуштањем су дозволили противнику да приђе на само поен заостатка. Следећи пут није било спаса. Катић, Блажич и Џенкинс су ракетирали кош противника којем је понестало снаге, а први центар Собин је напустио игру због личних грешака. Деловало је као да су момци одиграли онолико колико је било потребно за победу, веома искусно и одговорно и показали да никаква врста притиска на њих нема превелики утицај.

Последњи меч у регионалној лиги пред својом публиком су црвено-бели играли против МЗТ-а. Један од ретких тимова који нам је нанео пораз ове сезоне и којем се ваљало одужити за то. Управо то  су наши играчи и одрадили, и  то уз доста ротација и одмарање играча који  су изнели највећи терет током сезоне. Победа је, као по обичају, била двоцифреном разликом, 87:77. Поново су високи играчи предводили наш тим и поново је најефикаснији био Драгићевић који је показао да када има шутерско вече, тешко га било ко може зауставити. Било је занимљиво видети и дуел два Звездина млада плеја, Цветковића који је на позајмици у МЗТ-у, и Ребића који је добио прилику у овом мечу, као и Тејић и Стојановић који је ушао у финишу. Овом победом се видело да Звезда има добру клупу и младе играче на које се може рачунати већ у финишу ове сезоне, с обзиром да све више показују свој раскошни таленат.

Последње коло АБА лиге се играло 30. марта. Судбина је укрстила управо учеснике Ф4 и управо тимове који ће се сусрести у полуфиналу. У Београду су играли Партизан и Цедевита, а у Загребу Цибона и Црвена звезда. У оба меча су београдски тимови однели победе, а резултат у „Драженовом дому“ је био 67:76. Још једном су играчи Звезде победили онако како њихови противници то вероватно највише мрзе. Јурили су заостатак и држали се у игри све до 34. минута. А онда је уследила серија 20:0 и домаћој екипи није било спаса. Играчи Звезде су просто засипали кош са свих страна, а Цибоси до нашег нису могли ни  да приђу. Џенкинс, Нелсон, Симоновић, Блажич су били водећи играчи у овом мечу, али ништа лошији нису били ни остали. А после четири месеца паузе, на паркет се вратио и Лука Митровић на којем је тек да покаже оно за шта смо били  ускраћени у претходном периоду.

Црвена звезда је у просеку ове сезоне постизала 77,6 поена, уз проценат шута из игре 47,9%. Слободна бацања смо шутирали само 65,9% и то је нешто на чему се мора радити. По утакмици смо у просеку бележили 34,1 скокова, 15, 7 асистенција и 6, 9 украдених и 12,9 изгубљених лопти. Последњи податак, морамо рећи да се смањио у финишу сезоне, али лош почетак је дао овакав резултат.

На крају, још једном понављамо, Црвена звезда је завршила лигашки део сезоне на првом месту, са учинком 22-4. Од 24-27. априла се игра Ф4 у „Комбанк арени“, а првог дана се у полуфиналу сусрећу Црвена звезда и Цибона.

Ови момци су нас много задужили ове сезоне, борили су се увек до последњег тренутка, окретали многе утакмице невероватно у своју корист, показали да и када их многи отписују умеју да се врате. До циља још увек нису дошли, а то  је финале АБА лиге и улазница за нову сезону у Евролиги. А где је финале, ту је и трофеј.

Зато им помозимо да дођу до њега, до оба циља, испунимо Арену као против Уникса и Будивељника и покажимо свима шта је КК Црвена звезда.

Још  једна победа…

Прошле седмице сте могли у нашем прегледу АБА лиге да се подсетите утакмица кошаркаша Црвене звезде у октобру и новембру. Тада се екипа још увек уигравала и нисмо могли са сигурношћу да доносимо било какве судове. У наредна два месеца, ствари су полако почеле да долазе на своје место, екипа је играла све сигурније, али је дошло и до промена у играчком кадру. Но, пођимо редом.

У 11. колу Звезда је  угостила екипу са зачеља табеле, Задар. Због заузетости хале „Пионир“, овај меч је одигран у дворани  у Железнику, где су црвено-бели током лета тренирали. Улаз је био бесплатан па је ова мала дворана  била  испуњена до последњег места, а прима око 2000 гледалаца. Звезда је славила убедљиво, 82:69, међутим игра и није била баш  убедљива. Након убедљивог вођства на крају прве четвртине, домаћи кошаркаши су слабом, безидејном игром крајем другог дела и већем делом трећег, успели да врате противника у игру и чак да дођу и заостатак од пола коша. Међутим, у последњој четвртини, Џенкинс је тројком покренуо свој тим, тако да је предност константно расла до краја утакмице. Марјановић је поново предводио тим Звезде, а пратили су га Нелсон и пробуђени Џенкинс. После утакмице, велике похвале је добио и млади центар Ристић за одличну игру у последњој четвртини.

Седам дана касније, Звезда је доживела нови пораз, трећи у сезони и поново на гостовању. Потпуно неочекивано, Звезду је у Скопљу поразила екипа МЗТ. Резултат је био 65:58 за домаћу екипу. Мање од 60 поена су постигли пулени Дејана Радоњића по први пут ове сезоне. Противник је одличном игром у одбрани неутралисао све нападе Звездиних играча и држала вођство током целог меча. Иницијатор преокрета у прошлом мечу, Чарлс Џенкинс, на овом је имао напад за победу, али је уместо рутинске контре одлучио да шутира за три и промашио. Домаћи су везали 7 поена и дошли до победе. Прописно  су се испромашивали играчи Звезде, а један од ретких који је био на нивоу је, по обичају, Демаркус Нелсон. Поред њега је солидну игру пружио и Раденовић, али је још увек играо по систему топло-хладно. Након меча у Атини против Панатинаикоса, Блејк Шилб више није био онај стари и форма је била у константном паду.

У последњем колу прве половине првенства, у Београд је дошла екипа Цибоне. Иако проглашена за једног од фаворита пре почетка првенства, у том периоду се сусретала са великим проблемима. Услед лоше финансијске ситуације, неки играчи су напустили екипу, а неки  су били на прагу да то учине. То није уљуљкало наше играче и  стручни штаб, максимално су ушли у овај меч са жељом да се искупе за пораз у Скопљу и тријумфовали  убедљиво 88:63. Одлично су меч отворили Нелсон и Лазић, а касније су им се придружили прво Марјановић и Џенкинс, а онда и остатак екипе. Шилб је на свој рођендан одиграо нешто бољу партију него на претходним мечевима и деловало је да се враћа на стари ниво. Након повреде Митровића, Тејић је одлично користио своју минутажу и ротацију са Раденовићем који је још  увек имао проблема са кондицијом. У овом мечу су сви играчи добили прилику, а највише се очекивало од младог Цветковића који је потпуно подбацио у последњој четвртини.

Након овог меча, Црвена звезда се осамила на челу табеле после неколико година играња регионалне лиге!

Последњи меч у 2013. години Звезда је поново играла пред својом публиком. Дошло је време за освету за пораз у првом колу, протвник је био увек незгодни Широки. Ово „увек незгодни“ се и овај пут показало тачним. Једна од ретких екипа која је из Пионира отишла са једноцифреном разликом у односу на Звезду, било је 73:66. Током целог меча су домаћи имали предност, али ниједног тренутка то није била предност која је уливала поверење. Кад год би Звезда дошла до веће залихе поена, Широки би се враћао у игру, а кад год би они билу близ изједначења, играчи Звезде су имали спреман одговор. Тачније, имао га је Симоновић који је погодио чак 5 тројки и био најефикаснији играч на паркету, а истакао се и украденим лоптама у фази одбране. Нелсон је поново био један од најбољих, а повратак у стару форму је одличним мечом најавио и Рашко Катић.

Звезда је децембар и 2013. годину завршила на сличан начин како је и почела: несигурно, неубедљиво, али ипак на првом месту, а то је било и најважније. Већ у следећим мечевима се испоставило да је екипа одлично припремљена и да форма и жељена игра полако долазе на тражени ниво. А нова година  је донела и нове играче, али и одласке појединих. Први је отишао Александар Цветковић, али на једноипогодишњу позјамицу у МЗТ. У први тим је пребачен јуниор, Никола Ребић.

И трећи узастопни меч је Црвена звезда играла пред својом публиком, а први противник у новој години  је била Игокеа. Видело се још у првом мечу, а и током сезоне да то није екипа која може да понови успех од прошле године, али с обзиром да су нас једини два пута победили и да су нам последњи пораз у Пиониру у АБА лиги управо они нанели 19.10.2012., а да је окосница тима остала, требало је озбиљно ући и у овај меч. Играчи Црвене звезде су то урадили и више него озбиљно, противник је декласиран резултатом 93:59. Звезда је по свим параметрима уништила противнички тим. Играчима је пријала пауза коју су имали у Евро такмичењима и на тренинзима се радило и на новим акцијама и на физичком опоравку играча. Поново је Симоновић био убитачан споља, а Џенкинс је шутирао без промашаја из игре. Марјановић је био нерешива енигма за противничке центре, а када није ишао шут, сјајном одбраном су отваране контре које су Блажич и Симоновић лако претварали у поене.

Овај меч ће публика ипак памтити по нечему другом. Бивши капитен и  Звездино  дете, Тадија Драгићевић је поново обукао дрес Црвене звезде, а већ у другом нападу је поентирао и подсетио на старе дане. Са друге стране, играч око којег се доста вртела игра Звезде у претходном периоду, Блејк Шилб је велики део меча провео на клупи и није изгледало да је све у реду.

После дуже времена, отишло се на гостовање, и то у град где је Звезда увек непријатељски била дочекана. Раднички је био следећи противник. Били су у доброј форми, предвођени Лешићем и Мариновићем, а Звезда је била на тешком испиту да ли може да игру са домаћег терена понови и  у гостима. Деловало је до 36. минута да не може. А онда су на сцену ступили Џенкинс и Катић, цела екипа је заиграла сјајну одбрану и противник је срушен резултатом, 73:78. Јурила је  Звезда од почетка предност противника, а због ниске поставе и шутерских карактеристика високих играча, цео терет под кошем је пао на Рашка Катића. Тражио је своју игру Рашко током целог меча, међутим успео је да дође до ње тек у финишу и то са линије слободних бацања, али и изнудивши неке битне фаулове. А када се није  знало како до коша, Џенкинс је поново одлучио да преузме све на себе и био прецизан, а тачку на „И“ ставио је  закуцавањем Нелсон. Осим поменутог трија, истакли су се поново Раденовић, пре свега игром у одбрани, и Блажич одличним индивидуалним акцијама. Звезда није показала добру, тимску игру, али су у финишу збили редове, сјајном одбраном изморили објективно слабијег противника и дошли до победе. Оно што је упало свима у око јесте поново минутажа Шилба, који је играо три минута.

Испоставило се да је у Крагујевцу Блејк Шилб последњи пут обукао дрес Црвене звезде. Већ у наредној утакмици у Еврокупу није ишао на гостовање, а његово место у протоколу АБА лиге на следећем мечу је заузео јуниор, Војислав Стојановић. Противник је била Олимпија. Звезда је лако и убедљиво дошла до победе резлтатом 87:62. Једноставно, када вам један играч за десет минута у првом полувремену да 19 поена, а колико-толико га испрате остали, онда немате шта да тражите. А тај играч је био Чарлс Џенкинс. Марјановић је одлично пратио у трећој четвртини, али је имао смањену минутажу због проблема са фауловима.  Драгићевић је још увек постепено убациван у први тим, а евидентно  је имао проблема да се привикне на нову  улогу  тиму где се константно игра јака одбрана и где се од њега не тражи да узима много шутева као раније. Поново је Звезда све време играла агресивну одбрану и контролисала игру под кошевима на обе стране, доминирајући у скоку. На крају утакмице, своје прве минуте у црвено-белом дресу сениорског тима су забележили и млади Стојановић и Ребић, а први је у последњој секунди постигао и свој први кош.

Након утакмице је објављено да млади центар, Душан Ристић, напушта екипу и иде у САД на школовање одакле је добио одличну понуду.

Последњи меч у јануару је Звезда је играла у Мађарској, против Солнока. У питању је била утакмица 18. кола. Победили су нашу кошаркаши и на овом гостовању и показали да се налазе у одличној форми, заређавши 6 узастопних победа у првенству, овог пута резлутатом 73:77. Међутим, овај меч је неодољиво подсетио на онај из Крагујевца. Поново је противник држао предност у својим рукама, а до ње су дошли захваљујући распуцаном Ворену и веома грубој игри. Свесно су слали играче Звезде на линију слободних бацања јер су они већ неколико мечева били  катастрофални у том сегменту, а катастрофа је кулиминирала на овом мечу где су проценти извођења пенала једва прешли 50%. Тек када се у последњем периоду пробудила центарска линија, пре свих Марјановић, када је заустављен офанзивни скок противника и успостављен наш, Звезда је почела да топи предност противника. Разиграо се на крају и Раденовић и сигурним извођењем слободних бацања он и Катић су сачували предност. Управо је Раденовић био најефикаснији уз Џенкинса и Нелсона, али су сви они поново чекали финиш меча да би заиграли онако како се од њих очекује.

После ове утакмице, објављено  је да је раскинут уговор са Блејком Шилбом и да ће Звезда покушати да ангажује замену на тој позицији. Тако је почела једна од најнеизвеснијих потрага за појачањем која је трајала све до марта.

Коначно смо у јануару видели Звезду која константно побеђује, која игра до самог краја и која у финишу ломи противника. Џенкинс се, након одласка Шилба, све више наметао као човек потеза који решава утакмице, уз увек одличног Нелсона. Катић се враћао полако у форму, а Раденовић почео да показује због чега је тренер инсистирао на његовом довођењу. Симоновић је био у одличној форми, Лазић се није истицао превише, као и увек, а пад форме је мучио младог Блажича, као и Марјановића. Новајлија Драгићевић се још увек навикавао на тим и захтеве тренера, а тројица јуниора су будно чекали своју шансу, нарочито Тејић који се пре доласка Тадије показао доста добро на тој позицији.