Легендарни кошаркаш Црвене звезде и репрезентације Југославије, Зоран “Мока“ Славнић, рођен је 26. октобра 1949. године у Београду. За црвено-беле је почео да игра у млађим категоријама 1963. године, а члан првог тима постао је четири године касније.

У Звездином дресу је до 1977. године одиграо 301 утакмицу и постигао 4014 поена. Осми је на вечним листама клуба по броју мечева и поена. Један је од најбољих кошаркаша у историји Црвене звезде, са којом је освојио две шампионске титуле (1969. и 1972. године), три национална купа (1971, 1973. и 1975.) и Куп победника купова 1974. године. Припадао је можда и најбољој генерацији у историји клуба, али су их неслога, поделе у екипи и различити карактери спречавали да освоје још много више трофеја. Славнић је иако најнижи у екипи са својих 180 центиметара, своје најбоље партије имао у најважнијим мечевима када се одлучивало о трофејима. Тако је бљеснуо у сезони 1971/72, када је просечно бележио 16 поена по утакмици, а Црвена звезда стигла до своје 12. титуле шампиона после мајсторице са сплитском Југопластиком у Љубљани (75:70). У финалу Купа победника купова 1974. године против Збројовке из Брна (86:75), постигао је 20 поена, а у финалу Купа Југославије 1975. против сплитске Југопластике (81:79), убацио је 25 поена и проглашен је за најбољег играча утакмице. Укупно је те сезоне у купу бележио 21,8 поена по мечу и био први стрелац тима. Колико је Звезда тих сезона била страх и трепет за већину клубова у Европи говоре и још два финала Купа победника купова, које нису успели да добију 1972. и 1975. године, као и полуфинале Купа европских шампиона 1973. године.

По повратку из војске, одиграо је на високом нивоу, своју последњу сезону у клубу. Те 1976/77 у првенству је имао просек од 23,1 поен по утакмици и био најбољи стрелац екипе, али то је већ био последњи плес те ослабљене црвено-беле генерације. Каријеру је наставио у Шпанији, где је 1978. године освојио шампионску титулу. Играо је и за Шибенку од 1979. до 1981, Партизан 1981/82 и италијанску Казерту где је завршио каријеру са просеком од 17,2 поена по мечу у националном шампионату1982/83. Доста навијача Звезде замера му и дан данас играње у Партизану. Мока је увек истицао да је велики звездаш, али је за комшије играо из револта према тадашњој управи црвено-белих. Једини је човек у историји који је био и играч и тренер Црвене звезде и Партизана.

Највеће успехе постигао је са репрезентацијом Југославије. Освојио је златне медаље на Олимпијским играма 1980. у Москви, Светском првенству 1978. у Манили и на три шампионата Европе 1973, 1975. и 1977. године. У колекцији има још и сребрне медаље са Олимпијских игара 1976. у Монтреалу и првенства Света 1974. године, као и бронзу са шампионата Европе 1979. За национални тим је одиграо 179 мечева и постигао 1465 поена. У незаборавне моменте у дресу репрезентације спадају Славнићев кош преко главе против Шпаније а Европском првенству 1975. године, погодак против Италије на Олимпијским играма 1976. када је одвео екипу у полуфинале и чувена “одбојка“ са Кићановићем у финалу шампионата Европе 1977. године. Један је од првих европских плејмејкера који су унели додатне дриблинге при вођењу лопте.

У два наврата је био тренер Црвене звезде. Од 1988. до 1991. и од 1994. до 1995. године. Није освајао трофеје са клубом као тренер, али је наговорио једну од највећих легенди Партизана, Дражена Далипагића, да опроштајну сезону одигра у дресу Звезде. Поред црвено-белих, као тренер водио је још Шибенку, Партизан, Југопластику, Малагу, Дафни из Атине, Хувентуд, Ираклис и београдски Атлас. Биће упамћен и као први селектор Србије, коју је водио на Европском првенству 2007. године. Под његовим вођством стасали су многи кошаркашки асови, као што су Дражен Петровић, Тони Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић, Саша Обрадовић …

Велико признање добио је 1991. године када га је ФИБА изабрала међу 50 најбољих кошаркаша на Свету свих времена. Од 2013. године члан је ФИБА куће славних, а после тог великог признања урадио је и тетоважу на десној руци са мотивима куће славних. И данас истиче да су му идоли били Драгослав Шекуларац, прослављени фудбалер Црвене звезде и Јосип Ђерђа, некадашњи кошаркашки ас екипе Задра. Познат је као човек без длаке на језику и често се не либи да каже своје мишљење чак и по цену да се некоме и замери.