Дамаркус Нелсон је након две сезоне проведене у нашој екипи појачао Панатинаикос, али није заборавио Црвену звезду и њене навијаче. Истакао је да је захвалан навијачима на подршци коју је добијао док је наступао за наш тим, и да му је Београд остао у лепом сећању:

„Само сам желео да поздравим моје навијаче Црвене звезде. Знам да је екипа тек завршила припреме за нову сезону. Желео сам само да поручим свим Звездиним навијачима да ће заувек бити у мом срцу. Уживао сам у сваком тренутку са вама у протекле две сезоне, биле су то две невероватне сезоне. Не само што се кошарке тиче, стварно сам уживао у времену проведеном тамо, уживао сам у Београду и заволео га, а сигурно тако не би било да није било навијача. То су сјајни људи који су ми помогли да се осећам опуштено у том граду. Само сам желео да вам поручим хвала много и видимо се ускоро!“

Марко Симоновић живи и игра најлепше месеце у својој кошаркашкој каријери! Након што је изненада добио позив Салета Ђорђевића и наступио на Светском Првенству, освојио са репрезентацијом Србије сребро у чудесном наступу у Шпанији, отишао је у Ортез, као капитен Црвене звезде, а тамо…

Нестваран деби у мечу Купа Француске! У утакмици против Орлеана, он је донео победу свом Ортезу тројком на 0,7 секунди пре краја меча, а поред тога, постигао је укупно 27 поена (3/6 за два поена, 5/7 за три, 6/7 пенали), уз 4 скока, 5 асистенција и 9 украдених лопти.

Фантастична утакмица. Браво, Марко!

Најбољи плејмејкер света, човек који увек размишља неколико корака унапред, после чијих асистенција често занемимо, а од шутева када им се најмање надамо се просто запитамо и да ли је нормалан, у изјави за Моцарт спорт је рекао да му је велика жеља да заигра у црвено-белом дресу, а о учинку у репрезентацији скромно избегава причу, „бранећи се“ да је све то заслуга тима. Интервју са Милошем Теодосићем, преносимо у целости.

Изабран си у најбољу петорку Светског купа у Шпанији. Чак смо и ми гласали за тебе!

„Па и треба… Мада, од вас сам очекивао да ћете гласати за Пау Гасола, а-ха-ха… Добро, сигурно да свака индивидуална награда прија. Није нека фраза, али не би било ништа од тога да поред себе нисам имао 11 сјајних момака и цео стручни штаб. Ето, и овом приликом им захваљујем. Ово је између осталог и њихов успех, као и плод једне сјајне атмосфере која је владала током читавог првенства, што смо показивали у свакој утакмици.“

Било је много оних који су те у последње три-четири године стално критиковали, причали свашта када си брљао на терену, како наводно ниси потребан репрезентацији! А сада ти се сви, па и ти критичари, клањају и куну се у тебе?!

„Сигурно да ће, када не играш на нивоу који други очекују од тебе, доћи критике које у сваком случају не пријају. Опет, мање-више сам навикао на све то. Најважније је да смо заиста у сваком тренутку на овом првенству демонстрирали да се сви ми боримо за Србију и дрес који носимо. Не само сада, него и убудуће. Нико не би требало да нам замери на некој лошој утакмици. Сви смо ми овде добровољно, са великом жељом и вољом да играмо за репрезентацију.“

Увек си играо лепо за око, али никад боље и паметније него сада, на овом Светском купу. Никада на паркету ниси био тако рационалан, свестан у сваком тренутку шта је најпотребније екипи?

„Знате како, можда то тако дође између осталог и с годинама, с атмосфером у екипи. Генерално, не волим да коментаришем своје партије, али изгледа да то долази и са зрелошћу.“

Много си добро разигравао тим у Шпанији. Изгледа да је за тебе битан психолошки приступ и однос с тренером, а Сале Ђорђевић га очигледно има?

„Добро, не можете да кажете да код Дуде Ивковића нисам имао слободу, да ми није давао одрешене руке?“

Можда ти је давао и превише слободе?

„Да, али давао ми је снагу… Изгледа да смо сад нашли неку праву меру и потребну хемију између тренера и плејмејкера, као и да се то исплатило у корист екипе.“

Дочек? Теби је други пут, пошто си већ био на тераси после сребра 2009. у Пољској.

„Сјајан, фантастичан… Сигурно нешто о чему смо сви као клинци сањали, маштали о томе. Сада смо доживели то и заиста ми је драго да видим да смо колико-толико пробудили Србију и усрећили велики број људи.“

Које сте песме певали у свлачионици? Шта вам је био хит?

„Певали смо многе песме, не само једну ствар. Било је много хитова! Певали смо Београдски синдикат, ову химну ТХЦ-а и још много тога…“

Како ћете славити и колико дуго?

„Па све зависи… Неко има два, неко три, неко седам дана одмора. Све по заслугама…“

А колико имаш ти?

„Па седам! А-ха-ха…“

Где ћеш се одморити?

„Углавном у Ваљеву. Треба да видим и бабу… Моја баба је краљ!“

Једини си Србин из некадашње „колоније“ у Москви који је остао у ЦСКА?

„Криво ми је што смо се Крле, Мицов и ја некако раздвојили, јер смо имали сјајну атмосферу у свлачионици.“

Шта год неко причао, ти си прва звезда репрезентације, иако си увек био равнодушан према таквим епитетима?

„Генерално, мислим да у овој репрезентацији немамо звезду или звезде. Играли смо једну тимску кошарку и то је био наш велики плус.“

Маса испред Старог двора ти је скандирала „МВП, МВП“…

„Нисам био МВП, а-ха-ха…“

Како си увек тако незаинтересован и равнодушан према слави?

„Добро, можда ја негде у себи то показујем, када останем сам, али не желим да било ко види. Поготово када сам несрећан и тужан. Исто тако не волим да виде ни када сам срећан.“

Ко је најзаслужнији за овај историјски успех и светско сребро?

„Тим!“

Ко је био главни за атмосферу? Вероватно Мута Николић?

„Између осталих и Мута, али и комплетан тим који је направио целу атмосферу. Баш зато никога не бих издвајао.“

Још да коначно постанеш првак Европе и да све заокружиш?

„Чекајте, па нисмо ни прваци света, како да заокружим?!“

Ма добро, као да јесте, али мислио сам на клупском нивоу?

„Идемо корак по корак, а мој први следећи циљ је Евролига.“

Хоће ли те присталице Црвене звезде, чији си осведочени велики навијач, пред крај каријере видети у црвено-белом дресу? То си једном поменуо као опцију?

„Тешко питање за овај тренутак… Ја бих искрено волео да се то деси, надам се да ће се једног дана указати прилика да испуним и тај сан“, закључио је Милош Теодосић.

Тео, мајсторе, ми те чекамо!

Бивши капитен Црвене звезде и репрезентативац Србије, Марко Симоновић, наставиће каријеру у француском клубу Елан По-Ортез, објавио је његов менаџер Миодраг Ражнатовић.

Симоновић је претходне две сезоне провео међу црвено-белима, а игре у нашем тиму су му донеле и статус капитена екипе, као и позив у национални тим Србије, за који игра веома добро овог лета.

Елан је један од трофејнијих клубова у Француској са девет освојених титула (последња 2004.) и три освојена Купа Француске.

Марко, желимо ти све најбоље у наставку каријере!

Незапамћене поплаве које су погодиле Србију однеле су људске животе и нанеле огромну материјалну штету великом броју грађана наше земље. С обзиром на изузетно тешку ситуацију, због које је и уведено ванредно стање на територији целе Србије, мобилисали су се управа, играчи и стручни штаб КК Црвена звезда Телеком са циљем да се помогне најугорженијима. Црвена звезда је бројним успесима кроз историју доносила много радости, али је и у тешким тренуцима увек била уз свој народ. Тако ће бити сада, али и у будућности.

Сходно томе КК Црвена звезда Телеком ће и у овој веома тешкој ситуацији помоћи онима којима је помоћ најпотребнија. У складу са својим могућностима КК Црвена звезда Телеком ће уплатити новчана средства на наменски рачун и на тај начин помоћи угрожене грађане.

Александар Аранитовић и Бориша Симанић од 7. до 9. марта учествовали су на Џордановом класик бренд интернационалном кампу у Барселони. Након три дана рада под будним оком врхнуских стручњака изабрано је десет најбољих који ће отпутовати у Сједињене Америчке Државе.

Један од њих је и Звездин бек Александар Аранитовић који ове сезоне са доста успеха игра за кадетски и јуниорски тим црвено-белих. Он ће у априлу отпутовати у Бруклин са још деветорицом вршњака и тамо одиграти Џордан бренд класик Ол-стар утакмицу.

Требало би истаћи да је Аранитовић након некомплетираних 15 кола у Јединственој кадетској лиги Србије најкориснији играч са просечним индексом корисности 30.3, као и најбољи стрелац са 26 поена по утакмици.

NedovicБивши плејмејкер Црвене звезде и велики навијач нашег клуба, Немања Недовић, у ноћи између недеље и понедељка одиграо је свој први меч за тим из развојне лиге, Санта Круз.

Он је у мечу против Остин Тороса, у којој је његов тим славио са 117:103, убацио 31 поен уз 3 асистенције и шут за три поена 4/4.

Да подсетимо, његов клуб Голден Стејт Вориорс послао је Недовића само за ову утакмицу у њихову филијалу Санта Круз, како би екипи помогао да тријумфује, али и да Недовић одигра нешто више минута на једној званичној утакмици.

Ипак, није искључено да се челници Вориорса опет одлуче да пошаљу Немању Недовића на још неку утакмицу у НБДЛ лиги.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

i-36Осим кошаркаша Црвене звезде, бројни кошаркаши који су наступали у црвено-белом имали су прилике да заиграју у својим клубовима у Евролиги, али су и некадашњи тренери Звезде предводили своје клубове.

Михајло Увалин је са својим тимом, Зиелона Гора, одиграо још један сјајан меч против много јачег противника, али  није успео да забележи победу. Галатасарај је био успешнији и славио резултатом 78:75.

С друге стране, Светислав Пешић је забележио нову, и то јако убедљиву победу. Бајерн је у овом колу савладао  Уникаху, резултатом 82:68.

На терену су се, један наспрам другог, нашли Борис Савовић и Владимир Штимац. Савовић је постигао 4 поена, ухватио 6 лопти и украо 2 лопте, док је Штимац постигао 4 поена и имао 3 скока.

Барселона је након великог преокрета у другом полувремену савладала ЦСКА, за који је Милош Теодосић постигао 10 поена и 7 пута успешно асистирао саиграчима.

Братски клуб наших навијача, Олимпијакос, двоструки узастопни шампион Европе, успео је да забележи још једну победу и докаже да се ни ове сезоне неће лако одрећи титуле. Савладан је Монтепаски, а невероватан податак је да нико од играча грчког тима није постигао двоцифрен број поена.

У београдском Пиониру, вечити ривал је поражен од моћног Обрадовићевог Фенербахчеа, за који је наступио и репрезентативац Србије и некадашњи кошаркаш Звезде, Немања Бјелица. Он је одиграо одличан меч, постигао 12 поена, ухватио 5 лопти, асистирао 2 пута и имао 1 блокаду.

tadija_dragicevicИ други турски тим, Анадолу Ефес, остварио је победу, а добру партију пружио је Тадија Драгићевић, некадашњи капитен нашег тима. Он је недавно потписао за Ефес, а уколико настави у овом ритму, избориће се вероватно и за дужи уговор. Постигао је 10 поена, ухватио 4 лопте и једном асистирао, за индекс корисности 15.

Лијетувос је у Звездиној групи поражен од Макабија на свом терену, а за Литванце, који ће доћи у Пионир за седам дана, наступили су Омар Кук и Стеван Јеловац. Американац је „био“ двоцифрен. Постигао је 10 поена, ухватио 2 лопте, 5 пута асистирао и украо 2 лопте. Јеловац је играо 15 минута и за то време постигао 2 поена, уз лош шут из игре, ухватио 2 лопте и изгубио исто толико лопти.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

natasa kovacevicВреме у којем живимо донело је сасвим нов систем вредности. Материјално је преузело примат у свим сферама живота и практично све је почело да се мери и цени новцем, односно количином новца који неко поседује. Људи постају завидни, сујетно, туђ успех се не цени, док се туђем неуспеху људи радују, неретко и више него сопственом успеху.

Спорт није изузетак. У време милионских трансфера, маркетинга, модерног спорта, који је постао бизнис, готово да је једино битно колико ће новца неко донети клубу и да финансијска добити буде загарантована. Због тога, у мору наведених појава, нема много примера хуманости у спорту, па је лепо чути и такву причу.

Ова о којој пишемо долази од некадашњих кошаркаша Црвене звезде, Зуфера Авдије и Предраг БогосављевНаиме, они су тешко повређеној Наташи Ковачевић, којој је након саобраћајне несреће у Мађарској ампутиран део ноге помогли, и то на какав начин. Успели су да у далеком Израелу пронађу протезу која јој одговара и на тај начин вероватно Наташин живот учине много лакшим!

„Уз помоћ мог великог пријатеља Предрага Богосављева, који сада ради у ФИБА у Ниону, пронашли смо у Израелу протезу каква одговара Наташи. Ступио сам у контакт са њеним оцем Вукашином, како бих им то саопштио, јер ће и њему и целој породици бити лакше. Радујем се што ће та мала помоћ за Наташу бити велика. Најважније је да Наташа има вољу и храброст. Потребно је да сви будемо уз њу и да јој помогнемо, како финансијски, око покривања трошкова опоравка, тако и око набавке протезе. Израел је најпознатији по изради најмодернијих ортопедских помагала. Срећан сам што могу да помогнем, протеза се ради и ускоро ће стићи на Наташину адресу у Србију“, рекао је Авдија за Блиц.

Браво, људи!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Легендарни кошаркаш Црвене звезде и репрезентације Југославије, Зоран “Мока“ Славнић, рођен је 26. октобра 1949. године у Београду. За црвено-беле је почео да игра у млађим категоријама 1963. године, а члан првог тима постао је четири године касније.slicicasapotpisomkosark

У Звездином дресу је до 1977. године одиграо 301 утакмицу и постигао 4014 поена. Осми је на вечним листама клуба по броју мечева и поена. Један је од најбољих кошаркаша у историји Црвене звезде, са којом је освојио две шампионске титуле (1969. и 1972. године), три национална купа (1971, 1973. и 1975.) и Куп победника купова 1974. године. Припадао је можда и најбољој генерацији у историји клуба, али су их неслога, поделе у екипи и различити карактери спречавали да освоје још много више трофеја. Славнић је иако најнижи у екипи са својих 180 центиметара, своје најбоље партије имао у најважнијим мечевима када се одлучивало о трофејима. Тако је бљеснуо у сезони 1971/72, када је просечно бележио 16 поена по утакмици, а Црвена звезда стигла до своје 12. титуле шампиона после мајсторице са сплитском Југопластиком у Љубљани (75:70). У финалу Купа победника купова 1974. године против Збројовке из Брна (86:75), постигао је 20 поена, а у финалу Купа Југославије 1975. против сплитске Југопластике (81:79), убацио је 25 поена и проглашен је за најбољег играча утакмице. Укупно је те сезоне у купу бележио 21,8 поена по мечу и био први стрелац тима. Колико је Звезда тих сезона била страх и трепет за већину клубова у Европи говоре и још два финала Купа победника купова, које нису успели да добију 1972. и 1975. године, као и полуфинале Купа европских шампиона 1973. године.

По повратку из војске, одиграо је на високом нивоу, своју последњу сезону у клубу. Те 1976/77 у првенству је имао просек од 23,1 поен по утакмици и био најбољи стрелац екипе, али то је већ био последњи плес те ослабљене црвено-беле генерације. Каријеру је наставио у Шпанији, где је 1978. године освојио шампионску титулу. Играо је и за Шибенку од 1979. до 1981, Партизан 1981/82 и италијанску Казерту где је завршио каријеру са просеком од 17,2 поена по мечу у националном шампионату1982/83. Доста навијача Звезде замера му и дан данас играње у Партизану. Мока је увек истицао да је велики звездаш, али је за комшије играо из револта према тадашњој управи црвено-белих. Једини је човек у историји који је био и играч и тренер Црвене звезде и Партизана.

kosarka001a

Највеће успехе постигао је са репрезентацијом Југославије. Освојио је златне медаље на Олимпијским играма 1980. у Москви, Светском првенству 1978. у Манили и на три шампионата Европе 1973, 1975. и 1977. године. У колекцији има још и сребрне медаље са Олимпијских игара 1976. у Монтреалу и првенства Света 1974. године, као и бронзу са шампионата Европе 1979. За национални тим је одиграо 179 мечева и постигао 1465 поена. У незаборавне моменте у дресу репрезентације спадају Славнићев кош преко главе против Шпаније а Европском првенству 1975. године, погодак против Италије на Олимпијским играма 1976. када је одвео екипу у полуфинале и чувена “одбојка“ са Кићановићем у финалу шампионата Европе 1977. године. Један је од првих европских плејмејкера који су унели додатне дриблинге при вођењу лопте.

У два наврата је био тренер Црвене звезде. Од 1988. до 1991. и од 1994. до 1995. године. Није освајао трофеје са клубом као тренер, али је наговорио једну од највећих легенди Партизана, Дражена Далипагића, да опроштајну сезону одигра у дресу Звезде. Поред црвено-белих, као тренер водио је још Шибенку, Партизан, Југопластику, Малагу, Дафни из Атине, Хувентуд, Ираклис и београдски Атлас. Биће упамћен и као први селектор Србије, коју је водио на Европском првенству 2007. године. Под његовим вођством стасали су многи кошаркашки асови, као што су Дражен Петровић, Тони Кукоч, Дино Рађа, Александар Ђорђевић, Саша Обрадовић …

Велико признање добио је 1991. године када га је ФИБА изабрала међу 50 најбољих кошаркаша на Свету свих времена. Од 2013. године члан је ФИБА куће славних, а после тог великог признања урадио је и тетоважу на десној руци са мотивима куће славних. И данас истиче да су му идоли били Драгослав Шекуларац, прослављени фудбалер Црвене звезде и Јосип Ђерђа, некадашњи кошаркашки ас екипе Задра. Познат је као човек без длаке на језику и често се не либи да каже своје мишљење чак и по цену да се некоме и замери.

 

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!