Стрељачки клуб Црвена звезда одбранио је титулу малокалибарским пиштољем на шампионату Србије у Новом Саду, а до злата је стигла и најбоља спортисткиња црвено-белих, Зорана Аруновић, која је тријумфовала у појединачном такмичењу.

Црвено-беле су до нове титуле првака Србије стигле испред екипе Смедерева, док је трећи био Земун Центар. Била је то укупно 16. титула Звезде МК пиштољем у историји клуба, а шеста у последњих седам година. Пехар су освојиле Зорана Аруновић, Јасна Шекарић и Бојана Ињац.

Резултати, МК пиштољ 30 плус 30 метака, сениорке

1. Црвена звезда  1.686

2. Смедерево              1.646

3. Земун Центар       1.588

У индивидуалном такмичењу малокалибарским оружјем титулу шампиона Србије освојила је најбоља такмичарка Црвене звезде, Зорана Аруновић, која је у дуелу за златно одличје савладала клупску другарицу, легенду српског стрељаштва и најбољу спортисткињу Звезде у минулом веку, Јасну Шекарић, са 8:4 у поенима у финалној серији. Јасна је прошле године била најбоља у индивидуалном такмичењу док је Зорани ово четврта титула у последњих пет година, јер је претходно била шампионка три пута у низу 2010, 2011. и 2012. године. Иначе, Аруновићева је била најбоља и у полуфиналу и у квалификационом делу такмичења и још једном потврдила одличну форму у којој се налази већ дуже време.

Резултати такмичења сениорки МК пиштољем, 25 метара (30 метака прецизна плус 30 брза паљба)

Меч за титулу првака Србије: Зорана Аруновић (Црвена звезда) – Јасна Шекарић (Црвена звезда) 8:4 у поенима у серијама. Полуфинале: Аруновић 17 унутрашњих центара, Шекарић 17 … Квалификације: 1. Аруновић 580 (287 прецизна плус 293 брза паљба), 3. Шекарић 573 (289 + 284)…

Ивана Нешовић, некадашња дугогодишња одбојкашица Црвене звезде, капитен тима и повремена репрезентативка Србије, рођена је 23. јула 1988. године у Београду.

941346_283975321739380_220593679_nЗа први тим црвено-белих је наступала од 2004. до 2010. године. Учествовала је у освајању шампионске титуле и националног купа у сезони 2009/10.

Постепено је добијала шансу као изузетно млада и талентована играчица у сезони 2004/05, а већ у сезони 2005/06 била је лидер екипе по броју освојених поена (254) у лигашком делу шампионата на 17 одиграних сусрета, а црвено-беле су заустављене у полуфиналу плеј-офа и Купа Србије. У сезони 2006/07 постала је капитен тима са свега 18 година након одласка Маје Огњеновић у иностранство. Ивана је те сезоне пружила одличне партије. У ЦЕВ купу је на три меча нанизала укупно 85 поена, али је Звезда завршила такмичење у групној фази. У Купу је на четири сусрета освојила 70 поена, али Звезда није успела да освоји трофеј, јер је заустављена у финалу. Ивана је и у шампионату била први поентер екипе са 222 поена на 13 одиграних мечева, али је у плеј-офу пружила нешто слабије игре (52 поена на шест утакмица – трећи поентер клуба), па је Звезда стала у полуфиналу. Звездин капитен је на 26 мечева у свим такмичењима освојила 429 поена и била убедљиво први поентер екипе, али су трофеји заобишли црвено-беле.

У то време домаћом сценом је доминирао састав београдског Поштара. Коректор црвено-белих пружила је запажене партије и у сезони 2007/08. Била је најбољи поентер екипе у Купу (69 поена, четири меча) и плеј-офу (103 поена, шест утакмица), где су одбојкашице Поштара поново зауставиле екипу Ратка Павличевића. Ипак, у ЦЕВ купу је освојено треће место, што је био сјајан резултат.

Ивана Нешовић је и у сезони 2008/09 била лидер Црвене звезде. Проглашена је за најбољу одбојкашицу октобра у домаћем шампионату и још једном је била први поентер тима у лигашком делу првенства (307 поена, 20 мечева), затим у Купу са 60 поена на пет утакмица и у Купу ЦЕВ (94 поена, шест мечева), али је у финалима домаћих такмичења Поштар поново био непремостива препрека.

6820961546_878f57fe32_z

Крај доминације Поштара уследио је у сезони 2009/10, а то је уједно био и почетак Звездине четворогодишње владавине српском одбојком. Тим Ратка Павличевића је без пораза у домаћим такмичењима освојио дуплу круну. Ивана је имала скроман учинак, али се од Звездиног дреса опростила са трофејима. У Купу ЦЕВ постигнут је фантастичан резултат, јер је екипа стигла до финала, где их је зауставио италијански Бусто Арсицио.

Лепа одбојкашица је каријеру наставила у италијанском Асистелу из Новаре, где је провела сезону 2010/11, а наредне сезоне је кратко наступала за Соверато у Другој лиги, да би полусезону 2012. године одиграла за јужнокорејски Сеонгнам. Проглашена је за најбољу играчицу фебруара у корејској лиги. Од 2012. до 2013. године носила је дрес јапанског Дензо Ербиза. Минуле сезоне пружила је сјајне игре у Турској. Наступајући за Чанакале била је други поентер турског шампионата са 422 поена у 27 утакмица (просек 15,6 по мечу). У репрезентацији Србије је одиграла мали број мечева у односу на њене играчке квалитете, али ко зна, ако настави са сјајним играма и то се може брзо променити.

Зорана Аруновић је наставила са сјајним резултатима у 2014. години. Најбоља спортисткиња Црвене звезде је на “Великој награди Хуана Карлоса“ у Гранади освојила златну медаљу у дисциплини ваздушни пиштољ резултатом 202,6.

Зорана је у квалификацијама имала резултат од 383 круга и са петог места је ушла у борбу за медаље. Њен продор ка новом злату почео је са седме позиције. У другој серији је преузела вођство, у једном тренутку имала и три круга предности и на крају стигла до најсјајније медаље испред Мађарице Немеш (201,6). На такмичењу у Гранади наступила је и Јасна Шекарић, која је у квалификацијама имала резултат од 376 кругова, а за пласман у финале био је потребан само круг више.

 

Талентовани ватерполиста Црвене звезде и репрезентативац Србије, Сава Ранђеловић, рођен је 17. јула 1993. године у Нишу.

Ватерполо је почео да тренира са свега седам година у ВК Ниш, где је провео читаву деценију, да би у сезони 2010/11 наступао за ЖАК из Кикинде. Од 2011. године члан је црвено-белих. Са Звездом је до сада освојио шест трофеја: титулу шампиона Европе, првенство и Куп Србије у сезони 2012/13, као и Суперкуп Европе, титулу и национални куп у сезони 2013/14.

972195_10200165980295407_223067262_n

Сава је у својој првој сезони (2011/12) са Звездом стигао до финала у шампионату и купу, као и до четвртфинала у Купу Европе. У свим такмичењима се уписао у стрелце. Најбољи учинак имао је у лигашком делу шампионата Србије, где је постигао пет погодака, а укупно је у целој дебитантској сезони у редовима црвено-белих забележио 13 голова.

Центар Црвене звезде је у историјској сезони 2012/13 заблистао у важним утакмицама. Постигао је три гола у првом мечу осмине финала Лиге шампиона против мађарског Егера (13:6), а једном се уписао у стрелце и у полуфиналу против шпанске Барселонете (9:5). Звезда је у финалу савладала дубровачки Југ у Београду и постала првак Европе, а Сава Ранђеловић је био члан екипе која је ушла у историју Спортског друштва Црвена звезда, јер су црвено-бели у петом спорту постали владари Старог континента, после кошаркашица, атлетичара, фудбалера и каратиста. Пре тога је освојен по први пут и Куп Србије, а млади Ранђеловић се истакао и у финалној серији плеј-офа против Радничког из Крагујевца, када је у трећој утакмици постигао три гола у тријумфу Звезде резултатом 8:7. Црвено-бели су касније освојили титулу у мајсторици и укупно славили са 3:2 у победама. Била је то феноменална сезона у којој су освојена сва такмичења у којима је клуб наступао. Сава је у освајању трипле круне у сезони 2012/13 постигао укупно 38 голова и био пети стрелац клуба. У лигашком делу првенства Србије забележио је 19 погодака, шест у плеј-офу, два у Купу и 11 у Лиги шампиона.

Минуле сезоне поново је стигао до три трофеја у црвено-белој капици са бројем девет. До сва три пехара Звезда је стигла у финалима против крагујевачког Радничког. У Суперкупу Европе изабраници тренера Дејана Савића славили су са 9:8 уз један гол Ранђеловића, у финалу Купа било је 12:11 невероватним поготком Дениса Шефика са гола на гол у последњој секунди, а у финалу плеј-офа Звезда је славила са 3:0 у победама. Центар Црвене звезде је у још једној сјајној сезони забележио 27 голова у свим такмичењима (19 у лигашком делу шампионата Србије, четири у плеј-офу, три у квалификацијама за Лигу шампиона и један у Суперкупу Европе.

Сава Ранђеловић је био и капитен младе репрезентације Србије са којом има освојену сребрну медаљу на Европском првенству у Француској 2012. године. Постао је и сениорски репрезентативац Србије, па је прошлог месеца био члан тима који је тријумфовао у Светској лиги. Два гола је постигао у прелиминарној фази, по један против Румуније (18:6) и Русије (12:8), а и на финалном турниру се два пута уписао у стрелце, по једном у победама против Црне Горе (14:5) и у четвртфиналу против Канаде (16:11). Тренутно је једини члан Црвене звезде у репрезентацији Србије, која је са две победе успешно стартовала на Првенству Европе у Мађарској.

Стонотениски клуб Црвена звезда добио је и четврто појачање у летњем прелазном року. Нови члан трофејног клуба је Борис Михаиловић, својевремено кадетски и јуниорски првак државе и члан шампионске екипе Баната из Зрењанина.

После доласка у Звезду великих појачања Александра Каракашевића, Марка Јевтовића и Бојана Милошевића, клуб је довео још једног поузданог стонотенисера, Бориса Михаиловића, који је као и Звездин првотимац Милош Савић, почео каријеру у Борцу из Чачка. Михаиловић је рођен 25. децембра 1994. године у Чачку. Почео је да игра у пионирском тиму Борца 2001. године. Наступао је и за Факс из Крагујевца, земунску Младост, а са Банатом из Зрењанина постао је првак Србије. Сада је остварио своју вишегодишњу жељу да заигра за београдске црвено-беле.

Борис је био шампион Србије у кадетској конкуренцији у синглу, дублу и миксу 2009. године, као и јуниорски првак државе у дублу и миксу 2010. године, а у синглу 2012. године. Такође је освојио и титулу екипног балканског шампиона за јуниоре 2010. и 2011. године, а као кадет је 2009. године био најбољи на Балкану у миксу. Нема сумње да ће црвено-бели у новој сезони бити изузетно снажни, са великим шансама да врате титулу у своје витрине.

Атлетичарке и атлетичари Црвене звезде освојили су збирно највише медаља на појединачном шампионату државе у Новом Саду. Црвено-бели тим је укупно освојио 17 одличја (пет златних, седам сребрних и пет бронзаних) по чему је клуб био најуспешнији, али је по броју најсјајнијих медаља заузео четврто место.

Другог такмичарског дана црвено-бели су се окитили са осам медаља, по четири сребрне и бронзане, а поново су атлетичарке биле далеко успешније од својих колега, јер су узеле седам одличја. Тамара Марковић је у трци на 200 метара освојила друго место резултатом 24,65. После златне медаље и личног рекорда на 400 метара првог дана стигла је до нове медаље, тако да је иза ње врло успешан викенд. Ивана Огњановић је стигла до сребра у скоку у даљ са 5,48 метара. И њој је то друго индивидуално одличје на такмичењу у Новом Саду, јер је дан раније тријумфовала у троскоку. У скоку у вис друго место је заузела Милица Јоксимовић са 1,63, а треће Сања Ристовић са прескочених 1,55. Александра Ивановић је била друга у бацању кладива са резултатом од 51,39 метара. Бронзане медаље су другог дана поред Сање Ристовић однеле још и Маја Ћирић у трци на 400 метара са препонама резултатом 1:03,02 и Дајана Петковић на 3000 метара стипл са 11:34,10, као и једино одличје другог дана код атлетичара, које је Звезди донео Аца Станковић, трећим местом у скоку мотком са 3,60.

На крају када се све сабере такмичари Црвене звезде су имали врло успешан наступ на појединачном Првенству Србије у Новом Саду. Резултат од 17 освојених медаља у обе конкуренције је за сваку похвалу, а надамо се да ће на екипном шампионату државе Звезда забележити још боље резултате.

Првог дана сениорског Првенства Србије у атлетици које се одржава у Новом Саду петоро такмичара Црвене звезде однело је победе у својим дисциплинама, од тога су четири прва места освојиле атлетичарке црвено-белих.

      Тамара Марковић је тријумфовала у трци на 400 метара резултатом 53,75, поправила лични рекорд за чак 35 стотинки и поставила четврти резултат свих времена у Србији. Сјајан резултат Звездине такмичарке победама су испратиле и њене клупске другарице, па је Татјана Јелача освојила златну медаљу у бацању копља даљином од 55,27 метара, али није била задовољна резултатом, јер су њене могућности далеко веће. Прво место у троскоку освојила је Ивана Огњановић доскочивши до 12,51 метра, а трећа је била још једна такмичарка црвено-белих, Александра Радић, која је имала резултат од 11,97 метара. У трци на 100 метара са препонама Ивана Петковић је стигла до златне медаље резултатом 14,09, тако да су Звездине атлетичарке првог такмичарског дана имале врло успешан наступ са четири најсјајније медаље. Штафета Црвене звезде у трци на 4 x 100 метара заузела је друго место.

10532553_1498291967051351_5067447083293859166_n

Код атлетичара једини тријумф од такмичара Црвене звезде остварио је Страхиња Јованчевић у скоку у даљ. Он је до слатке победе стигао скоком од 7,38 метара, само центиметар више од Анића из крагујевачког Радничког. Милош Тодосијевић освојио је друго место у скоку у вис резултатом 2,09. Успешнији од њега био је само Вукичевић из Радничког (2,12). До сребра је стигла и штафета црвено-белих на 4 x 100 метара са резултатом од тачно 43,00 секунде.

Растко Стојковић, бивши рукометаш Црвене звезде, велики навијач црвено-белих и репрезентативац Србије, рођен је 12. јула 1981. године у Београду.

i.Stojkovic-RastkoЗа Звезду је играо у два наврата, од 2003. до 2005. године и у првом делу сезоне 2013/14. Учествовао је у освајању дупле круне у сезони 2003/2004.

Снажни пивот је већ у првој сезони у црвено-белом дресу стигао до оба домаћа трофеја. У плеј-офу 2004. године постигао је 14 голова и био четврти по ефикасности у екипи Црвене звезде која је у финалним сусретима била успежнија од вечитог ривала Партизана. У првом мечу завршне представе постигао је осам погодака и био најефикаснији на утакмици у Звездином тријумфу резултатом 33:26, док је у другој утакмици забележио четири гола, а црвено-бели су славили победу од 37:36 и постали прваци Србије и Црне Горе након шест година. Пре тога је освојен и Куп на финалном турниру у Лазаревцу, а Растко је у полуфиналу против Ловћена (22:20) четири пута био стрелац, док је у финалу против Партизана постигао три гола у победи од 33:30. Тада је освојен до сада последњи Куп у клупској историји.

Наредне сезоне (2004/05) Растко је са 15 погодака био трећи стрелац Звезде у Лиги шампиона, а клуб је оставио солидан утисак победама у групи над тада актуелним прваком Европе Цељем и пољском Вислом. Заузели су треће место у групи и наставили такмичење у Купу победника купова, где су испали у осмини финала. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер је екипа у шампионату заузела тек шесто место.

Растко је пре Звезде играо за Партизан и Борац из Бањалуке, а у сезони 2005/06 носио је дрес немачког Фулингена. У Немачкој је провео и наредне три сезоне, али у екипи Нордхорна, где је освојио Куп ЕХФ 2008. године. Од 2009. до 2013. године наступао је у Пољској за Виве Килце, где се истакао одличним партијама и освојио гомилу трофеја. Три пута је био шампион Пољске (2010, 2012. и 2013. године), а четири пута победник Купа (2010, 2011, 2012. и 2013. године).

У Звезду се вратио у јесен 2013. године како би помогао екипи да се вине у врх српског рукомета и евентуално покуша да нападне шампионску титулу. Постигао је 28 голова на седам утакмица, а једно време је играо и у катарском Ал Рајану. У Звезди ипак није остао за други део сезоне, јер је каријеру наставио у белоруском Мешков Бресту. Дуго је члан репрезентације Србије са којом је стигао до сребрне медаље на Европском првенству које је одржано у Србији 2012. године.

 

Милан Лазаревић, легендарни рукометаш Црвене звезде, својевремено најбољи играч на свету и олимпијски шампион са репрезентацијом Југославије, рођен је 11. јула 1948. године у Београду.

26У раној младости је дуго тренирао пливање, а у гимназији се пребацио на рукомет захваљујући професору физичког Душку Стефановићу. Почео је да игра за Палилулац, који се касније фузионисао са Звездом, па су талентовани рукометаши овог клуба убрзо постали носиоци игре у црвено-белом тиму на челу са Лазаревићем, што Звездини играчи староседеоци у прво време нису баш лако прихватили.

За први тим Звезде је наступао од 1967. до 1974. године и кратко у сезонама 1975/76 и 1976/77 по повратку из Немачке због војне обавезе. Иако је за саиграче у Звезди имао одличне рукометаше Бранислава Покрајца, Светомира Ћерамилца, Андрију Бањанина, Рајка Лауа и остале није успео да оствари бољи резултат од четвртог места у шампионату Југославије у сезони 1973/74. Побеђивала је Звезда и водеће тимове тих година, али је и губила.

У сезони 1970/71, Милан Лазаревић је у тријумфу против Партизана из Бјеловара (18:12) постигао 10 голова, а девет против Криваје (18:17). Ипак, заузето је само седмо место на табели, као и у сезони 1971/72, када је Лазеревић у победи против Криваје (23:17) забележио девет погодака. У наредном шампионату такође се истицао ефикасношћу. Девет пута је погодио мрежу екипе Загреба у победи од 26:22, а осам у убедљивом слављу против бјеловарског Партизана (21:11). У освајању четвртог места у сезони 1973/74 био је у сјајној форми. Вукао је тим у целом првенству, а у поразу од Црвенке (23:24) постигао је чак 13 голова, док се у победи против Динама од 17:16 у стрелце уписао 11 пута, а девет у ремију против Борца из Бањалуке (18:18).

Звездане тренутке каријере доживео је у дресу репрезентације Југославије, за коју је у 85 утакмица постигао 216 голова. Освојио је бронзану медаљу на Светском првенству у Француској 1970. године и злато на Олимпијским играма у Минхену 1972. године. Сјајне партије пружио је у Минхену. Постигао је 27 голова у шест мечева и као други стрелац тима проглашен је за најбољег играча олимпијског турнира. Захваљујући његовим головима Југославија је први пут постала олимпијски шампион у рукомету, а Лазаревић је те 1972. године проглашен и за најбољег рукометаша у Југославији и за најбољег спортисту СД Црвена звезда у избору Звездине ревије.

Од 1974. године живи у Нирнбергу, где ради као дипломирани машински инжењер, а истовремено је био и тренер до одређеног периода, када је због обавеза морао да се посвети само послу.

Јовица Николић, некадашњи фудбалер Црвене звезде и освајач бронзане олимпијске медаље са игара у Лос Анђелесу, рођен је 11. јула 1959. године у Светозареву, данашњој Јагодини.

10001503_416403241829920_1695010170592434079_n      Фудбалом је почео да се бави у родном граду, а за Црвену звезду је наступао од 1983. до 1989. године. Одиграо је 115 такмичарских утакмица, постигао 15 голова и учествовао у освајању две шампионске титуле 1984. и 1988. године и једног Купа 1985. године.

Већ у првој сезони је стигао до титуле првака. Одиграо је 22 првенствене утакмице и са осам погодака био други стрелац тима. Имао је сјајан финиш сезоне, јер је на последња четири сусрета постигао три гола, против загребачког Динама (3:2), затим победоносни у Љубљани против Олимпије (1:0) и на гостовању против Сарајева у последњем колу (2:2), а пре тога је по два пута био стрелац у тријумфу над Ријеком (4:1) и зеничким Челиком (4:0) и једном против Радничког из Ниша (2:1). И у Купу је био стрелац два гола против Ријеке у идентичној победи од 4:1 за пролаз у полуфинале. Одиграо је свих шест утакмица у најмасовнијем такмичењу. Сасвим добро се снашао у тој првој сезони, када је наступао на позицији центарфора, а касније је играо у везном реду.

У сезони 1984/85 играо је на оба сусрета на старту такмичења у Купу шампиона, када је Звезду зауставила Бенфика (победа у Београду од 3:2 и пораз у Португалу резултатом 0:2). У другом делу шампионата, када је Звезда заиграла знатно боље него у очајној јесењој полусезони, Николић се усталио у стартних 11 и на укупно 16 лигашких мечева постигао два гола, у победама против Ријеке (3:1) и Приштине (3:0). У освајању Купа одиграо је четири утакмице укључујући и победу у првом финалном мечу против Динама (2:1) у Загребу.

У Купу победника купова 1985/86 Јовица је одиграо пет утакмица и постигао један гол, у победи против данског Лингбија (3:1), а Звезду је у четвртфиналу зауставио мадридски Атлетико (0:2, 1:1). У шампионату Југославије на 17 сусрета два пута се уписао у стрелце, против Вардара (4:0) и у вечитом дербију против Партизана (2:1), када је постигао први Звездин гол у 46. минуту. Црвено-бели су освојили титулу, која је касније додељена Партизану. Ипак, Звезда је играла у Купу шампиона, где је стигла до четвртфинала, када је Реал Мадрид после тријумфа црвено-белих у Београду од 4:2 у реваншу славио са 2:0 и надокнадио заостатак захваљујући головима у гостима. Јовица Николић је на четири меча у елитном такмичењу улазио са клупе, док је у лиги сакупио 13 наступа.

Иако више није био стандардан у Звезди, допринео је освајању титуле првака у сезони 1987/88 одигравши десет мечева, док је у последњој сезони у клубу 1988/89, забележио само четири утакмице у првенству и две у Купу.

Каријеру је наставио у португалском Салгеирошу, за који је од 1990. до 1992. године на 92 меча постигао девет голова. Прве сезоне је са новим клубом изборио пласман у елиту и на 36 мечева у Другој лиги постигао шест погодака, а следеће сезоне је са Салгеирошем стигао до високе пете позиције у шампионату Португала. Играо је на заласку каријере и за португалског трећелигаша Маију од 1993. до 1995. године.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је једну утакмицу и то у квалификацијама за Светско првенство 28. септембра 1985. године у поразу од Источне Немачке у Београду (1:2). Са олимпијском селекцијом Југославије освојио је бронзану медаљу на играма у Лос Анђњлесу 1984. године. На пет утакмица постигао је три гола. По једном је погодио мрежу Ирака (4:2), Канаде (1:0) и Камеруна (2:1). Касније је постао тренер, а између осталог је водио казахстански Ордабаси од 2008. до 2010. године.

Нове промене десиле су се у Куглашком клубу Црвена звезда. Јуниорски репрезентативац Србије и један од најбољих куглаша црвено-белих, Ален Кујунџић прешао је у редове Сенте, док је Звезду појачао искусни Жељко Миличевић, који је претходних сезона наступао за загребачки Медвешчак.

Кујунџић је претходне сезоне уз Игора Ковачића, који је пре неколико дана прешао у екипу Београда, био ослонац Звездине екипе. Ален је власник сребрне медаље са јуниорског Светског првенства, а ове године је тријумфовао и на кадетском Светском купу. Сада већ бивши куглаш црвено-белих ће у следећој сезони наступати и за суботички Спартак на двојну регистрацију.

Нема сумње да ће искусни Жељко Миличевић много значити Звездином саставу за предстојећу сезону, јер ће бити тешко надокнадити одлазак двојице трофејних младих куглаша, а није искључено да Црвена звезда ангажује још неко појачање до краја прелазног рока, јер би са својим садашњим саставом тешко била у горњем делу табеле. Подсећамо да је у Звезду пре неколико дана стигао и Марко Антић из Словена из Руме.

 

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!