Млади тенисери Црвене звезде тријумфовали су на екипном првенству државе до 16 година. Црвено-бели су у финалу савладали ТК Таж из Ниша са максималних 4:0.

Шампионат Србије до 16 година одржан је на тениским теренима Црвене звезде, а црвено-бели су најпре у полуфиналу савладали ТК Вајт стар са 4:0, док је Таж истим резултатом славио против Газеле. Звезда је у финалу повела победом Алексе Петровића против Луке Трифуновића са 6:3, 6:4. Након тога је Александар Недељковић био успешнији од Николе Арсића са 6:1, 6:2, а трећи меч није завршен јер је тенисер Тажа Никола Димитријевић предао партију Алекси Бућану при резултату 6:4, 6:7(4:7). Звездину титулу је оверио Алекса Даскаловић тријумфом над Луком Стефановићем од 6:2, 6:3.

Чланови шампионског тима били су: Алекса Петровић, Александар Недељковић, Алекса Бућан, Алекса Даскаловић, Константин Кировски, Павле Дробњаковић, Милорад Меловић и тренери Марко Савић и Павел Цинтула.

Куглаши Црвене звезде победили су у пријатељској утакмици вишеструког шампиона Македоније, скопски Макпетрол на куглани у Суботици са 3.428:3.186 у чуњевима и 6:2 у играчким поенима.

Играч дана био је Жељко Миличевић са 637 чуњева. Одлично су одиграли и Саша Јухас са 576 чуњева као и Бојан Кличарић са 569 чуњева. Као гост играо је и до прошле године првотимац црвено белих, сада појачање шаппиона Београда, светски сениорски вицешампион и јуниорски првак света Игор Ковачић, који је оборио 569 чуњева. Код гостију, који су искористили прилику да одиграју меч са Црвеном звездом на пропутовању на међународни турнир у Подбрезовој у Словачкој, најбољи је био Соколовски са 584 чуња.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – МАКПЕТРОЛ СКОПЉЕ 3.428:3.186 (6:2)
Резултати играча: Жељко Миличевић – Стојановски 1:0 (637:532, 4:0), Јован Керечки – Тодоровски 0:1 (549:554, 2:2), Марко Антић – Велчански 1:0 (528:491, 3:1), Игор Ковачић (као гост) – Костов 1:0 (569:497, 4:0), Саша Јухас – Соколовски 0:1 (576:584, 1,5:2,5), Бојан Кличарић – В. Николовски 1:0 (569:528, 3,5:0,5). Меч је судио Перо Скендеровић.

Татјана Јелача, репрезентативка Србије у бацању копља и капитен Црвене звезде освојила је сребрну медаљу на Првенству Европе у Цириху у бацању копља остваривши национални рекорд Србије резултатом 64,21 метара.

Јелача је направила фантастичан резултат и прави подвиг који је мало ко очекивао. У свих шест серија пребацила је 60 метара. Почела је са 60,98, затим је у другој серији добацила до 62,31, чиме је избила на треће место, које је дуже време држала. У том тренутку то је био њен најбољи резултат у сезони и други у каријери, али то је био само први део онога што је српска рекордерка имала да покаже ове вечери у Цириху. У четвртој серији је имала хитац од 60,25 метара, а онда је силно мотивисана у петој бацила копље до феноменалних 64,21 метара, поставила нови национални рекорд Србије и преузела прво место. Ипак, искусна светска рекордерка и двострука олимпијска шампионка, Барбора Шпотакова је одмах одговорила и са 64,41 преузела прву позицију. Распоред медаља је до краја остао исти, јер ни Словенка Мартина Ратеј, ни Летонка Мадара Паламеика, као ни Белорускиња Татсјана Каладович нису помериле Јелачу са победничког постоља. Она је у последњој шестој серији бацила до 60,30 метара и тако заокружила сјајну серију од шест хитаца преко 60 метара. На крају је само Немица Линда Штал, која је имала најбољи резултат у свету ове године, могла да угрози Звездину атлетичарку, али није била ни близу те даљине, па је морала да се задовољи бронзом.

1912116_401178516685726_1017334439_n

Резултати финала у бацању копља на Европском шампионату у атлетици у Цириху

1. Барбора Шпотакова (Чешка)  64,41

2. Татјана Јелача (Србија)  64,21 – национални рекорд

3. Линда Штал (Немачка)  63,91

4. Мадара Паламеика (Летонија)  62,04

5. Татсјана Каладович (Белорусија)  61,66

6. Мартина Ратеј (Словенија)  61,58

7. Кристин Хусонг (Немачка)  59,29

8. Голди Сејерс (Велика Британија)  58,33

9. Катарина Молитор (Немачка)  58,00

10. Мерседес Чиља (Шпанија)  57,91

11. Синта Озолина-Ковале (Летонија)  57,82

12. Софи Флинк (Шведска)  56,68.

Татјана Јелача је тако стигла до своје прве медаље на Европским првенствима, до свог највећег успеха у досадашњој каријери и сада ће је многе ривалке које су знатно старије од ње гледати другим очима на наредним великим такмичењима. Била је најбоља када је било најважније уз то мотивисана као никада раније, пружила све од себе и као награду за то стигла до националног рекорда и европског сребра. Екипа портала Моја Црвена звезда честита Татјани Јелачи освајање европског сребра. Тања, једно велико браво и хвала за велику радост коју си подарила својим навијачима у Србији и широм света.

Румунка Алина Ротару заузела је седмо место на Европском првенству у атлетици које се одржава у швајцарском Цириху. Нова атлетичарка Црвене звезде у трећој серији остварила је скок од 6 метара и 55 центиметара.

Млада скакачица у даљ је у првој серији преступила, у другој је доскочила до 6,46, а најбољи резултат имала је у трећем покушају када је остварила скок од 6,55 метара. У том тренутку је избила чак на четврту позицију, а водила је репрезентативка Србије Ивана Шпановић са 6,81. Добру серију скокова имала је и у наредна три покушаја, када су се осам најбољих бориле за највиши пласман на стадиону Лецигрунд. Алина је у четвртој серији имала скок од 6,45 метара, затим 6,33 и на крају 6,40 метара. Остварила је исти резултат као и шестопласирана Немица Мелани Баушке, али је представница Немачке имала бољи други резултат (6,50) од Ротару (6,46). Петопласирана Летонка Аига Грабусте имала је 6,57. Алину је само 10 центиметара делило од медаље, јер је трећепласирана Рускиња Дарија Клишина до бронзе стигла са прескочених 6,65 метара.

Atl

Ипак, ово ће бити велико искуство за нову аквизицију Атлетског клуба Црвена звезда, јер је практично тек на почетку сениорске каријере обзиром да има само 21 годину. Седмо место на првенству Старог континента и одличан резултат који је постигла могу јој бити само још већи мотив за будућност, која је врло светла, јер је репрезентативка Румуније у финалу у Цириху била друга најмлађа такмичарка. Од ње је једну годину млађа само Малаика  Михамбо, која је у дресу Немачке заузела четврту позицију. Иначе, Алина Ротару је 2010. године освојила сребро на Олимпијским играма младих, а ове сезоне је стигла до титуле првака Румуније и Балкана. Она је у великом узлету, јер је 20. јула ове године у Питештију поставила лични рекорд са одличних 6,74 метара.

Нема сумње да ће Алина Ротару представљати велико појачање за Звезду и биће заштитни знак клуба уз Татјану Јелачу и Тамару Марковић, које су у Цириху већ имале успешан наступ, а Јелачу данас очекује и финале од 20 часова и 40 минута. Још једном све честитке Ивани Шпановић за сребрну медаљу коју је донела Србији, као и новом појачању Црвене звезде Алини Ротару за одличан наступ на Првенству Европе у Цириху уз велику подршку Татјани Јелачи у финалу бацања копља у четвртак.

Првог дана Европског првенства у атлетици које се одржава у Цириху две Звездине такмичарке имале су успешне наступе. У Бацању копља Татјана Јелача се пласирала у финале, док је Тамара Марковић у квалификацијама на 400 метара заузела пето место у својој групи. Није успела да се домогне полуфинала, али је трчала на горњој граници својих могућности.

Татјана Јелача је пре подне имала сјајан наступ у квалификацијама у бацању копља. Остварила је хитац од 60,26 метара и као трећа се пласирала међу 12 најбољих. Била је боља и од двоструке олимпијске шампионке Чехиње Барборе Шпотакове, која је у квалификацијама имала четврти резултат – 59,99 метара. Чувена шампионка вероватно није желела много да форсира, али Јелача може да се похвали да је у квалификацијама била за једно место испред велике шампионке, која је и у Пекингу 2008. и у Лондону 2012. освајала најсјајније одличје. Испред капитена атлетичарки Црвене звезде у квалификацијама су биле само Словенка Мартина Ратеј са 61,87 метара и Немица Кристин Хусонг, која је остварила даљину од 61,13 метара. Финале је на програму у четвртак од 20 часова и 40 минута, а Татјана Јелача ће и тамо имати шта да покаже, јер се налази у одличној форми.

Друга представница Црвене звезде на шампионату Старог континента у Цириху имала је сасвим коректан наступ, иако није успела да прође у полуфинале. Тамара Марковић је у својој квалификационој групи у трци на 400 метара заузела пето место остваривши резултат од 53,41. Није била далеко од свог личног рекорда са недавно завршеног екипног првенства Србије. Трчала је врло добро, али је јака конкуренција спречила да се нађе међу 16 најбољих. У укупном пласману заузела је 22. место, али је од тога значајнији њен одличан резултат за српске прилике и чињеница да је дала све од себе у том тренутку.
984130_1498292703717944_5422817846426036260_n

 

Маја Огњеновић, некадашња одбојкашица Црвене звезде, дугогодишња репрезентативка и капитен Србије, рођена је 6. августа 1984. године у Зрењанину.

137992

За београдске црвено-беле наступала је од 2002. до 2006. године. Учествовала је у освајању две шампионске титуле 2003. и 2004. године и једног националног купа 2003. године. Била је то сјајна генерација Звезде у којој су поред Маје главне роле имале Ања Спасојевић, Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић… Маја је у последњој сезони у клубу (2005/06) понела и капитенску траку, а у лигашком делу првенства је на 18 сусрета уписала 90 освојених поена.

Поуздани техничар је пре Звезде наступала за београдски Поштар, а по одласку из црвено-белог табора носила је дрес румунског Метал Галација од 2006. до 2008. године, са којим је освојила две шампионске титуле 2007. и 2008. године. Сезону 2008/09 провела је у италијанском Монте Скјаву са којим је тријумфовала у Челенџ купу, када је проглашена и за најбољег техничара финалног турнира овог европског такмичења. Наступала је и за турски Езачибаши (2009/10), а са Олимпијакосом је освојила Куп Грчке 2011. године. У италијанској Модени је играла у сезони 2011/12, кратко је била и у панчевачком Динаму, а у сезони 2012/13 носила је дрес Импела из Вроцлава. Од 2013. године члан је пољског Хемика са којим је минуле сезоне освојила дуплу круну – шампионат и Куп Пољске.

Трофејна одбојкашица оставила је дубок траг у репрезентацији Србије коју тренутно предводи као капитен. Национални тим се већ годинама не може замислити без ње на позицији техничара. Учествовала је у освајању златне медаље на Европском првенству 2011. године, које су заједнички организовале Србија и Италија. Са шампионата Старог континента има и сребро из 2007. године. На оба шампионата проглашена је за најбољег техничара на турниру. На Светском првенству освојила је бронзу у Јапану 2006. године, а у колекцији има и три злата у Европској лиги 2009, 2010. и 2011. године. У освајању све три златне медаље проглашавана је за најбољег техничара, што довољно говори колико је добар учинак имала у највећим успесима у историји српске одбојке. Увек је била најбоља када је било најпотребније, што је одлика само великих шампиона, каква је без икакве сумње и Маја Огњеновић током своје богате каријере увек била и биће и даље. У Европској лиги има и једну бронзу из 2012. године, а у њеном власништву су такође и бронзане медаље са Светских Гран прија из 2011. и 2013. године и сребро са Универзијаде 2009. године. Два пута је наступила и на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону.

 

Владимир Петрић “Бели“, некадашњи рукометаш Црвене звезде и репрезентативац рођен је 5. августа 1975. године у Ваљеву. За београдске црвено-беле играо је од 1994. до 1999. године.

handb1vladpetric      Са Звездом је учествовао у освајању три шампионске титуле 1996, 1997. и 1998. године, као и два национална купа 1995. и 1996. године.

У Петрићевој дебитантској сезони у првом тиму 1994/95, Звезда је освојила Куп Југославије, а “Бели“ је у првој четвртфиналној утакмици против Партизана постигао чак 11 голова у тријумфу резултатом 21:19. У реваншу је било 14:14, па је тим Љубе Обрадовића стигао до полуфинала, где је био бољи од Југовића из Каћа. Петрић је у оба меча постигао по четири поготка, у поразу на гостовању са 13:14 и победи у Београду од 23:20. Противник у финалу био је зрењанински Пролетер. У првом сусрету црвено-бели су славили на домаћем терену са 20:16 пред око 3.000 гледалаца. У реваншу су поражени са 22:24, али то је било довољно да се освоји пехар после скоро четири деценије. Петрић се у првој утакмици финала два пута уписао у стрелце, а у реваншу је забележио три поготка.

994435_368610246609220_1108088550_n

Сјајни трио асова црвено-белих из друге половине деведесетих: Жикица Милосављевић, Владимир Петрић и Ратко Николић (с лева на десно)

Снажни десни бек је својим начином игре, јаким и прецизним шутевима и ефектним головима брзо постао љубимац Звездиних навијача. У сезони 1995/96 Црвена звезда је коначно стигла до шампионске титуле после пуних 40 година паузе, а Владимир Петрић је био најбољи стрелац екипе у плеј-офу са 19 постигнутих голова. Екипа је лигашки део завршила на првој позицији, а у првој утакмици финала плеј-офа против Партизана (23:21), Петрић је имао изванредан учинак од девет голова. Црвено-бели су славили и у реваншу резултатом 21:18 уз четири Петрићева поготка.

Тим Звезде је запажене партије пружио petric-svedskaи у Купу победника купова, где је стигао до полуфинала, али је шпанска Тека из Сантандера била успешнија у двомечу. Први меч су добили у Шпанији са 25:19, а Звезда се у Београду реванширала са недовољних 20:19. На крају сезоне 1995/96 освојен је и Куп Југославије победама над Морнаром. У првој финалној утакмици Звезда је убедљиво славила са 33:24 (Бели се три пута уписао у стрелце), а у реваншу у Бару било је 29:25 за екипу Љубомира Обрадовића уз шест Петрићевих голова, па су црвено-бели на тај начин освојили дуплу круну у најуспешнијој сезони у историји клуба.

Солидне игре београдски тим је пружио у Лиги шампиона 1996/97. Најпре су се кроз квалификације пробили до групне фазе, где су у конкуренцији немачког Кила, белоруског  Минска и швајцарског Винтертура забележене две победе, обе против Белоруса. Петрић је у поразу против Винтертура (24:28) постигао осам, а у победи против Минска (28:22) на гостовању седам погодака. На крају је био најбољи стрелац екипе у елитном такмичењу са укупно 49 голова. Титула првака је одбрањена са осам бодова предности испред другопласираног Ловћена (плеј-оф није игран због припрема репрезентације за Светско првенство). Петрић је у победи против Црвенке у 4. колу (29:26) забележио девет, а у тријумфу над Морнаром (22:20) у 12. колу осам погодака.

До треће узастопне шампионске титуле, која је освојена 1998. године, Звезда је стигла победама у финалу плеј-офа против Железничара из Ниша са 29:25 и 34:30. Петрић је у реваншу у Београду осам пута слао лопту у мрежу и био најефикаснији у тиму новог-старог првака државе. Константно добре игре пружио је и у Лиги шампиона, где је Звезда уписала две победе у групи. У тријумфу против Винтертура (29:27) у Београду постигао је пет голова, као и у победи против Драмена (36:24) у последњем колу групне фазе. Наредне сезоне црвено-бели су кикснули у квалификацијама за Лигу шампиона и нису успели да се домогну групне фазе. После победе против СКА Минска у првом мечу резултатом 30:22 уз чак 11 Петрићевих голова, у реваншу је неочекивано претрпљен прави бродолом (19:32), па се екипа после само две утакмице опростила од европске сцене. Петрић је са 12 погодака био најбољи стрелац екипе у поменутим квалификацијама. Првенство је прекинуто због бомбардовања после 21. кола у тренутку када се Звезда налазила на четвртој позицији на табели. Касније су уследиле године таворења клуба који је био далеко од борбе за титулу.

Петрић је каријеру наставио у Фотекс Веспрему са којим је у сезони 1999/2000 освојио Куп Мађарске. Затим је од 2000. до 2005. године играо за Порто. Освојио је три шампионата Португала 2002, 2003. и 2004. године, два Лига купа 2004. и 2005. и два Суперкупа Португала 2001. и 2003. године. Након тога је носио дресове шпанских тимова, Алмерије од 2005. до 2008. и Куенке од 2008. до 2009. године, да би се вратио у Португал, где је од 2009. до 2011. наступао за Спортинг из Лисабона са којим 2010. године осваја Челенџ куп уз шест голова у реваншу финала против пољског Квиџина (27:26). Од 2011. године члан је македонског Вардара са којим је освојио титулу првака 2013, два македонска купа 2012. и 2014. и две СЕХА лиге 2012. и 2014. године.

Са репрезентацијом Југославије има освојену бронзу на Светском првенству у Египту 1999. године, када је постигао укупно 11 голова на турниру, по три против Кине (43:25) и Аустралије (40:22). Играо је на још два Светска шампионата 2003. и 2005. године и Првенству Европе 1998. године.

Ратомир Вићентић, један од најбољих кошаркаша Црвене звезде шездесетих година 20. века, капитен клуба и репрезентативац Југославије, рођен је 5. августа 1939. године у Ивањици.

Photo4070За црвено-беле је играо од 1958. до 1965. године. Према подацима из књиге “Под црвено-белим обручима“ на 130 утакмица забележио је 2122 поена (просек 16,3 по мечу), а сабирањем утакмица и поена на званичном сајту КК Црвена звезда долази се до бројке од 125 мечева и 2054 поена. Шести је стрелац Звезде по просеку поена у историји клуба.

Због очевог посла се као дете преселио у Београд 1950. године, а већ 1952. године очаран мајсторијама Звездиних кошаркаша који су победом против Партизана освојили нову шампионску титулу (седму у низу) постао је опседнут кошарком. Са Звездом је 1957. освојио јуниорско првенство државе, али није имао среће да се радује трофејима као првотимац, јер је играо између две велике генерације које су клубу донеле велики број пехара. Са висином од 201 центиметар био је горостас у то време, јер су двометраши тада били ретка појава. Дебитовао је као талентовани центар у шампионату Југославије 1958. године, када је на 17 утакмица забележио 132 поена, а црвено-бели заузели треће место. Наредне сезоне бележио је 9,1 поен у просеку, а Звезда је била вицешампион. У првенству 1960. године Вићентић је био најбољи стрелац клуба са 277 поена на 17 утакмица. Сјајне партије пружио је и наредне 1961. године, када је поново био водећи кошгетер клуба у шампионату са просеком од 21,3 поена по мечу (383 поена, 18 утакмица), а екипа је у обе сезоне заузела шесто место. У југословенској лиги 1962. године популарни “Вића“ је бележио 21,9 поена по утакмици, али је овога пута био други стрелац тима, иза Владимира Цветковића, који ће му касније постати кум. На слици из сезоне 1971/72 су управо Вићентић (лево), тада технико клуба и Цветковић (десно), у то време капитен Звезде.

У првој половини шездесетих година Звезда није била на самом врху, иако је у тиму имала три сјајна играча, Вићентића, Цветковића и Сретена Драгојловића. Заузели су тек осмо место у шампионату 1963. године, а Вићентић је против Локомотиве у поразу у Загребу (97:115) убацио 31 поен, а у убедљивом тријумфу над Пролетером (112:70) забележио је 30 поена. Са просеком од 18,9 поена био је трећи стрелац Звезде у тој сезони иза Драгојловића и Цветковића. Најјачи клуб у граду шездесетих година био је ОКК Београд, вишеструки шампион предвођен непоновљивим асом Радивојем Кораћем. Вићентић је у првенству 1964. против ове екипе убацио 27 поена, али је Звезда поражена са 65:82. Црвено-бели су у тој сезони заузели треће место са скором 12-6, а Вићентић је са просеком од 17,4 поена био трећи кошгетер у екипи. Опростио се непланирано због болести у шампионату 1965. године, када је у шест мечева забележио 143 поена.

Сјајни ас је током каријере наступао и за репрезентацију Југославије са којом је освојио бронзану медаљу на Медитеранским играма у Напуљу 1963. године. Касније је био технички директор клуба све до 1972. године, а након тога је као дипломирани инжињер машинства био професор и директор на Вишој Политехничкој школи у Београду. Преминуо је 14. јула 2009. године у Београду.

Атлетичарке Црвене звезде одбраниле су титулу екипног првака државе на Првенству Србије у Крагујевцу. Црвено-беле су освојиле 9.710 бодова, чак 623 више од другопласираног Пролетера из Зрењанина. Звездини атлетичари заузели су треће место са 9.449 освојених бодова.

10460722_1509214255959122_4957604882270812412_n

Била је то осма узастопна титула црвено-белих атлетичарки, које владају домаћом екипном сценом од 2007. године, а укупно 17. титула првака у историји клуба када је у питању женски састав Црвене звезде. Капитен екипе Татјана Јелача (на слици) победила је у бацању копља резултатом 60,65 метара и тако потврдила одличну форму пред Европско првенство, које ће се одржати у Цириху од 12. до 17. августа. Сјајна је била и Тамара Марковић у трци на 400 метара. Она је резултатом од 53,21 поставила нови лични рекорд, победила у трци и у последњем тренутку изборила пласман на шампионат Старог континента. Норма је била 53,40, а Тамара ју је сјајном трком увелико премашила и то само неколико сати пре последњег рока, који је истекао у поноћ. Од Звездиних такмичарки победе су у својим дисциплинама оствариле још Ивана Петковић на 100 метара са препонама, Љиљана Делић у скоку у даљ, Ивана Огњановић у троскоку и Милена Драгуљевић у бацању кугле.

Екипни пласман код сениорки

1. Црвена звезда (Београд)  9.710

2. Пролетер (Зрењанин)              9.087

3. Банат (Зрењанин)                      7.553

4. Партизан (Београд)                  6.608.

Најбољи пласмани атлетичарки Црвене звезде по дисциплинама:

400 метара: 1. Тамара Марковић  53,21

Бацање копља: 1. Татјана Јелача  60,65

100 метара препоне: 1. Ивана Петковић  14,32

Скок у даљ: 1. Љиљана Делић  5,27

Троскок: 1. Ивана Огњановић  12,76

Бацање кугле: 1. Милена Драгуљевић  11,89

100 метара: 2. Николета Симић  12,62

3000 метара: 2. Дајана Петковић  10:37,15

Штафета 4 x 100 метара: 2. Црвена звезда (Ивана Петковић, Николета Симић, Маја Ћирић, Јелена Суботић) 48,12

800 метара: 3. Тијана Тодоровић  2:29,43

Скок у вис: 3. Марија Грујић  1,53

Атлетичари Црвене звезде освојили су треће место са 9.449 освојених бодова, а титулу је на домаћем терену одбранио крагујевачки Раднички. Једину појединачну победу црвено-белима је донео Страхиња Јованчевић у скоку у даљ резултатом од 7,55 метара, само центиметар дуже од Анића из Радничког. Ова два скакача у даљ поново су водили велику борбу за победу и поново је славио такмичар Црвене звезде, као и на појединачном шампионату државе, опет са само једним центиметром разлике.

Екипни пласман сениора

1. Раднички (Крагујевац)                    10.835

2. Партизан (Београд)                          10.433

3. Црвена звезда (Београд)         9.449

4. Сирмијум (Сремска Митровица)  6.942.

Најбољи пласмани Звездиних такмичара по дисциплинама:

Скок у даљ: 1. Страхиња Јованчевић  7,55

Скок у вис: 2. Милош Тодосијевић  2,17

Троскок: 2. Кристијан Матковић  14,43

Штафета 4 x 100 метара: 2. Црвена звезда (Дарко Шаровић, Филип Иштвановић, Суад Гаши, Страхиња Јованчевић) 42,52

100 метара: 3. Филип Иштвановић  11,08

400 метара: 3. Суад Гаши  51,55

800 метара: 3. Намања Иванежа  2:01,39

3000 метара: 3. Мирко Станковић 

110 метара препоне: 3. Махир Курталић  15,02

Бацање кугле: 3. Александар Мрђеновић  16,24.

 

Стрељачки клуб Црвена звезда одбранио је титулу малокалибарским пиштољем на шампионату Србије у Новом Саду, а до злата је стигла и најбоља спортисткиња црвено-белих, Зорана Аруновић, која је тријумфовала у појединачном такмичењу.

Црвено-беле су до нове титуле првака Србије стигле испред екипе Смедерева, док је трећи био Земун Центар. Била је то укупно 16. титула Звезде МК пиштољем у историји клуба, а шеста у последњих седам година. Пехар су освојиле Зорана Аруновић, Јасна Шекарић и Бојана Ињац.

Резултати, МК пиштољ 30 плус 30 метака, сениорке

1. Црвена звезда  1.686

2. Смедерево              1.646

3. Земун Центар       1.588

У индивидуалном такмичењу малокалибарским оружјем титулу шампиона Србије освојила је најбоља такмичарка Црвене звезде, Зорана Аруновић, која је у дуелу за златно одличје савладала клупску другарицу, легенду српског стрељаштва и најбољу спортисткињу Звезде у минулом веку, Јасну Шекарић, са 8:4 у поенима у финалној серији. Јасна је прошле године била најбоља у индивидуалном такмичењу док је Зорани ово четврта титула у последњих пет година, јер је претходно била шампионка три пута у низу 2010, 2011. и 2012. године. Иначе, Аруновићева је била најбоља и у полуфиналу и у квалификационом делу такмичења и још једном потврдила одличну форму у којој се налази већ дуже време.

Резултати такмичења сениорки МК пиштољем, 25 метара (30 метака прецизна плус 30 брза паљба)

Меч за титулу првака Србије: Зорана Аруновић (Црвена звезда) – Јасна Шекарић (Црвена звезда) 8:4 у поенима у серијама. Полуфинале: Аруновић 17 унутрашњих центара, Шекарић 17 … Квалификације: 1. Аруновић 580 (287 прецизна плус 293 брза паљба), 3. Шекарић 573 (289 + 284)…

Ивана Нешовић, некадашња дугогодишња одбојкашица Црвене звезде, капитен тима и повремена репрезентативка Србије, рођена је 23. јула 1988. године у Београду.

941346_283975321739380_220593679_nЗа први тим црвено-белих је наступала од 2004. до 2010. године. Учествовала је у освајању шампионске титуле и националног купа у сезони 2009/10.

Постепено је добијала шансу као изузетно млада и талентована играчица у сезони 2004/05, а већ у сезони 2005/06 била је лидер екипе по броју освојених поена (254) у лигашком делу шампионата на 17 одиграних сусрета, а црвено-беле су заустављене у полуфиналу плеј-офа и Купа Србије. У сезони 2006/07 постала је капитен тима са свега 18 година након одласка Маје Огњеновић у иностранство. Ивана је те сезоне пружила одличне партије. У ЦЕВ купу је на три меча нанизала укупно 85 поена, али је Звезда завршила такмичење у групној фази. У Купу је на четири сусрета освојила 70 поена, али Звезда није успела да освоји трофеј, јер је заустављена у финалу. Ивана је и у шампионату била први поентер екипе са 222 поена на 13 одиграних мечева, али је у плеј-офу пружила нешто слабије игре (52 поена на шест утакмица – трећи поентер клуба), па је Звезда стала у полуфиналу. Звездин капитен је на 26 мечева у свим такмичењима освојила 429 поена и била убедљиво први поентер екипе, али су трофеји заобишли црвено-беле.

У то време домаћом сценом је доминирао састав београдског Поштара. Коректор црвено-белих пружила је запажене партије и у сезони 2007/08. Била је најбољи поентер екипе у Купу (69 поена, четири меча) и плеј-офу (103 поена, шест утакмица), где су одбојкашице Поштара поново зауставиле екипу Ратка Павличевића. Ипак, у ЦЕВ купу је освојено треће место, што је био сјајан резултат.

Ивана Нешовић је и у сезони 2008/09 била лидер Црвене звезде. Проглашена је за најбољу одбојкашицу октобра у домаћем шампионату и још једном је била први поентер тима у лигашком делу првенства (307 поена, 20 мечева), затим у Купу са 60 поена на пет утакмица и у Купу ЦЕВ (94 поена, шест мечева), али је у финалима домаћих такмичења Поштар поново био непремостива препрека.

6820961546_878f57fe32_z

Крај доминације Поштара уследио је у сезони 2009/10, а то је уједно био и почетак Звездине четворогодишње владавине српском одбојком. Тим Ратка Павличевића је без пораза у домаћим такмичењима освојио дуплу круну. Ивана је имала скроман учинак, али се од Звездиног дреса опростила са трофејима. У Купу ЦЕВ постигнут је фантастичан резултат, јер је екипа стигла до финала, где их је зауставио италијански Бусто Арсицио.

Лепа одбојкашица је каријеру наставила у италијанском Асистелу из Новаре, где је провела сезону 2010/11, а наредне сезоне је кратко наступала за Соверато у Другој лиги, да би полусезону 2012. године одиграла за јужнокорејски Сеонгнам. Проглашена је за најбољу играчицу фебруара у корејској лиги. Од 2012. до 2013. године носила је дрес јапанског Дензо Ербиза. Минуле сезоне пружила је сјајне игре у Турској. Наступајући за Чанакале била је други поентер турског шампионата са 422 поена у 27 утакмица (просек 15,6 по мечу). У репрезентацији Србије је одиграла мали број мечева у односу на њене играчке квалитете, али ко зна, ако настави са сјајним играма и то се може брзо променити.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!