Rugby 13 – Rugby League
Ситуацију у којој се налази наш рагби клуб и оно што су успели да ураде у недавно завршеној сезони наши саговорници, упоредио сам са филмом „Moneyball“ или „Формула успеха“, како је преведен код нас. Филм је заснован на истоименој књизи Мајкла Луиса, о покушајима менаџера Билија Бина да од својих Оукленд Aтлетикса направи добар бејзбол тим, упркос веома тешкој финансијској ситуацији и одласку најбољих играча и звезда тима. Велики Бред Пит је маестрално одглумио Билија Бина и приближио нам ову биографску драму, а ко није погледао филм, нека то учини што пре. Пре тога, да би се сасвим упознао са ситуацијом, нека обавезно прочита овај интервју са нашим актерима „Moneyballa“. Иако је други спорт у питању, практично је све остало исто. За МЦЗ, директор и тренер рагби 13 клуба Црвена звезда, Жељко Делић и Марк Роберт Пулен.
У веома опширном разговору упознаћемо се са историјом и правилима рагбија, о томе шта је рагби 13, а шта рагби 15 и њиховом енормном и нетрепељивом ривалству. И наравно, све о нашем рагби клубу – кад је основан, како фукционише, планови, идеје и велико финале против Дорћола. Неки делови разговора подсећају на борбу Астерикса и Обеликса против Римљана. Колико рагби може да буде занимљив, не може нико боље од њих да вам приближи.
За почетак, Марк, како је настао рагби 13 и нека најосновнија правила. Рагби 13 је Rugby League, а рагби 15 Rugby Union.
МРП: “ Настао је због финансијских разлога. Играчи који су играли утакмице, нису могли да иду на посао, па су добијали накнаде. У то време није било разлике између рагби 13 и 15, чак се и звао 15, јер је било петнаест играча на терену. Онда су увидели да мора да буде привлачније ширим масама, да буде једноставнији спорт и прво што су урадили је било да избаце два играча, да их буде 13. Има више простора на терену и игра је отворенија. Затим је проблем увек био, када је крај напада, када оборите играча, како започиње нови напад. Разлика је у разним врстама фудбала. У Америчком рагбију тотално прекидају све и поново настављају тамо где је лопта била. Па, настављамо напад и то пуно траје. У 15, ти мораш да пустиш лопту. Значи, ти мораш да паднеш, леђима према противнику, онда долази саиграч да те гради, да брани, онда долазе противници, који не могу около, него директно на играча и онда креће сво то гомилање. На крају, дође плејмејкер, тако да кажемо, који копа и тражи лопту и почиње следећи напад. Лопта је ту негде, али нико не зна где. То није лепо за гледање. Не види се лопта. У 13, када је обарање готово, када је неко од противника скочио на тебе, готов је напад. Онда, мора одбрана да те пусти, и ти чим можеш ставиш лопту на земљу, пипнеш ногом и крене одмах следећи напад. Много брже иде. Имаш шест напада и ако не погрешиш на крају тих напада или уколико не постигнеш поен, када завршиш, дајеш лопту противнику. Све је јасније и брже. Нема ограничења колико играча из одбране може да учествује у нападу. Ако ја мислим да је неки играч опасан, ја могу да пошаљем четворицу на њега. Али, у напад сме да иде само један човек са лоптом, нико не сме да обори човека који нема лопту. Што се тиче напада, из руке лопта мора да иде уназад. Можеш да је шутнеш напред, али рецимо када ја имам лопту, а ти си мој саиграч, не можеш ти да трчиш, а ја да ти је шутнем, ти си у офсајду. Мораш да будеш у линији са мном у тренутку када ја шутнем. „
ЖД: “ Играч без лопте је заштићен, не сме нико да га дира. Не сме да се формира, такозвани мол и да крене гурање. Линија одбране се, у тој варијанти, враћа на 10м и поставља одбрану и даје простора екипи која је у нападу да организује напад. То је исто разлика у односу на рагби 15, јер код њихових прекида, они стоје на линији, и долази много брже до хватања играча, не може да се развије игра и није атрактивно и занимљиво за гледање. Има мање колизије. За рагби 15 кажу да је контактни спорт, за рагби 13 кружи глас да је колизиони спорт. Много су већи ти удари тела у тело.“
Докле иде тај ривалитет са рагби 15? Познато је да имају огроман ривалитет, који се раније и трагично завршавао, нажалост.
МРП: “ Од самог старта, када су 22 клуба Северне лиге Енглеске рекла да под тим условима не желе да играју. Федерација је направила правило да не смеју да се дају накнаде за играче и после тога су рекли да не сме да се игра рагби на стадиону, где публика плаћа карту. То су биле последње одлуке пре него што је и настао рагби 13. Онда су клубови из северне Енглеске видели да неће моћи да опстану под таквим условима, јер су њихови играчи радници, радничка класа и немају могућности да раде као аматери. Јужна лига је доминирала по универзитетима, ( Кембриџ, Оксфорд..) и нису били заинтересовани да буду професионални спортисти. Они су хтели да буду лекари, официри, масони, спорт им је био забава. Генерално у Енглеској у то време је био покрет да радничка класа има већу аутономију и права да одлучује шта жели. И рагби 13 је био као симбол, протест против елите. Онда су они од првог дана напали рагби 13. Додали су доживотну казну за онога који игра рагби 13, ко има уопште конакт са рагбијем 13 и клубовима из Северне лиге, има доживотну забрану. По принципу аматеризам против професионализма су успели да забране Северну лигу у војсци, школама, итд.. и то је спречило да се рагби 13 развија. Ако војска не игра и нико не игра у школи, онда немаш шансе. Тако се 15 ширила. Тек после другог светског рата су почели покушаји да се рагби 13 рашири, из Француске. Француска је била кључна у тој битци између 13 и 15. 13 је релативно касно стигла у Француску, крајем 1920, почетком 1930. године. 13 је тад достигла да буде и популарнија од 15. И онда су направили чувени масакр. Немци, квинслинзи, виши режим и људи из федерације рагби 15, који су били у цивилном служењу јер је 15 била елитни спорт, проширили су причу да су сви они који играју и причају о рагби 13, енглески шпијуни. Покрет отпора. Затварани су клубови, администратори рабија 13 мучени и убијани. И цео један вод је немилосрдно убијен. После тога у Француској, рагби 13 је преживеo као у енклавама. Једно село игра рагби 13, сви остали около рагби 15. Федерација рагбија 13 је била активна у ширењу самог спорта на европском нивоу. Прво су покушавали у Италији да прошире, али шта се десило у Италији. Међународна федерација рагбија 15 је користила њихову федерацију у Италији да убеде министарство спорта Италије да рагби 13 није признат и играчи нису могли да играју и тако је 13 умрла тамо. У Југославији, француски студенти су 1953. године одиграли прву егзибициону утакмицу, између студенске репрезентације и репрезентације Провансе. То је изазвало доста интересовања и дошло је до идеје да се оснивају и клубови. Први рагби клубови на овим просторима, било које врсте рагбија, су Партизан и Раднички Београд. Трећи је био Јединство из Панчева.„
ЖД: “ То је било време поновног рађања Олимпијских игара, и Пјер де Кубертен је био рагбиста. Затим се догодио тај стравичан догађај у II светском рату. Да се надовежем на Маркову причу, од те утакмице 1953. године и оснивања првих клубова, међу њима и Црвена звезда, 1956. године је формиран клуб, али никада није био члан спортског друштва, постојао је после тога велики број рагби клубова. Неки пионири те утакмице, и данас су прилично активни у нашој организацији, па знамо доста о том догађају. У Србији се играо рагби 13, искључиво. Али, заправо до 1963. године се није играо рагби 15, ни у Хрватској. То је било због притиска Британске амбасаде. Марка Протеге, на пример. Човек је убио рагби 13 у Југославији. Имали су притиске од стране Британске амбасаде да се пређе на други спорт, имали су такву директиву. Савез се преселио из Београда у Сплит. Клубови су умрли у то време, клубови су се угасили. 600, 700 играча рагби 13 су престала да се баве тим спортом, јер нису могли да га играју на легалан начин. Једноставно, спорт се угасио. „
Подсећа мало на борбу Гала против Римљана. Како је реоснована рагби 13 секција, како је поново кренула прича? Како све фукционише?
Rugby 13 teren
ЖД:“ 2001. године је поново почео рагби 13 да се игра у Србији и Црној Гори, поново се формира. Људи су то гледали на Sky News, highlightse и видели другу игру. Занимљивију, динамичнију, гомилу есеја, бољи производ. 1995. је јако битна година за оба кода рагбија. Рагби 15 постаје професионални спорт и то је један од последњих глобалних спортова који постаје професионалан, мада је он и раније био профи. Аматеризам је био само параван, сви су они добијали новац. Новац су добијали у копачке, класично избегавање пореза. Они су постали професионални да не би нестали. У то време, Руперт Мардок откупљује права за рагби Супер лигу. Дешава се стварање Супер лиге. И Тина Тарнер је доста помогла у промоцији рагбија 13. У филму „Побеснели Макс 3“ је део промоције. Са „Simply the best“, великим хитом, је направљена гомила реклама за рагби 13. 1995. године, не знам тачно на чију иницијативу, али на велику штету рагбија 15, дошла је једна идеја. 1996. са рађањем професионализма дошло је до такозване, чувене утакмице „Clash of the Codes„, између Бата и Вигана. Виган је супериорни тим рагбија 13, велики систем, а Бат је супериорни тим рагбија 15. Дакле, шампиони Енглеске у рагбију 13 и 15. Договорили су се да одиграју две утакмице. Једну на стадиону у Манчестеру, једну на стадиону „Twickenham“ у Лондону. Једну по правилима рагбија 13, једну по правилима рагбија 15. Прва утакмица по правилима рагбија 13 је била, наравно, велики дебакл по „петнаестицу“. 82:6 је био резултат, мислим. Понижавање. Следеће недеље је победио Бат у рагби 15 правилима, али једва. Отприлике, као 6:4 у фудбалу. Није велика разлика. Три есеја која је Виган постигао у тој утакмици спадају под најлепше у историји рагбија 15. Имате на Јутјубу да пронађете снимак утакмице. Јасно је који је спорт доминантнији. Доласком професионализације и званичним упливом огромног капитала у рагби 15, они почињу да купују играче из рагбија 13 и ту се види драматичан помак у игри рагбија 15, у естетици спорта. Они нису имали ограничење, и немају ограничења у плаћању играча. И дан данас у Супер лиги и НРЛ-у, то су два највећа такмичења рагбија 13 – првенства Енглеске и Аустралије, постоји ограничење као у НБА. Као salary cap. Не може један клуб да доминира. У Енглеској имају 1.700,000 фунти, па је на теби како ћеш ти то да распоредиш. „
МРП: “ То је било зато што је рагби 13, преко ТВ, буквално експлодирао. Људи доста година нису знали да рагби 13 постоји. Заборавили су. Раније су играли 13 играча, данас 15, тренери им ништа нису објаснили. Ако сте гледали рагби на ТВ, велике су шансе да је то била „петнаестица“. Рагби 15 има велики профил. Они су могли због тога да негирају да 13 постоји, ми не можемо никад да негирамо да 15 постоји. Сви знамо за Куп 4 нације и велике личности рагбија 15 – Џона Лому, Вилкинсона итд.. – , 15 је део светског система. Захваљујући слободи у медијима, Жељко је могао да презентује рагби 13. После професионализације рагбиja 15, они немају више разлог да постоје. Једини разлог што су постојали је тај аматерски принцип, за шта су се залагали. Они су успели практично 80 година да држе рагби 13 у кутији, да не дају да изађе. Али, у Аустралији нису. 13 је дошла до доминатне позиције у Аустралији, коју и дан данас има. Аустралија је мотор рагбија 13. Сва правила и све остало је дошло из Аустралије. Када сам био млађи и на тв-у гледао статистику рагбија 13 и 15, показивали су и професије играча. За рагби 13 је испред играча, увек стајала професија – грађевинац, водоинсталатер, столар.., а за 15 – доктор и остала елитнија занимања. Крајем 80-тих година су почели да постоје и фул тајм играчи у 13. Неки су примали више, неки мање. Звезде су примали више, они најмлађи најмање. Због већег прилива новца, узимани су и играчи из 15. Нпр. Џонатан Дејвис кога су сматрали као принцем рагбија 15, новог најбољег играча, легенду. Дошао је човек из „тринаестице“, понудио му новац и он је прешао. Онда, фул бек Галагер, ултимативни бек, њега су прогласили најбољим фул беком беком икадa. Прешао је у рагби 13 и у првој утакмици су му сломили врат. Мада, има доста оних који су и успели, Малм Менинга, нпр. Али, завладао је страх да ће сви њихови крем де ла крем играчи, прећи у „тринаестицу“. Стигао је и притисак од појединачних федерација, из Јужне Африке, Аустралије и Новог Зеланда, да морају да буду професионални. У Јужној Африци, Бог спортова је рагби, крикет и рагби, па фудбал.“
Да појаснимо, у филму Клинта Иствуда о Нелсону Мандели кога глуми Морган Фримен, „Invictus“, а другу главну улогу тумачи Мет Дејмон, у питању је рагби 15.
ЖД: “ Јесте, то је легендарни Светски Куп. Последњи аматерски Светски Куп. Ја се сећам, гледао сам баш доста утакмица, сјајно првенство. Било је доста политички обојено. Обележио га је легендарни Џона Лому. После тога је рагби 15 постао професионалан спорт. Исте године је одржано феноменално првенство у рагбију 13 у Енглеској. И ту је било великих хероја. 1995. година је јако битна и због тога.„
Кратка историја нашег клуба. Како функционише наш клуб?
ЖД: “ Наш клуб је формиран јула месеца, 2006. године. Група од 8,9 ентузијаста се нашла и решила да формира рагби клуб Црвена звезда. Имали смо одређен број заинтересованих играча. На иницијативу, Милоша Кућанчанина, који је био генератор, мотор формирања рагби 13 клуба. Он је био репрезентативац у рагбију 13. Жеља је дуго постојала, али нико није кренуо у реализацију. Милош и ја смо кренули, годину, годину и по дана раније, гледајући какве су нам шансе да уђемо у СД. Наишли смо на затворена врата, нажалост. Ништа нисмо имали конкретно у рукама, ни играче, сем добре воље. Регистровали смо клуб и основали га са статутом, печатом, оснивачком скупштином. Седиште је било у Земуну. Прва утакмица, званична, је одиграна крајем 2007. године против Ниша. Победили смо и то је био катализатор да се крене даље. 2008. године почињемо да се такмичимо у рагби лиги Србије, постајемо чланови рагби 13 федерације. Од тада бележимо солидне резултате. 2008. године смо примљени у СД, што нам је доста помогло у развоју клуба. Имали смо у почетку и женску екипу, али с’обзиром да немамо баш најсрећније услове за развој, немамо људске потенцијале, више нема клуба. Клуб данас, са рагби школом, броји око 80 момака, преко 500 је прошло кроз клуб, и даље смо у фази развоја и раста. ФК нам је много помогао у претходне три године. Љубазношћу људи из омладинске школе ФК, користили смо помоћни терен и свлачионице. Нажалост, терен је данас у јако лошем стању, клуб има проблем са тиме. Надамо се да ће они успети да реше тај проблем и да ћемо и ми моћи да се вратимо на терен. Тренирали смо протеклу сезону на ливади, у парку код хотела „Југославија“. Финансијска ситуација је јако тешка, јако тешка. Имали смо неколико спонзорстава, не великих, али су нам омогућила да можемо нормално да функционишемо, да можемо да идемо на путовања. У једном тренутку нам је ФК дозволио да играмо утакмице на помоћном терену, што нам је значајно уштедело трошкове. Имамо спонзорство које је на нивоу СД, од стране „Ласте“, и због тога смо много захвални. Било би немогуће да функционишемо, без тога, јер тренутно немамо ниједног спонзора. Пре четири године смо добили помоћ од општине Савски венац, 100.000 динара, од државе помоћ немамо. Чланарине немамо, имају симболично јуниори и кадети у школи рагбија, то иде тренерима. Природа овог спорта је веома интезивна и није у реду да неко плаћа. Сви ти момци заслужују да буду плаћени за то што раде. Надам се да ће доћи тренутак када ће они добити компензацију за сав труд и залагање. Стварно су посебни момци, врхунске атлете и прави Звездаши, пре свега, праве Делије, сви воле Звезду. Да је другачије, не би било овако. Треба им само дати шансу, подржати их, видети их. Они су гладијатори модерног доба. Ко једном дође, вратиће се. Имамо талентоване млађе категорије. Тако да у суштини, немамо никакве приходе. Рагби федерација је помогла да би изгурали ову сезону, остало смо Марк и ја из сопственог џепа изгурали. Плаћали смо судијске таксе, докторе, физиотерапеуте, терен.. преко Делије шопа су у продаји наше мајице и наш материјал. То можда у будућности може да донесе неки приход.“
Где тренутно играмо утакмице, где смо домаћини?
ЖД: “ То бих баш желео да истакнем. Свуда наилазимо на препреке. Успели смо да изнајмимо терен у септембру од ФК „Милутинац“ у Земуну. Помогли су нам људи из савеза у тражењу, јер нисмо успели да нађемо терен који би из нашег џепа, Марк и ја, успели да приуштимо. Председник федерације ме је позвао и рекао да можемо да играмо на стадиону „Милутинца“, за 7.000 динара. За једну утакмицу, за два сата, 7.000 динара. На Ади Циганлији је 25.000 динара, на вештачкој трави, нпр. Судије су 1.000 динара, 1.000 су полудисперзије. Ја сам имао неке полудисперзије од претходних утакмица, па смо уштедели. Марк и ја смо обележили терен пре почетка утакмице. Плус судијске таксе и још неки детаљи, практично без 20.000 динара вас не испадне једна утакмица, у најмању руку. Ту утакмицу смо играли против Дорћола. Битна ствар је да је председник ФК „Милутинац“, мислио да је Дорћол домаћин те утакмице, па нам је зато дао тако фину цену. Следећу утакмицу смо требали да играмо против Радничког из Нове Пазове и он нам је рекао -“ Чекајте, Звезда је домаћин?„, када смо ми одговорили потврдно, рекао је, “ А, па за њих је дупло већа цена!„. Када смо питали о чему се ради и у чему је проблем, рекао је хладнокрвно “ Ја сам гробар, ја не могу из принципа да дам Звезди мању цену!“ Питали смо га да ли се зеза и какав је то начин да он паушално одређује цене, како он жели по нахођењу и из сопствене сујете, где је ту професионалност… директно угрожава развој спорта, али ми нисмо ни богат клуб, нити он може да заради на нама. Не разумем. Одговорили смо да нам не треба тај терен и да ако је тако, не желимо уопште ни да играмо на гробарском терену. Ту утакмицу смо играли на СЦ „Инге“. Господин Оларевић је био јако љубазан и изашао нам је у сусрет. Поклонио нам је термин. Звезда отвара и затвара врата. Можда нам то буде и будући терен. То је оно што у овом тренутку можемо да приуштимо.“
Ипак, у протеклом периоду смо урадили доста ствари и имали одличне контакте са другим клубовима.
Željko Delić i Mark Robert Pulen
ЖД: “ Да, успели смо да урадимо сјајну ствар братимљењем са профи клубом из Марковог родног града, Hull Kingston Rovers, чланом енглеске Супер лиге. Три наша млада, најталентованија играча смо послали тамо да тренирају пар недеља са профи клубом. Они су све импресионирали и њима је то много значило. Дирљива прича, у суштини. Такође, Зоран Пешић је све импресионирао на утакмици Б репрезентација против Француске, три есеја, асистенције. Сви су добили аплаузе, 4. 000 посетилаца, била је сјајна организација. Познат, одличан играч. Изгубили смо, али је он био сјајан, па ће следећу сезону провести у Лиону. Он већ има искуство играња у Европи. Играо је у Енглеској. Много смо цењенији било где у Европи и свету, него у Србији.“
Дефинитивно, најбитнија ствар, детаљ сезоне. Иако је изостала заслужена титула, стигла је награда за веома мукотрпан рад. Целокупна ситуација, подсећа на филм „Moneyball“. Финале против Дорћола.
ЖД: “ Да, ми смо путем штапа и канапа стигли дотле. Путем штапа и канапа смо скупили новац да узмемо један агрегат и тако имали вечерње тренинге. Што по парковима, што некад и на помоћном терену „Маракане“, када заврши омладинска школа. Нема рефлектора, па смо се сналазили како смо знали. Купили смо некако један агрегат, укључимо два метахалогена рефлектора. Дуго смо имали само један, па смо се скрпили и за други. Један кошта око 120€, а веома лако се квари. Већина наших играча и ради, па нама нису ни одговарали јутарњи тренинзи. Довијали смо се како смо знали и умели. Пре 5 година смо били веома амбициозни, данас нам је циљ да опстанемо. Иако су наши циљеви увек највиши, име нас обавезује на то. Црвена звезда увек мора да осваја трофеје, небитно који је спорт у питању. Такви смо ми Звездаши. Нама је жао што ми нисмо успели да освојимо првенство и обрадујемо навијаче. Били смо јако, јако близу овог пута. Искрено се надам да ћемо то успети следеће године. Не предајемо се никако.“
Како је текло само финале? Изгубили смо 30:22. Марк је тренер, али је био и играч, услед повреда играча.
ЖД: “ Јесте, три најбитнија играча, три репрезентативца, су нам била повређена, нису играли. Марк је морао на терен. Имао је и Дорћол кадровских проблема. Било је чудних ситуација, али постоји снимак. Рагби је доста специфичан спорт и апсолутно нико сем капитена, не сме да прича са судијом. Овог пута није смео ни капитен. Двоструки аршини су важили, али добро. Судија је заборавио на то правило, па је заборавио и на обраћање капитена, у нашем случају. Мислим да је то изазвало доста негативних реакција. Мислим да је судија и Дорћол оштетио у неколико наврата, генерално је било веома лоше суђење. Више на нашу штету, али нећу да мислим да је то било тендециозно. Ми имамо изузетно храбре играче, који морају да преузму одговорност. Ово је ултимативни тимски спорт. 13 играча је на терену, 4 на клупи, 17 укупно. И сви они играју и наиграју се рагбија, за утакмицу. Морамо да се држимо заједно. Увек се скупо прода кожа. Рагби је такав спорт. Нема фолирања, нема опуштања. Мораш да даш све од себе, 100%. Веома интезиван спорт. Само као тим можеш да победиш и успеш.“
МРП: “ На полувремену, када је било 16:16, ја сам био веома убеђен да ћемо победити. Били смо уигранији, спремнији, желели смо из свег срца. Нисмо се плашили. Тај почетак другог полувремена је због неких околности, неких судијских, неразумљивих грешака, био чудан. Ми смо били буквално исцрпљени. Бранили смо 16 напада за редом! То је немогуће, надљудски. Они су добили тај један, јако сумњиви есеј. Ја сам био на другој страни терена, али наши играчи су експлодирали одједном. Када сам пришао, видео сам да је лопта на линији, на самој линији. Рекли су ми да је судија ту ставио. Постоји снимак финала, може да се погледа. Наши играчи су психолошки јако лоше то примили, лоше су реаговали после тога. Требали смо још више, јаче да се скупимо заједно, као група. Да кажемо себи, „ок судија против нас, имамо мотив више. Продао нас је, ајде да их све заједно победимо“. Али, нисмо. Мало смо као деца одреаговали. Бунили смо се. Дошли смо до кључног тренутка. Већина наших играча се одлично разуме. Знају када треба тачно да се одигра пас, коме, тајминг. Али, још увек знају на појединачном нивоу, а не на тимском. Ми морамо да будемо тим. Не смеју да буду појединачне звезде, већ постоји само једна звезда. Црвена звезда. Ми морамо да будемо тим, звезда као тим. . Рагби је тимски спорт. Ако долази неки огроман лик од 120кг, ја морам да знам ако кренем на њега, да имам back up, да ће још неко кренути са мном, да га оборимо, да га победимо. Морамо да имамо поверење. Такође, морамо да знамо ако се крене 3 на два, да ћемо заједно да се покривамо. Морамо да играмо заједно. Зато и у оваквим ситуацијама, као у финалу, морамо заједно да реагујемо и да се држимо. „
Данас имамо и репрезентативце, веома смо цењени и занимљиви у свету рагбија.
ЖД: “ Имамо доста њих. Неки однос у репрезентацији је 30% Црвена звезда, 30% Дорћол и остатак остали клубови. Ту рачунамо и оне које играју у иностранству. Имамо и странце српског порекла, који појачавају репрезентацију. Нпр. Илија Радан, феноменалан играч, регистрован је за нас, Црвену звезду, али још увек није играо ниједну утакмицу, за сада. Игра у Енглеској, био је млади репрезентативац Аустралије. Сада игра за Србију. Велика помоћ за имиџ спорта. Нпр. у полуфиналу плеј офа смо успоставили сарадњу са Илијиним клубом, Hemel Stags, профи клуб, одличан клуб. Тренер Трој Перкинс, Аустралијанац, је дошао са четири играча да види о чему се ради, ко је Црвена звезда. Да види рагби код нас. Ми смо веома егзотична појава на рагби мапи света и Европе. Оно што бих замолио да се посебно истакне је да је Црвена звезда један од четири најквалитетнијих рагби клубова у Европи! Ако изузмемо Француску. Црвена звезда, Дорћол, Вареја из Москве и Легија из Харкова. То су четири најквалитетнија клуба у Европи. Ја тврдим да смо бољи од било ког клуба из Италије, Немачке, Шпаније. Можемо да се носимо доста равноправно са неким клубовима из Француске. Имамо квалитет да играмо Челенџ Куп, са енглеским аматерским клубовима. Имамо огроман потенцијал, наши играчи су играли на врхунском нивоу. Неки од њих и на профи нивоу у Енглеској. Овај спорт има будућност. Причали смо доста о рагбију 15, где за 100 година нећемо ништа направити. Наш рејтинг у рагбију 13 је 8 у европи, 16 на свету. Недавно смо победили репрезентацију Италије, пуну Аустралијанаца, у Београду, на Макишу. Док је рагби 15 репрезентација изгубила од Андоре. Рагби 15 је доста развијенији спорт, игра се у 90 и кусур земаља, рагби 13 се игра у 40 и пар земаља. Следеће године је светско првенство у рагбију 13, у Енглеској. Учествоваће наша војна репрезентација, имамо и ту неколико играча, они су такође наш понос. Играју студентску лигу. Исправите ме ако грешим, постоји око 120 регистрованих спортова, ми смо један од 15 спортова који има студентску лигу и бавимо се универзитетским спортом, 6,7 година уназад. И то веома успешно. То су чињенице. Војна академија има сјајну екипу, ове године су по први пут освојили Студентску лигу. Неки од њих играју за први тим Црвене звезде. Сјајни момци.“
МРП: “ Верујте, да имамо услова ми би сутра играли Супер лигу. Они су то исто покушали и са Барселоном. Да се отворе према другима. То им је пропало. Енглеска федерација види јако занимљиву опцију у нама, Црвеној звезди. Они би јако волели да нас виде у Супер лиги. Али, немамо услове за то. За путовања, плате, остало. Неће они нас да гурају, већ ми морамо сами да градимо. Да изградимо темеље и онда дођемо код њих и кажемо да смо ми домаћини на нашем стадиону, да гарантујемо да ће бити 10, 15.000 гледалаца на утакмици, да ми то можемо, да имамо услова. „
Рагби 13 лига у Србији?
ЖД: “ Рагби 13 се развија у неким местима у Србији, где рагби 15 никад неће. Рагби 15 је трамвај лига, постоје три тима. Рагби 13 има клубове од Новог Сада до Врања. У плану су клубови у Суботици, Вршцу. У Бања Луци смо летос одиграли, Црвена звезда, историјску, прву утакмицу рагбија 13 у Републици Српској. Било је 700 људи, јако добро организовано и испраћено. Интервјуисали су нас сви локални медији, изашли смо и у сарајевском „Ослобођењу“. Препознавали су нас на улици. Нашли су се зли језици рагбија 15 из БИХ да кажу да рагби 13 није признат. На шта сам им ја одговорио да није ни рукомет од ватерпола признат. То су различити спортови, прекините да нас кочите. Ми вас не дирамо, не интересујете нас. Суштина је да рагби 13 у Србији, има будућност. Рагби 13 је брз, динамичан, занимљив, атрактиван спорт. Брзо се заљубите. „
Да ли постоји рагби Лига Шампиона? Какав је систем у рагбију, које такмичење је најјаче, најеминентније?
ЖД: “ Нема, то је Супер лига. Она је замишљена на тај начин. Није то само енглеска лига, то је Super League Europe.“
МРП: “ Има пре него што почне свака сезона, World Cup Chalenge. Ту се састају шампион Супер лиге и шампион НРЛ, шампион Енглеске против шампиона Аустралије, практично. Победник је шампион света. Мада, у Супер лиги Енглеске игра најјачи клуб из Француске, а у НРЛ игра најјачи тим са Новог Зеланда. Није то баш домаће првенство. Супер лига је осмишљена да буде Супер лига Европе. Када дође до могућности, када се развије идеја, они би волели и отворени су да ту уђе Црвена звезда, Барселона, неки тимови из Румуније, Русије, Грчке…“
Да се упознамо са нашим тимом. Ко је звезда тима, најбољи играч, ко игра за рагби 13 клуб Црвена звезда? Велико интересовање је изазвао тамнопути играч, па све интересује да ли је наш играч или је био позајмљен, на проби.
RLC Crvena zvezda
ЖД: “ Хахах, да, да. Он је позајмљен био из Hemel Stagsa, клуба о ком смо причали. Клуб Илије Радана, са којим смо успоставили одличну сарадњу. Edward Eddie M’Baraga се зове, одличан је играч. Заједно са њим је дошао и Tim Thompson – Essex. Помогли су нам против Радничког из Нове Пазове у полуфиналу плеј офа. Дошли су са поменутим, Тројем Перкинсом. Освежили су нас. Дали смо им прилику да играју за нас, што можда није било ок према тиму из Нове Пазове. Али, то је био тај twinning link између Hemela и Црвене звезде. Намерно нисмо желели да их искористимо за финале, јер нисмо желели да наша евентуална победа има било какву мрљу и сенку. Хтели смо да тим потезом подигнемо ниво интересовања и ниво игре код наших играча. Једноставно, када се игра са квалитетним играчима ниво игре се подиже. Они су одлични играчи заиста, али ја мислим да ми у екипи имамо и боље играче од њих двојице. Они ће доћи поново. Можда почетком новембра, када идемо у Бања Луку, крену са нама. Сарадња између Хемела и Црвене звезде се наставља. Надам се да ћемо ми бити у могућности да неке наше играче пошаљемо тамо. Трој Перкинс је рекао да би шест наших играча одмах спаковао и повео са собом. Имају места да буду кључни играчи у његовом тиму, али је веома велики проблем, радна дозвола. Чињеница да Србија није у ЕУ је огроман проблем. Па чак и за Француску, где је бели шенген на снази.
Што се нашег тима тиче, ако би морали да издвојимо највећу звезду, то је Зоран Пешић, дефинитивно. Одиграо је све утакмице за репрезентацију које су икад одигране, мислим да има највише утакмица, да држи рекорд, око 30 одиграних утакмица. Има велико велико интернационално искуство. Играо је за три енглеска тима – London Skolars, Eastmoor Dragons i Warington Wizzards. Играо је и за Вареју из Москве, Русија. Играо је и у Француској, од следеће сезоне ће поново играти у Француској, за Лион. Велики играч. Исто тако, морам да поменем Војислава Дедића, Милоша Ћалића.. Воја Дедић, један од два брата, старији брат Дедић, је сјајан плејмејкер и велика будућност је пред њим. Тек је напунио 20 година. Такође Иван Ђорђевић – Чупа, који је од нултог дана у нашем клубу и који је капитен екипе. Прави капитен, који увек остави срце на терену и да 1000% за екипу. Даје пример осталима. Прави је витез рагбија, нашег рагбија. Одличне момке имамо. Поносан сам на њих. „
МРП: “ Ако ја као тренер морам издвојим, мој играч сезоне би био Воја Дедић. Он има 20 година, премлад је, али је јако брзо схватио колико спољна улога значи за тим. Подредио се тиму. Он зна да својим акцијама, обарањима и понашањем на терену може да подигне екипу и то сјајно ради. „
Још једно признање, можемо да кажемо, и једна сјајна идеја, велики позив је стигао на нашу адресу.
ЖД: “ Јесте. Недавно се основао, формиран је рагби 13 клуб Олимпијакоса и они су нас позвали да дођемо у Атину и одиграмо први меч, заједнички. Одлична идеја, наш братски клуб. Наравно да нам значи позив. Али, то је огроман подухват за нас. Ми немамо тренутно средстава за то, „Ластино“ спонзорство је на нивоу домаћег првенства. Али, даћемо све од себе да одемо и дамо ветар у леђа нашој браћи, али то ће бити и велико искуство за наш тим. Иако је велика разлика у квалитету између нас и њих. У свакодневном сам контакту са Олимпијакосом, са људима који воде клуб. Средином децембра би требало да одемо доле, знамо колико би то њима значило. Олимпијакос је наш братски клуб и даћемо све од себе, обећавам, да одемо у Атину. Грчки рагби се буди, Грчка има огроман рагби потенцијал. И због чињенице да имају огромну заједницу у Сиднеју, у Аустралији генерално. Имају врхунске играче, који су Грци пореклом. Имају и свој клуб, Cantenbury Bankstown Bulldogs, из Сиднеја који је ове године играо финале НРЛ-а, а 2004. године био шампион Аустралије. Српски клуб је St. George Illawarra Dragons, који носи црвено-беле дресове, такође је из НРЛ-а и такође је из преграђа Сиднеја. 2010. године су били шампиони Аустралије. То су све навијачи Црвене звезде. Сви Срби у Аустралији, углавном навијају за Црвену звезду, што имамо прилике да видимо и скоро сви живе у Вулагонгу, предграђу Сиднеја, одакле је клуб St. George Illawarra Dragons, за који навијају. Наш план и идеја је да направимо сарадњу, братимљење са њима. Нека техничка сарадња, било која врста сарадње и то је идеја за будућност. „
МРП: “ У Аустралији, У НРЛ-у постоји тим који се зове Cantenbury Bankstown Bulldogs, из предграђа Сиднеја. Носе плаво-беле дресове и на свакој утакмици имају грчку заставу. То је практично грчки клуб. У Вулагонгу, где се налази српски клуб, живи око 60.000 Срба. Контактирала нас је једна фирма која је један од спонзора St. Georgeа, а власник је велики навијач Црвене звезде и St. Georgea. Фирма се зове 1389. Он је Србин и волео би да нам помогне у сарадњи. „
Да ли можда постоји могућност, да Олимпијакос буде наш гост, да дође у Београд, у скоријој будућности?
ЖД: “ То је веома вероватно. „
Свуда по свету имамо партнере, контакте, пријатеље, братске клубове и сви нас поштују, и у најјачим лигама, само у Србији не.
ЖД: „Па, како бих рекао.. ми смо релативно млад спорт и клуб. Постојимо 6 година, свесни смо тешке финансијске ситуације. Тако је свуда у свету, код нас је пренаглашено. Ми смо негде у петнаестом плану, не у другом, за било шта. За било какав договор и спонзорство. „
МРП: “ У Енглеској, фактички, свака школа има свој терен, травнати, за крикет, рагби, фудбал и хокеј на трави. А у Србији, свака школа има салу, где можеш да играш кошарку, рукомет и одбојку. Природно је због услова који постоје да се опредељују за спортове које могу.“
Колико је потребно нашем рагби клубу за нормално функционисање?
ЖД: “ Ми се боримо да обезбедимо елементарне ствари. Од прања и ушивања дресова за сваку утакмицу до одржавања тренинга по парковима. Набављање лопти је тек уметничко дело, набавити опрему такође. Најминималније за функционисање клуба што нам је потребно је око 3.000€, то је најминималнији износ. Некако се довијамо и дођемо до те цифре. За здраво функционисање клуба, нормално, потребно нам је око 10.000€. Да би могли да наручимо годишње једну гарнитуру дресова, нову опрему. Дресови се цепају, такав је спорт, највише могу да издрже једну сезону. Једна гарнитура, нова дресова кошта око 1.000€. Онда, да би могли да организујемо један одлазак у иностранство. То је нешто најосновније.“
МРП: “ Ми смо један од ретких аматерских спортова. И наши играчи раде, имају свој посао. Када би ми били у могућности да издвојимо неки минималан износ за њих, то би им невероватно пуно значило.“
Када почиње нова сезона и какви су планови за следећу сезону, за будућност?
ЖД:“ У марту, на пролеће почиње сезона. Имамо турнир у Бања Луци почетком новембра, 3. новембра, па би требали да идемо на Косово, договорили смо се са клубом из Новог Сада, Подбаром, да тамо одиграмо једну демонстративну утакмицу. Затим би требало да одемо у Грчку, у Атину. Уследиће мали одмор и онда би већ требали да се спремамо за нову сезону. Такође, формирали смо и Б екипу која ће се такмичити у другој лиги. Не зове се Црвена звезда, већ Раднички Београд. То је наш беба клуб, где ће наши јуниори и ветерани имати прилику да играју сениорске утакмице. Имамо око 25 момака, спремни су и пружићемо им шансу. Друга лига кратко траје и слабог је квалитета. Следеће сезоне ћемо осим Супер лиге, имати Другу лигу Север и Другу лигу Југ. Придружиће се и екипа из Бања Луке. Биће 16 екипа и шири се рагби прича. „
МРП: “ Да, идемо почетком новембра у Бања Луку на турнир, учествује 6 екипа. Што се тиче утакмице на Косову, позвани смо у Звечан, да учествујемо у пројекту „Буди мушко клуб“. Супер је ствар, интересантна. Одиграћемо против Подбаре из Новог Сада, пријатељску, демонтративну утакмицу, јер смо им обећали. У Звечану сви навијају за Звезду, па су нас позвали. Онда, следи пут у Грчку. Имаћемо малу паузу, током Нове године и Божића, вероватно ћемо у међувремену одиграти неку пријатељску утакмицу, али већ крајем јануара морамо да кренемо у што интезивније припреме за сезону. Ако средином фебруара буде лепо време, без леда и снега, играћемо припремне утакмице.“
Пре краја – Марк, можеш ли укратко да нам испричаш твоју каријеру, твој пут.
МРП: “ Ја сам рођен у Халу, у Енглеској. Хал је срце рагбија 13. Почео сам са 8 година да играм рагби, мој деда је био профи играч. Играо сам за млађе категорије, репрезентације покрајине, Јоркшир. Затим са играо и за градску репрезентацију у млађим категоријама и онда за јуниорску репрезентацију Јоркшира. Имао сам велике повреде, три пута сам ломио једну руку, два пута другу. Укрштене лигаменте колена сам повредио и никада нисам могао да играм на профи нивоу, због тога. На факултету, када сам играо за Ливерпул против Лидса, тешко сам повредио лигаменте колена. Данас немам проблема, све је ок, али тада сам био тешко повређен. Када сам дошао у Београд, нисам одмах сазнао, али када сам сазнао да постоји рагби 13, био сам одушевљен. Знао сам колико је ограничен развој спорта. Већ 9 година на Калемегдану, сваке недеље ујутро, држим часове „touch rugby“, touch рагбија. То је супер спорт и за клинце и за старије, најмлађи полазник има 7 година, најстарији око 60. Онда сам на једном састанку упознао Жељка и он ме је позвао да поново уђем у спорт, да помогнем Звезди, да будем тренер. „
Још чекаш на главни трофеј?
МРП: “ Освојили смо Супер Куп ове године, то ми је био први трофеј. Ово ми је била званично прва година као тренеру. Имам 13 победа и три пораза. И сва три су од Дорћола. Проблем је јер немамо добре припреме за Дорћол, немамо такве противнике. Једина добра припрема за Дорћол је Дорћол. Зато и ја тражим и волео бих да играмо што више против њих. Добићемо их. Можеш да тренираш колико хоћеш, али не постоји замена за утакмицу. Не мораш да играш рагби да би био фит, мораш да будеш фит да би играо рагби.“
Где могу да се јаве заинтересовани рагби заљубљеници, клинци?
ЖД: “ Могу да се јаве преко нашег веб сајта www.rugbycrvenazvezda.com, тамо постоји и формулар, мој број телефона и email адреса, office@rugbycrvenazvezda.com. Преко фејсбук странице, . Није нас тешко наћи. Ми смо увек ту, спремни да одговоримо на сва питања. Код нас је увек лепо дружење.“
Момци, велико хвала на сјајној сезони, на пожртвовању за клуб, издвојеном времену, дивном разговору. Надам се да ће и читаоци уживати. Ми смо уз вас! За крај, да ли имате неку поруку за навијаче, за сајт.
ЖД: “ Позивамо све навијаче да дођу, да нам дају шансу, заљубиће се сигурно. Знамо да нисмо фудбал, сви највише волимо фудбал, али смо занимљив спорт и имамо шта да покажемо. Видећете момке који гину за Звезду, који воле Звезду. Без вас смо ништа. Дођите и да тренирате, рекреативно. Хвала и вама, што нас пратите и што сте нам дали шансу. „
МРП: “ Дајте нам шансу! Дођите да упознате рагби и разбијете предрасуде о томе шта је рагби, ко су рагбисти. И ми имамо мађионичаре. Треба нам ваша подршка, будите отворени да упознате нови спорт који нема границе у спектаклу. Можемо много заједно, ово је тимски спорт. Дајте нам шансу.“
На нашој имате прилику да видите снимак финала плеј офа, рагби 13 првенства Србије, између Дорћола и Црвене звезде. По повратку са турнира из Бања Луке, на МЦЗ видећете кратак извештај и утиске.
Вест можете коментарисати и на нашем форуму.
Какво је Ваше мишљење о овој теми?
