Генерација 98. и 2000. омладинске школе РК Црвена звезда у обе конкуренције освојиле су традиционални, интернационални турнир 34. „Трофео Фиеста Мајор“ у Ст.Естеву, Барселони, који је одржан од 18-22.јула.

Важност турнира је већа ако се зна да на њему осим најјачих шпанских и француских млађих категорија, учествују и неке националне репрезентације и најбоље екипе са других континената.

Братислав Стојменовић и генерација 98. су у финалу савладали националну репрезентацију Габона 15:12, а до финала су редом били бољи од Бузонвила 24:21, Игуаладе 14:13, Ст.Естева 21:15 и Хуан Комениуса 11:9.

Игор Николић и генерација 2000. су суверено дошли до трофеја, као и њихови старији другари, без пораза, са стилом. У финалу су савладали вицешампиона Шпаније Игуаладу 16:12, а до финала црвено-бели су доминирали – Коп Ст.Бој 27:7, Кастел Бизбал 22:6, Игуалада 19:17, Марторел 17:1 и Сабадељ 18:12. За најбољег играча турнира изабран је Иван Хорват.

Црвено-беле наде протутњале су Барселоном, а као награду добили су и специјалну позивницу од директора РК Барселона за обилазак чувеног „Ноу Кампа“. Звездине наде остаће у Барселони до 5.августа на припремама, а у плану су пријатељски меч са РК Барселона, генерација 2000, и присуствовање тренингу ФК Барселона. Важна напомена је да РК Барселона од млађих категорија има генерације почев од 2000.годишта, с велики успех уз освајање самог турнира је што су црвено-бели савладали Игуаладу три пута, уз Гранољерс екипу са најбољим млађим категоријама у Шпанији.

Братислав Стојменовић и Игор Николић са својим пуленима су још једном показали да Црвена звезда има велику будућност у својим редовима, али да ли икога то занима у српском рукомету.

У наставку можете погледати галерију слика.

Момци, велико браво и хвала!

Незванични портал СД Црвена звезда, Моја Црвена звезда, упутио је отворено писмо директору рукометне Суперлиге Владиславу Јовановићу поводом нове, драстичне казне изречене Рукометном клубу Црвена звезда, од минус пет бодова за наредну сезону а на основу тужбе Николе Докића, бившег играча.

Обзиром да имамо сумње да су казне нашем рукометном клубу тендециозне и са намером, јер је Црвена звезда једини клуб у Србији, у свим спортовима, коме се одузимају бодови, позвали смо директора лиге за одговор навијачима Црвене звезде и јавности, за који би искрено замолили. Писмо које је прослеђено свим медијима, у наставку имате прилику да прочитате у целости.

Поштовани господине Јовановићу,

Обраћамо Вам се у име навијача Црвене звезде и у име портала Моја Црвена звезда поводом нове, драстичне казне изречене Рукометном клубу Црвена звезда и желели бисмо да Вас замолимо да како нама, тако и јавности, дате одговоре на постављена питања. Једини циљ нашег обраћања и молбе је да установимо по ком основу се кажњава само Рукометни клуб Црвена звезда, да ли има тенденција и одређеног нахођења у изреченим казнама и да ли је Рукометни клуб Црвена звезда једини проблем српског рукомета, јер се казне нижу једна за другом. Односно, истина.

Питања на којa не знамо одговоре и желимо да нам Ви помогнете и одговорите су следећа:

1. Зашто је рукометном клубу Црвена звезда одузето пет бодова за наредну сезону и зашто је казна драстична, обзиром да се одузимало по два бода?

2. Због чега се клубу прети одузимањем нових пет бодова?

3. По ком критеријуму и основу се кажњава Рукометни клуб Црвена звезда, јер смо сведоци да се другим клубовима „гледа кроз прсте“?

4. Да ли постоје тенденције и по чијем нахођењу се доносе одлуке које су искључиво на штету Рукометног клуба Црвена звезда? Не желимо да мислимо да су на нечије задовољство и интерес.

5. Да ли имате увид у дуговања осталих клубова, осим РК Црвена звезда? Пример налазимо у РК Раднички из Крагујевца, који није кажњен у јеку првенства због дуговања према РК Црвенка, РК Железничар из Ниша и РК Партизан? Циљ није позивање на кажњавање наведених клубова, већ да укажемо да није исти однос према свим клубовима.

6. Да ли мислите да је такмичење у рукометној Суперлиги Србије регуларно?

7. Да ли је циљ онеспособљавање најтрофејнијег клуба српског рукомета, РК Црвена звезда, и ако јесте чије су намере и зашто? Сумње проналазимо у констатном кажњавању клуба и тенденциозним судијским одлукама у мечевима РК Црвена звезда које су директно утицале на исход резултата.

8. Да ли је РК Црвена звезда највећи проблем српског рукомета?

9. Да ли мислите да РК Црвена звезда, као највећа институција српског рукомета, и господин Ненад Перуничић, као највеће име рукомета Србије и бивше Југославије, заслужују приказан однос према њима?

Сведоци смо да је РК Црвена звезда једини клуб који се кажњава и коме се одузима право на регуларно такмичење. У сезони 2012/13 клуб је играма изборио право на такмичење у Европи, али је осакаћен казнама успео да избори опстанак. Слика која се приказује и казне које се гомилају шаљу лошу поруку о РК Црвена звезда и самим тим обезвређују напоре челних људи да успоставе нормално функционисање клуба и кваре имиџ грађен деценијама.

Убеђени смо да би одговорима на питања помогли свима нама да се уверимо у намере и истиност донешених одлука и јасан став да се иза донешених одлука не крије ништа и нико. Наша једина намера је истина.

У нади да ћете нам одговорити, унапред се захваљујемо на Вашем издвојеном времену. Сматрамо да су одговори на постављена питања од највећег значаја по рукомет у Србији.

Уредништво портала Моја Црвена звезда

Незванични сајт СД Црвена звезда

Након приче о некадашњем аутомобилском клубу, као и женском и мушком одбојкашком клубу, можете прочитати и о развоју Звездиних рукометних клубова. Мушки рукометни клуб заузима значајно место међу клубовима нашег спортског друштва. У досадашњој историји био је девет пута шампион државе и освојио четири национална купа, а забележено је и учешће у полуфиналу Купа победника купова у сезони 1995/96. Црвена звезда у свом саставу има и женски рукометни тим који је током своје историје забележио једно учешће у европским такмичењима.

 

У јесен 1948. године у Градском одбору Фискултурног савеза је постигнут договор да се при београдским спортским друштвима формирају рукометне секције. 1. октобра исте године организована је и рукометна секција Црвене звезде, чији је вођа био Мирослав Павловић, а њени играчи су били гимназијалци. Током 1948. и 1949. године одржанао је Првенство Београда по једноструком бод-систему, а на Првенство Србије отишле су две првопласиране екипе, међу којима је био и наш тим, који је првенство завршио на вицешампионској позицији. Рукометни клуб Црвена звезде је 1949. конституисан на иницијативу ученика Друге и Седме мушке београдске гиманзије. Крајем исте године, формиран је и Рукометни савез Србије, у чијем руководству су били и представници Звезде.

До 1952. године у Југославији се играо искључиво велики рукомет, прво првенство у малом (данашњем) рукомету одржано је годину дана касније. Рукометни савез Југосалвије је био против новина за које се залагала Црвена звезда (промена димензије терена, смањења броја играча са 11 на 7, измене у правилима игре). Поред многих притисака, није се одступило, а убрзо је мали рукомет „победио“, и показало се да је наш клуб био у праву када се залагао да се рукомет прилагоди савременим токовима и техничким методама по којима се у Европи већ увелико радило.

mrk_02

Богдан Цвијетић

Наш тим осваја четврто место на Савезном турниру у Загребу 1954, а већ следеће сезоне долази до шампионске титуле. Било је ту и мало среће, јер су са завршног турнира одустале две загребачке екипе (Првомајска и Загреб). У Београду савладана је екипа Младе Босне у два меча, и то убедљиво (17:6 и 11:4) и Црвена звезда је постала шампион државе први пут у својој историји. Следеће сезоне, титула је одбрањена, а придодат је и Куп Југославије, чиме је Црвена звезда постала прва екипа која је у Југославији освојила „дуплу круну“. У овој трофејној генерацији, Звездине боје су бранили: Милан Првуловић, Ђорђе Вучинић, Богдан Цвијетић, Томислав Рагуш, Никола Вучковић, Владимир Милић, Александар Димитрић, Светислав Станкић, Михајло Марковић, Никола Вучинић. У то време, репрезенатцију Југославије је безмало чинио комплетан састав Звезде. У тој генерацији се посебно истицао Богдан Цвијетић, који је био један од најбољих рукометаша свог времена, а проглашен је рукометним Шекуларцем, тј. да је „Бора Цвијетић у рукомету оно што је Шеки у фудбалу – мајстор финте“.

На поменутом првенству 1956. године, Црвена звезда је победила Младост, Работнички и Младу Босну, а руководство Младе Босне је уложило жалбу због материјалне повреде правила: сматрали су да су судије признале један њихов нерегуларан гол! Циљ је био да се утакмица понови, и одигра нова, како би добили нову шансу да победе наш тим. Жалба је прихваћена, а меч поништен. Иако исцрпљени претходним тешким сусретима, рукометаши Звезде су ипак морали да одиграју још једну утакмицу, у којој су пет минута пре краја губили са три гола разлике, али су успели да изједначе, а у последњим секундама, Звездин голман, Иво Лупис, брани седмерац, и наш тим осваја шампионску титулу.

mrk_03

Јовица Цветковић

Међутим, након ових успеха, екипа почиње да се распада, јер већина асова напушта Београд. Звезда је тако 1958. била друга, 1959. пета, 1960. трећа, 1961. седма… Почела је рукометна клетва, наш тим је наредни трофеј чекао 39 година, иако током тог периода у тиму имао бројне асове, имеђу осталих: Милана Лазаревића (један од главних играча репрезентације на Олимпијади у Минхену 1972. када се Југославија окитила златном медаљом), Бранислава Покрајца, Петрита Фејзулу, Јовицу Цветковића, Милана Калину, Андрију Бањанина, Ненада Перуничића, Свету Ћерамилца… Имала је Звезда врхунске играче, али су трофеји упорно измицали. Примера ради, у сезони 1982/83. Црвена звезда је била на прагу трофеја, од славља је делила само једна утакмица, против Слоге у Добоју у којој је победа доносила титулу. Међутим, наш тим је на крају постао вицешампион, због слабије гол-разлике у односу на шабачку Металопластику (исти број бодова на крају, с тим што је наш тим имао +53, а Металопластика +73 гол-разлику). Металопластика је тих година била неприкосновена у СФРЈ лиги, а два пута је била и шампион Европе. Иначе, СФРЈ рукометна лига је била једна од најјачих у Европи, најуспешнији клуб је био Партизан из Бјеловара са 9 трофеја, док су Металопластика и Борац из Бања Луке 7 пута били победници. Загреб је освојио шест трофеја, а Првомајска (Медвешчак) 4. Шеста по успешности је била Црвена звезда са две титуле. По једну титулу освојили Млада Босна (Жељезничар), Црвенка, зрењанински Пролетер и љубљански Слован Колинска.

mrk_04

Жикица Милосављевић

Тек деведестих година прошлог века, Црвена звезда долази до нових трофеја. Почело је изгубљеним финалом у „Пиониру“ 1993. када су секунде делиле од победе у мајсторици против београдског Партизана, али, нажалост, то генерација предвођена Бутулијом, Ненадом Перуничићем, Александром Кнежевићем, Шкрбићем, Перићем није успела. Након овог пораза, многи првотимци одлазе из клуба, а почиње да се прави нова Звезда. У сезони 1994/95, Црвена звезда осваја Куп Југославије, а трофеј освајају:Радосављевић, Максић, Петрић, Војиновић, Капа, Петковић, Јокић… Тренер је био Љуба Обрадовић. Вратила се вера у рукометног члана Звездине породице освјањем овог такмичења након победе у финалном двомечу са тада јаким Пролетером из Зрењанина.

Следећа сезона је била још успешнија: освојена је „дупла круна“, а и у наредне две сезоне је освојена титула шампиона Југославије.  Иако се ушло у стварање новог тима,са само четири праве звезде у том тренутку, Перуничићем, Петрићем, Матићем и Милосављевићем, али са сјајним Пуљезевићем и Шарићем на голу, предвођени Јовицом Цветковићем са клупе (смена Љубе Обрадовића је претходно изазвала велике потресе), ништа се значајно није променило. Трећа титула у низу (1998. године) освојена је поново са новим тренером (Златан Арнаутовић).

mrk_05

Освајачи Звездиних титула – исечак из „Звездине ревије“

Тих година, Звезда је постизала одличне резултате и у Европи. У сезони 1995/96, наш тим стиже чак до полуфинала Купа победника купова. Прво је елиминисан Ђер (34:25 и 27:30), па Бањик из Карвине (29:18 и 26:34), затим Борба из Луцерна (33:23 и 26:23). У полуфиналу, Тека из Сантандера је била боља од Звезде (19:25 и 20:19) и спречила је да уђе у прво европско финале. У следећој сезони забележено је и прво учешће у Лиги шампиона, наш тим заузима треће место у групи иза Кила и Винтетура, а испред СКА из Минска. И у сезони 1997/98. наш тим је играо у групној фази, и поново био трећи, иза Винтертура и Адемар Леона, а испред Драмена. Наредне године, Звезда није успела да се пласира у групну фазу, јер је поражена од екипе СКА из Минска (30:22, 19:32).

Након ових успеха, клуб поново запада у кризу, да би се у сезони 2003/04. поново уздигао, освојивши „дуплу круну“. У тиму су тада били: Александар Аџић, Никола Којић, Дарко Станић (касније прозван „министром одбране“), Ненад Вучковић, Растко Стојковић, Никола Манојловић, Иван Никчевић, Горан Цветковић. Новосадска Војводина је освојила титулу у сезони 2004/05, да би следеће три сезоне поново припале нашем клубу.

После очајног старта у сезони 2005/06 (пет узастопних пораза), мало ко је очекивао да ће Звезда уопште пласирати у заједничку лигу Србије и Црне Горе. На полусезони, Звезда је имала скор 3-1-7, и заузимала је девету позицију (од 12 тимова), па јој је предвиђана грчевита борба за опстанак, а затим се све окренуло у корист нашег тима који је преузео Вук Рогановић. Звезда је заиграла знатно боље забележила десет узастопних победа рушивши редом противнике у другом делу првенства и као четврта на табели се пласирала у заједничку лигу. Предвођени Петром Ненадићем, Црвена звезда долази у ситуацију да јој је у последњем колу довољан бод да врати титулу на Маракану. Иако су губили на полувремену против Берана (у гостима), наш тим је преокренуо резултат у наставку, а Беране је ипак успело да дође до изједначења на крају, а Звезда је могла да слави нову титулу. Следеће сезоне, Црвена звезда је тријумфовала са бодом више од Партизана, да би у сезони 2007/08, била убедљивија и на крају сакупила 7 бодова више од другопласиране Колубаре. У те три сезоне, за Звезду су наступали: Перишић, Радуловић, Вуковић, Шћепановић, Михаиловић, П. Ненадић, Д. Ненадић, Тривунџа, Лековић, Димитријевић, Симић, Павлов, Курбалија, Радановић, Пејовић, Максић, Милашевић, Веркић, Лековић, Савић, Алексић, Алчаковић, Карлеуша, Зеленовић, Ћирић, Чупић, Глишић, Ивошевић, Грујичић, Мир. Милошевић, Мил. Милошевић, Петровић, А. Стојковић, Шишић, Вукас, Н. Перуничић…

Ненад Перуничић је 2007. испунио своју жељу и вратио се у свој клуб, Црвену звезду, са намером да освоји најдражу титулу, која му недостаје и наравно, титулу је освојио. Забележена су и још два наступа у Лиги шампиона.

mrk_06

Прослава до сада последње освојене титуле (2008.)

mrk_07

Ненад Перуничић

Након ових успеха, нова криза захвата наш тим, клуб је упао у дугове, био пред гашењем, и управо се Ненад Перуничић посветио борби да клуб опстане. Звезди је током последњих неколико година одузето много бодова од стране савеза због дугова (што се не може рећи да је нешто што се виђа у спорту уопште), и иако, наш клуб није био једини који дугује, била је пракса да се он сваком приликом кажњава, па је у једном тренутку дошао на ивицу испадања из Лиге (иначе Црвена звезде је једини клуб који никада није испадао из најелитнијег домаћег такмичења). Претходне сезоне, клуб се коначно мало консолидовао, пре свега надљудским напорима Перуничића, освојено је четврто место у домаћем шампионату и играно је финале домаћег купа који је ипак припао нишком Железничару. Опасност и даље није прошла, како је недавно и сам Перуничић изјавио за наш сајт.

У анкети вођеној у ужем кругу рукометаша на тему избора најбоље поставе РК Црвена звезда у историји добијен је састав у коме је улога средњег бека припала Богдану Цвијетићу, у друштву Дејана Перића на голу, Драгана Шкрбића на пивоту, са Браниславом Покрајцем и Жикицом Милосављевићем на крилима, и Јовицом Цветковићем и Миланом Лазаревићем на десном и левом беку. Тежак је био избор, с обзиром да су бројни Звездини играчи освајали медаље на Европским и Светским првенствима, као и на Олимпијским играма.

 

Што се тиче рукометашица, у периоду од 1949. до 1958. је постојала и женска рукометна екипа, а 1995. клуб је поново основан и прикључен Спортском друштву.

Почетни успех, рукометашице Звезде су оставриле су још 1949. освајањем другог места на Првенству Србије. На полуфиналном турниру државног првенства исте године, заузето је четврто место, а 1951. у Савезној лиги побеђивана је и загребачка Локомотива, државни првак. Те сезоне, од 21 утакмице, Звезда је победила у 9, уз 5 ремија и 7 пораза. На државном првенству у Загребу наредне године, Звездине девојке су биле вицешампионке Југославије. 1953. године као републички првак, Црвена звезда се такмичила и на државном првенству, где су освојиле вицешампионску титулу. Исте године, Звездине рукометашице су биле другопласиране и у поменутом великом рукомету (на фудбалском терену са 11 играчица). После ових успеха, у прву екипу су уведене нове рукометашице, и та неочекивана смена је довела до пада квалитета тима и резултата. Последњи сусрети, рукометашице Звезде су одиграле у сезони 1955/56 у лиги великог рукомета, где је заузето солидно седмо место. У сезони 1957/58. женски рукометни тим је колективно уступљен београдском клубу Слобода.

Ђорђе Вучинић је био тренер црвено-белих рукометашица, а Звездине рукометашице Јелена Генчић и Вукосава Лукин су биле и репрезентативке Југославије. Репрезентација Југославије у великом рукомету (жене) у којој је била и Јелена Генчић учествовала је (једини пут) на Светском првенству у великом рукомету 1958. у Немачкој и заузела 5. место. Те године гасио се велики рукомет, а све више се афирмисао мали. Прво Светско првенство у малом рукомету организовано је 1957, у Београду на Ташмајдану, где је репрезентација опет са Генчићевом на голу освојила бронзану медаљу (на овом такмичењу је учествовала и Вукосава Лукин). Јелена се након тога посветила само тенису, а била је и први тренер Новаку Ђоковићу.

Покушај да се обнови женски тим је био 1965. године, када је једна школска екипа дошла до републичког ранга такмичења, али, нажалост, ту се стало.

1995. године одржана је оснивачка Скупштина Женског рукометног клуба Црвена звезда на иницијативу Славенка Жерајића и овај клуб је прикључен нашем спортском друштву. Убрзо је дошло до фузионисања нашег клуба и клуба „25. мај“ који је био друголигаш, а затим је наш тим промовисан и у прволигаша. Девет месеци након оснивања, рукометашице су се пласирале и у Суперлигу, и постигле сензационалан успех. Први капитен клуба била је Слађана Ћећез.

zrk_01

Победа на Светосавском турниру у Бања Луци 1998. године

У сезони 1997/98, клуб испада у Прву лигу, а поново се враћа у најелитније такмичење у сезони 1999/2000. победом над екипом „Бамби Млади Радник“ (22:21). Најбољи актер меча била је голман Марија Смиљанић која је одбранила и „зицер“ у самом финишу утакмице. У наредној утакмици, повратак у елиту је и званично остварен. У тој сезони тим је појачала Драгана Лаковић из подгоричке Будућности и игра се значајно унапредила. У клубу је тренирало 50 девојчица, а јуниорке су на првенству Србије освојиле прво место. Клуб се 2004. поново спустио ранг ниже, али се убрзо вратио у најелитније такмичење и постао стабилан суперлигаш. У овом рангу се наше рукометашице такмиче и данас. Први пут у историји клуба избориле су пласман у неко европско такмичење у сезони 2011/12 када су заустављене у осмини финала Купа изазивача против Локомотиве из Загреба (21:26 и 22:24). Место у Европи изборено је освајањем четвртог места у домаћој лиги у сезони која је претходила тој, а у сезони 2012/13, тим је стигао до полуфинала Купа Србије.

zrk_02

Марија Чолић

Боје нашег женског рукометног клуба бранило је више јуниорских, кадетских, али и сениорских државних репрезентативки (неке од њих су: Милица Човић, Анастазија Будеи, Миљана Ћосић, Орнела Роган, Андријана Будимир, Ана Ђурић, Сања Дамњановић, Маја Луковић…).Између великог броја врсних играчица у клубу се радо сећају Румунке Далине Стоанете, кратко је играла за Звезду, али је редовно решетала мреже супарника. Оливера Милошевић остаје у најлепшим успоменама, јер је до одласка у Француску сјајно бранила Звездин гол. Кристина Лишчевић, која је освојила сребрну медаљу са репрезентациојм Србије на Светском првенству 2013. године, наступала је за наш тим између 2008. и 2010. године. Такође, Хрватица Данијела Мистрић се истицала у последњих неколико сезона, али највећи траг је свакако оставила Марија Чолић, која је дебитовала у сезони 2005/06 и врло брзо је постала стандардни чувар мреже, најбоља рукометашица клуба и ослонац екипе која је забележила најбоље пласмане у не тако дугој клупској историји. Прешла је недавно у француски Нимес, а на нашем сајту сте могли да прочитате о томе колико њој значи Звезда, као и о поменутом трансферу.

 

Напомена: Већи део слика и података из овог текста су преузети из монографија Спортског друштва Црвена звезда издатих у част 40, 50 и 60 година од оснивања истог. На насловној фотографији је екипа Црвене звезде која је 1956. године освојила „дуплу круну“.

Доскорашњи капитен Црвене звезде Марија Чолић донела је одлуку о томе где ће наставити каријеру.  Звездин голман ће од наредне сезоне носити дрес француског Нимеса.

Марија је за наш сајт објаснила како је дошло до сарадње.

„Потписала сам уговор на 1+1 годину за Француског суперлигаша из Нима, клуб Нимес. До сарадње је дошло преко једног дивног човека који ми је овим потезом пуно помогао и не жели да се експонира на овај начин, тако да име није битно. Одрадио ми је све у вези са уговором, он је званично потписан јуче и јако сам срећна због тога.“

Имала си много понуда, због чега си се одлучила за Нимес?

„Француску сам изабрала из разлога што имају јако квалитетну лигу у којој свако може победити свакога. Француска је дивна земља и самим тим сам спојила лепо и корисно.“

Какав је план за наредну сезону, када почињу припреме?

„У Ниму  морам бити 28., добила сам план и програм рада за наредних 15 дана тако да ћу у Београду одрадити индивидуалне припреме и већ 26. путујем тамо.
Ово је велики изазов за мене али спремна сам за њега. У клубу је и једна девојка из Словеније са којом сам у контакту и која ће ми помагати у почетку.
Лига нам почиње 7. или 8. септембара, тако да имамо довољно времена да се спремимо за тешку сезону.
Тим је састављен од одличних играчица и самим тим мислим да ћемо бити једна од оних екипа коју неће моћи свако да добије.“

Патар Ненадић, некадашњи капитен Рукометног клуба Црвена звезда и репрезентативац Србије, рођен је 28. јуна 1986. године у Београду. За црвено-беле је наступао од 2003. до 2007. године, освојио три шампионске титуле (2004, 2006. и 2007. године), Куп 2004. године и један је од најбољих играча Звезде у 21. веку.

thumb.php      Његов отац Велибор био је одличан рукометаш и капитен Звезде током седамдесетих и осамдесетих година минулог столећа, па је Петар имао од кога да наследи таленат. Добијао је прилику у првом тиму још у сезони 2003/04, када је одлична генерација Црвене звезде предвођена Дарком Станићем, Иваном Никчевићем, Ненадом Вучковићем, Растком Стојковићем, , Николом Манојловићем, капитеном Александром Аџићем и осталима стигла до дупле круне, за сада последње коју је клуб освојио. Већ наредне сезоне Петар је постао узданица екипе. Звезда је забележила две победе у групној фази Лиге шампиона и заузела треће место у својој групи, што је екипи донело наставак такмичења у Купу победника купова, где се нису дуго задржали. Ненадић је са 33 постигнута гола био најефикаснији рукометаш тима у елитном такмичењу. Црвено-бели су на крилима 2,500 навијача срушили браниоца титуле шампиона Европе, екипу Пивоварне Лашко из Цеља са 33:32 уз седам погодака тада осамнаестогодишњег Петра Ненадића, док су другу победу забележили против пољске Висле резултатом 25:21 уз пет голова младог Ненадића и још једном уз велику помоћ Делија. У домаћем првенству 2004/05 био је најбољи стрелац Звезде са 113 голова, али је клуб заузео скромно шесто место.

Звезда је шампионат Србије 2005/06 почела са пет узастопних пораза и у том тренутку је била далеко од пласмана у заједничку лигу Србије и Црне Горе у којој су најбоље екипе из обе Републике требале да одлуче о шампиону државе. Међутим, од ремија против Партизана (27:27) у којем је Ненадић постигао девет голова, све се окренуло у корист тима Вука Рогановића. Звезда је заиграла знатно боље и предвођена Ненадићем забележила десет узастопних победа савладавши све противнике у другом делу првенства и као четврта на табели се пласирала у заједничку лигу.v56609p0xl0

Звездин “Петар Пан“ је доминирао на терену, постизао је велики број голова уз атрактивне потезе и као капитен вукао тим ка успесима. Један такав играч који својим феноменалним партијама доноси разлику у корист свог тима дуго није виђен на домаћим теренима. У победи против Металопластике (38:35) постигао је чак 16 голова, а у другом дербију против Партизана допринео је тријумфу Звезде (29:27) са 12 погодака. Укупно је у првом делу сезоне постигао 166 голова и био убедљиво најефикаснији играч клуба, али најбоље је тек уследило. Црвена звезда је ван свих очекивања у заједничкој лиги Србије и Црне Горе стигла до шампионске титуле са два бода више у односу на вечитог ривала. Ненадић је бриљирао и врло често бележио преко десет голова. На старту такмичења 11 пута је био стрелац у победи против Партизана од 31:28, док је у 5. колу против Берана (39:23) забележио 12 голова. У новом тријумфу против црно-белих (37:26) зауставио се на коти од 14 погодака, а против Синтелона у Бачкој Паланци стигао је 13 пута да се упише у стрелце у тријумфу резултатом 33:31. На десет сусрета у заједничкој лиги постигао је 94 гола, а укупно у свим такмичењима у сезони 2005/06 чак 272 поготка, чиме је убедљиво био најбољи стрелац новог шампиона државе. Велику помоћ имао је у саиграчима, међу којима су најистакнутији били Срђан Тривунџа, голман Владимир Перишић, Милан Павлов, Мирослав Симић, Урош Вуковић, Стојан Радановић, Данило Лековић, Стеван Курбалија…

Следеће сезоне је због повреде пропустио највећи део сезоне и све утакмице у Лиги шампиона, па су црвено-бели били знатно ослабљени у елитном такмичењу. Ипак, вратио се на терен у финишу сезоне и са 39 постигнутих голова у првенству допринео освајању друге узастопне шампионске титуле. Иако је дуго паузирао, његове сјајне партије из сезоне 2005/06 нису прошле незапажено, па је прешао у славну Барселону, за коју је играо у сезони 2007/08. У дресу мађарског Пик Сегеда наступао је од 2008. до 2010. године, а боје данског Холстеброа је бранио од 2010. до 2012. године када је прешао у пољску Вислу из Плока, а у минулој сезони је за овај клуб постигао 69 голова у Лиги шампиона, што му је најбољи учинак у елитном такмичењу.

За репрезентацију Србије одиграо је 60 мечева и постигао 134 гола. Освојио је сребрну медаљу на Европском првенству у Србији 2012. године и златну на Медитеранским играма у Пескари 2009. године, а на Првенству Европе 2014. године, на којем је наша репрезентација заузела тек 13. место Петар Ненадић је са 11 голова био први стрелац националног тима.

Када је дошла у Црвену звезду није ни слутила колико ће јој се живот променити. Звезда јој је много дала, али она је узвратила двоструко. Марија Чолић, капитен Рукометног клуба Црвена звезда након девет година напушта клуб.

Никоме Чолин одлазак неће лако пасти, а поготово не њој која је одрасла у црвено-белом дресу. У Београд је дошла са 14 година, а сада је девојка која мора да размишља и о будућности.

Прочитајте интервју у ком Марија искрено говори о периоду проведеном у Звезди.

Многи не знају како је дошло до тога да оствариш сарадњу са Звездом, подсети нас.

„Сећам се као да је јуче било, а не пре 9 година. Враћала сам се са школског такмичења у фудбалу и при уласку у кућу отац ме је кроз осмех питао да ли бих играла за Црвену Звезду када би ме сада звали.
Било ми је чудно што ме то пита. После неког времена ми је рекао да је звао вођа Делија из Прокупља, чувени Сале, и да жели да дође да разговарамо. Након пар дана сам дошла у Београд, ставила свој потпис и постала члан наше звезде.“

Колико се клуб променио за ових девет година?

„Највише су се мењале амбиције клуба. Када сам са 15 година стала на гол првог тима амбиције су биле опстанак у лиги,сваке следеће године су и амбиције расле. То је по мени био прави потез јер су нас тим амбицијама вукли и терали да више радимо како бисмо их остварили.
То смо и успели када смо пре 2 сезоне направиле историјски успех и пласирале се у европско такмичење где смо, нажалост, стале у 1/8 финала Челенџ купа. Драго ми је што сам била део тог успеха и сада док говорим подрхтава ми глас када се сетим атмосфере коју су нам Делије приредиле. За мене лично, слика коју ћу целог живота памтити.“

Да можеш да вратиш време, да ли би нешто другачије урадила у каријери?

„Слагала бих када бих рекла да баш ништа не бих променила, као и сваки човек који када проживи један део живота па седне и размисли где је можда могао бољи потез да повуче.
Пар малих ствари бих променила што се тиче рукомета, али међу тим потезима не спада мој долазак у Звезду. Можда је требало пре 2 сезоне да напустим клуб али тада је то било неизводљиво из више разлога. Али све у свему, када саберем и одузмем, Звезда је са 14 година била прави избор.“

Колико ти је значила улога капитена?

„Бити капитен је велика част али и обавеза. Са 16 година сам имала ту привилегију да се капитенска трака стави на моју руку. Било ми је лако да носим тај „слатки терет“ из разлога што сам имала праве људине међу својим играчицама. Такође морам да напоменем да ми је та улога доста значила и на животном путу јер ме је „натерала“ да брже одрастем и да озбиљније приступам неким ситуацијама.“

У ком правцу би желела да ти се каријера развија у будућности?

„Желела бих само да ме здравље послужи. Знам да сам показала доста али имам још много тога да покажем, да ли у нашој лиги или иностраној, не знам, само знам да у мени има и воље и жеље за многе ствари које планирам да остварим. Пуно је људи који верују у мене , њих не смем разочарати.“

Шта је оно највредније што ћеш понети из Звезде?

„Прелепе успомене, пријатеље и чист образ. Мислим да сам ја особа која из свакога и из сваке ситуације покушава да извуче оно најбоље, и често ми је то и успевало
Овде сам упознала пријатеље за цео живот, а то је нешто непроцењиво, и за мене лично највредније. Одлазим чистог образа јер сам срце оставила клубу, како на терену тако и ван њега. Верујте ми да ме емоције и данас ломе иако сам се већ опростила од Звезде. Превише лепих ствари које ми не дозвољавају да останем равнодушна, а чине да ми глас задрхти, а срце лупи мало јаче.“

Која је најзначајнија утакмица коју си одиграла у црвено-белом дресу?

„Тешко питање, свака утакмица у дресу мог вољеног клуба је била значајна. Имали смо мале и велике победе, па нека одговор буде да су то утакмице у којима смо побеђивали екипе које су биле фаворити. То су биле победе у којима смо показали да је срце најјачи мишић, тамо где лопта није хтела ући, срце је одбранило.“

Не можемо да завршимо интервју, а да не поменемо и твоју репрезентативну каријеру.

„Имала сам јако лепу репрезентативну каријеру. Са 15 сам већ играла за генерацију ’88 а са 16 се придружила и свом годишту. И ту сам имала част да носим капитенску траку, а то поверење су ми пружили Мики Милатовић и Драган Марков и хвала им на томе.
Највећи успех и прву медаљу за нашу земљу под именом Србија смо донеле као кадеткиње када смо постале вицешампиони света. Имале смо невероватан тим који је са клупе предводио Драган Марков. Биле смо прави „дрим тим“.  Још једна слика која ће ми бити урезана до краја живота.
Са 20 год сам имала и ту част да заиграм и за сениорски тим.
Верујте ми много лепих ствари ми се десило у том дресу и много ми је то репрезентативно искуство помогло у даљој каријери.“

За крај, имаш ли поруку за навијаче или било кога другог?

„Делије, хвала вам на свему. Хвала што сте били наш осми играч на терену, хвала вам што сте били уз нас када је било лепо али и онда када су сузе текле. А највише вам хвала што сте ми ових 9 година улепшали вашом песмом, аплаузом и великим речима. Ви сте срце Звезде.
Звезди желим да се финансијски што пре опорави и настави тамо где смо ми стали али са још већим амбицијама.
Мојим саиграчицама желим све што желим и себи. Била ми је част бити капитен тако дивним људима као што сте ви, пуно сте ме тога научили и шта год да буде знајте да је ваш капитен пре свега ваш пријатељ. Ми смо тим и то ћемо увек бити, где год се налазили. Све знате.“

Млада рукометашица Црвене Звезде Јована Милојевић каријеру ће наставити у пољском Лубину. Након доброг индивидуалног учинка ове сезоне Јована је привукла пажњу бројних клубова.

У изјави за сајт Моја Црвена звезда, Јована је истакла да јој је била велика част што је била део црвено-беле породице, али и да је сада спремна за нове изазове.

„После дугогодишње сарадње са Црвеном звездом каријеру настављам у пољском вицешампиону Лубину.
Потписала сам уговор на две године, али још увек није решено све у вези са обештећењем, морам у договору са Звездом да нађем решење које нам свима највише одговара.
Драго ми је што сам била члан спортског друштва Црвена звезда, била ми је велика част. Невероватан је осећај је играти за Звезду.
Надам се да ћу се лепо уклопити у Пољској и да ћу остварити добру сарадњу са остатком тима, што ће ми омогућити бржи наредак.
Хвала вам на свему.“

Поред Јоване, клуб је напустила и Данијела Мистрић, која ће каријеру наставити у Сегедину.

Голман Милан Косановић и средњи бек Божо Анђелић први су напустили рукометни клуб. Искусни голман ће каријеру наставити у Француској, док Анђелић још није одлучио око избора клуба.

Милан Косановић се вратио у Црвену звезду прошлог лета и захваљујући добрим партијама у Звездином дресу, у првом делу сезоне, добио позив и за национални тим Србије. У наставку првенства, форма му је драстично опала, али ипак, захваљући Црвеној звезди, каријеру ће наставити у француском суперлигашу Истру, а црвено-бели не морају да брину за будућност на голу поред Владимира Цупаре.

Анђелић је после четири године напустио клуб, а нова дестинација још увек није позната. У Црвеној звезди је стасао као играч и постао репрезентативац Црне Горе. Нови ангажман би могао да нађе у Мађарској, а талентовани средњи бек се захвалио клубу на досадашњој сарадњи.

У наредном периоду се очекује још одлазака, пре свега оних којима је истекао уговор – Кајганић, Торбица, Нешовановић… највеће појачање за клуб би био останак пивота Вука Лазовића. Црвено-бели ће се у наредној сезони ослонити на своју верну младост и омладинску школу, најбољу у Европи.

Генерација 2001. РК Црвена звезда одбранила је титулу шампиона Србије у свом узрасту, на завршном турниру одржаном у Аранђеловцу.

Генерација коју води Игор Николић у групној фази је савладала Кнез Лазар из Крушевца 16:5 и Јастребац из Блаца 11:9. У полуфиналу, црвено-бели су савладали Шамот из Аранђеловца 12:11, а у великом финалу Нови Београд 13:9.

За најбољег играча проглашен је Алекса Туфегџић из Црвене звезде, који је уједно био и најбоље десно крило, а најбољи средњи бек је његов саиграч, Стефан Петрић.

Одличан рад у млађим категоријама у нашем рукометном клубу даје одличне резултате.

Браво, момци!

Велико име српског и светског рукомета, човек који је године посветио Црвеној звезди и као играч и као тренер. И даље води велике битке за опстанак овог клуба али као да полако и овај џин остаје без снаге. О изгубљеним утакмицама, очекивањима, младим играчима, репрезентацији, па чак и о фудбалу за МЦЗ – Ненад Перуничић!

Ваш коментар на други део сезоне?

10Искрено, очекивао сам више. Не знам да ли је то реално. Ушли смо са већим амбицијама и новим играчима. Припремни период је показивао да смо могли више да урадимо. Међутим ту су стари проблеми. Ограничили смо плате, али ни то није било довољно да се финансијски стабилизујемо. Друга ствар, имали смо болницу од самог почетка, играчи су се повређивали у најгорим тренуцима. Од почетка сезоне смо били некомплетни. Трудили смо се да дамо максимум. Нисмо то урадили на свим утакмицама и то нас је коштало. Када се погледа бодовни салдо, могли смо бити међу прве две екипе.

Стиче се утисак да смо више мотива имали против „већих“ екипа?

То је бољка нашег менталитета, намерно се бирају утакмице, слабији и јачи противници… Имали смо велике осцилације, нисмо екипа која гази. Мени је то неразумљиво, имали смо много искусних играча. Ту негде је и моја кривица, због начина вођења утакмица. Сносим одговорност, морао сам наћи начин да брже уклопим нове играче. Успели смо то тек пред крај, али недовољно да освојимо трофеј.

Изгледа као да се створио притисак освајања трофеја.

Ови момци су имали прилику да освоје трофеје после свега што се дешавало. Да буду екипа која је Звезди вратила успех. Притисак у Звезди је увек велик, само они са најјачим карактером опстају. Не носе се сви исто са притиском.

Да се осврнемо на неке судијске одлуке, нпр. утакмица у Шапцу. На полувремену је било плус шест за нас, у другом полувремену скроз друга прича?

Ја нисам неко ко тражи алиби. Гледам себе и своју екипу и себи сам највећи критичар. Нисам гледао шта други раде. Али дефинитивно да сусдијски критеријум није био исти од првог кола. Или ми нисмо били у плану да се умешамо у борбу за врх. То је јасно и не либим се да кажем. Сигурно је свему томе допринела и наша слаба форма. Да смо добили у Шапцу могли смо да се боримо за титулу до краја. Али нисмо успели. Не можемо да утичемо на неке ствари. Ја сам увек само за спортске ствари, за терен…

Како вам се чини идеја о довођењу страних судија?

Овде ретко можете питати судију да вам објасни нејасне ствари, а да то друга страна не искористи против вас. Увек сам волео да питам судије када ми нешто није јасно, овде је то немогуће. Ми са клупе нисмо знали како смемо да реагујемо. Стално се стварао неки негативан притисак. Али јасно је све, довољна је прича у вези са Радничким. Дуговали су новац Црвенки, требали су им бити одузети бодови али то није било у плану. Новинар „Спорта“ је напсиао „Није РАднички нека тамо Црвена звезда да му се одузимају бодови.“ Постојала је намера да се Црвена звезда оспори, да клуб престане да дише.

И поред два пораза на старту плеј офа, Звезда је имала прилику да се бори за титулу и да се домогне СЕХА лиге. Који је меш пресудио, по вашем мишљењу?

У Шапцу је био тај моменат, после дербија смо се подигли. Да смо добили у Шапцу екипа би се подигла на виши ниво. Та утакмица је била преломна. Када је куп у питању, једноставно финала се играју главом. Ми то нисмо урадили иако сам  упозоравао да се такве утакмице играју преко лимита, али хладне главе. Тај трофеј би подигао клуб после свих ових тешких година.

_BTS2723Изгубили сте финале, али су клинци добро одиграли против Војводине.

Увек узимам одговорност на себе. Финале ми је тешко пало, могао сам да променим неке ствари. Требао сам увести Цупару, много сам се огрешио. Он би можда боље изнео меч. Павлов је био преморен, могао сам да убацим Шотића. Кривица је моја, набој ми је одвукао пажњу.

Играчки имамо будућност, финансијски немамо. Шта даље?

Не можемо сваке године да крећемо од минуса. Искрено не знам како даље. Многи су код нас напредовали па су се после огрешили. Не могу да врате Звезди колико им је она дала али они то не схватају. Овде су на оку свима, само што нису свесни тога. Упркос свему, ова година је донекле била успешна, бар смо се вратили на врх. Ја живим за трофеје и са те стране сам разочаран. Реално гледано неподношљиво је овако радити. Оно што је најважније, сигурне финансије, то код нас не постоји. Немамо спонзоре на дужи период. Питање је колико ћу ја имати снаге. И ја и сви људи који су лојални клубу. Тражимо само здраво функционисање.

Растко Стојковић је мало подигао интересовање за клуб.

Чудно је пто за рукометни клуб нема толико интересовања. Јер резултати у последњих 15 година нису тако лоши. У Београду немамо подршку, али имамо широм Србије. Пуно нам је срце кад дођу навијачи. После финала купа дочекали су играче као да су победници. То остаје у срцу, тај искрени однос. Опет се враћам на то, али у финалу смо дали све од себе. То су и навијачи видели.

Опет смо код млађих играча. Имамо доста младих репрезентативаца. Да ли је то рецепт за будућност, да се ослонимо на њих?

О томе смо причали и радимо на томе. У свим млађим категоријама смо у самом врху. Сви тренери знају да пре свега треба правити добре играче, добре људе. Приоритет је да се стварају играчи, а не да се јуре трофеји. Играчи се убацују селективно, мора да прође време да би ушли у први тим.

РК Црвена звезда је први притекао у помоћ угроженима у поплавама. Били сте у Шапцу, после сте помагали на Маракани…

Не бих много о томе. То је обавеза свих нас. Рекао сам да смо ми војска. Повредиле су ме приче да се тако рукометни клуб промовише. Били сте са нама, знате да је постојала само жеља да се помогне несрећним људима. Ми у клубу промовишемо хуманитарне акције и желимо да тако остане.

Какви су планови за блиску будућност?

Тешко питање. Немам више снаге за овакве ствари. Ми немамо ни председника, ни скупштину, нисам оптимиста. Уз све поштовање и љубав према Звезди, испразнио сам се. Имам породицу којој морам да се посветим. Ако се ствари не промене, не дођу у неку нормалу… Ако неко жели да се ја склоним, нека каже, ја клубу желим само најбоље. Није битан појединац, него величина клуба. Ако се нешто не промени, мораћу да дигнем руке.

Шта је то што спонзоре тера од Звезде? Да ли су се јављали неки бивши играчи да помогну?

Сви су причали да ће помоћи, али све је остало на томе. Велики је успех што смо уопште опстали. Али недовољно да би клуб оздравио. Нико од бивших играча ми се није јавио, ко је колико могао, давао је. Више нема.

Репрезентација је победила Чешку, српски тренер је шампион Европе… Није све тако црно у рукомету.

Чешка није мерило успеха, то је друга лига репрезентације. Љуба Вранеш је показао да је врхунски тренер. Он је са екипом која је била аутсајдер освојио европску титулу.

Да ли вам се овакав систем такмичења чини добар?

Искрено волео бих да имамо полуфинале и финале, као ф4. Да се игра на две-три добијене утакмице, То би подигло интересовање. Проблем доласка навијаша је у Београду, у другим градовима није тако. Раднички и Железничар су  се подигли, од Металопластике сам очекивао више.

Порука за навијаче који су се радовали титули у фудбалу, али је убрзо уследило разочарење.

Стварно велико разочарење. Фудбал нас све вуче. Оздрављење фудбалског клуба помогло би и нама. Изгледа да нам се не пише добро.

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!