Председник БВК Црвена звезда, Виктор Јеленић, говорио је отворено о темама о којима је јавност нагађала у интервјуу за “Вечерње новости“.
-Помагали су нам, и помажу, потпредседник Владе, градоначелник Ђилас. Питају: зашто Јовановић? Познајем човека 30 година, играли смо ватерполо као деца.
Кошутњак, зима 2010. Двадесетак дечака начичкани око базена, чекају да почне тренинг. „Чији сте”, упита неко. „Звездини”, одговорише деца у глас.
Био је то први тренинг новорођеног клуба. Безброј пута гашена, па неуспешно подизана, Црвена звезда је почела да живи нови живот. Нешто више од три година касније, Београдски ватерполо клуб Црвена звезда постао је шампион државе. Трећи пут у историји. Или први, зависи како ко рачуна.
Човек који је обновио клуб славног имена је Виктор Јеленић, велико име Црвене звезде и српског ватерпола. Звездаш је, уз Александра Ћирића једини члан славне генерације који никада у каријери није играо за Партизан, попут већине саиграча. Прича како је све почело.
- Играо сам и у позним годинама, 39, 40… Завршио сам каријеру, дошао из Италије. Наравно, врло брзо сам се срео са кумом Игором Милојевићем, другом из клупе још из основне школе. Он је тада радио са ветеранима. На базену сам се видео са Оливером Дулићем. Питао ме је: Како то да Звезде нема у ватерполу?”. Била је то иницијална каписла за давнашњу идеју. Окупили смо децу и тако је почело – каже Виктор Јеленић, председник БВК Црвена звезда.
Паралелно са обновом, рођена је и визија.
- Игор, сада директор клуба и ја смо имали и имамо јасну визију, да клуб постане стабилан и да се више никада не угаси. Желимо да се деца баве ватерполом не само у Партизану. Црвена звезда је некако увек била на маргини. Наш циљ је и даље да клуб буде на главној сцени.
Још од летос, када је у јавност изашла идеја о довођењу светских асова под црвено-бели свод, почела су шапутања на тему: ко заправо стоји иза Црвене звезде. Јеленић жели да стави тачку на „мистерију”.
- На овом месту желим да се од срца захвалим свима који су помагали и који помажу клубу. Имамо подршку и помоћ првог потшпредседника Владе Александра Вучића, градоначелника Драгана Ђиласа. Откуд Вучић, питаће се неко. Човек је једноставно велики звездаш. Упознали смо се 2009, када сам се вратио из Италије и отишао у играчку пензију. Име Чедомира Јовановића готово да није помињано док није почео да долази на Звездине утакмице.
Рећи ћу вам отворено и како се Чеда нашао у нашем друштву. Игор Милојевић, Јовановић и ја, играли смо заједно у млађим категоријама Црвене звезде. Познајемо се више од 30 година. Да ли је то довољно сумњичавим људима?
Већ на први поглед, необично је то што су око клупске идеје окупљени људи сасвим различитих политичких ставова.
-Игор и ја покушавамо да целу ову причу одвојимо од политике. Нажалост, то је код нас често немогуће. Али све ово што говорим, све што смо урадили и све што радимо нема никакве везе са политиком. Црвена звезда је клуб свих звездаша. Људи које сам поменуо су управо то – звездаши, окупљени у жељи да помогну. Хвала им, бескрајно. Потребни су нам људи којима је Звезда истински у срцу, а не они који воле да се рекламирају као вајни навијачи, а нема их нигде када загусти.
У време беспарице, Јеленић је са сарадницима повукао врло храбар потез. Долазак неколицине звезда светског ватерпола, наших репрезентативаца, помињан је још пре Игара у Лондону. Јеленић није желео да се изјашњава до краја олимпијског такмичења, али је ускоро одјекнуло као бомба: у клуб су дошли Андрија Прлаиновић, Денис Шефик, Душко Пијетловић, Никола Рађен и Борис Вапенски!
- На руку нам је ишао распад Про Река. Циљ је био једноставан: желели смо екипу која ће да прекине доминацију Партизана на домаћој сцени. Помало неочекивано, појавио се Раднички. Рађање клуба у Крагујевцу прихватили смо као додатни мотив. Србија никада није имала овакво лигашко такмичење. Све је кулминирало величанственом мајсторицом на Ташмајдану.
- Никада није било овако, ни пре 20 година, када сам учествовао у освајању шампионских титула. Онакво навијање, онакав амбијент ватерполо није видео. Искрено, то само Звезда може. Сећам се, пре две године у финалу играју Партизан и Војводина. Више људи је било у холу Бањице, уз ТВ екран у тренуцима док је играо Новак Ђоковић, него на трибинама…
Председник Црвене звезде не бежи ни од приче о дуговањима. Још зимус је у јавност изашла информација о вишемесечним дуговањима играчима. У једном тренутку, примили су две плате за седам месеци.
- У овом тренутку, млађима је испклаћено шест, а старијим играчима пет плата. Знате, не волим да „завлачим” људе. Никада то у животу нисам радио. Истина је понекад брутална, али једино се поштење на крају исплати. Знам да постоји светло на крају тунела. Рећи ћу само да смо исплатили више него и Раднички и Партизан.
Никада нисте крили да се дугује играчима?
- Не кријем ни сада. Неки други људи и данас то стављају под тепих. Није ми јасно због чега. Проблеми постоје, није тајна. Људи моји, живомо у Србији. Све што се дешава у друштву, рефлектује се на спорт.
Остало је још једно такмичење до краја сезоне, завршни турнир Лиге шампиона. Да ли сте оне зиме 2010. сањали триплу круну?
- Да, она је сан. Да ли је остварљив, не знам. Али, како нам је ишло све до сада, можда се и оствари. Верујем у то, рекао је Виктор Јеленић, председник БВК Црвена звезда.
Док разговарамо о дуговањима, Јеленић открива и мало познате детаље.
- Једини клуб у каријери који ми је остао дужан је мој матични – Црвена звезда. Играо сам 15 година у Италији, једну сезону у Шпанији. За све то време, дужни су ми две авионске карте…
Највећи део сезоне, Црвена звезда је провела тренирајући на базену „11. април” на Бежанијској коси. Само значајне утакмице, екипа је играла на ташмајданском базену.
- Највећи проблем су нам термини за базен. Ето, на столу имам фактуре од милион и по динара месечно. Ко то може да плати? Спорт служи да би се деца васпитала, јер спорт пресликава живот. Служи навијачима, свим људима који га воле. Ако се спортом бавимо због себе самих, неће ваљати.
Вест можете коментарисати и на нашем форуму.
