O klubu

Crvena zvezda. Atletsko ime poznato ne samo na prostorima nekadašnje Jugoslavije već i atletske Evrope. Šampion Evrope iz 1989. godine, najtrofejniji jugoslovenski i, naravno, srpski atletski klub, dao je u proteklih 60 godina ukupno 421 reprezentativca i reprezentativke u seniorskoj, mlađe-seniorskoj i juniorskoj konkurenciji. Oni su ukupno 2.346 puta startovali u dresu sa državnim grbom na zvaničnim takmičenjima: 170 seniora 1.961 start, 26 mlađih seniora 35 startova, 113 juniora 350 startova; 62 seniorke 520 startova, 5 mlađih seniorki 5 startova i 45 juniorki 151 start. Atletičarke i atletičari Crvene zvezde osvojili su 425 titula prvaka države (SFRJ, SRJ, SCG) u pojedinačnoj konkurenciji (233 muškarci, 192 žene), a i u ekipnoj konkurenciji bez premca su u ovom podneblju. Za 60 godina ostvarili su 62 trijumfa na ekipnim šampionatima (31 seniori, 9 seniorke, 16 juniori, 6 juniorke), a u Kupu, najboljem merilu snage jedog kluba, zabeležili su pobedu više – 63 (32 seniori, 16 juniori, 10 seniorke, 5 juniorke). Ovim trijumfima trebalo bi dodati i jedinu titulu ukupnog pobednika prvenstva države u krosu iz 1992. godine i 13 pojedinač nih titula u seniorskim trkama (seniori, mlađi seniori, seniorke). Ekipnih titula bilo bi i više da nije bilo pauza u održavanju ekipnih šampionata, a dokazi za to su i uspesi atletičara i atletičarki u crvenobelim dresovima na međunarodnoj sceni.

Na prvenstvima Balkana na otvorenom državni reprezentativci iz Crvene zvezde osvojili su 97 zlatnih medalja, uz još 6 na šampionatima u dvorani i 7 na kros-prvenstvima sve u seniorskoj konkurenciji.

Na Mediteranskim igrama osvojeno je 26 medalja: 10 zlatnih, 8 srebrnih i 8 bronzanih, a na Svetskim univerzitetskim igrama 12: 6 zlatnih, pet srebrnih i jednu bronzanu.

Kada se mere učinci na evropskoj sceni valja poći od Dragutina Topića. U Splitu 1990. u poslednjoj godini juniorskog staža postao je evropski seniorski šampion, a dve srebrne medalje na prvenstvima našeg kontinenta, 1974. i 1978. godine, osvojio je Nenad Stekić u skoku udalj. Na evropskim prvenstvima u dvorani atletičari Crvene zvezde osvojili su 6 medalja – 2 zlatne (Vladimir Milić i Dragutin Topić), srebrnu (Nenad Stekić) i tri bronzane (Jovan Mušković, Radovan Piplović i Adam Ladik u štafetnom trčanju i, opet, Dragutin Topić).

Sa evropskih juniorskih šampionata trofeje u Zvezdinu riznicu doneli su Andreja Marinković (srebro) i Jovan Mušković i Nenad Stekić (bronze).

Na svetskim šampionatima na otvorenom, započetim tek 1983, osam finala su značajno ostvarenje „crveno-belih“, a u dvorani u Parizu Dragutin Topić je 1997. osvojio titulu viceš ampiona sveta u skoku uvis, dok je u Barseloni 1995. Dragan Perić bio treći u bacanju kugle.

Topić je Zvezdi doneo još jednu svetsku medalju i to najsjaniju. Na svetskom juniorskom prvenstvu u Plovdivu 1990. godine preskočivši 2,37 m postao je svetski juniorski rekorder i šampion.

Crveno-belima nedostaje samo olimpijska medalja. Najbliži joj je bio Dragutin Topić 1996. na Igrama u Atlanti kada je zauzeo četvrto mesto sa istom visinom kao i osvajač bronzane medalje…

Vrednost u atletici meri se plasmanima, ali i rezultatima i Crvena zvezda je rekorder po broju rekorda među našim klubovima.

Dragutin Topić je jedini jugoslovenski, a dakako i srpski atletičar koji se diči titulom svetskog rekordera. Skokom od 2,37 metara u Plovdivu 12. avgusta 1990. postao je svetski juniorski rekorder u skoku uvis nadmašivši u ovoj aktegoriji i danas važećeg svetskog rekordera u konkurenciji seniora Kubanca Havijera Sotomajora. NJegov rekord još nije nadmaš en (1992. izjednačio ga je Australijanac Stiv Smit).

Nenad Stekić je jedini jugoslovenski i srpski atletičar koji je nosio titulu evropskog seniorskog rekordera. Zaslužio ju je skokom od 8,45 metara postignutim u Montrealu 25. jula 1975. godine i nosio je sve do 28. jula 1980. kada je istočni Nemac Luc Dombrovski preskočio 8,54 m. Stekićev rezultat i trideset godina kasnije je peti na listi najboljih evropskih rezultata svih vremena.

Na domaćoj sceni „crveno-beli“ i dalje suvereno vladaju. Šezdesetu godinu dočekuju kao vlasnici 61 državnog rekorda 36 u seniorskoj i 25 u juniorskoj konkurenciji. Seniori drže 19 rekorda na otvorenom i 8 u dvorani, a seniorke 6 na otvorenom i 3 u dvorani.

Juniori se diče sa 8 rekorda na otvorenom i 4 u dvorani, a juniorke sa 8 najboljih dostignuć a na otvorenim borilištima i 5 na onima pod krovom.

PRVA DECENIJA (1945 – 1955).

Najuspešniji atletski kolektiv u posleratnoj Jugoslaviji osnovan je kao sekcija 4. marta 1945. godine u jeku poslednjih borbi za oslobođenje zemlje.

Sekcijom su predsedavali Branko Beli Popović (1945), Dragoslav Adamović (1946) i Svetislav Lekić (1947), a 17. septembra 1948. godine u „skladu sa odlukama Drugog kongresa“ da se omasovi bavljenje sportom u prostorijama Crvene zvezde na Malom Kalemegdanu formiran je Atletski klub. Za prvog predsednika izabran je novinar Milan Kovačević (on je ujedno bio i prvi od troje doživotnih počasnih predsednika), a dužnost sekretara poverena je aktivnom atletičaru Velimiru-Veki Iliću.

Zadatak kluba, kako je prenela tadašnja štampa, bio je da „u svom radu obuhvati što veći broj omladinaca i omladinki, u prvom redu srednjoškolaca i studenata“, a prerastanju sekcije u klub prisustvovali su i predstavnici drugih beogradskih društava koji su, po čitanju referata o radu sekcije, učestvovali u vrlo živoj diskusiji. Mada pri osnivanju nije istaknuto da je cilj kluba da postane najbolji jugoslovenski atletski kolektiv, Zvezda je to vrlo brzo postala.

Na prvom ekipnom prvenstvu 1947. muška ekipa je zauzela četvrto mesto, a prva ekipna titula osvojena je polovinom aprila 1948. na prvenstvu Jugoslavije u krosu. Na stazi od 4.000 metara seniorska ekipa u kojoj su trčali LJubiša Smiljković, Dragan Petrović, Velimir Ilić, Lučano Bontempo, Vladimir Trajković i Branko Nedimović osvojila je prvo mesto ispred favorizovane ekipe Partizana i tu je, može se reči, započelo rivalstvo sa „crnobelima“ za primat na domaćoj atletskoj sceni.

Prvu pojedinačnu titulu prvaka države Crvenoj zvezdi doneo je Dragan Petrović pobedom u trci na 800 metara na Pojedinačnom prvenstvu Jugoslavije u Zagrebu 1948. godine sa 2:00,9.

Prvi reprezentativci iz Crvene zvezde bili su Gavra Popov (4 h 100 m), LJubiša Janković (4 h 400 m) i Radoslav Jevtović (kugla), koji su reprezentativni dres obukli 1948. godine.

Prvi Zvezdin državni rekorder bio je Milovan Jovančić, koji je u svojoj prvoj trci na 200 metara 1949. godine postigao rezultat 22,1.

Prvu svetsku titulu osvojio je Milan Milakov postavši 1953. godine studentski prvak sveta. U prvoj deceniji ostvareni su i prvi ekipni uspesi. Prvu titulu ekipnog prvaka države seniori su osvojili 1953. a niz od tri uzastopne pobede nastavljen je 1954. i 1955. godine. Te 1953. prvi put ekipni prvak države postaje i juniorska ekipa, a u šampionskoj godini predsednik kluba bio je Sergije Lukač.

Ženska seniorska ekipa debitovala je na ekipnom prvenstvu 1948. petim mestom, a 1949. na pojedinačnom prvenstvu osvojene su prve pojedinačne titule – čak četiri. Marija Radosavljević je pobedila u bacanju kugle i koplja, Spomenka Koledin je bila najbolja u skoku udalj, a Julija Matej u bacanju diska.

Od uspeha na međunarodnoj sceni treba istaći šesto mesto Petra Pecelja na Evropskom prvenstvu 1950. godine na 100 m sa 10,8 (jedini jugoslovenski sprinter koji je trčao u finalu evropskih prvenstava), kao i peto mesto Branka Dangubića na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. hicem od 70,55 metara, To je drugi najbolji plasman „crveno-belih“ na olimpijskim igrama svih vremena.

Lideri Zvezdinog tima u to vreme bili su i sprinter Milovan Jovančić, dugoprugaš Veliš a Mugoša, bacač kugle Petar Šarčević, skakač udalj i troskokaš Rade Radovanović i skakač motkom Milan Milakov, a žensku ekipu predvodile su Marija Radosavljević, Julija Matej, Cmiljka Kalušević, Spomenka Koledin…

DRUGA DECENIJA (1956 – 1965)

Šampionski niz seniorskog tima je prekinut. Osvojene su četiri vicešampionske titule na ekipnim prvenstvima (1956, 1957, 1958. i 1959), a u sam vrh jugoslovenske atletike dolaze juniori sa tri pobede na ekipnim prvenstvima – 1957, 1958. i 1965. godine.

Seniori i seniorke propustili su nekoliko ekipnih šampionata zbog stagnacije na ekipnom planu (1960, 1961. i 1962), ali i u tom periodu bilo je sjajnih pojedinačnih rezultata.

Veliša Mugoša u nizu odlič nih trka uspeo je i da 1958. u Medison skver gardenu u NJujorku postavi evropski rekord u dvorani u trci na dve milje sa 8:28,0. Milija Jocović je bio prvi Jugosloven koji je uspeo da kuglom sruši granice od 17 i 18 metara, dok je Milica RajkovNinkov dominirala na stazama od 400 i 800 metara. Osvojila je devet titula prvakinje države na 400 m, 800 m i 4 h 400 m, kao i dve u krosu.

Medalje na Mediteranskim igrama osvajaju sjajni visaši Dragan Anđelković („srebro“) i Miodrag Todosijević („bronza“). Leon Lukman je 9. na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. u skoku motkom, sprinterka Nada Simić je u „plavoj“ šzafeti 4 h 100 m dotrčala do 4. mesta na Evropskom prvenstvu 1962. godine…

TREĆA DECENIJA (1966 – 1975)

Sa četvrtog mesta u ekipnom prvenstvu 1966. godine muška ekipa stiže do počasne pozicije 1967. godine i ne ispušta je gotovo dve i po decenije – 24 puta uzastopno „crveno-beli“ su šampioni Jugoslavije.

Te 1966. zvezda je trijumfovala i u Kupu Jugoslavije. Bilo je to drugo izdanje ovog novog masovnog takmičenja i posle drugog mesta 1965. u takmičenju u kojem je najuspešniji bio večiti rival Partizan, Zvezda se revanšira punom merom osvojivš i 295 bodova. „Crno-beli“ su sakupili 248,5.

Naredne, 1967. osvojena je prva dupla kruna – trijumf u prvenstvu i Kupu u muškoj seniorskoj konkurenciji, a budući da je zabeleženo ukupno 25 uzastopnih pobeda u Kupu i 24 u prvenstvu to daje 24 uzastopne duple krune.

Bile su to godine za ponos. Zvezda se učvrstila na vrhu jugoslovenske atletike a njeni atletičari ostvarili su i niz značajnih međunarodnih uspeha u pojedinačnoj konkurenciji.

Najvredniji, svavako, je evropski rekord u skoku udalj Nenada Stekića iz 1975. sa 8,45 metara, kao i „srebro“ na Evropskom prvenstvu 1974. godine, prvo od tri ukupno.

Miodrag Todosijević-Tale je 1967. godine u Tunisu postao prvak Mediterana, a u Tokiju univerzitetski prvak sveta u skoku uvis. U Japanu je trijumfovao skokom od 2,13 metara novim jugoslovenskim rekordom.

Dugim prugama suvereno je vladao Dane Korica, osvajajući iz godine u godinu po dve titule na 5.000 i 10.000 metara na domaćim i balkanskim šampionatima, uz mnoge pobede na krosevima, uličnim trkama i mitinzima širom sveta, uz dva četvrta mesta na Evropskom prvenstvu 1971. i državne rekorde na 5.000 i 10.000 metara koji su sačuvani za sedmu Zvezdinu deceniju…

Borislav Pisić, mada po vokaciji preponaš, tri puta je bio državni prvak u sprintu i prvi put prvak Mediterana, Miliju Jocovića koji se igrao državnim rekordima u bacanju kugle do 1971. nasledio je Ivan Ivančić…

U sprintu pre i uz Pisića vladali su Milad Petrušić, Jovan Mušković, Predrag Križan… Uspesima kluba doprineli su juniori sa po tri pobede u prvenstvu i Kupu, dok je ženski pogon potpuno izgubio korak sa muškim.

ČETVRTA DECENIJA (1976 – 1985)

Seniori su neprikosnoveni na domaćoj sceni. Deset dvostrukih titula posle sjajnih izdanja u ekipnim prvenstvima i kup takmičenjima bili su najbolji dokaz snage Zvezdinog tima, a ona je došla do izražaja i u međunarodnoj konkurenciji u Kupu evropskih šampiona u kojem Zvezda prvi put startuje 1975. četvrtim mestom. Naredne godine „crveno-beli“ su treći evropski tim i tada je počela da se javlja nada o trijumfu u Kupu evropskih klupskih šampiona. Tri naredne godine osvojena su četvrta mesta, a 1981. Crvena zvezda je klupski vicešampion Evrope. Bio je to najviši plasman u ovoj deceniji, a ostvarenje sna ostavljeno je timu koji je počeo da se formira tih godina.

Zvezdine zvezde iz ovog perioda su Nenad Stekić, Borislav Pisić, Vladimir Milić, koji iako privode svoje sjajne karijere kraju nastavljaju i da beleže sjajne rezultate i plasmane i na međunarodnoj sceni.

Zvezdine zvezde iz ovog perioda su Nenad Stekić, Borislav Pisić, Vladimir Milić, koji iako privode svoje sjajne karijere kraju nastavljaju i da beleže sjajne rezultate i plasmane i na međunarodnoj sceni.

Stekić svojoj riznici dodaje dva evropska „srebra“ iz 1978. i 1980. godine, univerzitetsko zlato 1977. i trijumf na Mediteranskim igrama uz Splitu uz šesto mesto na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. i peto na Prvom prvenstvu sveta 1983. Milić je prvi savladao granice od 20 i 21 metra u bacanju kuglom, bio je finalista Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine, Svetskog prvenstva u Helsinkiju 1983. i evropskih prenstava 1982. i 1986. godine, pobednik Mediteranskih igara u Splitu 1979. i 1982. godine u Milanu – evropski prvak u dvorani. Pisić je postao prvak Mediterana sa novim državnim rekordom od 13,85 sekundi i taj rezultat nije nadmašen punih 18 godina…

U troskoku domaćom scenom vlada Janoš Hegediš, Pisića na 110 m prepone nasleđuje Petar Vukićević, Lazar Staničić vraća „crveno-belima“ primat u sprintu.

Perjanice ženske ekipe su Breda Pergar, čijih su 8:53,78 na 3.000 metara, kojima je postala svetska univerzitetska prvakinja u Bukureštu 1981. i dalje državni rekord i Dijana Ištvanović, najbolja jugoslovenska sprinterka tog doba.

PETA DECENIJA (1986 – 1995)

Najuspešnija decenija u istoriji kluba i po rezultatima na ekipnim takmičenjima i po uspesima pojedinaca na domać oj i međunarodnoj sceni.

Seniori su osvojili osam ekipnih titula, a juniori devet, ali Zvezda je stvorila i jaku žensku ekipu. Seniorke 1986. prvi put postaju ekipne šampionke i taj uspeh do 1955. ponovile su još sedam puta, a 1992. i juniorke prvi put osvajaju ekipno prvenstvo, započinjuć i seriju od pet uzastopnih pobeda.

I najznačajniji ekipni rezultati u istoriji kluba postignuti su u ovoj deceniji. Seniori su pobedili u Kupu šampiona 1989. godine, seniorke su osvojile vicešampionsku titulu, a juniori su naredne, 1990. godine, ponovili uspeh starijih klupskih drugova i trijumfovali u Kupu šampiona Evrope.

Te 1990. godine 19-godišnji Dragutin Topić postao je juniorski svetski prvak i rekorder i seniorski šampion Evrope u skoku uvis.

U Zvezdi se začela «najbrža bela štafeta» pod stručnim vođstvom trenera Hriste-Ice Gergova. Kroz klupsku štafetu od 1985. prodefilovali su Milovan Savić, Dejan Nikolić, Zoran Dimić, Branislav Karaulić, Ismail Mačev, Slobodan Popović, Slobodan Branković, Nenad Đurović i Dejan Jovković, a u četvrtoplasiranom sastavu na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. koji je postigao fantastičan državni rekord (2:59,95) bili su Ismail Mačev i trojica bivših članova Zvezde Branković, Đurović i Jovković.

Dobar stručni rad i briga o svim selekcijama i grupama disciplina rezultirali su i prvim i jedinim trijumfom u ekipnom plasmanu na prvenstvu države u krosu 1992.

Uzdanice muške ekipe bili su Branislav Karaulić, Slobodan Popović, Slobodan Branković, Ismail Mačev, Dragutin Topić, Dragan Georgojevski, Andreja Marinković, Zoran Đurđević, Radoman Šćekić, Milan Petaković, Aleksandar Tomić, Borislav Dević, Vule Maksimović…U poslednjoj godini ove dekade u Zvezdu je stigao i Dragan Perić, debitujuć i na velikim takmičenjima „bronzom“ na Svetskom prvenstvu u dvorani.

U ženskoj ekipi Dijana Ištvanović prepušta sprintersku krunu Korneliji Šinković a njoj se pridružuje i preponaš ica Gordana Čotrić, po potrebi sjajna i na 200 i na 400 metara. U disku i kugli neprikosnovena je Snežana Golubić…

Tokom najuspešnije decenije u istoriji Kluba predsednik Skupštine bio je Vukoje Bulatović, koji je 1996. izabran za počasnog predsednika kluba, a predsednici Predsedništva, odnosno Izvršnog odbora bili su Dragomir Karaulić, Gojko Mićunović i Milija Sušić.

ŠESTA DECENIJA (1996 – 2005)

Bio je ovo najteži period u istoriji kluba. Pre svega zbog lošeg materilajnog položaja Klub su napustili mnogi takmič ari i treneri, posebno na kraju 1999. godine. Došlo je do oseke rezultata, a krajem 2001. pod vođstvom predsednika Upravnog odbora Milije Sušića, potpredsednika Aleksandra Popovića i direktora Stevana Lazića započet je oporavak. Odblokiran je račun, privučeni novi sponzori i započeto sa izmirivanjem starih dugova. U klub dolaze Sonja Stolić, Nenad Lončar i mnogi drugi kvalitetni takmičari, a seniori i seniorke 2002. trijumfuju na ekipnom prvenstvu države, zasad poslednjem…

Lider ekipe je Dragan Perić, koji je imao peh da predvodi „crveno-bele“ u najtežoj deceniji u istoriji, ali uspeo je da svoj međunarodni ugled učvrsti četvrtim mestima na evropskim šampiomatima u dvorani i na otvorenom, petim mestom na Svetskom prvenstvu u Edmontonu 2001. godine, osmim mestom na Olimpijskim igrama u Atlanti, a pogotovo sa ličnim i državnim rekordom od 21,77 metara iz 1998.

Zvezda se vraća i na međunarodnu scenu i organizacija „B“ grupe Kupa šampiona 2003. iskorišć ena je da se uz veliku pomoć Republike i Grada postavi nova plastična staza na stadionu, kao i u «Tunelu» za treninge i takmičenja tokom zime, a nabavljena je i nova oprema za takmičenja.

Za predsednika Skupštine izabran je Aleksandar Marić, a dotadašnji predsednik i najstariji aktivni član kluba Olga Acić (u Klubu od 1952), postala je treći počasni predsednik u istoriji Kluba.

SEDMA DECENIJA…

U sedmu deceniju klub, na čelu sa predsednikom Skupštine Aleksandrom Marićem (od 2003), ulazi sa novim, ambicioznim Upravnim odborom. Predsednik je Milorad Jakšić, potpredsednik je Živojin Žižić, a članovi Aleksandar Popović, Veselin Jevrosimović, Dejan Cvetković, Vladimir Lučić i Milutin Prodanović.

Upravni odbor je preuzeo na sebe da sanira dugove i klubu obezbedi stabilne izvore finansiranja, a stručni rad biće prepušten stručnjacima.

I stručni kadar moraće da se ojača. Jedini profesionalni treneri su Dmitar Marčeta i Stevan Lazić (u prošlom periodu direktor kluba), a honorarno angaž ovani su LJubiša Stevanović (šef Stručnog štaba), Desimir Gajić, Marko Ćosić, LJiljana Savič in, Danijel Mišić i Isidora Stanisavljević, dok Nikola Penić, Bojan Ilić, Milan Stošić, Miodrag Jelić i Neven Ranić nemaju rešen status.

Takmičarske ekipe formiraće se oko Dragana Perića i Sonje Stolić. Tu su i «Amerikanci », reprezentativci koji se nalaze na školovanju u SAD Nenad Lončar, Zoran Lončar, Vesna Kostić i Jelena Petrović, zatim Slavica Semenjuk, Maja Pisić, Bojan Maljković, Žarko Mandić i Dejan Vreljaković, u klub se vratio Saša Stolić…